и (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да про |
га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нар |
иста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> |
мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> < |
а напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n |
ава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане з |
та која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је но |
за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неу |
која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадес |
„једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му |
„Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „С |
а ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> < |
ема њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, |
о: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је |
евојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен |
ад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па |
аглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, кора |
, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико |
, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не |
ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друшт |
ча, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштв |
за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадес |
мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко |
е не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драг |
ки огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука к |
што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приме |
и поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко |
сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псе |
ко завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето |
издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, |
ао и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту |
овине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице уч |
о, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити |
не, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџиј |
као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} |
тељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрх |
та сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> |
по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова |
трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као д |
е: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговори |
довица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни |
што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце д |
p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</ |
тану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по позна |
тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мо |
да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Пре |
ека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћа |
аже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кме |
ник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу кос |
то се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не мог |
гом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник же |
Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Ми |
и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који |
у овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто ш |
е остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из |
шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени км |
да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пље |
амо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: ш |
сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игр |
њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си |
ика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инст |
о попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је С |
трах.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</ |
> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, зб |
слите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— |
која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник мини |
неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се |
, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ оп |
лагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председ |
а — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпо |
има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под |
а рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче д |
изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље з |
="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим висо |
а имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ов |
учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у г |
и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јаб |
кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не |
дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике ј |
жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој |
ом дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену |
а.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породи |
њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у с |
оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било |
<p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Ал |
ч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека |
чини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесе |
куд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грд |
све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају д |
из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, пре |
тим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете. |
комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске |
</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! |
собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да по |
<p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што |
је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, |
.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, оши |
о вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p |
дите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему |
анима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома |
донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p> |
но и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без опе |
ђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да |
грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо |
> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, и |
тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с т |
висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео |
на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „св |
о само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супр |
саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико бу |
да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће |
n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала у |
е навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа |
д већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора |
/> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>: |
отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> |
ушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад |
да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да |
тра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бл |
авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, |
сподин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар |
н насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Постро |
> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сут |
сивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> |
у овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> |
тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефици |
убио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о |
свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље р |
ма видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже |
ах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среј |
т шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш |
чи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и у |
у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смок |
у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела |
ло у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела |
о у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела с |
је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачу |
суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пус |
d> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предгов |
ету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p |
тук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од |
</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умр |
викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он цело |
на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па км |
тави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и |
, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— |
<p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А |
м на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" / |
радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — К |
зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p |
механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <p |
и о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се одно |
а то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште так |
кт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Кр |
о оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непр |
е надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит чов |
Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и |
ског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекн |
оп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде |
бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за |
утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој |
а стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>У |
рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе |
за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па т |
јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка на |
ма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била |
воје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. кап |
к пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бран |
ела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, |
че, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па п |
Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре. |
ди своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је би |
Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и |
и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S |
.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, |
је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па ис |
ријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мог |
руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби |
ога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није |
а не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. пр |
чеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, |
најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и пот |
b n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету |
ом као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збу |
140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са г |
Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се з |
м нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одр |
hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
/> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у н |
пази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха в |
ар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не |
ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си с |
тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат |
.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ |
осподину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад он |
па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <p |
Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није |
..” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како |
ериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— |
се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог де |
боте отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та |
ТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</h |
ина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!< |
јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p |
ицу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, |
их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... |
ге друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој |
астави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — |
а, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш |
посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви са |
у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу. |
сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче |
сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у ст |
месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле |
што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сиро |
ки.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p |
> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а |
то како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја п |
Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку |
а, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште н |
коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p> |
ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики |
де да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p> |
ећ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кр |
а се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n= |
> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је |
пет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— А |
сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме |
порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ц |
p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — |
к, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на |
ет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слег |
На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пр |
="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју по |
ров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се члано |
остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту |
, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом вра |
рца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговор |
чин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако гре |
ћи, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се |
за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч |
мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелен |
свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, ча |
је ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” до |
ња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{ |
.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код ње |
сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара! |
е, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, с |
окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги д |
таде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у заг |
целарији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Преле |
чером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћн |
на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача |
еде има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а сва |
Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Нед |
се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" |
згледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бој |
, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђ |
/p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмет |
ључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вр |
о, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није се |
те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у о |
е у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није дос |
и дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и |
.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прире |
ме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и п |
остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И |
аменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по свед |
јутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека к |
ецу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p |
аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом н |
цу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери н |
ици села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} |
дељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} |
е личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав |
отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га |
ишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма ци |
вац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, |
рво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није |
што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, ко |
роз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, з |
м их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих ре |
јатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и |
А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали |
ку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држ |
ачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу |
/p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пош |
њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је изве |
а да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се ис |
пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове врш |
</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао |
мка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч |
обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па о |
трогом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче и |
стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пр |
ратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то ш |
ужи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливад |
што ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном |
м у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Св |
е онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко |
комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Неде |
човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да |
у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног д |
о леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S |
је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не |
е, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Н |
, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се |
румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у св |
Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахн |
, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на по |
а би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, м |
варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} По |
а како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где |
<p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад |
ме, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се л |
те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аник |
ста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућа |
поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се |
тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми |
п донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Преле |
вих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од н |
по удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситни |
ине практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши |
подин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом ски |
е, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну |
е попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него о |
адоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као не |
ђе још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да превр |
их речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче. |
а!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од си |
почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљешт |
о пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један |
тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти |
вила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да н |
</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја м |
} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђ |
Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> |
мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у |
нова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта он |
пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју |
а као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место |
доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупи |
је, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и леп |
ко би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са |
најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао |
о, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сва |
онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грл |
ански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, |
> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благослови |
о лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена |
три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да |
ајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} И |
ошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и ко |
рквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако |
ије!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачун |
видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто д |
х изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове |
три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва |
кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та |
астави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шу |
Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херуви |
и му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођ |
у примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учини |
ребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са |
шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у к |
е ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са а |
ко уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Р |
p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са н |
и, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да о |
мо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска р |
Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="ch |
ед механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су |
{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће |
уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Т |
рој грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на |
пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, как |
лану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало |
га, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</ |
Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је се |
а ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем н |
p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада |
вога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> |
<p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном. |
равио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Наче |
чки. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је |
ме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, т |
па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Р |
па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка |
почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин |
звирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи |
запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније |
>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се бр |
ајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборав |
/p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, |
ољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и |
оју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу |
ило на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у том |
ете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја н |
година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди син |
и, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председ |
ман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне б |
ошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађ |
није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе |
њења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљисну |
у неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад р |
је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја |
ознанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашев |
, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео ј |
куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се о |
ку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, пра |
утра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвор |
ригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући з |
разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати к |
ледњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па пос |
е нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} |
p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни |
из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако |
е развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу п |
n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што |
т вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат |
тао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} |
с седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо. |
а!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло |
ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави ка |
авдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме је |
жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p |
дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, |
не.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. |
сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо |
у којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати |
ома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, гос |
учио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под |
ле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још |
Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући ча |
остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луш |
} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да |
поречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју |
н другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а |
Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господи |
— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу |
како још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} А |
о.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па |
Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје |
ан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепни |
знети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај |
појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се |
тански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна |
, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, посл |
аборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели |
ења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са |
у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладн |
ружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се о |
спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућ |
он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно дв |
знала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би зн |
а, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најза |
ранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео кам |
мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, п |
рипадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Њ |
ретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чу |
тавите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово |
те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не |
е отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће јо |
љни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор |
свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану |
што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ј |
> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у св |
ај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може д |
огу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Б |
е уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је м |
во дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се |
они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та цркве |
којни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу пл |
о па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити с |
о у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p> |
.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан |
<pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а |
>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетан |
рника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у зем |
детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без |
ли.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дуж |
емој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да т |
Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на |
Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију |
етану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купиш |
може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би |
> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> |
од њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, з |
је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по ст |
ипеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољава |
дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба м |
н сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други |
ти, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство |
равим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то |
оград.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које с |
хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образа |
од вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад с |
а даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим |
оп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали но |
е, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како т |
сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошт |
од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, кој |
ва дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да ос |
ник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</ |
, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како |
жно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле |
труменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две |
роши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада |
полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казн |
, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго |
каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па о |
о се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољн |
и му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми |
арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином кр |
виђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— А |
у.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам |
вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше |
ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме |
зговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се |
бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју |
37" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. < |
крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са лин |
рамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" |
ице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеш |
руштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитељ |
до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте |
она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који |
ве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели п |
а, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је |
тарија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењ |
о у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима од |
знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени в |
утра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући |
вилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на |
в паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p> |
од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева |
срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p> |
иска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је у |
скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потр |
ло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред њ |
p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, |
му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њи |
ки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или |
, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, го |
се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било |
међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разв |
<p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на под |
="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Х |
је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам т |
лика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то |
а заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и заб |
тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и на |
ем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разго |
вац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то |
законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где |
овке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица |
p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало ош |
вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} |
половила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од |
датле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод |
осподину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p |
, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислит |
го ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био |
штва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике |
осла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера |
едно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две р |
Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адво |
, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду п |
е, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако ка |
!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде |
живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— А |
<hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор м |
Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:< |
храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода |
и кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према ме |
збила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена |
ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попади |
д у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити при |
се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилим |
ла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава... |
као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије б |
ј по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недора |
и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то б |
њајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} |
ного ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, ш |
: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да уса |
прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов |
ди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њег |
них бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да |
је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан прича |
ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: |
у је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек кр |
веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и |
иле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису ујед |
она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сва |
лике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као |
пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком пес |
, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги |
, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто |
нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију |
о, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле |
подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом ку |
ко је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам о |
ели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.< |
ђеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се и |
ужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала у |
ане пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодс |
Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедере |
те, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у п |
укавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— |
шло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на нево |
је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухват |
епо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је |
рез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу |
ано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, о |
а рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седа |
он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је о |
те.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</ |
ше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то |
се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закљ |
ма се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} |
/p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју |
у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Том |
ац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — дод |
орну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пу |
рија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо |
како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, |
дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све |
е понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом |
утницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — |
p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико |
<p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме |
штинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} |
ст.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и |
ојничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није пра |
ут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту |
?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па с |
301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{ |
— заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробал |
м меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је |
е ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— |
амо батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, не |
ада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пи |
ће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> < |
ран на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара он |
— вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господин |
а личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> |
децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми ов |
. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџиј |
отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, |
ш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за теб |
>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госп |
него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кири |
кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> |
смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иг |
/> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом |
<p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не |
, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа! |
ну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављ |
ога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Ј |
јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које |
поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговор |
дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље докт |
Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> |
маљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — |
становимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До неде |
најући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то |
дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ам |
е ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели |
ти пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако ј |
тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Б |
он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! |
оварамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разгов |
ако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кмет |
. ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено |
м приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од |
Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљ |
/p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи |
чи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општ |
p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики п |
мено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми |
дно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет |
њу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не зна |
е се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p |
ад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се к |
генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели |
еч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То |
у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капе |
Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попади |
ао општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад прв |
<p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и негова |
</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — |
че, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него с |
о и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, |
те! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој |
и?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> |
, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита ме |
требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате |
у на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на п |
овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига ве |
ако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! |
а се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем.. |
удновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да |
вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет |
четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пил |
итање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="4 |
мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — в |
уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А |
ла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, си |
<p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се м |
овори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужас |
Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место |
/p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> |
кријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господ |
да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те сед |
вице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му |
па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне |
шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> |
, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу реш |
еду, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Т |
вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта з |
„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачува |
та народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба д |
ма Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, уз |
и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али м |
нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се |
једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и |
о се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} |
, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниково |
троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло |
же нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тре |
ајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја |
сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Ц |
да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на |
ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, стру |
авало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо |
у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом |
и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни А |
а; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неп |
ила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p |
ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изи |
евоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb |
би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад чове |
Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али |
, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл у |
ер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заи |
је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од бр |
ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не мож |
кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај |
а а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе |
Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао |
на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ј |
вокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку |
ђа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обра |
ође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла он |
е саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати |
и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуг |
као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диж |
уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори |
а је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, ни |
стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је |
смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Рист |
а тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одго |
а.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случаје |
...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких ч |
но броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једн |
ЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </fro |
О И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШ |
на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се д |
тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинск |
ј говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, ко |
људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; |
ед подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунц |
од поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете |
а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу |
а прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="2 |
е заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пр |
е, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар |
ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити р |
дим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на ваша |
ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма |
своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу |
га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој |
јнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Е |
а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жен |
у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како |
више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохиј |
и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, н |
о са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за |
зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари пола |
ицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди |
кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу |
те тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе |
челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све |
еон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну |
свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му го |
дио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила пар |
ошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао |
} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, |
ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милев |
Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и н |
кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље ш |
ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у |
се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и |
је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено де |
повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није кр |
ао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лак |
шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S |
све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отв |
S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад |
пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, |
ве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета |
вор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрдн |
шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p> |
дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} К |
и извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му: |
ћући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски |
илук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb |
: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па |
ла:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јак |
?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме де |
га две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опе |
е и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фе |
е да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: |
Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако! |
врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, ал |
разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам о |
ли она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати |
предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Д |
лина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сена |
ик министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, |
ма пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека свој |
а романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви т |
громним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало ч |
чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо т |
сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцелариј |
икант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао ка |
и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда? |
е све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некак |
написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два т |
мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило |
познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Мил |
и на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ће |
ихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине о |
е, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове |
аза и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јов |
одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме мех |
АВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и |
естој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Т |
ави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те ск |
ала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца за |
и, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написа |
и, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сја |
где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подн |
целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах |
ени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и глед |
ра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву |
пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тр |
{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног |
ут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, |
з вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће |
роцени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти |
у доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него и |
Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да по |
Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест так |
вањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете в |
ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да |
аксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му пл |
7" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p |
</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плат |
туру да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову ва |
гледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак |
г полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и а |
о додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т |
те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т |
м у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам |
аш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код м |
и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј |
адише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј |
>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и п |
ца и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби и |
оше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет |
или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише |
о је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госп |
S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако |
е ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ру |
<p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет мо |
Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ј |
на како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништ |
p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми |
о и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух р |
ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предв |
, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам |
намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрест |
лушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уп |
говори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Мариј |
јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и мес |
p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет п |
о се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А |
</p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар. |
зочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публи |
коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и |
е на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Р |
Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп слу |
и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна |
на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p |
е, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упи |
ли... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у прип |
жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши |
не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и |
аква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на |
јаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам |
амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услуг |
вео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна з |
де?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n= |
, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члан |
о главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиг |
вијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дв |
плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања би |
горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} |
ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.< |
т уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.< |
еч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман. |
p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет |
” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</ |
још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборав |
крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси |
шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне око |
ћи да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опрошт |
емпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на |
ам а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да |
аправи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар |
о — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дет |
зишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је |
е је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно |
дне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жен |
едити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само |
отово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче |
поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу в |
— наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота |
лободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Е |
ена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бака |
рачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у |
мој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! |
ва</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дозн |
, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n |
муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најд |
руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест х |
је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду |
кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p> |
а, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите... |
ишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има |
то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а |
ришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у н |
а се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим |
p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што |
еха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi> |
о плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спа |
>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре |
па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија |
трасне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам ј |
ашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу н |
ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам |
о, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћ |
ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га |
оца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви нар |
бацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном |
си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута |
ти — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранит |
и села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Км |
, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепничк |
рамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Ан |
ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био уч |
е у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не |
разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука |
равим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио т |
ди, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, |
не. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено |
— Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, |
<pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп |
ељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узв |
ега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила |
, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на |
оговорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равниц |
дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као з |
а би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнут |
колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} З |
једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. |
да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, н |
ра, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, по |
оји би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све |
Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата |
к, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ћ |
зухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау за |
оз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцела |
бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но чове |
рда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је п |
м месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случа |
угаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад и |
} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је до |
час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало |
љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а п |
да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Не |
е често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси нек |
лева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то ниј |
Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све дове |
<p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нис |
изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Леско |
оче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истин |
го и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n=" |
чтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> < |
динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из |
</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето как |
л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, |
метов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се |
не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. |
нам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па |
ш млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад |
о?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да |
естити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростиш |
и ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није |
их се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три |
вирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као |
но, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пу |
децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп |
</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чу |
би, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде |
о се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; о |
тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити |
службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке и |
, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то зн |
нији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да |
, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од |
о се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је би |
имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој |
о.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „ |
риметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не прима |
та не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим д |
егов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја |
апетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> |
берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш |
с отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар |
напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи у |
ао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и |
а уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог |
ар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Н |
</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крман |
еше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко с |
ели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита |
се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника крет |
једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шак |
рманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило шт |
у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по т |
ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте к |
— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно |
к, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војн |
овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговор |
ова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у |
из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров |
и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а |
пничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је |
донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} |
S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите |
Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остал |
суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз та |
ам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја |
што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио |
дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд о |
ти у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p |
овинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен |
оље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова д |
<head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 1 |
та одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну н |
већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке |
цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" / |
је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће |
по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64 |
<p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, |
ај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Зн |
Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb |
о.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — |
г, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Рад |
з Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— |
па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћат |
, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.< |
”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, од |
ника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у ме |
ром, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дет |
мо нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да пон |
тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb |
прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Ра |
ларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напи |
цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао |
и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} За |
ију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па |
а није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb |
а, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Д |
ерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S |
лико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Муш |
а нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па д |
ожда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на с |
јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада |
јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, |
не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми с |
је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректо |
логом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — у |
едну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која |
да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— |
ије јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима кој |
идим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељск |
са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не |
, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру |
ес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него пла |
мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном п |
ли више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у |
олим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим с |
Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, |
Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, |
ло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хте |
лник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи. |
ешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу |
није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па |
и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја |
<p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како н |
знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Ј |
а.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да |
чини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, |
да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угоди |
дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари мл |
, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набр |
једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се бан |
ишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође гос |
е може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други |
> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој с |
ити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} |
/hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, уд |
не, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним |
мпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је т |
hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, д |
ећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам. |
ер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Аник |
ба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема |
како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крм |
остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је |
одина проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати |
о никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, |
ан сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додај |
у најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо. |
мет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да |
оцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на |
{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуш |
би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а он |
пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, |
> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у |
<hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi> |
/p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се пок |
ко исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако |
суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме ј |
е може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што |
о „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чу |
ав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференци |
/p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвока |
ање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S |
оспода из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини |
нити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Од |
<hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Бож |
p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића< |
што је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а госп |
По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> |
„Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно |
до да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, |
а.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји прија |
нпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, т |
би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти |
није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега п |
м ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано коли |
опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кр |
р сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест д |
ра, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (ко |
де у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па г |
најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње с |
јана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте |
астати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом к |
лас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, са |
ђа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да |
сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као ш |
у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а т |
то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, |
ном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и |
ата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да |
лучају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" / |
да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> |
а Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се мож |
> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело |
збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића |
подин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ет |
Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам |
S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>П |
војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш муш |
лева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије д |
Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чис |
пођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка |
што је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из |
дио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нем |
" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} |
де још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> |
нутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском кол |
</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу |
ку, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети. |
ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Боле |
е сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавал |
е требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако т |
} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је |
ам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где |
и, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и т |
а их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И какви |
није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је как |
а браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више |
ети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се |
о као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у |
дуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерски |
је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, |
а нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева |
четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>На |
— мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакв |
рај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те |
сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који каж |
S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се г |
лим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p> |
ођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвес |
аредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој |
кој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо тегл |
<hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi> |
а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује |
дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз |
екакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то |
г детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам |
.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половин |
врти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том прил |
сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје |
ка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одг |
Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и т |
сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу |
пријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова с |
м, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај ром |
ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репут |
па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако |
ша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те |
је тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало ч |
дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад ш |
да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана |
и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесн |
итомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице |
научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако са |
Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка |
ин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник |
— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, п |
х закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђ |
ћи, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао |
ларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погле |
Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мисли |
код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А |
е већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то |
говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и по |
бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> < |
ељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде |
<p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове стр |
је разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слуша |
рави покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама |
је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} |
удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпр |
виња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.< |
ам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине б |
131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} С |
о нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тач |
исала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не от |
n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и |
де госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, кој |
акоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замер |
иван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнај |
помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те |
</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> |
и, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не |
није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> |
ало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ај |
злога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господ |
, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају пи |
ом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њем |
тина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је |
д девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, ни |
> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети |
о закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да |
м се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не |
ој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је бил |
то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћ |
мо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, |
газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму |
/> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде |
ном онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— |
теном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али |
му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје |
="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у с |
а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим |
н.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала |
ега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па |
p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, |
душе, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, к |
ивремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седниц |
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Р |
учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— П |
покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радов |
Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама как |
ли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш л |
обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не |
анџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он п |
је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, |
дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили |
/> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се |
ратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био |
али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, |
а т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што |
на десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и |
а ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне |
о, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кме |
их сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно чет |
воје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој |
Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, |
сак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врат |
, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да |
оспа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти с |
де при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, |
а.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика ло |
..</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо |
кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „креш |
рговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да јо |
двоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у |
ош једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођ |
{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ај |
, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи М |
берцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико до |
ренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један држав |
жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И |
<hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвока |
у с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, |
з цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шес |
> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Е |
ршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Ми |
о тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мир |
га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш госпо |
дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на |
на пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p> |
о погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хриш |
еме да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под сто |
>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало |
и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети кув |
њу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Ра |
е, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и |
, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <p |
талоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је? |
госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима кл |
е поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја |
ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и дод |
им повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се |
алилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палил |
а, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти |
S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу |
> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има с |
е волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек |
<p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па |
ет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, |
>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, |
="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, |
ла, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут |
ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фић |
/> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњ |
јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима |
ви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао км |
ичу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, к |
н муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удес |
као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би ба |
би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се |
к се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су уж |
т дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите |
д год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се о |
е, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један гос |
то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу н |
у из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио |
незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри че |
трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једн |
увала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила раки |
а буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова о |
је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно д |
које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— |
за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече |
лед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала |
сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти |
, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више |
бор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали |
лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га г |
за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је ко |
у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} П |
сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Пот |
кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да |
реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то |
ла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни м |
ну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао к |
а је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мал |
Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављат |
едседник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два |
их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, |
ти.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабиц |
и.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> |
лачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</ |
тори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не ви |
шки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопи |
и ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредито |
ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лиц |
смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека св |
Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да |
и.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треб |
под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, е |
да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато |
. не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Как |
/p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, уж |
<p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио |
ећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо |
ећ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни жи |
а.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спусти |
сао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Нем |
тави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне |
још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, поглед |
а којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми мора |
е веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче |
уће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагну |
не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога |
сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно заш |
p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да |
?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија |
ли: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадо |
тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде д |
осподин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симео |
Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли |
да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, г |
, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде |
/p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Б |
недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила т |
е оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није за |
век сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Ја |
ата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из прави |
сетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не пој |
е разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— П |
и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају так |
оворила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које |
одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена |
ем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако |
да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се за |
едеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав |
ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље би |
хани и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом ни |
и и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, |
о па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као т |
— пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао |
> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је т |
а је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој |
ог Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</ |
ке изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi> |
Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Заш |
/p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно ш |
ком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-М |
а мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење |
е, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све ред |
породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} |
а, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око члан |
што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То шт |
е свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то |
ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж А |
p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој п |
о у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, |
ам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно п |
ануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам |
неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет |
?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Ста |
ди да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево ов |
мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасви |
!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: п |
он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> < |
да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, |
ега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госп |
ошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман |
да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа ви |
поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вел |
а у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ при |
ију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима гос |
нске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем. |
плаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ј |
штини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крман |
ата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би м |
ство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога |
ришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш |
S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.< |
, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља с |
ака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у т |
па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — |
јте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јов |
суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је |
го, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> < |
ка радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— |
жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опе |
аље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S |
малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па |
е на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! |
да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, |
ија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад о |
труменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је |
а се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, б |
ст месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> |
е одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича инт |
оче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли с |
парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу поч |
г, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он |
и ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог ник |
е, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила |
итор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> |
шај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да |
да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да пон |
же!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} |
м од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, нада |
ви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врл |
у, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купић |
ослугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, |
насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогас |
имер људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рат |
— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле |
бавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде |
са!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и |
ви свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" / |
замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау. |
ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљи |
који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе |
пођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца др |
а; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" |
свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ства |
е тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познај |
ми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде |
ије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и |
је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет рав |
оре Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олаја |
ој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збу |
вица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни д |
>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпи |
<pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крман |
ну међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала |
ав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство |
</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направ |
на да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање |
зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} |
а даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за |
он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> |
вати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој |
све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, |
.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу |
говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта виш |
ead> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете н |
> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</hea |
анском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељ |
.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом |
а Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првип |
} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан дан |
е</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада уд |
боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да |
ш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> < |
а како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за |
е, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога роман |
ркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише |
он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде. |
ети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и за |
је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпиј |
ко Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпије |
нике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам |
/hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то |
и ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi |
цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах |
едељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, |
да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, та |
ко?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допи |
робу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> |
ихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Ан |
p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене |
џијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</ |
и дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, ал |
чу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спав |
да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на осн |
ј!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на по |
<p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А |
лави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, виде |
...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој ук |
о жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковић |
к он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Р |
да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али |
се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту |
твар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га |
ао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А нај |
>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се |
p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Але |
други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, |
д је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смр |
вога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачн |
али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студира |
е је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко |
елим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им каж |
џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћу |
кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} |
обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија об |
каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулис |
гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетре |
што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они и |
рво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у к |
иди.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе |
ђе доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и д |
какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очеки |
До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који |
ице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p |
и Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зн |
и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма |
ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, ко |
овим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се ниј |
о мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јо |
за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — |
р је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: |
етка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељ |
ма, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник ко |
, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто у |
ари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута. |
десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, нар |
ко буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Зат |
азало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прих |
о прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њем |
су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и д |
раво тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана с |
као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо т |
куд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека |
, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе врат |
орише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела ко |
) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад усп |
те ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> |
p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна ш |
олимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.< |
Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је |
да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају об |
нцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби |
није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у |
!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног г |
ференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште ру |
и изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло са |
еху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механ |
ску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да у |
рицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструме |
едам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије |
тра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после о |
ко је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушуми |
о прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани прест |
осподин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави с |
огословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замис |
је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам |
дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} |
:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.< |
смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марам |
је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпо |
о потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим они |
то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сес |
еко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо |
и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте плем |
е обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писа |
има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје с |
нете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се |
редлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једно |
средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртваце |
дуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињ |
и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и |
ћ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих |
са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, а |
Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад год |
<head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повој |
Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, оте |
ца?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p |
> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће б |
иче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жен |
ола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника |
а их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недељ |
и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву |
мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како |
ош никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да |
а роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела |
е доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили том |
стог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а |
он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који |
Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</ |
е случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну циф |
оме није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, пос |
сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио |
естрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, б |
села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од |
дангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред |
им.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за |
, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу |
изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикн |
ођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, |
ревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> < |
ова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш |
назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је бербе |
да.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљал |
већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и |
оји никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одгова |
гли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи |
и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, мо |
роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић |
егао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, д |
е паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испре |
и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог |
тајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницо |
на позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! з |
удо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала |
прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек го |
ром из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту б |
је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанч |
д тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав з |
нковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, ш |
и, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу |
што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке |
, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, |
страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Гра |
доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никак |
, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објасни |
то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, |
истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило |
богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Д |
и, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио при |
и ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да |
и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха |
на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да |
ићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која свак |
е и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише |
стина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је с |
<p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Беогр |
.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно ј |
и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да |
елничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за |
окат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао пар |
им заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се |
узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи са |
ош иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад |
уку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радо |
видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — у |
љска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, |
е на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> |
воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели |
оденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сир |
а макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју |
вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле гово |
бог једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било ба |
и тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p> |
м је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачк |
ету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само дод |
је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Ма |
очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај крев |
-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и |
у јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са го |
човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло ду |
, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко |
Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за |
чина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако |
ао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код то |
ска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у |
м и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему |
а, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече |
набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" |
жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад ј |
у? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћ |
а четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и д |
овек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на |
и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положи |
ође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је |
/> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је |
оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први пог |
ао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S |
е слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, |
ликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем |
је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрл |
а сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на стол |
да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — бр |
, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковиц |
врда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ в |
тидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја |
он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, |
а великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он и |
ав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћ |
аде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— |
ике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли |
онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем |
сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} |
</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за |
а.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као |
отина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p |
е разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки чове |
<p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики пра |
вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и |
нате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и љу |
место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом. |
да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то |
сли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p |
није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па би |
е скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме |
а љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том |
то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} |
кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мар |
о, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју |
Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељ |
его у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани |
Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S |
више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети |
тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњ |
љала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи |
а ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне. |
<p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо |
кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде |
нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако |
орио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на зап |
је и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда |
еже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни в |
такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну |
се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задов |
лог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљк |
лагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуш |
д, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је |
p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да |
са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ ве |
духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио |
настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царств |
p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> |
{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зр |
а се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и |
уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младо |
што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то |
p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како |
то што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако |
о се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да оче |
и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радо |
да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— |
р, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја в |
журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро |
страцији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад по |
едмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва |
ико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло |
, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто |
а епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене |
стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса |
ли да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу шт |
p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела. |
лико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им р |
збрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и зап |
Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — нав |
боравите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише кап |
боравите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, |
боравите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет |
ело Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провл |
} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом |
{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мум |
<p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад |
ри а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, |
Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па |
покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети гл |
гао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али |
е Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, |
кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дет |
непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и кувар |
оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, мо |
и, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора |
љу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, |
а добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> < |
ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем п |
кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> |
АВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на трина |
коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошл |
арски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је |
читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта |
ада.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпу |
рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и |
а Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање ниј |
утра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причека |
гу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за |
Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом |
итав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, |
те ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја пл |
мала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" |
ахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три |
ине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без ко |
ј се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p |
ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да бу |
корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису |
ега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања. |
ки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што им |
не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи о |
кумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим |
научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдиш |
е било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа од |
, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се |
озоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за вра |
, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, |
ад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, |
ве удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Ов |
ead>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари |
ова овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог у |
не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности |
ти <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет |
е умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати с |
на затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било тре |
спа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сес |
ти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова во |
Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети |
а; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица |
варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш доб |
вори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учит |
ов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као д |
у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју |
и вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а |
е пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове |
" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као |
снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесен |
сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</ |
ан сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у на |
аван чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137 |
ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени |
<p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чи |
арама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и |
лужби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаес |
ни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n=" |
гладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа |
само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супруг |
деробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину ц |
и јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанс |
пођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и го |
, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на гене |
Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да |
сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p |
вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и ц |
лица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама м |
ати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из |
а и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{ |
је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управников |
сподин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} |
е по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га у |
тумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папуч |
мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо |
а . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана к |
рао лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је го |
ишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па мака |
рђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама ни |
ча учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге |
ече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави |
к се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана |
расти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби |
да се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела о |
ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио |
време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад |
м да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да |
ПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА Д |
СЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН |
ио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без матери |
срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четр |
="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се |
ст завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој в |
штанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома бо |
лучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже раз |
нцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута мор |
милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црк |
ков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господ |
ећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она < |
ити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим |
блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што |
ражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „дру |
тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друш |
ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо так |
с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са п |
женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{ |
.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове б |
Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво з |
— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био са |
же да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пр |
аћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гла |
рође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође |
једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо |
{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме |
је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На д |
крсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па т |
свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па |
>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n |
а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заст |
<p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до |
, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и пок |
сти говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуште |
ле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каж |
мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S |
јвећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} |
инута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да |
о мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам об |
зове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о саве |
у за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигн |
рекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и |
ао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да |
ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <di |
ама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и |
е, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти плати |
т динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате ревер |
успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сме |
је стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му |
и саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb |
животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп д |
ква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он |
ако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и |
ка већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још је |
би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> |
е хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед |
е расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај ш |
ука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p |
ручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио ш |
ега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми |
{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, |
по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не |
да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не б |
{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђ |
попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Ан |
овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жу |
је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спр |
т ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код |
ли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то ба |
ка, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло к |
о, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући |
читељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од |
Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћа |
е, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави прави |
<p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{ |
ња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарн |
е.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни |
а каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљ |
ља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај |
меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л |
; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга ј |
з публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави н |
} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо |
ва се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жанд |
Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је б |
петан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одгов |
ти је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и прод |
е Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, |
{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово |
госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Ф |
је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало п |
зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p |
одаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом |
мах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, |
ите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели |
љица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога |
Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз |
е је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стог |
служности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајућ |
у госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба |
Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој прво |
је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе во |
да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је јед |
о, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам обја |
ала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружно |
ве није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима |
метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, г |
"270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и годи |
Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> < |
S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p |
ја и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског ца |
мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И |
ромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предло |
се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене за |
да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову |
би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па д |
Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше |
а се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p |
мљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богосл |
Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом |
а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да |
о шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> |
на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи |
еп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жа |
аш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија наста |
ери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте к |
сао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце |
лкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи цел |
једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мр |
прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку с |
прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимои |
ио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још ниј |
ке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде |
пак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у с |
о ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су изм |
, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла |
сту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усв |
, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, к |
> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за |
ова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</ |
и Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људ |
/p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрв |
но са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике |
тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа |
деље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања |
га рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би ово |
шао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да |
тикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, |
казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — ве |
био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја |
се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <p |
ли би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не |
у би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мис |
Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порез |
те јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> |
бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто |
а дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћан |
ра да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега г |
Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати |
а хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говоре |
атим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђ |
мех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или |
и пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас! |
о, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она |
</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећн |
да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за нар |
учио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” |
о: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према |
аст иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоуск |
и имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували |
се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, |
а је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но оста |
p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — по |
и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним |
<p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгл |
дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује од |
је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш |
често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мис |
и се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дре |
столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из |
вим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено го |
итања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред онол |
/> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те п |
гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— |
земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије |
и кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — М |
љива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пр |
ла конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже |
противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови |
спођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p |
А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, |
S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио б |
е што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конферен |
и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, |
и само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејал |
пет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њ |
’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чув |
да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Миле |
парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би |
ове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и но |
а пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непр |
ао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би г |
е на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, |
м и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити |
е.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова н |
крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би де |
еној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? |
знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та да |
ече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора |
ојим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и о |
немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је |
са</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb |
ите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Које |
изу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спаз |
ђиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} |
е и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова с |
слов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали т |
утра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда б |
не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да |
моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљд |
је је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по |
кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети |
ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу сваст |
првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлази |
у и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он |
ажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> н |
го звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што |
у се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка |
, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се |
дидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав |
име Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конст |
</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него д |
едан испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво од |
очи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је |
е мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину у |
тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамно |
месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе. |
афора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на |
а?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје гос |
а да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађа |
дузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После |
Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" |
шта друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Т |
учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање п |
о Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више |
ог сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може |
ог сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Сам |
наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p> |
сац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинског |
би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смеј |
е рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, отку |
ко упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упит |
госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — јед |
и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год |
.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио зав |
ар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и |
p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шт |
изанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p> |
по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађ |
р онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслуж |
омана била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану |
примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредник |
чтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка |
поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви |
це, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно |
во, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не пр |
ма по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко помен |
буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} |
усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би |
ма, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужности |
ме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао |
наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге |
тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога ог |
опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе к |
то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио наро |
м зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеш |
идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно |
осно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен |
ико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник д |
да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојт |
е смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благо |
а један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да ос |
, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџ |
вичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, |
је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто роди |
ло у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p |
у да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу ка |
о мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ им |
ио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, ка |
ом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разг |
дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо |
ш да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у каф |
да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише |
Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се |
адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића а |
да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи |
ени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата т |
ељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је |
е него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Ве |
велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто с |
то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заве |
ом памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, ко |
ико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите де |
продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узг |
рљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгле |
поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Или |
на и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Р |
же рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, |
какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврш |
е опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим при |
да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” пуб |
и одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог |
ма, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на |
исам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би |
испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и |
увај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дун |
локупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он |
Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже ха |
нога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} С |
љао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста |
и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени |
ине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собо |
дао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ј |
за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, |
већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би |
е дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будућ |
свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми |
на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, |
предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, |
и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година прожив |
у захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му |
ојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем |
хори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђ |
припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје пр |
и, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, с |
заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министа |
ја има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госп |
признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— |
То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Д |
е? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: |
ећ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опе |
И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепа |
ћи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске саве |
p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на же |
тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га и |
сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S |
/> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, |
ко би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун з |
<p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије би |
а пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ си |
ђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, |
не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би |
ет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и д |
И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али о |
о.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење те |
Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која у |
је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Миле |
мо разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би би |
је управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да |
за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да пр |
није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механ |
</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> < |
т пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су т |
едну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко те |
к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих река |
ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb |
срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда |
свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослов |
ти на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, |
ет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зај |
</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да с |
огослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило |
она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} |
и скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само |
о као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп та |
ћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити п |
е нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одм |
Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце |
рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете на |
о; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био |
узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Ра |
орили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, п |
ну кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија |
се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.< |
колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да ј |
и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајк |
предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, |
телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу у |
.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођ |
он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учите |
уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање. |
ено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да из |
да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <p |
оче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, |
. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам доба |
, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако |
ише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још д |
: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми о |
{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} |
има се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду има |
один Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спа |
да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово де |
воту да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, |
литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одр |
то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљи |
а није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој |
ену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога |
да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се |
е овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то н |
За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између остал |
речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се пр |
Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кириј |
да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и да |
мара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше об |
говарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или дес |
ри пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главо |
деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p> |
ити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајк |
вала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, |
је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, мог |
америти попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу |
шка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> |
ике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се |
нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло на |
сетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома |
главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим не |
варали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски |
венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква ла |
, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он |
ка нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и а |
је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове |
или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је г |
ој да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти ка |
како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само |
/p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n |
и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто |
ите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да ро |
— баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p |
и ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p |
акав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државн |
целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је д |
p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педе |
што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише |
n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако |
њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад |
мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не |
ла пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која ј |
љка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо |
али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има мат |
се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништ |
бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако н |
} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња ку |
агач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати |
цу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.< |
терарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила |
да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— |
јави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредит |
ућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па |
девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зи |
м.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу |
, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>До |
нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешк |
вим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за М |
н је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема |
} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући |
i>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си |
додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ о |
/p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; |
ко би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и |
ађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет з |
о.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музи |
о да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим |
х речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражил |
ла да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пр |
ао неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па |
уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде |
<pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум оз |
о, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, |
има није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазн |
тења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу |
амог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женс |
знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио |
и сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ пра |
} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут в |
ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а |
ишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p> |
p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо уч |
тупак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крет |
<p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— |
то не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може |
а каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју ком |
до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљ |
и дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти |
о капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онд |
опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} |
Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Мн |
алопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово |
а богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете с |
ош једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се испове |
ad> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> < |
<p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео |
</p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица п |
а, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, н |
да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, р |
и српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за ди |
ца и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи |
ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и |
дија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пу |
том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је |
вној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и |
и главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један |
ма сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила |
шко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештино |
, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати |
ако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституиса |
ти <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би |
тово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног |
звршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошт |
рало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је |
, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода ча |
на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе с |
Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али |
једно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође |
е.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” |
едале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на |
ећ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре ј |
грну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се об |
— поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада б |
а једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси |
горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по по |
је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, |
тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са коч |
без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до оп |
е дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу до |
и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче |
ими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само уч |
ли, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима |
оја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ св |
вој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Ка |
и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког ме |
и, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34 |
сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и долик |
ља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била ту |
и својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насме |
а Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} О |
ивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, са |
S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету и |
ремештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико мес |
="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна |
м мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра св |
мила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове ја |
здра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом зап |
еђу попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо |
је.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога му |
класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела |
дин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо |
а изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то |
сиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спа |
мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родит |
аш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— |
а не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а слу |
ра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио д |
н.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на предста |
И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знат |
т врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекују |
за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођа |
му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз пуб |
Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда пород |
и који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз |
т кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кил |
едалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је њего |
привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе оти |
то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} |
а његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фурун |
из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што |
у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! |
има је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Неде |
ијатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" |
, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око д |
у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> < |
ове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор |
капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да ва |
Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код |
рате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за тр |
чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали |
твори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу д |
се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па |
б за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа |
овца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, п |
дан трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли |
е читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, пр |
ојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и |
ја се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране у |
свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу |
о <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљ |
воре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S |
о преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, к |
ла, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у к |
, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очиј |
примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу ко |
читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода. |
рошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог |
од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему об |
испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Ани |
/> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле |
обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} |
рење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p |
ду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се |
дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска форма |
> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и м |
авати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се по |
е може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> < |
="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може б |
у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, се |
амоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, т |
ајпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p |
да да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту |
онова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднес |
како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа- |
нице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана б |
илић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотреб |
окојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа М |
је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Рист |
о ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — ж |
њује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а зати |
а мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то знач |
од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш ми |
а Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, |
у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко за |
а пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напус |
, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој |
сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само |
/p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а |
а или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> |
м кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „јед |
што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, з |
ља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући |
вана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општ |
р неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у гос |
ћи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа |
егову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом |
Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет з |
на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овак |
е доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би го |
и.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p> |
л учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попи |
е већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно |
/p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумств |
еђе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> и |
</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се к |
пусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништ |
оше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те ч |
сило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у м |
то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десе |
чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препр |
укла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута |
ља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико р |
и прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па сам |
написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита с |
право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати |
ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча и |
тан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; сел |
а види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим |
се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се |
а се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга бр |
је под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту реши |
p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи за |
дан врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека |
ога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска в |
ли она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео |
ном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном б |
/p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа- |
а је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанст |
тупити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фам |
отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ |
вокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адво |
квари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија |
је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публик |
а сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепасти |
ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева |
е право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радој |
н Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавањ |
му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете |
у да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па |
тра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди |
„дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госп |
и могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— |
да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није и |
збегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад у |
рел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а с |
ш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</ |
>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази |
/p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџиј |
ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелни |
авила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази |
читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених г |
тим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој леп |
у.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа М |
ма поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је год |
, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем |
рације, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{ |
ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепниц |
о би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међу |
е сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да |
Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је им |
а је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом |
="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па зап |
аест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој бр |
сред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле |
и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и д |
<p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столови |
оју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Т |
варала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну с |
су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у |
о у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док у |
едељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представ |
ата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен ув |
где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја ник |
" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевш |
> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут |
господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника о |
јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ |
адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из теме |
главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госп |
ам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад.. |
вце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он н |
ај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму |
а.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је |
г неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење нек |
етника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и |
много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још |
убио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: до |
он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и ле |
, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме |
ња, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме о |
ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и л |
- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> |
и то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђ |
оји се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, сед |
односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n= |
{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да |
а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и |
т може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</ |
ства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату ж |
таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би зг |
.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, |
е, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлеж |
ет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао б |
и је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се |
Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} О |
.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори.. |
S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, |
че да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку д |
Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он зат |
И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимс |
праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађан |
њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или ка |
Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је |
! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нах |
ико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господи |
ике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је ин |
и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} К |
она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, |
кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибр |
...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа |
ше једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га нећ |
сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, ра |
ндировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на арт |
иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и |
викнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, п |
а, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образ |
итом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у |
да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегл |
решник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и док |
канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са |
зи господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао к |
мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, п |
оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Беогр |
<p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практи |
м ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска в |
их ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими к |
ве што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође |
ле крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељ |
бог које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n= |
нас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радо |
мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбри |
бало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> мех |
ва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удр |
је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у |
казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кме |
у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, с |
тер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и да |
о зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај д |
д парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да ску |
о бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У |
<pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нар |
што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласн |
би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има |
ије ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада |
ти врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p |
... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... манти |
че један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да пре |
тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на |
ло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћ |
стане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам |
смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Н |
јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћат |
И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би с |
/hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n=" |
во се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. < |
о није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поч |
које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање |
ао што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар |
попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Р |
иђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у |
е путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изг |
те.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта |
{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово |
ас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После |
ња.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете д |
аве.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са сво |
ам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да разви |
хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на |
у.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чуд |
окварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад ј |
> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој про |
ћан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неко |
оспођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пиш |
самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зин |
”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и тр |
сеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви |
да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем с |
дин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} |
да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директ |
тврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то |
} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p> |
ви.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно |
повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равн |
тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би о |
у.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна |
ше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их |
сава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком |
ије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео ну |
погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи |
head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Злат |
рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да каже |
се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао нар |
и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располаж |
буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,п |
вда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови јед |
оре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога |
до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> |
То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а |
амо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника. |
ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео |
нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, дон |
са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ |
е.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и |
екну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде |
ло омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете |
а из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, вид |
па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Сл |
и, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се по |
p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с |
> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине соб |
ели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка к |
тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и |
општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер |
ски, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колиц |
се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови с |
пе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да |
— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или |
аписа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров |
и знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соб |
p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи |
е из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још |
газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га по |
и он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изнен |
али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стар |
и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p |
ва га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и |
Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> |
а удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се |
је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако зго |
могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, |
е сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар |
иш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> |
<p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је п |
умете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп |
суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто |
S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је |
:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивк |
тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја и |
итицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, |
hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене. |
уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло м |
та.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем |
ват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас ј |
познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који |
— додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљиц |
да одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види |
i>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра ни |
им обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види |
лише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што |
учно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова за |
на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти ре |
>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> |
м штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том м |
је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу пе |
.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном |
рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да |
азаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И |
свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а мома |
ма лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана чов |
што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и бац |
е представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном |
настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар |
S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, п |
тир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „јед |
је лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да им |
и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели |
пљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зен |
> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi> |
ају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са |
а част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског др |
ће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Р |
виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој с |
<p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њи |
јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као д |
говорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Ср |
ете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско |
ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они |
а ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сва |
по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — |
ете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учите |
о, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> |
то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милиј |
тотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p> |
> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је |
обар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на т |
себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — и |
е:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу. |
> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.< |
ник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тава |
ати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, |
иреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а |
афе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он |
штва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част |
ако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а |
S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако |
га је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имен |
чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би уме |
о „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му |
> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да |
јправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а до |
ићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до кап |
узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу |
уга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, пр |
се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, и |
уштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из нај |
анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкат |
динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмет |
нике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> |
емпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{ |
пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица о |
и грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> |
овлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стр |
ве Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, |
м у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповеда |
ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то |
о женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или |
ледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је |
огута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом |
и, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ц |
узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и ј |
велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро |
> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелни |
ђо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потреб |
>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi |
и... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест |
>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син. |
, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај пр |
о један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако |
ључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у за |
ам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— |
сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем де |
стави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман |
хе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би с |
лиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти грес |
не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем |
</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно |
ство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дођ |
насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хте |
а капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће |
рине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, |
има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бац |
иловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милу |
кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, |
е.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајет |
ди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како |
в хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате ка |
ћ, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од члански |
ва Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, |
орио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душев |
а излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лу |
верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу |
уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански пропов |
а то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> |
варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p |
ди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом |
аниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи н |
руго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из др |
је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом |
ео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, и |
!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном ст |
оп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p> |
ишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је ос |
> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике |
како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље к |
етету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе |
како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јов |
>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни св |
павао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Г |
и изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било к |
магинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, |
т-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје |
ула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула ј |
плименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођ |
стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то зам |
удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштај |
има се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле |
нуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као в |
ину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити |
је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један т |
је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, т |
као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и г |
тељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не сам |
јави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу т |
ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још |
а патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу ка |
<p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у |
и те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику |
ву цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — п |
, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у ц |
то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из |
анџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким п |
о је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепн |
, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да н |
рави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије уз |
још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него |
а жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у с |
мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе |
ди, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми с |
на.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слуша |
едан акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче |
не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела |
разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер |
ође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и |
а ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S |
о сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то до |
У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голи |
ред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта |
као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек |
, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је памет |
љкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наред |
брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ пре |
н је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — од |
шо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p |
тпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, |
о да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, |
п, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <d |
и?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да |
ену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и н |
атезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, |
у, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија |
мо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.< |
рса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ами |
мам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практи |
једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим |
има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа |
и им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје |
— оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим де |
све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав |
је бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, н |
то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји слу |
ислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Го |
писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> < |
де, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо ус |
пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="chapte |
е операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде |
мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео. |
никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не мо |
кле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника |
какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји |
име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. |
Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па |
рош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После |
ом закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” ( |
агрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, з |
дост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може |
ка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p> |
својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу зми |
као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да |
богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по раме |
је панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише с |
крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била т |
!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири |
бује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи |
е, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шт |
оздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она |
те Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој см |
о.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет годин |
убац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</ |
па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— |
покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао д |
оказујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и |
заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је |
бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да |
Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.< |
је име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Рис |
а? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Бос |
и, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом |
мљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. |
ку! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — |
диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет бр |
и Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћ |
з телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако т |
и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута. |
изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” |
рно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би |
једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>: |
ео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — |
т на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођ |
дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” |
о:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде п |
.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовиц |
у срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га |
и овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бес |
е даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад |
/p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али т |
ут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, |
па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па |
старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру |
владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји грес |
баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> < |
ачелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопствен |
о столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах |
Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” |
змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — |
а већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља |
јстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се |
е бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио |
ђи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду |
раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p |
p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио п |
ојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није |
од треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пре |
љским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред |
9" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене м |
и адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом |
иш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути |
и.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и про |
пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличн |
<p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, |
на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и за |
ориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на |
ега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо приче |
ри кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је б |
апуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у сво |
>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „с |
ч те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p |
скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно |
ла питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим |
/p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није то |
ном заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Ог |
истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та ст |
ене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, |
дите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно |
кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђ |
лзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} О |
ати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и |
p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, |
у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у с |
ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељк |
о целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао |
рим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант срк |
нате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да |
лилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пе |
са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем |
попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: |
о — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на к |
м успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, п |
Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим нано |
о нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пус |
мо: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово ко |
амо прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му |
?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се р |
{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p |
ема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” |
и.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти чове |
на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе |
чар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се |
о као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба де |
сетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не зн |
а</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И |
бије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Мар |
агачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш |
ва?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и негов |
и га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па о |
ас чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби |
Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твој |
кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нис |
троже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Але |
навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао мол |
оји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш |
ини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја д |
<p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила |
шки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више |
p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> |
а жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, |
то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави света |
може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин |
прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, зави |
а па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје за |
још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шес |
ете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда с |
и.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса< |
ђо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кљу |
{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Б |
илева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi |
кам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгл |
а рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене |
мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} |
нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођ |
ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Прекли |
лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а |
о на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете |
моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми м |
ве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори ка |
ј нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле |
среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра с |
та му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мисли |
оп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згуж |
ну, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Сваст |
а Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> |
знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то ј |
а Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да б |
сао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p> |
носни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све веш |
и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам ви |
могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p |
шљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} |
12" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и |
</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, п |
давац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником |
м вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привр |
у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензаци |
ни Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спу |
знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко |
<p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} |
од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој |
е, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту |
<p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{ |
из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета п |
Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А т |
арод не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је |
мим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног п |
прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та |
Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет |
</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћа |
ај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под кој |
божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити с |
ако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по |
то да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише ме |
простило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Б |
о није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као д |
коме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем та |
именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се проти |
n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост |
сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми тре |
Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> |
ког.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постој |
а усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.< |
аву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде |
о зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, |
норамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумб |
ика.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну |
ски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава |
трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то |
та радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или |
често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ц |
азно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према |
!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi> |
ади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на п |
о је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се в |
м госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће |
есни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публ |
о као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, п |
т, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господин |
ол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, |
ела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја вол |
о ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир |
наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, отку |
не, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших |
!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни к |
ао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад |
> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пушта |
те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} |
осподин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхот |
е сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорач |
рате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не уви |
ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болес |
е да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где |
ља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о |
од сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле |
Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла |
о капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво г |
пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и |
да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ј |
атим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лек |
по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње пра |
и кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p |
сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме през |
и, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ |
кав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свак |
била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало так |
кату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим |
поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— |
метне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка |
то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и |
трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај |
ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додај |
општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и |
— А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам м |
ећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако би |
ата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га ти |
гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, д |
бог Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те п |
авац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче т |
врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде |
репасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај нач |
паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу |
на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Гос |
тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду т |
коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко |
ир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но |
ма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњ |
S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати само |
ако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп |
амента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Др |
и ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А |
ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кро |
ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да бу |
цу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан р |
ичи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад |
рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: |
ј једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа < |
ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, не |
само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљ |
беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Изв |
није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, нека |
ари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље |
овица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи С |
ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво |
едва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим |
т. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разгов |
Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гарде |
а као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно |
у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара. |
кад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам пр |
п? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јут |
аље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, у |
е назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није |
и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу |
даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајде |
е закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало изву |
зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико ј |
шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам |
p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати |
Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> < |
а између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче |
вако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, |
> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има |
ерса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, |
шити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврд |
на — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а |
ојој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госп |
имати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p |
идиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— |
p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметил |
ћ у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељ |
е овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади |
није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили поглед |
Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ |
е не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, |
</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Да |
амо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> < |
ти да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У пис |
дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу? |
се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само |
.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увид |
.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш в |
окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца |
ко личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међ |
куд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драг |
о.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забри |
<p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, |
ивремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа свој |
<p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш к |
лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова зад |
?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао |
који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно |
> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име С |
о није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} О |
дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу |
, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљ |
екуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча проз |
кла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предла |
у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза |
ским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта |
лед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло муч |
Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још јед |
има.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хо |
<p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељк |
у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Франц |
е било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти |
зна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језови |
мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја |
то би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p |
тељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека |
д тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није |
реко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p |
речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти с |
бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, |
<p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћ |
се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> < |
Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут |
својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задов |
да ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше |
ја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, |
не прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 1 |
нпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S |
head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p |
кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ће |
.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело с |
чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што |
гом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме |
увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако |
кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру |
<p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао н |
чи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као шт |
трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође |
свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око јед |
но. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљ |
се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је С |
ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој ко |
кала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супр |
а.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је |
учњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине п |
у поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— |
и.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зов |
{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је ве |
оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им вољ |
атим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> матема |
огледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А ш |
ега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ак |
г грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за к |
по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али м |
ка води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то с |
а није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам бож |
лога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо |
и, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред |
— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама тр |
у покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јао |
нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон |
Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p |
<div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p> |
ype="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> |
тупник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести го |
а.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Ј |
А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од ре |
исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „ |
позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и он |
таке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да |
а постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми јо |
ста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше з |
оп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати |
му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> < |
о грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издув |
/p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — је |
, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио |
неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n= |
ери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани к |
е то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишем |
>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер |
аво кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капет |
S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћ |
<hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> |
ражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој об |
ац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта м |
роша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове |
од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја |
а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек |
</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем св |
ко? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је |
звршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у д |
а.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког с |
ткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— |
кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла м |
очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би |
охотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се |
вом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> < |
још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја м |
оћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n=" |
теља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману |
, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поско |
сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан д |
награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред п |
тим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, |
са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основ |
тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвока |
Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђу |
гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући рук |
што ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да |
да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснив |
параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Милова |
а да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; |
— зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала д |
дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих ус |
! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам кр |
<p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговар |
чи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао б |
ајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код кап |
ак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да |
смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру н |
, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</ |
ршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> |
и било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у |
лајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) |
есет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дугова |
радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити |
ристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што с |
рно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојањ |
би ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата з |
никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје от |
изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, би |
не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује к |
очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родо |
па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које |
а је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и х |
одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак |
</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапо |
подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као |
а хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам |
е не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и ти |
мените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стра |
ика са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пре |
кавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у |
божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав заду |
развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учини |
, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div ty |
а експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила дв |
? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би им |
лики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут с |
, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види свој |
ом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и ка |
ћ, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх |
к сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>На |
<p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли |
лаве гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на стра |
свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p> |
да, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село |
жете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепч |
ва <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло прибли |
вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје дру |
Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сц |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприп |
ако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, |
е, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учин |
/p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан поса |
динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изне |
, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне р |
ци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће с |
се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас |
а је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, |
о цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се да |
учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче |
ија грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— |
дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га см |
кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе б |
друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор н |
ћа</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа зн |
већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра |
е то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p |
о да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chap |
p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене з |
, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="cha |
ни и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, |
прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега ј |
з степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога |
примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и ов |
е у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет о |
им први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели |
Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са |
ла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на пр |
могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у посл |
.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па мо |
нара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S |
ига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па |
ско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета к |
ер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} |
, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао нао |
било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам нек |
p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се ме |
ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштав |
последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у к |
д сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу |
анаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, ка |
орацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И пр |
па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет |
у, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, к |
се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче |
Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305 |
и? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га у |
сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога |
вор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао |
ио млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам |
дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде |
вна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу ј |
ана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писм |
Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао |
ра чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које |
љице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш |
ан супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са цр |
да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као |
аст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџ |
ад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими |
рај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику род |
а и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, доле |
ли, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седел |
аки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољст |
ове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је |
А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — про |
и:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао |
ју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то |
дницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и с |
у ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни |
ше.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на вр |
да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими пове |
идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими |
и осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на |
а избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико |
ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решав |
збор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће ре |
а заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> с |
приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало |
кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, |
, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам кап |
/> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар т |
вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празн |
њем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се од |
и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да |
зове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм иш |
у, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им |
кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као |
Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике |
модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин С |
у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Неде |
ве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде |
ви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на |
руги на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо |
извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети |
е тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бит |
аго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло |
, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни дес |
толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, км |
ори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче д |
м, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири л |
. . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{ |
а исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али |
шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} |
ео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се п |
погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, |
а никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ бе |
змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну з |
ги и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{ |
а би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, наста |
реза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп |
а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер уп |
разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb |
ју за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по |
p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше |
! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам |
p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кме |
е почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не |
ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— |
е шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говори |
носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који |
е, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрек |
еко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом |
ашти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама |
јем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у ш |
у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било |
јом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробу |
мо да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи кап |
оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што ме |
изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онак |
т.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу |
у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кме |
Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека к |
пођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од д |
у изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само |
о, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је об |
: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кме |
али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситн |
ме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно |
ар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> |
мује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није и |
ри министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја |
чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Од |
о да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајд |
да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно |
а увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} |
е.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у ж |
мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмен |
удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало |
ест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви. |
ни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комен |
а чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само ос |
е оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да гово |
добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телил |
ски!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве |
на, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, се |
као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} |
могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах с |
је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чу |
ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко |
и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да |
мања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара рад |
их десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — в |
м хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па са |
ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb |
> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно |
и ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидац |
боме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се |
а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — |
де, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељк |
е то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у |
е решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору |
е решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремен |
наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!< |
p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора |
за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посл |
ати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а тол |
ете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p |
S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, |
покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији нег |
изеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, ал |
ему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нек |
краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n= |
еон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимск |
авом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по |
и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју с |
ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем пед |
у: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм” |
/p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на п |
о и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте јед |
p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бит |
пре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шн |
будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је мак |
ве ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништ |
ије имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд т |
затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са роб |
а кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошл |
да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише |
прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњ |
добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој же |
са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се н |
ака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p |
ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p |
ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p |
а пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му п |
ј триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал |
триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p> |
жио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес |
тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер |
и се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нис |
ено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин гос |
томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим в |
оспођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за |
, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признаје |
ути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> < |
ши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p |
горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се |
Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите неп |
, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки |
ују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде < |
е сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n= |
очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није к |
му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али |
а, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и т |
а Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и напра |
у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на |
забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и |
кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, |
нако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез |
затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемо |
е потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај т |
остреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу д |
рофесор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути |
ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, п |
рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа к |
е се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишља |
скочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јо |
за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва |
ије остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није |
ично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац ов |
це, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском к |
па-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практика |
? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идит |
која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољн |
ме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буд |
свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{ |
вију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се к |
нао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз |
{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много |
овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <d |
а понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из |
и учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ла |
Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, к |
/p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина |
> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p> |
је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу те |
азговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва |
атним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно дру |
у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се о |
е са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за ј |
ио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад ни |
рце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, јед |
истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, ш |
за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла |
говарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p |
прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> |
крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светск |
а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш |
приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори |
га најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као пау |
овише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња |
онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кре |
па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп св |
ветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допу |
гледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, ко |
на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али |
руштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што с |
ње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српског |
општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n= |
нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находч |
беној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше |
име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{ |
ижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него |
корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уве |
равило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зат |
било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи |
га чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја с |
ором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша с |
да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем |
ије своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сма |
! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим ва |
ена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на м |
који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Из |
јку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо л |
сите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— |
ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се |
зе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене |
ба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време |
купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, н |
е, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збу |
баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као |
<p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, нег |
речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало бољ |
<p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућан |
! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p> |
а ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло |
би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, |
евет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се |
енско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпо |
Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вред |
н.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настав |
>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није |
</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, тама |
ама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, при |
вијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би |
рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређат |
ори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да |
шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин |
не да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због ко |
о се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако |
та госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, |
ви и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> |
та окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново |
је, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па |
целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живот |
стаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, |
и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опрос |
рди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јо |
је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас нај |
и, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или |
ваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, во |
отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговар |
, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их |
о мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. |
ризнајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” от |
ктикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либ |
олестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} |
јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао |
ра, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми |
се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, к |
! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог гос |
т наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прођ |
е би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га пог |
Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири |
кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује б |
није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S |
Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвок |
ме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп. |
екне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави |
о ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — д |
/p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p |
стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} |
ије то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уоз |
ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда |
м он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво |
шли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подмета |
.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чуве |
е широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећ |
они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали |
аву као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невин |
— запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, бр |
задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели |
Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наст |
и ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— |
ине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче св |
ја, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А |
— настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуб |
— настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И т |
сподин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете ј |
ко сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељк |
> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати |
те да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амре |
ате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не |
ете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплинова |
вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви |
се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је у |
бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у с |
је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> < |
чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у |
мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога ро |
авања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет |
вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управник |
а те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут |
рите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве п |
ога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, г |
ер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>То |
p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, |
Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење |
{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се |
омоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у |
зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p |
а.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирот |
и наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у с |
још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријав |
ри поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста |
.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи |
онесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за т |
ћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могл |
, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће гос |
> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да |
ње...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учите |
ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент в |
</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати |
тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала |
та вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате |
баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, госпо |
.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплат |
гу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо и |
дан такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би |
што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете п |
пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте в |
сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а з |
} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као све |
в се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Не |
припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као |
ашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се див |
поте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини |
људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведри |
! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Бо |
фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — од |
м вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ му |
спа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе |
шим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена |
ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због ва |
и је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</ |
Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од нек |
да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девој |
кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред врати |
а издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама |
о — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-бл |
ђа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</ |
мате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен |
Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ва |
је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> < |
ођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! |
једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, св |
рачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, |
то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад вид |
хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер |
p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не |
ф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва троји |
се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ван |
р ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и о |
рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике |
а лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња |
ј мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан од |
чините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само |
коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира |
чеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по |
ни, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљ |
су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разго |
е назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, |
6" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар |
да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар |
и л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведе |
у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати |
потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису |
" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут де |
он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз раки |
а је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млек |
чели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се с |
p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно. |
ој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну |
р десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља |
из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пр |
поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} П |
е речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да |
девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p> |
дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био |
ичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; |
двоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па б |
зоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад т |
цније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Т |
} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него нека |
ло позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су м |
чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али и |
уцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни дога |
а варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду до |
/p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> |
у вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p |
</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад |
тана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гу |
из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, л |
ете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да |
и и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.< |
ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</h |
; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени |
молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела д |
о — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месеч |
како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и ма |
/head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3* |
аба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија |
ead>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што с |
ог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Преле |
ребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па |
ете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спус |
ега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његов |
еоградског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како |
дите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интр |
о, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ће |
писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да |
сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p |
ари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете коли |
господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Миле |
би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p |
</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Те |
оред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због |
ли у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми |
ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} |
људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је л |
и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један |
и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Н |
ни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, |
— само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се |
је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави прат |
} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb |
— вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лак |
то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам |
ам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући з |
удбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господи |
Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку ус |
је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима дру |
еотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, |
тоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома |
шевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље |
чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпу |
чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не по |
чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као зн |
и!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговара |
оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дош |
разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило |
из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје |
S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— З |
е због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверењ |
то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелн |
ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> |
ичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша |
посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој п |
а се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — |
седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде |
Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на |
ма! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам уб |
дин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{ |
и дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао д |
јмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин |
потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који |
знаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи л |
вастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све |
пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручит |
м кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је |
па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p |
те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Т |
остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни с |
ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... |
ма жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удо |
досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од он |
р.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек пр |
ла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је |
оре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је |
е носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно с |
жа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” |
> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити |
<p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној кој |
и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао глав |
, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи |
4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом к |
а разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну |
извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу |
— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S |
>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру |
p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на р |
си.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сам |
није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и |
ом љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје ж |
својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, наста |
цлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципел |
и главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о т |
шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране доп |
помену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као |
таћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. |
>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, веч |
мо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће |
ева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче |
Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом завод |
црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише т |
, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, мол |
ако ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још |
наест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим |
дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; з |
?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} |
зводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене |
ираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежур |
изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и |
S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима. |
о би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега |
ете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и с |
лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, кој |
није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је |
ај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободн |
тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> |
ешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да прост |
метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, обл |
и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добр |
х правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опш |
ријал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скуп |
p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, ка |
т и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запет |
де у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пе |
по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешади |
за, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијско |
трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, п |
” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав |
за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео ко |
оспа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојак |
ини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком |
лесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Мили |
ија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као |
/p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифон |
пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далек |
услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумед |
те, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само |
ћи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му |
дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпр |
идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учите |
i>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и о |
што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> |
ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко |
ма једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас |
рво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, |
е им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симен |
преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног мо |
ачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине. |
српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио |
ђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом. |
она тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и |
, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</ |
а, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома |
ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и |
<p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи |
/p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> |
са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дође |
ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, |
</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</ |
— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво |
те страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али |
нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише је |
ла.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и но |
у је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: |
у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имаги |
аман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара |
у и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипа |
абога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од |
ер „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да |
је у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекр |
читељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да н |
кривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Б |
ико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром |
<head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се слу |
надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онак |
еријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним стол |
ва учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново |
рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама |
ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је |
толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година до |
ан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} |
нутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи сво |
шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни ј |
робитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбиј |
Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом р |
свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час п |
ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се опи |
еским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је из |
ећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло располо |
и сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако доб |
атна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и в |
је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, |
ес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама. |
е да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; |
се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разг |
кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> < |
ј грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи! |
ад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, не |
једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај |
} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што |
} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то |
зати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих |
веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако |
> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, |
p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, |
да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> < |
о се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да с |
се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме |
тен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и п |
ам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од р |
p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше |
вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И |
неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не мож |
о, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био |
овори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у д |
ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас |
да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, бр |
, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</ |
ђу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо к |
полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, |
нице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и |
овог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо |
номе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам вид |
га да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не мож |
лом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки ак |
ј комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу не |
ата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет |
мет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p |
к, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опе |
ђа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које |
ичао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидова |
јим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} И |
оје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ |
адесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p |
ажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брат |
буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Ани |
p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио |
може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дет |
је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар |
време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</ |
же да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!< |
пштина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па д |
грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да |
и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџи |
нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А |
чина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе |
е учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом де |
енче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p |
оју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или н |
му у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина |
плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — |
послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би друго |
, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — п |
рисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и |
ки давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</ |
ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, |
ни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, |
поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договори |
џија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је |
> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет. |
т и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" |
зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> |
дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радо |
— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — |
неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радиса |
ње зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на |
! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> < |
гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи |
е ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет ниј |
не да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде |
еба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете |
одине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско |
.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донес |
ано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не |
ете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.< |
понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њи |
их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у нед |
/p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али |
он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још јед |
— вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p |
ати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> |
ш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника |
/p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо |
и сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајим |
јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешт |
естрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. |
носе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и |
годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војс |
ари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно |
е то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете |
<p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, п |
еме!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протоко |
чно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па |
з адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико њ |
те кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није п |
аро дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— |
S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — дода |
оспа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми да |
ућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите м |
и је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рат |
кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео. |
<p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну ре |
вка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, |
бош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи раб |
и ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, |
атиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам |
ојимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара ви |
графском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Оста |
<p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повес |
ар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p |
<p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио. |
p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупи |
а опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри љу |
да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете пра |
ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да |
и Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Наста |
да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти л |
овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем |
сланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена по |
и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> |
па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, н |
</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринае |
} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на б |
у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак |
равиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је |
кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али н |
.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сре |
и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p |
p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: ли |
> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати м |
Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да ј |
ас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стот |
овац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све д |
који говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учи |
и то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не |
и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је |
S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то н |
у платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста ше |
зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сут |
ва жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу |
не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употре |
о баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се п |
ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер |
<p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p |
уг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг |
да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не б |
е признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да |
м, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се |
а ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још би |
могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја иде |
, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убед |
, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође |
, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пи |
и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије |
а да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је јед |
управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утис |
дије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завр |
тица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учи |
заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је |
пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} |
м.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са |
шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— |
Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непо |
и то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлоз |
ead>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм |
ведиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те |
Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, |
а му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да из |
ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то вре |
је за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао с |
з неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборави |
еликог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, |
ом суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овом |
да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаес |
то већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за р |
амо није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у |
и осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменит |
аш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кес |
> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу |
, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом г |
амучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско |
и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на крев |
саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио |
ела срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Р |
га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </di |
исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво де |
и, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет го |
p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> |
је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник |
споредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по с |
и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа |
и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господи |
кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну |
именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет у |
и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати |
упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к |
бав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим прав |
</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> |
увила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми |
ата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече: |
ви:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукоп |
о ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, |
е да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му |
та је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, и |
чи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казу |
„Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти |
о десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ |
S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и запи |
пада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-да |
:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> < |
свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вин |
е.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разго |
то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се |
/p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја |
S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој |
есе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме опш |
ројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, |
о поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга |
та, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и н |
репимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са |
Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</ |
х значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, |
жњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно |
тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и |
а сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p |
закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико и |
м — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, |
<p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, |
ци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отвор |
идим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, и |
, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из |
ћи да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси |
тити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш |
четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се п |
еста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— |
ћу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!< |
ст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, |
актабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до |
зме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени |
а наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био |
о гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа |
.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађај |
оји би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди |
посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, |
да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ |
ет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" / |
рез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова ви |
житељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чинов |
људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес гот |
је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин пла |
корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изв |
ану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз |
о тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми |
’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то. |
Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па нема |
би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се ск |
финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично |
рвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу ни |
си осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мисл |
ворила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама |
опада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта |
вињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} |
лауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом ниј |
’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да |
зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> |
не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао. |
<hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађ |
ете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, др |
остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како |
> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко н |
ј коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају |
ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на св |
дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и ни |
м га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, |
еју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена |
ад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписан |
</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и об |
о главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, в |
а и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би г |
ослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> |
о с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао б |
; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или |
е.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” ха |
— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће та |
.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цика |
мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није и |
мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код |
љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата |
хом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена |
ако далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му |
родио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од |
кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана |
кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога |
аса кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све нека |
.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу |
попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје |
де него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ра |
а лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још |
о рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током. |
кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.< |
</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје стар |
потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлач |
ај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И так |
е се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госп |
{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ип |
о, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’ра |
ремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо |
тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојни |
лужила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као |
онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је вета |
ла да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S |
он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био по |
предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, |
и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> |
’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и п |
код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван |
сподин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ м |
јатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много |
искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p> |
ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не |
за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати прави |
прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја |
ва се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама |
а ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се |
то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и д |
авнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и |
А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта |
им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке |
ји му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, |
S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што |
ским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само |
ци без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и ч |
т, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пођ |
речавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега пон |
</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама ко |
ц, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу |
је и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љу |
ла одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало |
ног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекор |
ц са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер са |
мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не |
није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачу |
ецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параг |
ме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</ |
са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају |
/head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштин |
рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане |
аже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београд |
оброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: |
је као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе д |
утрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто |
док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела |
> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како |
госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара г |
вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоц |
ене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама |
разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тест |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј |
опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила оче |
е и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он |
рка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола ко |
</p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најра |
е видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од ост |
ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на дв |
е писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi |
јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже б |
е свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична |
етету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да за |
та упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим детето |
или такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи |
ати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чит |
мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем оч |
од га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а о |
>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одгова |
тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Вас |
на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса |
Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће д |
родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа ј |
ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли б |
амо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разгов |
ј порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положај |
е?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мисли |
а породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у |
уда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са |
а кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се уд |
, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — ре |
на како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам |
о умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече т |
прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, сп |
у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лу |
а Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, се |
ити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли с |
едница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције |
/p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да |
и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p |
неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и разм |
а Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о вас |
кцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мр |
енио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, мора |
ити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу гос |
са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сас |
учили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то |
ме, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у |
дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка |
а га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у св |
апрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мира |
а, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања поставља |
head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лав |
а беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто д |
ођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров мук |
а неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> |
о за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S |
отреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла |
писати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сах |
је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа М |
иди се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изиш |
е ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавес |
прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га. |
и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у ме |
ерите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те В |
е.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је ч |
се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био |
рани Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање п |
убав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео |
ао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа |
им су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да |
{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> < |
запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место апла |
n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао |
олу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интри |
<p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам иг |
емена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нем |
вим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома с |
а и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју ј |
о сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> |
настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не |
асвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то н |
овој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „ |
невног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога |
човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мал |
нице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва з |
па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из чес |
n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, |
дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Исп |
а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је св |
S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву ср |
ема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> |
<p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p |
е друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка св |
нда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме ник |
до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да |
а се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљ |
чева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима припов |
ноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Д |
му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" |
у, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала ба |
ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија |
ом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбо |
онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим своји |
ијатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних |
емпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше оч |
госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше п |
ин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> |
добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које |
још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, прев |
ао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо |
имер, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и вас |
p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад |
ико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" / |
па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, |
више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, он |
па на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међу |
говори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ |
свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интр |
м хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако |
музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пре |
е, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— П |
овић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, |
а њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добр |
и.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он |
ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанп |
е знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— |
инскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био т |
а умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да |
рај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у ки |
ко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао |
Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да б |
е поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопшти |
д је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а |
и и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улица |
канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ј |
се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му |
гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, |
соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва |
и овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлага |
а ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и д |
ево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ћ |
вка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џум |
деја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче св |
шао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се гос |
рне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, |
ава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p> |
ђанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава тре |
села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се к |
p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} |
е брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и |
опиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени |
но да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. |
да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још |
, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва усклик |
да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је |
столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хте |
и па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прош |
, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> |
једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват ве |
Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све к |
>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петро |
јоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан |
ћ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце |
врши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Н |
ам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако п |
р је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао ве |
p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p> |
е зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин |
ако је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто |
, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи |
ној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, кој |
д вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу д |
ће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној јед |
> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде к |
места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и |
head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле гла |
му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено |
оворити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један п |
чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две ц |
кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју бе |
разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Б |
л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, м |
авдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, а |
опустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> < |
што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" / |
/p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати го |
5" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вече |
спођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс та |
са се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути јед |
после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, с |
м и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопш |
најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а по |
ао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не боје |
ао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бе |
е појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим |
имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадиј |
та даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи |
.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а |
пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа |
ада се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... о |
настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечи |
Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и как |
претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје |
сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посл |
упи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p> |
а, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ј |
спођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васо |
о лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неко |
се једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало виш |
ј попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњ |
оји би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па |
твар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам д |
већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једн |
пи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> < |
то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста в |
. 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само |
Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знат |
але о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и |
и <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном зве |
музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови |
у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну раз |
</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана т |
х очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду |
очео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагл |
p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем ка |
које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, ко |
ти смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика нај |
да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> < |
ционална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— |
свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова |
ру распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропад |
најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но |
доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту |
астави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан |
а није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дн |
е стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори |
цем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе |
p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је оста |
</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пр |
один!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о т |
а му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, так |
де.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није т |
ађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу |
ве вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прош |
андарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генера |
<pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неопр |
вица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, |
у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље |
на врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Ју |
з сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ј |
</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека |
езовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо по |
брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Ра |
за враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Т |
ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души |
а овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло ра |
Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" / |
још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Та |
сети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах нару |
пођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.< |
уца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам |
она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — о |
Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} |
<pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S |
рају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти |
<hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, |
, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да |
у на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” о |
овор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— |
постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато и |
— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на стол |
е јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за |
олико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека ј |
и млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бри |
а, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> |
сподине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, |
<p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и |
а то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је бил |
ен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ заглед |
тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета. |
/p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, |
штво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној да |
и женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Го |
ено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— К |
>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја |
очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ј |
ажан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш по |
о ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите |
признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, п |
, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече п |
р ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави п |
>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно ру |
те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним от |
даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми |
уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{ |
ти, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, ко |
па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Т |
ајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми бу |
<pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! |
е!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш |
пита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније из |
ци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавим |
вите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово шт |
дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се з |
его седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију |
а ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес |
p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали |
мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А бо |
ори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно |
цу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</ |
опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p> |
умњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> ј |
то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори |
е дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима. |
се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је |
јте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпо |
тила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа? |
очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима |
сти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам к |
бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да |
та.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бун |
ачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капе |
бити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми |
ном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати |
да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили |
мином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом к |
е.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, |
ђа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему |
разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, за |
— тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спава |
Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемира |
одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њ |
оп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па |
тан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p |
да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислит |
нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали |
<p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте |
и Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хв |
е од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="7 |
ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може |
ађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девој |
а Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</ |
, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренер |
долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп |
..</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас пр |
м вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно |
к и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у г |
и знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам. |
/hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити |
ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кре |
>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати |
тавим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у ј |
ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обоји |
хоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да |
удије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео с |
и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја м |
ва да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то |
ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да м |
олицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из да |
нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа |
н уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, ле |
Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одго |
>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... |
Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги с |
</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— |
а њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац |
се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се |
љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то дод |
тоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, за |
рију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан к |
хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да |
ва три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу |
(Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} В |
} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим |
што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобр |
. (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправн |
не <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „не |
сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p |
смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, д |
мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!< |
икну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше |
нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно с |
ако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако сто |
ословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде |
ругим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груд |
дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на |
пођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто |
го света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам своји |
<p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мисли |
антову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори глав |
апита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут |
а.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказа |
> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p |
ти крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још ј |
з постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска вој |
уђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду |
ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, |
уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози |
лакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диж |
искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку |
а не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окр |
ране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше |
ицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље |
кије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, |
ста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гоми |
>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздра |
да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених сп |
везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, |
дила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем нап |
да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под |
ива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му |
заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, од |
о час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај |
те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали ка |
сто у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је зат |
спођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло |
у и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, |
више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из |
а мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку докт |
аше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— |
о загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо зав |
ану се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест ки |
} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</ |
тка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла |
е се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене |
на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом |
једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 |
киној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није ран |
овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прил |
и, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се |
о своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је |
рођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја |
а се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као м |
почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испри |
лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, ф |
е.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору |
и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташт |
ав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, д |
ајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама |
огуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, |
ке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; в |
ћ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир |
сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача пи |
за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у |
астаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао н |
ко узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себ |
ирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу |
шта више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на њ |
пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанп |
ић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером морад |
ена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеоно |
у да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о |
глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштав |
ла, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као з |
то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљк |
ример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред |
ојаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара |
S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа |
ех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> < |
ујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у |
иле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна |
мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бог |
ш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају |
рчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме с |
оп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а |
одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може |
рвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио бе |
ЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи с |
о воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види к |
бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и п |
ад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, |
{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb |
и тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капет |
знају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер н |
ијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се к |
научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каж |
му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” |
>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и мног |
ети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> |
е, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У |
ара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке т |
је.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ оствар |
>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисиј |
ао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад он |
p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац |
се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p |
е тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је б |
око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јест |
у испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непоми |
{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> |
апендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико м |
асвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци |
кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска |
Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит? |
креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јо |
дела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> |
кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде |
биђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да |
лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад о |
добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате |
бав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а |
са зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике тр |
тница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</ |
келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се |
м припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу |
ом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се г |
билачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах тр |
обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а те |
о сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, т |
лико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у |
ма; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="3 |
не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, |
.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушк |
о, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у је |
која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим про |
ао да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S |
а лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је так |
теринско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то |
у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома по |
сподине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пи |
рт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Кр |
а притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он из |
а гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, поз |
ад.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi |
p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем |
постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{ |
та с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прв |
, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да |
Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да с |
суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, мој |
ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!< |
ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.< |
ори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с д |
за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, |
азговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисл |
p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје |
<pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p> |
мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не |
мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овом |
— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету |
вља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</ |
рса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити к |
то, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону с |
ислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му |
ох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.< |
p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</ |
де човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпр |
ијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у |
нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћуј |
" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као |
учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој с |
p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па |
p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са фор |
о повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> |
какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предав |
спа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, |
се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да вид |
ете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај ово |
сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијага |
свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а |
разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би |
ђа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја |
другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа м |
духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радој |
ректору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћу |
плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како |
о зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит т |
/p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је б |
и?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и |
е ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто дин |
<hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легал |
„Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад с |
о као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они с |
а које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и |
са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: |
задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски |
за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је |
нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на ламп |
/p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је вели |
/p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан ј |
, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство и |
прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца |
се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, О |
а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету ни |
ила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у он |
вен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — ш |
гутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим |
!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само ш |
најеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у |
икакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса |
пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини |
у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па |
<p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицин |
ног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у ле |
алази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло ка |
жи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} |
ва, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те в |
толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кро |
вује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади |
врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си |
ав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, |
а врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну г |
ао полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад |
Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођош |
кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> |
га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па наг |
би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки |
стом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва б |
ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима |
ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци |
ц мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом прек |
ви низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе |
— био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви |
попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака иско |
се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се ње |
се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што |
приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгле |
поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, |
еко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се |
еће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз кој |
којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав са |
у.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Т |
да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног |
, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.< |
че понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — у |
ломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома |
да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим |
т у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи |
. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним |
дије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да |
е да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чуј |
у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, мест |
ље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у |
дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нов |
при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико |
војих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, |
ри да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга |
ба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се |
сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гу |
n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разго |
но!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало ув |
рпски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он нас |
једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млад |
годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поч |
он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли м |
четку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскр |
ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Ма |
дну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> |
ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде |
разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели |
господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и в |
ужи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама |
, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S |
рви мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мал |
да <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сас |
а округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као |
ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му б |
ти уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и |
ец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како пт |
, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни с |
из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чу |
лвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице |
е ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S |
је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике |
ане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати |
срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изн |
падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имен |
ед целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима |
е, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади љ |
ећ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упући |
пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по |
ло ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> |
</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то |
Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда и |
ао опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја |
напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах уч |
тељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p |
, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина дире |
о мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Та |
.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да |
рц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорг |
. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопшт |
народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да |
ла скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна ни |
љен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити! |
hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>: |
потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n=" |
</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељ |
? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми |
ако се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина ост |
ушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је |
чке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођ |
ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ств |
а карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим |
олико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољем |
зиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу |
деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па |
ели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више год |
д онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек н |
чиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S |
хотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбо |
.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. С |
е...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате |
а, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p |
му ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није м |
ој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам |
Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа |
, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила гла |
ник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим н |
капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало корак |
и пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш н |
ти стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ |
помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчал |
вор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је С |
едлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепниц |
S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле |
из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Рад |
раву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да |
за, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n= |
маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако |
да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку |
>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег с |
е су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли |
<pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, т |
ости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад |
је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, |
ори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како |
<p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је |
е ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној |
њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јул |
о оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на д |
ли, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да п |
и се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „л |
сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија с |
амисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако тре |
Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-М |
аставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је др |
је раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{ |
кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да ви |
п и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, јед |
а се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нем |
} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекин |
етворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене п |
не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канце |
его твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да |
шио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо о |
раћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, |
брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тиши |
="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А проф |
а онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на вен |
аква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала о |
ни би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије |
то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам д |
а промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљ |
е се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца п |
тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никакво |
се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рек |
ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију к |
, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата. |
ајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{ |
осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас ни |
ико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт та |
рокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло |
Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изме |
ла као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што |
ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, п |
адила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} |
олеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтави |
з кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и п |
то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се там |
а учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се с |
смено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло |
аман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке |
му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овак |
ко су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— |
а меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — |
i>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај д |
овито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржа |
је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.< |
.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад к |
есеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{ |
} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да |
ик и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У т |
вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би |
d>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице |
рбо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" |
места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти нео |
права, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор уп |
а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим гр |
аних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених прави |
Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припад |
е овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писа |
се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена ка |
решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљ |
о је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ под |
аступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народ |
литве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, |
ису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица |
г једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпо |
сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључа |
, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и |
азе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да с |
уди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, |
треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испри |
Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писа |
оба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је ч |
има и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван |
воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помол |
, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, |
онарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Напол |
пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле ожени |
оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске судни |
отоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад |
а презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </ |
унар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најза |
вка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па из |
р то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу |
је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</ |
т те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Са |
друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе |
по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново |
оз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се з |
има кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратим |
м местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „ |
ијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише |
прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да |
ча.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све в |
де, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и |
писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, в |
на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се н |
на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од |
ебацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не |
ући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— |
то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер ка |
} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто |
што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче бру |
Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јес |
рави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ јед |
аде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се |
а, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се рад |
</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је до |
свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је |
ад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али о |
, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је |
идите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснае |
ц калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</ |
— наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него сам |
а гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се г |
и зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} К |
ештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да |
па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, |
он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Ра |
Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегн |
<p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би |
и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе дру |
седник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S |
ио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, па |
танов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место д |
ва шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона. |
у” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, |
њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита пр |
по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по г |
279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидер |
му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља о |
м.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, ње |
в генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским |
нда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постан |
црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих пос |
} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фић |
ју — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, каза |
ко се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од |
врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо. |
у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Зн |
н Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била проч |
аже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— |
еправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И т |
Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, |
о удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошл |
Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p |
> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и леп |
кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечер |
г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то ус |
математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног |
а је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник по |
што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу п |
а другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>По |
овек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> < |
децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи |
="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; д |
е да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — гов |
— вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена |
хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Т |
илија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли |
како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти |
а да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осе |
на жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} |
/p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу |
свим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а |
изнам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто |
обом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n= |
в то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако |
<p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог св |
стрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> < |
а.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово |
p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госп |
ве што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала |
које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, |
рактиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан |
вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незго |
</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара по |
вршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p |
, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одм |
изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпр |
>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опе |
квом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} А |
јзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— |
јави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, |
де пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, сто |
<p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну ве |
.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се |
и бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио |
сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се |
ду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, с |
варити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с |
ма ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њ |
па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако |
а вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То ј |
162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> |
алошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши сво |
!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја |
<p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубиј |
чи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим |
начи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако |
сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам х |
како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Нед |
ну посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив |
ече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта пон |
даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— |
е и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред м |
интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гости |
томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим |
а протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер |
и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста |
у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са ули |
руга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам |
па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала д |
Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> < |
сни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак с |
и да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које |
еда у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија ни |
се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу |
сподина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева туж |
анџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја |
ази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види |
завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на |
говори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, |
не тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Мац |
у имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врат |
која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, |
и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељ |
одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог |
, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Ме |
оби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у т |
ли лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и |
чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не ч |
грне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад н |
, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачуди |
о дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, п |
ен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко ј |
се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушк |
зговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— До |
не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричи |
е, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жа |
земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те |
чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И |
пенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његов |
ћ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше |
а, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се р |
ну један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— |
ако ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изн |
извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска |
главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици параку |
нце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то ј |
му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома р |
тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" xml |
они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у се |
пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су |
ултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадош |
пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Т |
побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не при |
тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога |
Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са простран |
скварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима |
Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у |
аде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га у |
аоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, н |
у — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељк |
на и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је у |
кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда |
види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са свој |
, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских стр |
већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа ле |
г кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кме |
као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p> |
ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и п |
лији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он н |
оје су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашт |
то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три кора |
он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш зат |
о и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здрав |
а у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, |
реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игр |
ње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јере |
собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с к |
пасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу |
нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана |
оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је пр |
су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну дв |
м позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела |
да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јо |
ца. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или с |
ребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати к |
могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја |
b n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — |
и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p> |
тосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско попр |
b n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па на |
удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми не |
ћу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се |
је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „ |
шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте |
их прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одист |
анковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома |
чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x |
био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он у |
ијати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пр |
даше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели |
то да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблу |
више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио |
иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се |
могне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав |
ашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} О |
вастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, |
беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човеч |
слухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе кој |
зведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>Т |
одину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш |
дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је |
имо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које |
њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то де |
једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако оча |
ко изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима наре |
прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги |
за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се |
воје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општи |
и, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и |
дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познава |
>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету |
— овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекн |
вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из |
дућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика. |
но смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја |
ог капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отп |
мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја |
и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Ри |
јзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад |
м, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који нос |
ге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да види |
на Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешт |
ога друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо |
> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у |
Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <p |
ном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја ле |
Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себ |
подин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рат |
!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлеге |
а му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необ |
кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јел |
је своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Зат |
е, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним г |
<p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре |
пио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и |
инули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели |
токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p |
вих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, |
улисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљ |
ју, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће п |
и за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у |
њижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанск |
се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Марино |
е те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, М |
ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана! |
у шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цед |
тога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја поч |
свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, п |
видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице |
тво, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако мор |
ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза |
динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш |
пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их |
су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се |
да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли ста |
Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n= |
сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је гос |
> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p> |
та јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, |
е четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ј |
,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, мног |
зује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пос |
ла и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци |
ао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. прет |
отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече |
ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља з |
а, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусоб |
ете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши |
ојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то |
оче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окрену |
одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут |
д?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:< |
ричањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела |
оже погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се моли |
часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n=" |
ви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па т |
м, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету: |
децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме вел |
том, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разнолик |
иној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Вас |
ати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици |
устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје |
екару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан |
теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па о |
и: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их к |
>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па |
и: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је капл |
— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још |
д капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> < |
не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — |
да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком |
о им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше |
— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ок |
целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешн |
ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као ма |
да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и |
о корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n |
им у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p |
уке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева пр |
} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука |
ледњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрв |
ко смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму ку |
не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до |
редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те |
ара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем |
ах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељ |
није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Км |
ужбу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мо |
а, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра |
ни.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капет |
Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, |
биљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро |
ли за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} |
b n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</ |
ет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госп |
дведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} В |
<p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од д |
.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а |
ас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал |
?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?< |
е ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Бог |
.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни при |
ознаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да |
сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могл |
такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за та |
едно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се |
дну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p> |
имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за наход |
ис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овд |
S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари си |
женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онд |
бе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p |
зноси главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасв |
не, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник |
рате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музи |
а, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— О |
S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза |
погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га |
а лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могл |
литву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена М |
p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу. |
/p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћ |
} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и дого |
ионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то так |
.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да |
им уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој ј |
на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац |
ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у оч |
д су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека |
но говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је глав |
.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да |
.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме. |
представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мај |
ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата |
ере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, |
апетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан |
стао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је |
ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким др |
p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — узд |
нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изиш |
ете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав пл |
јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врл |
арата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том |
н сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, |
, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се увер |
p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да м |
е цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза К |
сио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се н |
! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> < |
уку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми с |
ечи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздр |
то и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по |
‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам |
Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну доз |
е госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим ж |
није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим |
пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом |
ета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној |
рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер ј |
у бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти је |
вао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно ле |
најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се |
или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не мож |
у са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви |
ви кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац |
у реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад г |
вети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио |
ије се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„. |
е робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна |
а ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код ш |
> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учит |
доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} |
жали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте |
и.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду |
јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка ви |
к и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазна |
ик са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја |
ик томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказат |
чајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако |
ик распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева |
ем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упозна |
иној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утиц |
, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упоче |
о постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење са |
ло воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло пок |
мљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Пер |
вају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он |
тније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ак |
начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде пра |
дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то ни |
м пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то |
е језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана |
ЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> |
своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјав |
ве време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је |
у крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу наду |
а онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто |
дног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била |
S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико |
све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би |
пе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу |
дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако |
<p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално не |
нутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу |
ђу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџ |
а на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио к |
чи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не може |
још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чу |
та да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чаши |
са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом з |
лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе |
јег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са н |
волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, вид |
ута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један и |
.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, ко |
ао два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да |
здавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја вољ |
је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија ка |
p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом |
ом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену |
Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мис |
на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жен |
та, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су пок |
место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику д |
дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, |
пио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном ме |
наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога |
ића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га ј |
ко је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему д |
ени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође би |
p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе |
же: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је т |
донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, |
гао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председав |
p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што в |
у за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> |
тима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што |
изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове же |
ј грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на и |
> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступил |
то се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је глед |
а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио |
их улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже |
конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа п |
иса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва ви |
p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и гос |
ођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом за |
p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— |
измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показа |
окорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и ник |
е виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није < |
отова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и |
е беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p |
им ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и так |
пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није има |
к се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да |
та, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана |
ну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} |
на од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступ |
head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба |
е несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала |
/p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на чест |
расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао ми |
даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> |
а, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила т |
љ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза напис |
.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најз |
љу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото |
зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштв |
де иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши ч |
чно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Пр |
је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој |
са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то заб |
, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је м |
ђе, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на |
пште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино |
сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили |
шање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, |
да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га т |
по и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како |
о је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је сам |
врши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> |
е родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српски |
вога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одм |
ао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се |
има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за |
ј а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држ |
ом на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат п |
нскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи с |
не дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да шт |
/p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би б |
— ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да |
Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> < |
ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има |
асвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдес |
а има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева |
о има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му ј |
чицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред наши |
вео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквено |
је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прож |
, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом и |
о као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, |
и су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је о |
/p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра |
представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на в |
мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p |
ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу да |
илазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон |
ва конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесториц |
поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло |
претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и с |
кељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао |
S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком |
родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је |
а се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички |
S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обра |
који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и |
ије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску м |
човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Лен |
отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га |
дуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму |
о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника |
претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво в |
ада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ прими |
буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се к |
е тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и |
а највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави |
ак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је |
еваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакр |
</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Ка |
>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну о |
ислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрест |
седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разго |
им, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће доби |
молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Јед |
могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о |
могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о |
од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онак |
b n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о |
навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза |
Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није |
мку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа |
} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, |
грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно гл |
>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, |
м — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџиј |
ш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред |
дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме |
ио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — н |
арила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна |
ка везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад ј |
Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме о |
врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити о |
ва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши |
е и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као |
аја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{ |
у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по сви |
већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плат |
д, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам ј |
да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.< |
, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку |
м окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаменто |
м, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p |
ешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и |
масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на |
пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као слом |
ељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, ко |
осао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, к |
цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> |
е препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, ш |
понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога с |
праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се оно |
ује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му с |
.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину н |
... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> < |
ду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни |
Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачк |
оје се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тр |
једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; |
ао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јо |
аре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак с |
дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, |
, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафан |
зике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, т |
сец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му |
под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврд |
ушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том сл |
дилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, д |
не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет по |
х само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели С |
та госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговар |
да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут |
својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кме |
реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет п |
у изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман каме |
још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> |
д своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као оп |
чај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, |
а дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко дру |
ет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— |
вету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио он |
сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и как |
д се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n |
ко од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — настављ |
више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку |
меши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођ |
ошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи из |
патио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га врати |
весног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој п |
очита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах |
стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? |
и?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим г |
губљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То |
”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p |
е договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p |
ану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравк |
пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта ј |
28" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога доб |
е понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога роман |
леда као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески пис |
ари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? |
у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан демант |
ме заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђ |
уке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као није |
само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће н |
дине ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не |
-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p |
би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те |
огло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељк |
децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце... |
а те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?< |
шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не мо |
кло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она стр |
се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајућ |
весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пиј |
к исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па с |
е му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као чове |
астике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе к |
"118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасви |
.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} В |
та разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да |
/p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ |
е опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница ј |
чно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у се |
едељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да ј |
оје тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p |
</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> |
ек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује |
таји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће н |
од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђа |
иже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n |
ично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај з |
нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кр |
ћао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати |
д млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољам |
ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прих |
по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази |
n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Нема |
о:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали |
и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по гла |
он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, г |
равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја |
<p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је |
га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{ |
ого, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него |
не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? |
ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас |
ајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> |
а.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да |
па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу ва |
ра и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му |
Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да |
е врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носи |
знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, г |
д пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех |
бијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га |
ици сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати |
м невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је ра |
иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</ |
о Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У |
Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, |
из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овом |
рушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва |
м и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одвед |
тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога. |
ва.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов |
тела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи |
> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног |
,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој |
/p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек к |
мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:< |
Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Ум |
а поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се |
љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа н |
шао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке г |
то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ |
је? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под |
hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни |
више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готов |
октом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господи |
затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан |
атраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му о |
у собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа к |
амо општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеј |
Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или |
пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за нахо |
отиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се зам |
отиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? |
и ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не м |
рој девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће |
а и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Бос |
ја се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погле |
мане тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе |
и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се об |
.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш о |
оспа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пи |
прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш |
некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити |
а</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; |
<p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја м |
акво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја к |
>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало пре |
предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очим |
аплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му де |
био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му |
одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа |
заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога м |
му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше |
овори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је ј |
<p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп. |
измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, пос |
е намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну ру |
ослала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт оп |
крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљ |
џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нес |
да кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, д |
осподин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима. |
уђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душманск |
у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прел |
антовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, |
госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано д |
— настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац |
е прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превелик |
сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је |
/p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> |
о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела |
ећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, |
робу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — дода |
се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објаш |
дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику од |
преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну р |
а није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Мил |
уде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’ |
је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју тр |
да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у о |
одитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па н |
као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај ме |
сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, проба |
а ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> |
пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као |
еде уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} |
стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и о |
им столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кр |
еђутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} О |
н дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље |
вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га |
нда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p |
остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узим |
енско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се |
учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S |
ући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посет |
но одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у к |
тпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава |
бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Ми |
гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога п |
е бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поч |
/p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и ок |
ста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним кораци |
сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео |
ше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пија |
ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп |
фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је |
зме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учи |
и се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћ |
валиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто з |
би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан |
једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо |
да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским |
е реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни |
ла је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова |
ма је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p |
/p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет |
/p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и пр |
очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева пр |
мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то вр |
ао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да |
p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управ |
шта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђ |
који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али по |
га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S |
ћим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уск |
јашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој опш |
ца.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а |
према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје они |
о су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можд |
најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен |
мо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете |
</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> |
а некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстиће |
о толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и |
губљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас зашти |
> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</h |
адоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осо |
Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се с |
а он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак |
скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> |
чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb |
да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p |
S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" |
о дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожарева |
ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кад |
је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са детет |
агању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељ |
да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао. |
ѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Ра |
приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S |
ега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња. |
и пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара о |
их глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и о |
пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би т |
мски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене |
му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем пант |
а, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за св |
је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пеле |
Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, |
.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Ми |
у службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешин |
Али има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо форму |
ских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са |
алница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку |
суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу с |
сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на |
оведи ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и гру |
нску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је о |
х, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> < |
— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете з |
га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n |
се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и ипове |
ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> |
необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И он |
мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он сун |
ату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Не |
да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек не |
, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко. |
им је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао ј |
осети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, ни |
Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ |
наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника |
је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао |
, и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити измеђ |
из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с други |
то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> < |
ика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар п |
— рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одгово |
примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се |
а месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет |
ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Т |
четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капета |
ра се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> < |
амештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу |
нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим р |
и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи дод |
и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису г |
а сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, |
о да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код њ |
о чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у со |
ј начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је |
авану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш |
</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога да |
>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која з |
е недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде |
ави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе |
их њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха |
но и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као |
и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прв |
могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним п |
неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и поче |
вније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго п |
У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) А |
ази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, м |
а црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца |
ручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се о |
сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би |
је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота |
о.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из |
и Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је мла |
риште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме прими |
ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се увер |
није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p> |
рско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дуга |
а скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нит |
досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту об |
направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила |
а оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га не |
не каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринуто |
во дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о т |
Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господи |
не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу ж |
што више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> |
</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципе |
рка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, з |
тише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним |
— показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси |
ове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано |
Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе проме |
де у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, |
1" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, мн |
ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ј |
о.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између |
ла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не уд |
очита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то мог |
ута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као гл |
о чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче |
господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да |
и се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Ба |
и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јај |
боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон |
ке панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима |
ер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред |
глед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био гол |
</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </d |
>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАН |
обу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Не |
ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила |
="chapter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се |
="chapter" xml:id="SRP19021_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих н |
="chapter" xml:id="SRP19021_C4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверит |
="chapter" xml:id="SRP19021_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан дан |
"chapter" xml:id="SRP19021_C16"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, |
="chapter" xml:id="SRP19021_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему |
="chapter" xml:id="SRP19021_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села |
ва овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишч |
шу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само |
паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ |
S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би |
а глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се ро |
рло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога роман |
да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она м |
познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је |
="chapter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p |
="chapter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћ |
="chapter" xml:id="SRP19021_C30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва |
="chapter" xml:id="SRP19021_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p> |
="chapter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова |
="chapter" xml:id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлош |
e="chapter" xml:id="SRP19021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти св |
="chapter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по |
="chapter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</he |
="chapter" xml:id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под |
="chapter" xml:id="SRP19021_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, к |
="chapter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.< |
="chapter" xml:id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p |
="chapter" xml:id="SRP19021_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће |
="chapter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наст |
="chapter" xml:id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видет |
="chapter" xml:id="SRP19021_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим но |
="chapter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна |
="chapter" xml:id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном |
="chapter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у ко |
="chapter" xml:id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђуј |
="chapter" xml:id="SRP19021_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</h |
="chapter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко пред |
="chapter" xml:id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло |
="chapter" xml:id="SRP19021_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head |
="chapter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима |
e="chapter" xml:id="SRP19021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепнич |
="chapter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај |
="chapter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head |
e="chapter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина к |
ала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адв |
суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head |
, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет ки |
апетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад м |
, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај ле |
по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које дв |
онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућн |
им писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен |
што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да изб |
како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или |
оспођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четврт |
p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казат |
ао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет ни |
било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледа |
ов Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар гл |
обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... |
пак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише |
</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да |
ледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију остали |
абога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе |
другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</ |
м у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: |
остре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter" xm |
борави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџ |
носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали |
едељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter" xm |
увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа |
њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb |
јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разгово |
и обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова ј |
ђице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја |
е како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колик |
снаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, пр |
м догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан |
ави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то з |
за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и п |
су неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак |
Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у |
ога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпи |
рпски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из ње |
утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до д |
самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто |
а га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, |
ни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а о |
д Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{ |
тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, |
ам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се |
а смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То |
вом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће |
ом и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало бл |
вља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type |
имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ства |
<p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и |
мегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или |
а мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жен |
етрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне с |
ла! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у |
сталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ва |
ила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се |
/> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда |
уги знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре в |
то, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Гл |
у, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у |
и окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево |
д две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{ |
ити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, отка |
утрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.< |
ује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут т |
јзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет годин |
Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chapter" x |
народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капет |
ноги други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од |
е он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу |
је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ посто |
избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на стан |
знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд у |
обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с дла |
а бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици о |
есе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је изма |
у рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати ра |
међу чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разгова |
јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив кол |
део, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са прос |
м смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кр |
десиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај г |
е најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви |
питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— |
сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни |
апија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз је |
које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па |
ридружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, |
м отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје к |
седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку |
н изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> < |
>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, да |
... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар |
води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” |
ји јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забра |
го је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p |
, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере |
укао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а |
се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикн |
петан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на вра |
формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти |
{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p |
Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде де |
књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, |
ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у с |
штву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је с |
ам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате |
ци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} С |
јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — |
осподин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зи |
ена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом по |
сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да |
поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам |
уке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... |
не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— |
емам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути зад |
ву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два |
стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стај |
ђеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу по |
мо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, по |
, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали |
и чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не |
три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по |
а му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза с |
подин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски |
им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и за |
еда очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као зад |
утак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Б |
>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра |
д се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли ниг |
.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад |
еприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели |
вога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом п |
аш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем |
ам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, |
рав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене |
о бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је |
дин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би д |
ом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! |
кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против п |
на, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— |
сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако |
знало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете |
и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лако |
отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече |
лави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у чет |
који узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо |
митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво п |
да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је в |
ој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, км |
.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и з |
се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је |
ала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле |
а.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, |
и и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и |
— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, д |
ет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, мо |
згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} По |
омана приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђ |
октор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да у |
аршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег све |
Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад |
п, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом |
не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смеј |
собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетан |
тија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} |
еме срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам гово |
ају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасић |
атим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелн |
књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуљ |
радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{ |
), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето |
</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од св |
ни није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнес |
рао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну за |
разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да ми |
лавном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бин |
рили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, |
претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му |
друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује |
у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пе |
и су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те др |
о гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни |
ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, декл |
нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше су |
покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} |
му лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> |
капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{ |
ван, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислит |
м кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једви |
ичао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, д |
.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Нема |
иш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, |
оју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, |
прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете |
говори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и приј |
ад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упит |
ме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p |
{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њ |
>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике |
љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и |
волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувст |
лија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужн |
е речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — |
ве.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше бић |
он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљк |
>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По с |
ра телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се |
е Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта |
пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по |
начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио бесе |
нџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, |
p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па ш |
S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче |
/p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се |
ку, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим с |
чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у |
} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи мом |
те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да |
држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда |
дми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, ш |
помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању |
прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и д |
ату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у свој |
себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад г |
најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет |
ом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо |
треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени |
На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и чест |
.. тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> < |
ј се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, |
да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа |
p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мис |
е, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p> |
је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом н |
ајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то |
попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али с |
ђа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клевета |
но и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”< |
увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платне |
— питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ л |
а то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb |
едала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила кој |
к, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало |
погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се о |
а да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, |
ишта мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и п |
гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да вр |
младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се в |
игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте о |
а на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста |
метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти н |
огдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</ |
седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да м |
у змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те с |
/p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни |
вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога |
Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, д |
а аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио с |
ара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па у |
се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у |
зике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта |
S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут ча |
пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и |
, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.< |
оп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћ |
акав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле му |
мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој |
јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се поп |
ма и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се сме |
моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— |
не гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помла |
ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн |
игорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да из |
ти.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би с |
ара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сим |
иљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмирав |
ку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, ка |
се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам пис |
— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме |
а позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Сим |
ктора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се |
цу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Је |
на Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у па |
то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме та |
Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар мом |
слова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза орм |
а.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном |
Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, |
{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до у |
што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто ст |
о, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и ка |
оре, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се |
а — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену |
емој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво зат |
оп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p> |
е њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место |
аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају |
х по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} |
рилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омр |
једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесе |
прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче |
пет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала ј |
као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да с |
азмишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћут |
ари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде |
те!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин |
} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, |
није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кме |
и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смеја |
вар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарс |
за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, д |
двокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, кој |
вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то на |
вљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Т |
упу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге неде |
жбе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. ка |
ребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите |
о је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који с |
ања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за на |
свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— |
ик Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар |
седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у |
едмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p> |
ле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, ка |
зити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала |
и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне сте |
е им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мисли |
>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо |
осла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кљу |
ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, |
— пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте |
ци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго |
по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја |
даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музик |
че болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао го |
о, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједн |
попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то |
та је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од пре |
се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о |
на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави о |
с”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости |
</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско |
егову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из |
х да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркв |
сади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богосл |
ав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би тре |
се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп М |
и без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новча |
е би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник н |
м, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бр |
твари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га |
знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зуб |
ка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Си |
вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, гос |
вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb |
своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет г |
н-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми н |
а у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнае |
ико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као но |
само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу |
е било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њив |
езу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уос |
>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, |
и самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини |
.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о |
е!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну |
вице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од у |
е доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолик |
Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас тр |
слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p> |
реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, о |
миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни д |
би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнае |
не жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније ј |
унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизн |
а а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам им |
сом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо бр |
к, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позо |
} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, |
ва брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи |
је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће ш |
на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> |
у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за |
говор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога |
и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{ |
а се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква изла |
>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p |
ило никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и б |
да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели |
истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је |
та о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лако |
о, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зо |
<p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегн |
трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем |
ије договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе |
му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их коп |
ин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb |
ржава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и с |
е свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато |
ог гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на |
шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ва |
тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, од |
ц не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.< |
ожају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} |
навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и |
подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" |
друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај |
а друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говор |
а сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним после |
јој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако с |
ставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је н |
ва последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријате |
ре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га н |
>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо за |
емо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Так |
и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те ум |
донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам с |
једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису |
е и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветли |
ако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим за |
за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове |
ање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, |
на, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцр |
казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло прис |
младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — на |
сено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. |
млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Гос |
усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све з |
но господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, д |
за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулија |
ља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, |
че.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време пр |
ори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни послан |
неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици |
нцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке |
оге школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили |
дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родите |
а општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> < |
ИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крман |
удише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мал |
не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што са |
жеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се |
сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полица |
ролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ства |
али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А |
о најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адв |
тета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе |
.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и |
изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} |
Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, ил |
ремена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, нас |
>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али ника |
ад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини б |
зађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандар |
ом кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” |
ки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> |
Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се |
ара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</ |
мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву |
моћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штум |
погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве неп |
ћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да од |
да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод врш |
д пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ј |
п једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну |
.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља. |
обуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен |
де кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа оч |
ан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар оч |
рио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је би |
отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако н |
е са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у све |
госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не з |
свирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у рече |
а платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" / |
лства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, |
ка врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођиц |
срећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека ту |
а где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету |
Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на ша |
као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у |
ше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> < |
ло па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, је |
мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других се |
ар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било |
а, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајде |
, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска раз |
и неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и |
шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, ре |
магали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да гово |
да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — за |
рај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашће |
д лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” |
авикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и предста |
320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, з |
т: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трп |
</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Гос |
ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало |
је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест |
едели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, |
ако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, |
асу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у |
лена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама |
завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на шт |
ке своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Да |
, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буд |
у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, к |
уну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> н |
оп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак |
розор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми |
/p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти |
ом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му с |
с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— |
ар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не ку |
ана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да |
ње — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подн |
Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да с |
то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, х |
рмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер |
дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то ни |
<p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да в |
какво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување |
аш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето |
сподин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом |
ита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па |
есе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори |
коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лол |
о што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како м |
кло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекл |
и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете |
осподин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после из |
и Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привре |
а знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа- |
икако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Р |
намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана |
е... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у |
> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, |
истаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кири |
ајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту |
есам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— С |
ко неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира |
и млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдек |
нпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покуша |
чад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у |
свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади |
Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p |
/p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад ид |
ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она |
ад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени |
те под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи. |
у првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за пос |
, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да |
ле толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мис |
шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што пр |
ј Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи д |
<p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S |
да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p |
буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> < |
а дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали м |
ма.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам |
и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> |
/p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам |
е дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</ |
жбу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас |
дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, |
израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантови |
оћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни му |
путу и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да |
Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb |
врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, н |
327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се г |
о вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече. |
>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до |
, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли |
нам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам |
а све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбр |
n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p |
дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не вол |
с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Сим |
вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њи |
амог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам |
овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други нег |
ле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и св |
, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана |
тим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено испов |
а требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, по |
ту.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп |
p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покр |
видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе кар |
ише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан |
у вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно п |
и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека |
и, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, ј |
вање, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па |
мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало и |
чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више н |
а плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — ре |
бу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из пр |
на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела |
добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном св |
и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га |
</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
один Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створ |
лу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му |
оју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тр |
ма другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он |
и разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вече |
да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и |
ковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља муз |
м!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi |
ој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо ч |
јих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb |
<p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{ |
осподин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, ал |
узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде понос |
грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит |
ац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборни |
ој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици |
>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дуж |
а ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући |
ало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— |
Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим |
ао да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па |
већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, |
вара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> < |
не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" / |
о ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном ре |
као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место ку |
а никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који ј |
н, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну п |
а не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у ре |
Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је ина |
важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на трећ |
дигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовиц |
} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуц |
собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— |
а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девој |
ом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> < |
— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изне |
зјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам ис |
госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде |
је где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској |
ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не би |
и већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у рад |
а мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс кој |
"133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према |
Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Си |
аном још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да њег |
достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и |
, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... ма |
завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног |
ђа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он |
е, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <p |
отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка изв |
и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника |
те нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Је |
. . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако |
икане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио мал |
оба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео кл |
кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, ч |
није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има |
и, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу |
до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масено |
аспитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад мо |
<pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасви |
.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина |
ачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога |
p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте |
ика, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом п |
„да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, уп |
/p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не б |
нце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи |
ако си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја ко |
атку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S |
хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред |
ење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза с |
и своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлу |
не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — |
</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин од |
тру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те |
н се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да |
и.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено при |
онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског ка |
и?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван н |
ишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојт |
один претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули п |
радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанст |
лева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер и |
Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> < |
зводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике |
година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам |
а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ |
знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечеро |
Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, |
и вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, |
сподин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, зами |
име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — реч |
и будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се |
јски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут |
<p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са моногра |
тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л |
господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министа |
апише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— В |
тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, ка |
ерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знај |
ђа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све вре |
како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли. |
а да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред о |
ве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто |
побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по чел |
<p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p |
<p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, |
читељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте напи |
гу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хте |
ман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214 |
затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа |
вим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246 |
итељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била |
ницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, и |
пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао |
му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук |
е више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно |
те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на |
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а |
ала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавањ |
S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим ј |
он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>С |
девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господ |
асмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она о |
, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и |
именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи к |
а.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер |
/> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он г |
скога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у |
престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Так |
аву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле |
рпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је |
<p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала. |
о као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонов |
један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично б |
био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учите |
p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p |
војом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> |
ама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно и |
на сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толик |
8"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, д |
у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер м |
аском као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац по |
тезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и |
8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} К |
ити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не з |
? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он |
ме приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Миле |
ј шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> |
а и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да нав |
гована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он |
во и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући |
не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учини |
, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осети |
дну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини |
ћу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку к |
ћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене |
ичка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па |
... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</ |
мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет д |
не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим |
рским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете |
ражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шеши |
ком те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том в |
тупи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад |
Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио д |
на мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за на |
н.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> < |
рети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — К |
а га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуње |
је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали так |
да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужнос |
вља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се |
оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљут |
p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господ |
обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом ха |
и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Д |
седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p |
ја и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други |
ише шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих г |
ршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb |
ећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац |
Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог ч |
му песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а зн |
</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> <div type="chapter |
</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима |
то друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је бр |
, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p |
есет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</ |
ше мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> < |
одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, е |
оји казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} |
му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим з |
би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будућ |
је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} |
учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да |
леда мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чек |
пита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами проч |
О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} |
<pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ |
угоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на оч |
га би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капета |
ем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</ |
рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије |
ну и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево |
шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како муч |
писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш |
покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појми |
ивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разуме |
пођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумет |
дражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово |
р срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, |
ељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и |
— изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу |
аборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он |
те како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што г |
сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга пр |
жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</ |
се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп с |
ад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у љ |
тресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних ве |
дајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и |
роз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се сва |
мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што |
изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор |
дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — ша |
и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте в |
о и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поп |
сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, ниса |
пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај |
господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да |
с у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, |
вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је прав |
љу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности о |
и Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несре |
појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је м |
мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а њег |
кох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако |
еши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем пис |
пођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се вра |
то вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — о |
исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Том |
е са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, ве |
е и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се н |
ан туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном стар |
онесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, од |
и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује |
и празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, |
ранца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати пр |
уди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни |
опео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета из |
је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну |
и пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој каф |
и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, по |
могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и |
кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају св |
оловини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа |
није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и |
е признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је |
добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.< |
.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погод |
о је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно шт |
о данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те |
е све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора |
којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb |
дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — |
етити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то |
амент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али с |
кат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> < |
и да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако |
се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она |
а ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића |
ну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погл |
о време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафиш |
И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастук |
обио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S |
едељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{ |
на јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмо |
ји је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — |
знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — |
топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанст |
Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменил |
ше са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> |
во, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме |
и опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца |
обље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели |
и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам |
авио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по п |
>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што са |
ао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопш |
ам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући |
погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је |
идео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала |
ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје |
главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му |
од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се б |
а одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске |
а, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање |
аже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног м |
је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад |
p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, сл |
аходчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о том |
шно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико! |
терија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога |
традан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали. |
>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам |
ала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три мес |
ално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у туз |
Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{ |
и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме п |
алност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, |
> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако ј |
сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко |
а!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па как |
што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситн |
ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су |
вини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра |
оспођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је пр |
Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чин |
све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује з |
добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кр |
слима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те |
спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу т |
роз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је н |
сти, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Неде |
андара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право к |
гов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији пр |
рло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, |
ед собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не |
г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је она |
тојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема |
лико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, та |
ила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара |
и из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нис |
{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи |
Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз |
.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепас |
то му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. |
дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову ср |
>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађа |
роз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — |
>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у ост |
да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је |
однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? |
едном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нис |
том?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба |
на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата с |
ребати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве |
дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погл |
у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато нег |
о тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјав |
сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал |
госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радос |
<p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S |
узи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта |
она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, са |
тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каж |
р га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му |
одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ц |
ле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима по |
е детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би |
е Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин С |
.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и госпо |
ова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, |
тету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му да |
ј, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Г |
у да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу |
за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, |
поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p |
ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{ |
hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi> |
казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића< |
, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</ |
но ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и дес |
те намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; |
жете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђен |
ди дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, ист |
аш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на проз |
дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Ов |
ебија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу |
е госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећ |
било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто |
азвило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како |
е једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин В |
им да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Ми |
љ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове ту |
врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, нем |
а откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде |
ед врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најп |
о да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и прит |
ама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу |
збеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу п |
о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та |
На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у и |
ике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p |
тва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима ј |
е.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, |
>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карт |
атим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала к |
е се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на о |
енадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је |
необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, |
ног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је |
којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о |
и суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим пара |
пада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имањ |
умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још |
подин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, ал |
у, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је |
ло, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.< |
} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каж |
на извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се |
родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш |
извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципе |
хтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву ср |
не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да |
бори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била |
о старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као |
ја и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је |
о да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по ад |
е прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећ |
у, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли м |
, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амо |
ошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изнена |
адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> |
д дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсини |
е најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући н |
пође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао |
нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и јо |
и сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> < |
екивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љуб |
осно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад |
овор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на м |
. директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелу |
о су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, који |
по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирал |
би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, з |
, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још в |
Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде |
стао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори гром |
а је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже |
панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома |
p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас мо |
неколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома |
као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушал |
ем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је м |
астави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p> |
ема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који |
очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за кре |
ја, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рук |
собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три |
да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у ка |
хо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играће |
вио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакри |
о морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не зн |
е нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да м |
ји му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетск |
Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересов |
одом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p> |
жавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће и |
равећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чуд |
гим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете им |
ала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта са |
="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне ст |
ајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања прот |
причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, њег |
жјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се |
орен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?< |
још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и ле |
.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — ре |
ловију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите |
ор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас мо |
ле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и т |
S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родил |
авити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко |
о г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица |
> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} О |
дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div type=" |
е седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва мн |
Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n=" |
то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара проз |
p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p |
друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> |
није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује |
ени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката узд |
би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> < |
спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботиће |
умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог наш |
упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, п |
.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— |
а, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју |
и дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и о |
е до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао |
рише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још |
ани, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној со |
како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора п |
, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави инт |
нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику |
неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кме |
дрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и |
нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, |
више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџи |
пут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, |
брати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељк |
ма и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао раз |
ако јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допад |
ини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши |
руго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хл |
ко десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно пра |
и да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер от |
то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испри |
="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још |
р му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да с |
едница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порез |
ет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да |
пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је о |
т замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар ј |
и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у припра |
да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— П |
учају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... ( |
кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музик |
гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с то |
купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и |
е у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама |
тало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парниц |
у, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мал |
Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да за |
авде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ет |
ече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако прост |
за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено |
сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо д |
де не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема |
ичке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољ |
b n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите с |
стријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре нео |
ва скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекину |
натом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и км |
рну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скром |
м, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да |
питање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудиц |
зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и о |
дим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— А |
руштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да с |
једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Т |
, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кан |
едва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач с |
она.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="1 |
енција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу |
заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је |
ет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.< |
нцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једв |
страна, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и |
зумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно њ |
/p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и |
тресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипу |
најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гр |
је прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се о |
испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савес |
поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали |
стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па с |
жају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао |
ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигер |
је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима ка |
би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богосл |
матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентн |
ила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да |
еханџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио к |
господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би |
жао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекош |
о час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испит |
tlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepa |
p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а зат |
огао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха |
моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и |
рехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ев |
после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем ка |
смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да ч |
S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опрост |
смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у |
i>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, |
и свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је вид |
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе |
в оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је |
но без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш |
Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп |
ребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је ње |
И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад ј |
ћи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци |
ја би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренут |
p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренут |
ому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо |
примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило |
е водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше от |
испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> < |
диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскр |
иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потп |
аћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где |
дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен |
да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет |
/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као п |
оје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагеди |
о, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар |
собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као |
остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> |
е и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево |
заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забун |
Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели |
да разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгла |
етана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, нар |
беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се |
е хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четво |
тим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} |
звани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими с |
ња које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је п |
овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је |
ар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће су |
о, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, |
но је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</ |
. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од |
сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у |
вам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет |
да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад |
што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће |
тавих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p |
признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи |
ва.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p |
цнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разг |
нтригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нис |
а, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш? |
којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</ |
ти.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти б |
децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад под |
на још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи поко |
уварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док н |
Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике з |
ота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми д |
е досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практик |
тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p |
језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> |
егде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које |
еди у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по |
негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <p |
али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут го |
а се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у |
ми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују |
в.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилул |
која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, |
љину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, |
ом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза к |
колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Т |
палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако мл |
ш се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p> |
језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Је |
} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју. |
ен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник |
еље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”. |
аква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе н |
и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у св |
ако је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим п |
1_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршил |
увено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показ |
енка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрв |
уп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја так |
омукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића |
иловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића |
— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Трис |
— колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока |
исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, п |
м, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија |
грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако |
ри, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет |
рамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно прист |
, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца |
у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она п |
се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благод |
ам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупк |
то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И т |
по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара |
е дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а з |
неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весел |
ш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек сед |
љени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одгова |
<p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањ |
ити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти саз |
<p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима не |
не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљен |
сне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, |
од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, о |
како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па |
мак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и преп |
га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата обор |
помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у |
би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А ш |
ци.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а д |
има, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} При |
бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато |
3" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музи |
дсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи |
оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и |
не њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци |
је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није |
> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту |
тог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмиц |
ду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завла |
панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд с |
ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и |
два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — |
<p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распр |
а отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што |
а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели кре |
S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да пада |
Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интр |
а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све |
највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази н |
, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у |
сни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и сва |
сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, мауч |
" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У то |
/p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Зн |
ца из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим |
} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче о |
коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљ |
е две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве |
е варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога рома |
АВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front |
И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ |
им још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: |
Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и п |
зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога жи |
штва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове |
ђање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, |
се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Е |
ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подн |
, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочи |
ља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где |
ви Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да ни |
н отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно |
ако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основ |
а крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу |
едном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се д |
} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација госп |
оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплака |
кренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају прија |
штини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у |
још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин н |
воју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па |
је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та тво |
ава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед |
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi |
а, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је |
те.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На и |
са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конфере |
Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из св |
они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, |
т минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и креве |
судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оно |
му је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што |
да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућ |
еп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одуз |
намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских ул |
> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S |
не.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо о |
к једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пит |
момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпо |
етују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко |
ућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ов |
ао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Н |
рдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз |
</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> |
важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео у |
јзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се к |
би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце |
воје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја вел |
ви госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме |
<p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> |
ечи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Про |
оп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> |
есеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стеф |
, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, |
а увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може |
се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје ве |
ана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како |
а столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га стр |
о родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по |
празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, крав |
е из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ст |
.{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљ |
Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требал |
ца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбар |
брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="3 |
са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, за |
ало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он заст |
савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писм |
атим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у меха |
јта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем |
{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет |
задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов бир |
ише да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Руч |
вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим |
агао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је |
<p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, |
пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита |
оз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна. |
попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p> |
кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу пал |
— додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним сто |
ћ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} |
је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искуп |
и Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сак |
пели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за дес |
>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу |
— вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели км |
Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други |
мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам мога |
S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те д |
да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју |
том док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да |
о осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим д |
није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утвр |
госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на рад |
.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу со |
ад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ов |
ма, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету |
.. опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> |
ојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће јо |
Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљ |
ене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би д |
је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч |
ркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, |
одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, е |
ите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педес |
еђер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма |
е у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра |
жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, го |
обија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута до |
предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је! |
амоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто пре |
и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на у |
<p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <h |
кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, ве |
„и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се мо |
итељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и сто |
ВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених |
лијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни поз |
и судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше |
вољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а с |
конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја оствар |
p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом |
<p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кме |
још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики п |
човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа |
д услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је приста |
а од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, н |
и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је о |
Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала |
ама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако оп |
трична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „А |
аопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, |
{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} |
="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га до |
м јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љ |
.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек |
акав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још |
е и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа ј |
осле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да |
г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест |
ичним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи |
т има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађе |
не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра |
естри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, ни |
е на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код кућ |
да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да инте |
да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више п |
да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се |
ибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не р |
том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умируј |
сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n= |
доје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, как |
акија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два |
тио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи |
оповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра пас |
тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p |
ле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> < |
орито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и |
је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, |
м кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био |
ре се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да |
И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професиј |
о, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно |
p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му ј |
све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} С |
имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да |
очиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су пара |
ицама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудил |
н оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се м |
нијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p |
тике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како с |
у.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скрат |
редложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој |
>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Б |
е услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљка |
тару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олт |
бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” |
ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и |
овољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај рома |
би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> < |
одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са о |
само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели пр |
много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у |
па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— |
и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због њ |
приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ло |
е сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена бо |
} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Рад |
оп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не и |
м говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта им |
:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— К |
<p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не |
ато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже |
сти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као цркв |
p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Кр |
којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> |
итније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: |
савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} К |
Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави |
ужбу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога до |
тим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити ус |
јој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће при |
.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за < |
човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта |
, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се тол |
стало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако пол |
природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође го |
ала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као но |
себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сес |
ођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и в |
се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву пран |
<p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм. |
соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229 |
и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други хр |
лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а зна |
г трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија |
</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине! |
да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског кап |
<p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како |
то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас ј |
о одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учењ |
мота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе |
мер, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет пре |
прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’од |
о из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска |
Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој п |
ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и он |
љам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} |
м сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" / |
но знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем |
је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него |
и са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло веш |
, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људ |
још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма ка |
седи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. ( |
о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокру |
говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити б |
поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> |
талих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на об |
сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да |
шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, |
е он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, |
ри не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по варош |
ра. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> < |
но што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније. |
а Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Ани |
а је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизи |
а оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу |
му у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад та |
, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимн |
то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе |
лу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је |
бави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свуче |
голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам о |
ројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="1 |
а је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тог |
правим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу |
ма, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их |
дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који ј |
ице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћет |
ица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али м |
} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете |
довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас |
е.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Ф |
ко?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али |
S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није |
ети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш |
ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас |
<p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— |
тељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња |
разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би |
а мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да |
редује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљ |
p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне |
— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао |
ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина |
аставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутац |
ина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, |
— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то |
да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно |
— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што |
елим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућан |
ију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би деп |
и било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— |
х рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном |
би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, С |
Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете |
осите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућ |
> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p |
ме и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће |
а ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам кон |
.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb |
, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... н |
а мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> |
та престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драг |
о би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— |
ма, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава с |
повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p |
то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте м |
ојешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није то |
еху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је о |
а сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, |
ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb |
е дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ру |
<p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, п |
ту ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре |
о је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младала |
олико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопо |
</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> |
руменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно д |
сно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руко |
е питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ |
бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је с |
знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то |
знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то |
и дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, |
даје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугла |
мам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, |
ли: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, |
на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венча |
ога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, |
вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! |
је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али т |
ако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско |
м тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар |
који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, |
— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не пока |
с, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одго |
х беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским в |
а каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао |
не! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један д |
ично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобриш |
седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.< |
ла што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била |
срећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо су |
осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је |
да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да |
Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би г |
упове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на кој |
шла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала |
ком судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер |
ај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на |
о: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни д |
о сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, |
днаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нек |
S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, |
та.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бог |
ћи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — прем |
е и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше |
поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Ан |
ако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће к |
че није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то нек |
је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и |
апета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је т |
ло би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође |
, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престр |
<p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп |
и мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него с |
ер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) |
ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје |
њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на го |
>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена гот |
рошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Е |
та отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А |
нталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико |
додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрег |
и сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку |
исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији |
није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интри |
о:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, ј |
је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите |
ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та б |
<p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> |
змеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пр |
е да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођ |
ду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га |
да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да |
т.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере |
с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, ко |
у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, |
n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и г |
миљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао ка |
и па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ов |
та госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не ва |
<p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек |
ложио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, |
нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> < |
нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити н |
Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари |
то хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута |
решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још |
ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па д |
е, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из св |
, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он р |
једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита ду |
есно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још ни |
S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома |
јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, д |
ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и |
о пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све з |
ји је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима |
т, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и |
оступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда м |
ново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конфере |
а на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитос |
ницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило |
а моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја |
а није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га |
>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p |
ажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени |
вају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежб |
да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p |
ара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочија |
ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од |
којног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп |
ље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам |
ад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се ко |
ћују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да |
пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога пис |
о увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане |
дног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> |
ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх ок |
овољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Бољ |
е фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те с |
е ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајг |
b n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек |
ла, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осет |
ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној око |
ам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли |
џију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>А |
окварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена заб |
ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом |
порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како н |
ут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз а |
узикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и пе |
и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — |
дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да |
/> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ј |
в, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не п |
рише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и |
у жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је |
нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза |
оп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као |
оја се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи ви |
никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који ј |
ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада гос |
ух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко о |
на готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени |
ој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, по |
тицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није преки |
својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке р |
не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господи |
чини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мо |
видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике. |
ље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени |
да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече |
/> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео нов |
> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш св |
! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господ |
ише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гл |
p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се м |
</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину |
S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме |
бљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а ка |
лицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и как |
ега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, к |
вање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављу |
кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то |
не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за нап |
лици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели уч |
тио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и |
знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огрома |
а станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ј |
еповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно |
у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} |
додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви госп |
да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p |
на им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају |
приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О т |
.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним мест |
био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осет |
ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе |
већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта |
.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође кра |
онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише ма |
" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— |
ло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258 |
се глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у је |
дом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дуж |
емо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр |
и до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр |
мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом |
.”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу |
дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина у |
бјасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и |
ад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разум |
о.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога |
носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; |
да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа |
ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегл |
} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој д |
па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви д |
бало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја у |
ослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка |
ке везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњав |
на и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине |
ито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и п |
животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанко |
а би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу |
ете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до н |
зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа |
S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет |
S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је пови |
аде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би |
Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радиса |
ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као |
.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хте |
вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" |
ала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде пра |
имо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да |
а њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која ј |
ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа |
да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p |
е те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али к |
како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацен |
њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је т |
лудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у |
латно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S |
лико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Ма |
о да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох |
<p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честит |
и то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове |
ам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако јед |
ново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n= |
селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко |
, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додај |
одине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} |
> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p> |
, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу! |
пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена |
он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну к |
рад, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се |
реба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изи |
едва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је з |
на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунит |
да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нек |
ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а |
ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: |
ет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичн |
ети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и |
Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је поче |
ма: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, |
им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да |
муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, к |
допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер ник |
>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> |
одмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате |
и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А |
све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију каф |
јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али |
да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђ |
и Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранит |
и нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, мол |
сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ћ |
реба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одгова |
не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да |
Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се |
увар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и |
благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда |
пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа |
на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb |
ма: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо |
у.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла. |
егли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ |
.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не т |
споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред |
ом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он пола |
уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то |
</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се |
ј кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три пу |
дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капет |
побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита у |
т као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша же |
очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са фо |
:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — од |
метња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор |
гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али |
као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као шт |
чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Наст |
} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” |
читељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи по |
</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан д |
ими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом |
глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, как |
зи!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у |
да из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> < |
о, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, ниј |
да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам |
мо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја |
ри кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ наста |
/> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора би |
абринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то |
а тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена |
га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p> |
ије ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очај |
Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Мил |
ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него шт |
е је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Ш |
л’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре поса |
же за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им иза |
гла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уст |
смен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом ст |
си мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану д |
едала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче ру |
а: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одго |
баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотел |
Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S |
а, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Са |
сник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у ко |
Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант |
и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по |
х госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и за |
начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је |
</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и напра |
о другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућу |
еобично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из |
т иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! |
акли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, св |
нџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског |
де шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, |
ти — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде т |
три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло |
од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, |
п.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, |
<hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi> |
Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са прич |
ат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, с |
по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> < |
која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то п |
ко по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од см |
ад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па п |
и, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме |
да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одм |
га дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ру |
за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да |
.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} |
шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати т |
ељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску |
ољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</ |
ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни |
по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као бр |
ти се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва |
.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза |
, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењ |
аријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и с |
аче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по сел |
је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања |
затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том др |
узике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и |
м корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И |
мету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме заб |
е, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да |
тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, н |
нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини |
постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у |
час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да с |
одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опе |
од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да |
г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио б |
и познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде |
ло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то нећ |
вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, наст |
рстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допр |
вна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се |
друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на у |
љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да пр |
</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поск |
/p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гу |
уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и |
ди које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа С |
број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао |
а под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{ |
брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но |
сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може на |
а добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке |
а обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — |
зива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико |
кла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на |
</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се реши |
е у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одгова |
милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет би |
ај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, |
ломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата |
ић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док њего |
лужбе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану |
т година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему науч |
ење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесем |
је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је заса |
дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се |
арету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Ри |
ећ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавиј |
саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и ми |
истар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</ |
кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје ниј |
р рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рач |
свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљи |
е, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако диг |
ко добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, им |
атори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ |
зник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна диви |
е и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p |
ена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, |
огао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стр |
а неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, о |
глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, |
га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво сл |
ула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала не |
есна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и |
њу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> |
е би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ о |
да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у тр |
да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу |
.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад |
госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образу |
брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> |
оче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што |
који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за ост |
ца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ћ |
као за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице |
ш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у и |
и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да т |
он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" |
>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су с |
то су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општи |
жем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине нар |
оме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а |
— најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, |
Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви |
ицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаме |
/p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођен |
дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> < |
диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она |
нућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја |
нда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљи |
од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да |
/> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажн |
вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже |
мачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седе |
на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p |
ако се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до поп |
како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> < |
рема матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматичк |
о ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај |
о поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити |
у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника |
ј акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Пис |
стише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, д |
е само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још мла |
— дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p |
к нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су |
из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прире |
ди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора |
p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји па |
ко, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да б |
а допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто |
има учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> |
ав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, нав |
е сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да с |
а мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји |
љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, |
.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велик |
утаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока поно |
разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — пр |
алендару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, п |
ник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену с |
, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} |
о учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скром |
крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети |
уштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прош |
ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно ј |
и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној |
<p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно обј |
<p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што прили |
вима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у |
не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота в |
ке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по јед |
кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је п |
сковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим |
Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите |
иде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> < |
једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за ча |
се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели пис |
и се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро |
три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети |
а и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се |
ртијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам |
бриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике |
данпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до |
јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се ја |
емпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране п |
ику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), |
p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам |
а никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра |
ја свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук де |
, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера |
створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га п |
опаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Д |
лазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши |
ут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа по |
ож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафан |
/p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару ра |
ана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а и |
акође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, се |
једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у дру |
ор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата |
Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не н |
ка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође пр |
</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад |
дмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз пр |
кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилу |
у формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, |
ени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најза |
> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у л |
кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће н |
ад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да по |
еханџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у по |
су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима п |
ига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заро |
потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири љу |
ло и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешт |
назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би откл |
штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа виде |
догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да ј |
рса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi |
своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предл |
з затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забу |
авље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и |
жавна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу. |
елим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> |
да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи о |
се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се леп |
63" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па з |
а идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да |
би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> |
о нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело глав |
заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> |
ила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду |
те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</ |
будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку о |
ај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{ |
не да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p |
да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим врати |
које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се деш |
ко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође |
дно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп |
но од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је |
што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том слико |
еде.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао |
та то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одгов |
било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једин |
нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, |
скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у ром |
p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу гов |
још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Ниј |
трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, |
, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126 |
ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запи |
господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не при |
огодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то |
Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — о |
т за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу |
ебни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су |
те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још |
те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а по |
те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му |
.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иб |
г суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња! |
практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу |
а она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, |
пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома |
јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — уч |
то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> < |
н смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислит |
али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то? |
еког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом р |
слити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образо |
дино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешт |
и дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви с |
е да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— |
, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, |
ко и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што јо |
твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у ш |
м — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} |
о је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански уло |
учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу |
> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао |
ан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!< |
ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ |
ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мисл |
</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>П |
ну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча |
ити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране м |
авади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Ста |
оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не в |
жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, он |
сто у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега |
p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чу |
м.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта |
прси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> |
S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и |
разговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Кр |
еда!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне |
и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb |
Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диж |
те!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад |
мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глу |
<p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извр |
гне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо реко |
ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бр |
77" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркв |
а се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погл |
е фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Ви |
ло те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пош |
Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још |
а само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана |
а ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом разми |
стељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад в |
дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се |
>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да |
даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седа |
p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално |
стане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је пог |
екрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој д |
ар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осе |
зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда |
/p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p |
публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављен |
чи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> |
груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не |
</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="19 |
случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стег |
пљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апо |
а очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — |
} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају шт |
у кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и |
ури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговор |
па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p> |
дан масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде |
а, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближ |
вању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута |
ада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као с |
Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он |
че жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Један |
му се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав |
ше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било ко |
напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче д |
оп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила |
супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа д |
се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна гл |
/> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и |
полит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> < |
/p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је д |
дина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао |
и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и н |
це?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> |
тили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично сед |
Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Дог |
ој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кик |
е му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно об |
и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему |
лих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проши |
кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их |
Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, |
и, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на врати |
е од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:< |
ко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, т |
је смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" |
<p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка сп |
ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо јед |
ави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да пр |
најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, |
— уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нар |
е дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процен |
ог кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства. |
ма.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру |
анџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Д |
стрвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома бог |
де свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p |
> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави ка |
њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадо |
врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста |
квени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, |
е, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врат |
ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим |
поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго |
а знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чек |
скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он пре |
ред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа би |
астаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи |
b n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети |
</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се в |
а изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда |
" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочит |
> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа |
це и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и п |
дговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити |
ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе |
љив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па |
а посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши |
д у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</ |
ти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене |
е новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И |
оспођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин В |
те заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду н |
ви са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о |
е!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопр |
г чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се |
ином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не с |
ајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Та |
мет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На њег |
пу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави ов |
али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види |
механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p> |
ију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу |
и тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала ј |
уго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двест |
но поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да о |
а длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и го |
а нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину |
ароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Ј |
товица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица |
дуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било |
п да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне. |
да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тог |
о је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</ |
т оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и |
то ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то |
ога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се |
и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу му |
/> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мал |
и, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас |
сиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </ |
дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пр |
и да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је о |
одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверов |
е, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто |
; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> < |
пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb |
слио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она о |
удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Пет |
еним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се гра |
те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на дру |
је дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— |
у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> |
вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о |
И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије |
кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са ду |
уд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изме |
рану још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да м |
аснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <p |
ће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва |
дан кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, н |
рпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за нахо |
бавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налаз |
у у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</ |
атим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи и |
поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n=" |
зеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брук |
ветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да м |
нда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после сва |
Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао |
и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад ка |
г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак ун |
му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном п |
једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, как |
ему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господин |
ут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p |
пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и |
реба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му |
>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио стара |
овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена |
овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена |
а му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пр |
Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — у |
> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајт |
и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју к |
ик окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме к |
ао пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то завр |
из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње н |
ме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из |
објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фић |
помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да |
шљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви зај |
редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се с |
/p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а прек |
тра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се и |
ету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али |
асни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид кра |
брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане |
лушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни |
е гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са ш |
ој са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагеди |
не попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — |
тегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади |
његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. |
<p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако ј |
p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлуч |
даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један |
з среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба д |
S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја |
село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</ |
зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато |
Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са |
<p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којим |
ед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега. |
ало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста пол |
кова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ћ |
о иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о дру |
а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују хран |
се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не |
догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечер |
огу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле |
есет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали |
еке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим др |
на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет у |
застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n |
таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није им |
оћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> < |
руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља |
ени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп глав |
вему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> |
112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако |
улац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка |
г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло |
реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли |
војка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другач |
ад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете п |
ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>П |
о колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то н |
вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био мл |
спир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје ди |
излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p> |
ет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долази |
о је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Си |
n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, |
увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у сел |
ошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не |
рош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове по |
о болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више. |
забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости |
кад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Миле |
ају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте вр |
еш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ак |
људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је и |
н канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је о |
како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и |
рипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља ти |
су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помо |
<p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти |
човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и |
данпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувиш |
{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубил |
ароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то в |
е ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p |
<p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p |
говори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто |
се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај т |
а:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино |
p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе |
ио дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад |
атио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља г |
едаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> |
м! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за |
њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објас |
а мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб з |
<p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађа |
же нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а о |
ку, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при само |
а полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем настав |
би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушуми |
у на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ |
мо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — р |
та, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох д |
у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено |
</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кме |
ре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није м |
оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата |
дељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, т |
, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законск |
скера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако |
руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и |
у којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако б |
ите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе д |
— плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџиј |
емениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао |
ци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући |
м, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ће |
p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомуч |
И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треб |
љства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете |
рже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попр |
бни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио |
, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била п |
чен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могл |
подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропад |
мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу |
та тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази |
ије мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање. |
p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?! |
! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљ |
ад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А к |
е разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</ |
/p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста л |
ољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад |
, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chap |
видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више |
о живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у |
публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на х |
ирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гл |
да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и млад |
к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да |
јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, чове |
виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да исте |
узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође |
ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се |
т — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, |
го што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне неде |
е, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и. |
ви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И |
зуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То |
еренцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ни |
то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако т |
огло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази |
ржава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадг |
на за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, |
тоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Км |
а хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би |
косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, к |
ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</h |
ћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој |
/p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а тр |
после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не |
еч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито |
о ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни доб |
ријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна ш |
д је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком |
ана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на приме |
сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је п |
и, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припрем |
а изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Зати |
S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарош |
ојој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Си |
му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целог |
<pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— |
ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада |
ти, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје |
, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други чо |
о је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња опш |
којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време ње |
з новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n=" |
ли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и |
обине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да пр |
И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обич |
ead> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</hea |
е романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна |
.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написа |
и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и нос |
друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и д |
оре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Кос |
ка сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у |
ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на |
у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варо |
е месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба в |
ри, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним и |
реба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ |
тко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ст |
море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која |
ан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Ка |
ућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Си |
ашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцелариј |
p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи |
а које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро |
p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем |
промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не ос |
је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа |
господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— |
Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- |
љена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, из |
написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која с |
нам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) а |
обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" / |
ав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у |
упу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо |
ти рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, |
</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; |
ребала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и д |
су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станко |
учју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> < |
а кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су |
м ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дош |
, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> |
н на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком п |
ула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још |
иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Ј |
потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави |
ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата |
? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недоста |
ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p> |
а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велик |
тра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртв |
о што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи |
в односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само х |
ме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швинд |
и.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његов |
начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у п |
е тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мо |
иже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!< |
то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како |
т на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се с |
ије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако пот |
прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља кап |
о људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек |
прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер |
јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, пр |
е извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог |
ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свасти |
ећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p> |
p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Т |
реја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове |
S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или |
љска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је |
дчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим по |
на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, как |
по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу дв |
<pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зар |
ја.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликн |
Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као н |
латим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p |
гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је |
<pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно |
поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти каж |
пе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази |
арени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — |
Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. |
и адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па |
љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n=" |
е ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — нег |
дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, |
еширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут |
од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их |
ор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их пр |
мету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим мек |
осподин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велик |
а београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— К |
њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није |
S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обуче |
по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава би |
} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} |
ну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђ |
жати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је |
ћи шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а |
(овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара упра |
ја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја с |
тишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех |
и сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисм |
са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите |
ом лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> |
припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп преб |
видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у |
како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</ |
а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако |
ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, |
о да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма |
ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Ма |
и лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се гр |
и ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мал |
му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то |
! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала пр |
— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи. |
х: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица |
нуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-дев |
сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште |
одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па |
} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} К |
али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нем |
амо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали |
и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ус |
.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп |
у и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбо |
ива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу |
S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити ли |
з разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш р |
/p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, |
кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ип |
а дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек |
држати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне д |
да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија |
ића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је бил |
господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позв |
пут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се |
грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље |
ођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби |
подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да |
господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које с |
ину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, ка |
о нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту |
у кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем |
воја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ј |
ошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Как |
верио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате |
, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева |
о и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда |
вари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће б |
Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако д |
ајзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се реш |
, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ ход |
Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто |
видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру |
да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о |
/> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет |
ао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на |
правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди прем |
длог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На |
ија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се |
која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у д |
’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са о |
е Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступа |
план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, |
прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а |
им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану |
ачајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледо |
са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мен |
} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> |
и љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега ниј |
а дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј јед |
ти моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа |
аправити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родил |
— једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим! |
лац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио тужен |
он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који |
има, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му о |
а да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, |
е у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним |
неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и п |
о је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, |
соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа |
г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио |
p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, |
ар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример љ |
хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари т |
и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак |
је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш па |
цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну |
учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још н |
ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину |
у забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица |
ити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро д |
ама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очи |
ер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завука |
упругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учин |
n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачун |
учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред врат |
о да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени |
е оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један арт |
p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључ |
ишта чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна |
, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p |
и књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књ |
даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром |
а не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути |
постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћанск |
ђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено к |
ео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под |
ичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и не |
ате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није |
а Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је п |
он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да |
а су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о |
сор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" / |
сто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у ка |
анимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома бог |
> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка о |
ин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под чел |
па, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао |
дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!< |
— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш |
гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух саши |
је ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју за |
е, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су |
го свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и |
музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу |
н.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи п |
иђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} О |
е Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане |
ом крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима ј |
з далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем |
о на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која |
p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у |
, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од |
у реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељуј |
сто кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запре |
ав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректоро |
ач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Ма |
лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и км |
неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те |
ја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него до |
месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није |
виреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да |
ере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне |
ући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је и |
; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе ни |
те под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера уз |
агази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, |
пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а |
људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и |
аван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али |
ако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} |
а гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том |
тави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а |
ш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо |
е очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу |
ке општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела |
приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела |
, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види |
пио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им доне |
кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и по |
подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао |
им!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Ко |
родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p |
абринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи к |
шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо |
мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све ред |
} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Зати |
се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет |
у њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} |
план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му каж |
лева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једн |
виђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија на |
у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело |
е шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, |
акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђо |
сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом” |
ћ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вел |
и прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мисли |
помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карт |
И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>М |
пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одго |
ју о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранил |
очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј |
крет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, испо |
т и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје поко |
, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да |
м тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једноврем |
са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, |
тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга пр |
о стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта |
ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође |
ко да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја један |
ас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе |
ив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у |
"17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, з |
ла би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак н |
е томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи |
приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p> |
н.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека ч |
p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише д |
о музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секре |
ина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагед |
писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 д |
/p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он к |
ој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо пров |
што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Ка |
љка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњ |
змишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што |
е једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у нар |
атног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места св |
и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да |
23" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио ј |
туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад б |
<p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на сво |
ске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино |
обудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То и |
недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без те |
Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме ж |
инара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли |
што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби |
почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је т |
имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> < |
рија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комши |
регледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси! |
бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236 |
.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на шир |
све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда |
вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случај |
тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже понов |
ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, л |
ише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова |
ко.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Т |
па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, там |
ала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана т |
ао својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p> |
вда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашт |
че:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато |
ако се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља р |
а, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци јед |
Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривен |
лни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећ |
музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S |
спођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме с |
обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред |
уком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна гл |
меном.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико с |
наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцелариј |
ји је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да с |
Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастик |
ти већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мар |
терао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, оп |
тном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту |
тогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и |
еша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај нач |
у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заје |
у после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја слу |
лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија |
ревуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале. |
наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле |
Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је о |
ли за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телегр |
Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама |
S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих |
оше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка- |
тијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посу |
вештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу |
па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави |
е ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затре |
дејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ с |
n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева |
сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ |
био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један тргов |
је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећ |
е тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђако |
што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чуп |
и све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} М |
из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар |
каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p |
То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и кос |
несе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом н |
ове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумц |
олим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам н |
икад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Ми |
ромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, |
<p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар ниј |
ски улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави |
тиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи |
<pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Е |
а главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се |
!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће с |
а прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му до |
припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао |
Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио |
капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Нед |
родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се |
разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи |
ики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа са |
дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је |
личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је роди |
да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како т |
са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву под |
ноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа |
ре не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „ |
а су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља |
д је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у |
у под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прв |
ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог |
? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — |
о, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје |
у, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као |
— вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ |
Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не |
>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— И |
је... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче по |
ји пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се |
опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па п |
немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и сла |
ик „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилу |
написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свасти |
дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— |
је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му |
овали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та |
ц онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево |
али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу |
вори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на |
бору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се |
p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а ч |
ој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi |
ностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ |
би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, |
траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није |
придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удо |
ан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад је |
его закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, па |
од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пе |
ри једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће |
челникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обр |
још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Са |
да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи и |
ако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и пис |
ма, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у п |
то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто |
ло, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци. |
} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете к |
S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, ка |
т му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман к |
штине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепн |
е, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погле |
/> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџб |
лија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.< |
тишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мањ |
ао још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:< |
обајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера |
лзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p> |
о!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћут |
ни у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао |
је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, |
Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полица |
ају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ д |
јзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" |
и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напуни |
инио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би и |
анин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p |
ако му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Ми |
ећ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а |
се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпо |
ога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе м |
да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и |
н изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет |
знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим |
опште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колек |
што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, |
е она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као пос |
ејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, п |
рпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крв |
самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу св |
у је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музи |
попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потр |
завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излаз |
т-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у црк |
евету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи |
<pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је |
и, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речим |
p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара |
бог вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побле |
а после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за |
у у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођ |
веравам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило ш |
гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате р |
аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један |
дрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— |
им добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искуп |
Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у |
иче на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеш |
а ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за |
не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> < |
д једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би н |
гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред на |
ски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> < |
а ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p> |
Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Стан |
не прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу нек |
ца прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако ми |
ратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још |
— мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е |
је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} П |
, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И п |
р је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари ко |
чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим |
и можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд г |
под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као |
ете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни |
а нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — по |
бу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и |
е, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на је |
м!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се |
е нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> |
нска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или ма |
ше троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи н |
Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори сме |
е његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смет |
та ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није |
ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састане |
, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу соб |
а се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која нос |
т, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је сло |
.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> < |
и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао |
/p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење |
би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња |
>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што ши |
дници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних |
је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда |
а плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем од |
ма разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру |
ада се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарен |
а акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и дев |
о упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n=" |
али, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55 |
</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, о |
и дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што сл |
ризнати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче |
самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја к |
ише од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> |
ихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а |
ош једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућ |
се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиа |
ољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и њег |
и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други |
није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби |
и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „д |
а Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су так |
а је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Л |
случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедб |
ор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb |
или.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! |
свим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — |
о село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од л |
сац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао д |
у племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у |
е да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко |
е се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата учен |
ици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p |
И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло т |
одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то |
награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа |
S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао чов |
сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек и |
рује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} |
b n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе гос |
прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора |
ли учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господи |
естрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Пот |
ти.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Повер |
д кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело |
он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „ |
ршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знањ |
еби, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, уј |
жи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештица |
ође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену це |
о шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зар |
ог приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{ |
е рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> |
олео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се ду |
о дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, |
е врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика |
и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиљ |
ја.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде д |
опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> < |
ло! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Го |
је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у суд |
рже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата |
раво, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да |
у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на |
потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само бата |
кџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се |
плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не |
о дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити јо |
селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две по |
То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је од |
наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје |
ружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то ко |
кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио |
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</ |
есу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им из |
естру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима |
јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и т |
о мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} |
соје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p> |
! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето та |
е изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли |
p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господи |
ојој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тет |
мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много ран |
е познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за |
у, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} До |
моубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах |
, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га |
ике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за |
адоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко у |
овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаес |
л’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и |
<p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво |
а и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симо |
/> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се в |
проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ов |
се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цед |
хта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљ |
ке нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме |
би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме |
ију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи |
да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, мо |
нове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потр |
устили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге со |
формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то не |
се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила јед |
су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — у |
а.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је пр |
предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте ре |
на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе |
о!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>О |
тале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ траж |
рата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само |
се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и |
е — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p |
, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не мога |
ез прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читањ |
онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с |
вао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново |
војом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају кос |
сара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја< |
свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Боле |
едно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, |
дозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ по |
ђица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, к |
р тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То м |
две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову ст |
и излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки |
бу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је С |
уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Си |
S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но |
ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и |
ао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље |
ардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних з |
сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, |
које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако |
дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</h |
питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од |
шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек сам |
, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем |
оћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, п |
р и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако |
„Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не |
„Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не |
кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <p |
што учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, |
>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, чет |
Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, |
манчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз |
да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света |
ни госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>На |
мет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу |
.{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на |
купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, |
и ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви |
свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наст |
на по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде такво |
да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а |
ије била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза |
народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година |
такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и б |
, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S |
ад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као ма |
Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} |
и, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Ка |
то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров о |
, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата в |
И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни ј |
аст.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гла |
неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло при |
кама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се сваст |
овеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а |
се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа св |
е нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ |
Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наста |
рође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Н |
>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински |
зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стој |
рм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и в |
исар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам |
десет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</ |
је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи са |
брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључа |
ину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да ка |
, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да |
робљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у г |
оче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</ |
ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка. |
смом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црн |
не на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глав |
теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на |
ести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чок |
насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да гос |
им нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошл |
а страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови |
Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> < |
себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и д |
оју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то нека |
Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачи |
згубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не |
и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд п |
додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, |
ем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени ј |
урио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено |
на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и из |
нџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било |
иму на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прел |
овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или |
>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово |
један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго |
е дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и доса |
отребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева |
са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, |
са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума |
а са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви |
се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви прист |
га а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па от |
зјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — |
ућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражим |
ктикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо д |
ам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, |
{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја |
дан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и |
емој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он наш |
и као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох |
— рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да м |
> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не |
бајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А |
да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за |
ати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> |
е лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи |
, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па кол |
кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, нег |
ојом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегл |
о, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми н |
ам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чуј |
га ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био |
.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директ |
одаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, |
од „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад так |
е те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и |
ије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице и |
ате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удеси |
лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Са |
монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, м |
краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, |
тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у проце |
ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла |
{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку |
говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Б |
а детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад |
ећ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако |
их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у м |
дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговин |
ју и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противреч |
врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, о |
сак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> |
<p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола сел |
друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје |
а, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, н |
разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ј |
али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у рече |
раги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, |
<p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мен |
— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник |
обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара на |
цији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад поглед |
и ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде |
ознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшил |
тан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се |
на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће |
е у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, је |
не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— |
ејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала н |
.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" |
ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, сам |
е ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— |
</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па |
p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам каже |
ма теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет н |
то, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити |
донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кме |
отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поч |
рса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да |
гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или м |
разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па п |
?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Си |
Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и ре |
ти.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p |
да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и ов |
он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава т |
рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како |
шике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роск |
препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вр |
их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — в |
ерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опро |
ете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукл |
требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило |
а завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тад |
Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и |
ead>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову гл |
<p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно |
и ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућо |
што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су |
, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а |
ногим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издр |
глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131 |
ој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф |
мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, |
извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при то |
прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима од |
" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави |
Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљ |
, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и |
чних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је тако |
пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест |
ог продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са |
удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ниш |
оље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много с |
куња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и на |
и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни |
ја сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега дв |
ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, в |
одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису на |
љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сест |
во.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за је |
о.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као шт |
>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" |
ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p> |
вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, |
ш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљива |
да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месе |
епрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана пок |
о привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је |
несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...< |
жила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих |
Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p> |
Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— П |
А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна по |
се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> |
} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са |
јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали п |
а примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вешт |
тричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са г |
иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случај |
е су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хо |
вари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас |
двојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за |
ници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција |
ужење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе |
рманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојк |
да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник |
кашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо |
о и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајк |
исаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, госп |
ј треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће п |
ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и |
мо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не |
еди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим муж |
Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону |
оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неб |
оноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
ј седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка |
" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је |
краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговор |
азао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није |
рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио |
дварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А |
овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јаг |
четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>П |
си!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да од |
и, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни пред |
г ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео доб |
из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров |
а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И м |
ви поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита |
ове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза |
ења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, чове |
то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, нес |
га реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисав |
ао кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондук |
е сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристад |
се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добр |
прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а о |
агодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички ил |
купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди в |
поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али |
чајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ак |
ога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота тр |
ћете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, |
што да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман по |
једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ |
то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спа |
спа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — в |
— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је |
рају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све смет |
у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без |
жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из про |
чини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекин |
ме своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а н |
избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учи |
удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и у |
један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задово |
м кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да |
рећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} |
ан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар поз |
м именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична |
азбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја |
.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у к |
евљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљин |
том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета з |
i>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога рома |
е иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p> |
едај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик! |
кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колик |
дине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе го |
кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја мор |
ишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели кап |
оца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учи |
Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је истор |
тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, ов |
у, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори |
о и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника |
ласу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим по |
чин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што |
м и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} |
шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љуб |
артама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи |
својено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради кој |
као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Ка |
на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене |
ђени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове |
не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још о |
идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за |
грешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелеп |
их, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и |
главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцелари |
е редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана. |
изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у |
жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се ди |
омисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет ни |
оспа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Нек |
те ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Мил |
могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било л |
воту осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако |
ико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је т |
азбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, пого |
зад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — |
е он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</ |
и кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе |
орног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пр |
то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, |
ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="11 |
ски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзин |
о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљд |
<p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О |
по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и т |
еп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и д |
да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— И |
фани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невољ |
— не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p |
ти, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, |
бља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није зна |
карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p |
/p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p |
мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p> |
да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад |
”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Мол |
ку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему. |
а. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p> |
лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила д |
и мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи |
/> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године слу |
би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb |
катска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћ |
ју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо с |
еса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, |
</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта |
ео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Ма |
октору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сва |
ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад |
ру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори п |
падија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао н |
, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у се |
средном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један чове |
те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би |
ето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од |
а под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас от |
на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице |
роз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмет |
ствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и |
и, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече |
вори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако |
емо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p> |
селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао |
р невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете уч |
ма јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, раз |
Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међу |
господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} |
! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до ка |
!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— |
прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се н |
м речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља |
и љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави |
је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, у |
в се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник ле |
Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и с |
оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам |
г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпо |
ну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћнико |
ећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, |
за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се врат |
ју.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатр |
а и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уост |
ика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луко |
пуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже |
било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на ја |
а са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ан |
ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невино |
тлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљ |
, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску прип |
ед дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра пед |
ете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о |
о да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише о |
хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, |
, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} И |
ишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње |
p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да д |
е да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изи |
ео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крст |
е трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи |
и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Сл |
и госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! |
ги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре мол |
о — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке субот |
тана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — |
равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћ |
е ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако |
рите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара по |
слите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — О |
а, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јо |
и где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, |
говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, |
, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од |
и отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> |
случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би в |
<p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Т |
ка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао |
ру који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одма |
нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погл |
њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрин |
ета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та ј |
и треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p> |
ијатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ниш |
никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама |
г ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Ад |
јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако |
} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понес |
„Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, |
ина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, |
а сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291 |
на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви доса |
на повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ниш |
ужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно п |
и сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} |
или свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује ш |
ра забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара |
поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што |
ТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћат |
деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојак |
сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone u |
ја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш он |
> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div typ |
и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој |
ом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, к |
— вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан |
о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење |
десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толик |
и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орн |
ба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он ст |
ад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и д |
реплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те |
ЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник. |
ead> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уорта |
оли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими јед |
индерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући |
или, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинс |
ла умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То |
је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од |
> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али с |
женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово п |
ло и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину С |
Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата |
за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све д |
и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој н |
бирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао сво |
ни која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му |
да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није ко |
нограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне марам |
та као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете |
па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S |
ијатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не ис |
суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало |
ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Нек |
и на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и св |
вима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе |
, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у к |
и и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан |
после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао |
<p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар пр |
и свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о |
ме.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа |
ко готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог је |
бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној п |
затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— |
.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капе |
ости и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког |
није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне ко |
а своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео |
кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш му |
јана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очи |
и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.< |
ста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ ч |
би име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и ц |
врди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку ш |
ма да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милево |
едељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попу |
је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души |
ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута |
е велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџија |
суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" |
ринову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције |
с је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући |
по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Сед |
ле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у |
ри водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати |
већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно ј |
„Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2 |
ге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S |
ће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погоди |
ће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да б |
нова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конфере |
сет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би |
ЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима |
дну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте с |
е доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="12 |
ачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођо |
, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до |
стати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић |
је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуња |
а романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након |
најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Нај |
олико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да и |
чунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћани |
у, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели |
рал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док |
, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не |
нувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, |
че да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфи |
бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини |
е краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> |
па-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад |
читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић |
вега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала |
<p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што |
ли одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је би |
нференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло |
го плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког разм |
поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега. |
} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено |
<p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> < |
ха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до нед |
p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А м |
и Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па |
ете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</ |
објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује сво |
дноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, |
а Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глав |
вно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па |
то, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и к |
прави глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок мен |
е може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p |
овери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа д |
Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има |
/head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и |
га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, |
неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, ко |
но свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душм |
, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуште |
и у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јероти |
аходче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак пре |
у.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке не |
о дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div |
тави.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, ка |
ом звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим |
утим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је |
p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и |
управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара н |
господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n=" |
седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фи |
уме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми |
он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се н |
м.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену де |
н благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> < |
ан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје |
тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао пр |
сак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од |
ј с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома |
а боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на |
, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљк |
м Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи том |
<p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла |
пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим |
живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанст |
ански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал чо |
т човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је и |
59" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S |
ош је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује |
ва.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да |
атну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ |
ење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми г |
друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може би |
ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој |
емике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа |
га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете дав |
си порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два ако |
} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, госпо |
ора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда не |
на врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не н |
ица, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грл |
ли па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох |
сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, |
рете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплат |
сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје К |
и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> |
ђа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p |
ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића |
е једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видет |
фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.< |
ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не |
а неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћен |
— вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се о |
{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати так |
<p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и |
то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „о |
Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми напи |
јпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасви |
ри он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам д |
сет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и х |
поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на ј |
пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div type="chapt |
олико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете |
а-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита |
дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а |
дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — с |
како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже |
нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једа |
нталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То |
где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежу |
етку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час |
вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све |
е питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полеми |
> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зуби |
вници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са |
м се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, км |
службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то |
су ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџи |
д тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба по |
а три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му |
<p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се |
до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција. |
та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприл |
едељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшик |
тле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне |
нску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, г |
ледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, |
грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Гра |
) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, |
око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, |
ра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.< |
објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <p |
проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након ме |
шта, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати |
чекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састад |
тра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, по |
толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!< |
ан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла |
<p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— |
од у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, а |
, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га траж |
или под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је пол |
ељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа.. |
воме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад ни |
ве полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин |
то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — |
и, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су |
S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, |
па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, оте |
писао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе! |
о што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са |
виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде |
де доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора |
} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими |
нференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да |
још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спази |
и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној но |
продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ов |
ter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које |
ter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p |
ter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> |
ter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак с |
ter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која н |
ter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суд |
ter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља |
ter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељк |
ter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Т |
ираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он |
исар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат |
ба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p |
ити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димит |
и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта к |
„тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „н |
без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек |
зад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, п |
грали <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је |
се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док |
ога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо жи |
p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и |
оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репута |
их могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад |
због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстрат |
ter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза |
сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је не |
ак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „прис |
шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај ба |
уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „ |
Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> |
едница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвоје |
фу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем тра |
сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, |
родавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може |
ter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотич |
сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче гла |
д би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног про |
купила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са |
опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, |
узике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајде |
ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тон |
прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што |
та само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</ |
правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један |
ча. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена ка |
во и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из со |
води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемп |
лека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки |
} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође |
S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па |
ло његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и |
или су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је |
е!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова |
го је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а са |
и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам наста |
а низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Б |
е постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно |
по живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га п |
старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и нами |
ије могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја |
ошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у д |
не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — |
колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датум |
ила реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође го |
јим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распоре |
га прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у |
очијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици |
ла тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста сам |
у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, |
о да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то с |
к који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и |
ог реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога дру |
добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па |
састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једа |
га ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те к |
зара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да кр |
хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две |
век у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, |
него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после |
трнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је зака |
ине баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло |
отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дет |
је надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фи |
а шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, |
четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачу |
ако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита |
а, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта |
и по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параг |
аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — к |
о.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа |
</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „прис |
тави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запр |
погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дв |
е, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаме |
је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново |
к, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. |
ишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још ле |
„њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десил |
штини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А п |
оспођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пу |
и пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крај |
атски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека |
и сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако? |
ам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га |
у који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три |
зад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Доша |
ор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица п |
оше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бо |
им сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на ул |
и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре де |
ане су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких ко |
је, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плот |
на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p |
Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа |
ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла п |
3" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што |
ати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! |
ме целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћ |
ме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говори |
ок су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није |
коше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац |
његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па |
кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељск |
ледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене п |
и кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То |
но је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран |
поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест ср |
</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш тол |
ше него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест м |
p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p> |
тало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана д |
Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капет |
ек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, шт |
та, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као осло |
вно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено |
pter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која ни |
id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота |
ter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који |
Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родит |
но проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико бољ |
еби који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и је |
ку да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чуднов |
па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p> |
ељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав |
.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као бори |
а оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Пи |
лагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнак |
да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без о |
ом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гу |
<pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога |
омоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најж |
сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало |
ичине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је мла |
ги пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И та |
што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар де |
а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, |
о не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, |
ша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— |
{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а |
акву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а |
и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћв |
теља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао д |
њу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге |
ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен. |
спа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те ка |
елепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка з |
а, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би ов |
ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах |
невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та по |
ла.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ ва |
граду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће д |
епе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” прест |
у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код њ |
к покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив мо |
којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у |
а очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се од |
угачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате |
астави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразло |
му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога п |
p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш д |
или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ам |
, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен |
не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџиј |
— окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!< |
— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно сас |
ред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски |
лицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би |
не грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изреч |
е био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и |
ав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше пов |
као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања уч |
своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, |
Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, к |
ра мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> де |
вој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, |
римити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу у |
овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и пис |
сило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — |
Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која |
лу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у < |
тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лек |
але су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би с |
ут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од в |
Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> < |
/div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage" |
/div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинс |
аже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а |
запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужас |
весно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном п |
ошћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно свет |
и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошло |
адојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на |
х је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разб |
на питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> |
ога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком с |
мо још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</ |
љева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе |
али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро |
свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант |
сет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у деве |
а свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет |
— али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да |
ама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцел |
ам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био |
ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати |
лбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплет |
мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је |
па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и |
вата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја |
цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што |
то ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица |
ство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Р |
="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ро |
е кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо |
богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Неде |
аза брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први ср |
тав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> |
д вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госп |
шио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркв |
сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> |
динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати ка |
о десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе ј |
само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Не |
јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, те |
и у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, о |
узе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, |
ет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала к |
сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" / |
ли кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да |
и да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила |
које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест ме |
Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну у |
арантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израч |
еца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда |
је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а г |
аховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани |
да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макн |
о пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле гово |
довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми дон |
управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— |
ter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недељ |
сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо и |
њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само пра |
крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> < |
А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми чита |
о да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго |
стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рик |
ити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па по |
не језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Н |
S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назо |
догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама с |
свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлог |
ави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један ин |
и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе трен |
рао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Б |
па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни |
арства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не м |
, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> |
да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те |
огу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно з |
деницу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумр |
сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио б |
аље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном да |
а вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један ли |
ници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само ш |
умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад с |
очито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете л |
крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то гов |
разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакл |
ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако |
<pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на |
прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и пуб |
рдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; пог |
ва</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа |
чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта |
е пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам |
аластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко |
врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију |
у.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Б |
ут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Н |
о спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било |
го него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она |
е где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта |
општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те |
цнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, с |
логу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем |
у, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодни |
ћи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш |
их извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је |
— да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} З |
опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Авр |
поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко н |
.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> |
ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да |
ој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше ве |
а се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми |
а и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се |
дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну др |
его да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву с |
а се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више |
> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио д |
у се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, в |
да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљен |
и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка |
ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла б |
актикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикан |
, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — уз |
оспођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност с |
реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако н |
p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јес |
Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малоч |
мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније |
боте би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кириј |
суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет д |
ка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p> |
p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да пл |
ће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој |
/p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај |
це, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнс |
је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за соб |
ара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантов |
. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони |
е просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — |
на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца г |
х хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво гла |
Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе |
ко ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми же |
дисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто |
а његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој же |
Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по трид |
ер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам |
паде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p |
вши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находч |
, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у за |
ео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>У |
већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, ут |
занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пр |
ћи материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све ј |
— Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш. |
"271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — |
разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p |
.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде |
сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учит |
/p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младала |
— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је је |
осле подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је пита |
држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Про |
о плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скром |
азговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји |
, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, з |
не звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> < |
са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се м |
била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло об |
истаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p> |
каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћан |
</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.< |
ли, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о |
ја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да |
итање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{ |
ара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него л |
: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме |
је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, |
д му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не зна |
Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи матер |
новато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} Н |
мане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста ве |
ивот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна |
елепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше |
аква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка. |
и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног ч |
е савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он |
породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се |
и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа М |
штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића |
<p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— З |
дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да на |
нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не |
едну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију |
ежио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p |
, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додиј |
ило да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, к |
ка, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа |
име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p |
одне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> |
p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти д |
е ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само |
комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, д |
ов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.< |
ограму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није з |
било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога м |
а свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, ал |
варицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стиг |
ари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану о |
то би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> |
едиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p> |
ли у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађ |
ожете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите |
Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му |
ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! |
су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p |
и, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете так |
д си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског н |
ели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на нав |
спа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — из |
а њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, и |
им сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред |
ону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет д |
но платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих во |
д у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, |
пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне |
9" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар па |
а погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника |
а госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p> |
он има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље |
<p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек |
> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— |
аветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рач |
о кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} П |
змислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— |
> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пе |
у реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дет |
"268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати |
. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би тре |
морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад в |
/> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима |
ољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећ |
аставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n= |
уком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остав |
— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остав |
ину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и |
и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе |
ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предл |
е упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једно |
p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p |
кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју |
смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е |
ли да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, |
и, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју |
ад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао |
иш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро |
овато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо |
а на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма |
ји пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на |
у бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</ |
откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нис |
о ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ н |
госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ам |
недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још |
чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Си |
tone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-М |
„Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се л |
ата Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћа |
ржите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— |
ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће |
је се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и при |
ог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова |
мности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут |
пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па |
ковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану ц |
e"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗ |
лава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА |
само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред о |
з икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p> |
се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви |
обила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на з |
о то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, п |
о:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдаш |
у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопш |
, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија од |
леде.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима |
вест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго н |
од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим |
и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли |
сао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а |
ака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање |
општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио |
} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, |
/p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се |
ене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— |
е продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А ш |
ани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> < |
вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд |
нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћат |
ква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се |
је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у |
н и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање |
</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, |
p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у |
мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — о |
последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је |
и своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу само |
p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> |
ка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чује |
га романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десе |
тета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те б |
е, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — уч |
милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће |
ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођ |
нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада ва |
ше, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад с |
поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p |
осподина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај то |
а пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! |
ву и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се на |
адоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од |
нацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз |
дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ з |
е из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А ко |
човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на |
био, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на поло |
дбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му. |
дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадн |
дисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, |
сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена? |
џији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> |
оји начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Та |
угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће |
сти једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може |
> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад од |
ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</ |
чна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — |
им — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђав |
ди рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га одн |
данпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шт |
.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми |
Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим д |
друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа |
вукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} То |
и, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред оглед |
ку радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невин |
идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Р |
ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првип |
275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ћ |
пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрад |
, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и с |
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</hea |
ете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим н |
ље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Њего |
страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпо |
а стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може |
већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике р |
јка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препућ |
днети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нис |
једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сим |
:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачн |
Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а леп |
и не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и п |
носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу ча |
авна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе |
продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, |
давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћу |
ар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онд |
олила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битан |
овно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је |
за мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој же |
ише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бит |
амо да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корп |
S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је та |
је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме! |
станак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после крену |
и остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крма |
јасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само |
тера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице м |
ељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претс |
начи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а те |
чи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и п |
о, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Бос |
е с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или мо |
кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима |
постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његов |
р. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут п |
чајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој жен |
<pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере к |
поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију. |
ћи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> < |
.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и км |
јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p |
чити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке |
— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb |
уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са |
авна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> |
ри Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону т |
з поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављ |
— да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата по |
вља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођ |
не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вра |
з цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа |
мити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељко |
ђе ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, |
<p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и |
Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како |
боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено. |
музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао сво |
Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно усп |
појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то св |
ријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими. |
росу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад |
.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљ |
ца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позо |
огласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као пит |
/p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> |
а битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p> |
ц, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бив |
{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још стра |
лза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ |
{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу го |
засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака ко |
се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ниш |
сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>С |
леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су и |
S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица де |
S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да г |
е пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, |
бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се |
срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, жениц |
се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави |
иста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} |
отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p |
ло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, |
езујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и распо |
а Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете? |
неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је у |
едати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут |
гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта виш |
мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара |
не ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели пис |
је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у |
друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој р |
„Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад |
војим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређуј |
нику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао ј |
а.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дув |
дина и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p |
е задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има с |
па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанк |
кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута д |
и:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, |
ек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предла |
а чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доц |
} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају |
ојим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и |
е један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се пој |
едан!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста |
ло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слуш |
жић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да |
к одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жанда |
јима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других кој |
ш и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, д |
бав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љу |
а се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за |
државајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ |
, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике |
да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још д |
под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође |
ажили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све з |
во дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.< |
има према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом који |
госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то |
уо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимуна |
а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага |
лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да иза |
них идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима превар |
Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како ј |
вани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек кој |
г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим г |
p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p> |
су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и |
ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што памет |
p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе |
друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за |
ни која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} |
акона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — |
пуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па он |
, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром |
је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет от |
је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мисли |
им — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> < |
лза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно |
е селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, ч |
у, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друшт |
> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек |
ченик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео |
као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Неде |
ксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојен |
заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго |
и му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не |
овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дет |
јка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајт |
бећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, н |
е врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публиц |
да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А |
тар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја в |
к и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, |
то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друш |
госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво |
ише за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, дец |
спођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да |
S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво тр |
лицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио |
ав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за |
е, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе |
ну, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред в |
ит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p |
се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпр |
ана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.< |
> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се ни |
као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене |
промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да прошируј |
гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа |
м он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му д |
д је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да |
дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао ж |
пругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу |
5.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати |
одину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље разм |
днако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, |
луђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље |
један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље |
ор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пут |
расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера ум |
...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући |
се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке л |
{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна иде |
идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, |
и и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapt |
опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, к |
е сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је |
енију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би |
гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио |
и такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и з |
се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и |
о десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се |
те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, |
, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође с |
из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка |
ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе ње |
пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије. |
сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да |
вам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да |
нај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми |
ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да по |
у по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или поме |
можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да вид |
утао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти м |
седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настави |
графи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мац |
валио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, у |
>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, |
о носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет за |
икнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам о |
икну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ б |
и поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разв |
те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као к |
довима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома по |
па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</ |
Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да |
момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријат |
хваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је б |
с готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфс |
сто да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> |
љи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрп |
, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </ |
ли капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше н |
p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb |
ахну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прош |
ски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Каж |
у пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} |
исли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</ |
.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиља |
неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте к |
дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто п |
ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се т |
екну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весел |
што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p |
у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој |
— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; з |
p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу боле |
то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" |
ао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлаж |
у позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p> |
је и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће |
косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом |
својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је |
овек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги водениц |
товог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син |
оспа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, |
ко ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} По |
еда благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало п |
рилике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знат |
ене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати |
Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто про |
олу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто пр |
, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са п |
>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интриг |
ј кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет |
тина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Паји |
етио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома |
, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испра |
је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и |
о овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господи |
.</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ уз |
тролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обе |
и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна |
четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p |
„Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта с |
на:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Јед |
ар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала са |
ара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слуша |
— брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке субот |
сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се |
ете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога |
одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе да |
— ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — згра |
хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, |
хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више |
са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што |
вања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.6 |
плаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 16 |
ања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} |
ко нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> |
вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако т |
ића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржава |
женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање |
инара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестр |
о није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жен |
знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесе |
а тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и к |
<p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парни |
колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Мил |
ам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> |
огу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар |
ете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, |
ју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно |
р да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за с |
т одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пол |
после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђ |
данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те с |
је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала |
ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете |
у да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с т |
а.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође |
ења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>Н |
амо зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазниц |
вати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у |
Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је |
<p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад |
p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— П |
у, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћат |
кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, |
дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— |
, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, ка |
> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још ј |
А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче км |
е је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим два |
ј у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разгов |
ечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.< |
Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно |
глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p |
и:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца саж |
Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољ |
летеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, |
нуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у |
од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их |
ог лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу |
ервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким но |
розор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госп |
м, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити |
те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао нап |
је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оста |
едан сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.< |
госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова |
итивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, |
се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али |
нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој |
е своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа |
днога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, |
у, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо |
се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете нека |
пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову |
} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{ |
ду, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Беог |
="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је |
тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразо |
у и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, и |
хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само |
чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> |
чиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> |
„Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у том |
господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по г |
скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које ниј |
се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општин |
н узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантлич |
танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза. |
да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво т |
забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно |
но.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, |
у свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и |
Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у м |
д локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за |
хтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, |
је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хо |
еље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, |
ановимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље |
па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам |
ако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, |
благодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа |
трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове п |
брота Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рек |
П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за са |
Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога поро |
ијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај пу |
и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чук |
видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да с |
да кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узв |
му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управни |
.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и нак |
и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио |
то и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила |
адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а |
зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебив |
, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до |
ти пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p |
Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису |
је са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно А |
у као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разил |
сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Две |
врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кр |
јављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш |
и за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи |
пеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, за |
/p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљ |
и, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази и |
, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува д |
еби једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су |
, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неи |
ребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фи |
ва воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" / |
еним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} О |
ца све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, |
се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једн |
ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној |
од народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p |
Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за |
17" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред мој |
мела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, |
> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— При |
ог тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!” |
мицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама |
ка дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је со |
Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се |
вим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало з |
, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и с |
мисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем. |
/> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на |
Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не б |
онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из на |
па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е |
p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усв |
посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље |
та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да ни |
пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће у |
, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли |
а бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће на |
ио толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати |
да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет д |
ом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко де |
такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају |
доследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. ко |
ељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут |
а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не м |
са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адв |
p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Го |
, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу |
пничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов д |
картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење |
погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене |
врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева |
подин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа ме |
редим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — |
а, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати са |
кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотског |
ова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим чит |
де сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у |
смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја в |
ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија ч |
ружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела |
} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога т |
то, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који г |
дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p |
госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разум |
млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са по |
па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад јо |
p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска речен |
— Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Бо |
ро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа |
а, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се ок |
а Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, |
кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем |
: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па сл |
релепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се про |
ма, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би м |
ад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге |
граф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јес |
оја су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гл |
н немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсо |
нао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па д |
им кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на стан |
бливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без кор |
платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> |
нутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> < |
радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пош |
сује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један дру |
велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} |
најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је жив |
{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе н |
грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p |
је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У мех |
оља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не в |
службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се п |
е волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која ј |
стала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђ |
Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао |
тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, л |
ију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасв |
, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима |
решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p> |
га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, бр |
ред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а |
пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бранић |
и, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p |
би размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда |
добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— |
ајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне с |
мојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, |
ем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако |
ога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а |
вога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и н |
гао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бек |
и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол. |
у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено о |
а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="2 |
од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак и |
се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и |
ет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па |
ме радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му |
ба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте м |
су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да з |
ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара в |
p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— |
{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене об |
ади прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, к |
ационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде |
смеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане би |
оје јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крш |
ву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се д |
ао да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата |
мртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До |
в случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга обја |
писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очај |
право формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данаш |
н, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна |
у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила |
да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми оп |
те уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што са |
нки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пош |
ју децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједан |
се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако |
, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ му |
еш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло р |
чком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима |
латком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева |
т и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара д |
ла мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, |
умац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па |
ста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу |
ру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено шир |
а иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље |
а гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се |
се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно см |
пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> пе |
а на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а |
се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа |
извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само |
квој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, |
чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога каме |
тати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности нада |
у одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb |
латићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ д |
<p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! |
умадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома с |
а брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, з |
хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико д |
у што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја |
, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то о |
ле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и |
дговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, |
а и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима |
ђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељани |
а да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева н |
Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако |
да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, ко |
ње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замисл |
ње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — у |
п.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> < |
пи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p> |
рте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што |
кав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи |
а да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и |
могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— |
због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — п |
противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих в |
о — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n=" |
размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дот |
е, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево да |
људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n= |
.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме та |
исати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми пла |
да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— |
и да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Раз |
сала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлит |
ори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, |
</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћ |
љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, х |
мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</ |
таре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дван |
ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, |
у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се с |
што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и |
а...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и |
стици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта |
и вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог |
ене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окре |
разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="20 |
има клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — |
шљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> < |
евету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> |
те госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p |
дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мис |
зивао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући |
дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена в |
рећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је |
ио узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у м |
сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ј |
се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се |
ији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме |
ав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> |
<p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио |
че:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> |
чај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завр |
ђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај л |
ели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је л |
ојега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник |
огу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда |
како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и |
p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ев |
жи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину ли |
и рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда сед |
даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p> |
ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви |
а-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најб |
га да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели прод |
ије проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље ко |
м.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу. |
зговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — |
а сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест г |
<p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Б |
су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репута |
рстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разго |
ла као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Др |
га се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија |
у и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претури |
ме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте ја |
S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна |
о, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и нас |
} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све |
ажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и по |
ма публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с |
мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па остави |
ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати |
евоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, |
рушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врл |
д виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, ис |
>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изво |
сти.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а |
мисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n= |
тарац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардероб |
поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде |
рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма. |
т збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са |
азове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће |
ова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор ко |
е, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="3 |
а.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешт |
ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесе |
/p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Б |
судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за ад |
бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава |
ажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој т |
госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну |
децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у сво |
гао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни је |
о удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, |
отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе пра |
је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— К |
та полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе |
живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш |
м”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе јед |
те.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва |
</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршен |
ВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада де |
ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— |
ину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све |
од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су д |
тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећ |
родио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" |
ог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та с |
сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мал |
кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важ |
их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједа |
могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p> |
увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај |
ојој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест |
варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не ос |
у број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> |
дице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, и |
рке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, |
, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим нев |
евет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг |
понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под попово |
дим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги нем |
улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је пот |
.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се пог |
ић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било |
шло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако |
о пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста |
ође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јул |
може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој |
ет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остан |
не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да з |
мојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p> |
ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и |
ањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био |
је увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа |
моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешћ |
еце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увред |
би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгле |
како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се зглед |
не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте с |
н пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је |
ажи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може |
ам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојо |
/p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у се |
је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се н |
у госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је уп |
дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за |
демо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор |
.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божј |
<p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање: |
... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да |
у је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намиг |
вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном |
егла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет |
иблиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, кој |
Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, |
а о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p> |
рија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разум |
примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагеди |
ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, |
и.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господин |
ом крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити |
<p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу некол |
ишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне |
и речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима |
му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека с |
и да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} |
ако „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога |
а је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахи |
pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси с |
</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда |
а ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ |
и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чок |
/p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, |
јити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, |
т породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! |
није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп |
/p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку |
ного се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па н |
ју обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у ру |
те.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћ |
нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трго |
хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле ви |
ло да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> |
е родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n=" |
<p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, ко |
с све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста ш |
ове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</ |
тинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба л |
о одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји |
ије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које |
ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на сел |
/p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш с |
оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је са |
знаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у к |
да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао до |
ли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сва |
предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име |
него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, мн |
, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због |
и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива м |
дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте б |
еч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ п |
тегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту и |
p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је по |
ерација нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта |
воје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то д |
масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пут |
о је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви |
изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да с |
ор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" |
м, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није г |
оме где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> < |
тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крил |
/p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуш |
адифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џ |
ружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљ |
анџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који по |
те отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та те |
вара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мај |
лави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој |
ја тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочи |
Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан ј |
казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, п |
бину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуце |
еста.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад |
мених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну |
без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија |
где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} |
ће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне |
се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радиса |
запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања о |
је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, ра |
м, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође п |
пао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шт |
речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем му |
та, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључен |
моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у |
е гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конфе |
даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав |
а опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решават |
<p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на ком |
чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други зб |
.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као ви |
ли он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра |
е се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене с |
и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинам |
ете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљ |
а.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.< |
родиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кре |
љка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа |
је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дош |
ва, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n |
нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и |
дложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свеш |
и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" |
зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па |
дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, а |
ни личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и т |
њена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам |
а рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је д |
ла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ев |
Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже гл |
ако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један н |
е на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — |
натих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на |
ш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то |
под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а |
.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p |
а то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева п |
ди још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће пу |
но смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>То |
е би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аман |
<p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски. |
еров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре |
бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</ |
:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја |
свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да нема |
а?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> |
дницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књ |
он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међути |
а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад пос |
е, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома |
е Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по |
, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па |
у ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуг |
да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сир |
ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Ани |
а саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на су |
/p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици м |
ок су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се при |
м комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудн |
и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у к |
а крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је л |
пет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и |
леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искр |
ге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број члано |
ли лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима де |
не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одб |
два дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин |
воје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је препис |
рим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поје |
мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао |
огло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје сврш |
преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да |
ет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли |
сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љу |
и немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита |
био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су с |
нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели |
алдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</ |
рмеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} |
да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену п |
а онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне у |
ртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} |
А</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених ру |
="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том |
се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео |
не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легл |
ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одр |
араграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онд |
сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседник |
ра вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из |
и скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, |
Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све ви |
и моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} |
пе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то |
у и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према ма |
сно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај пр |
срећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да с |
плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изн |
нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мал |
>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, |
а тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одла |
боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а |
цну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, о |
рити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп опр |
ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не |
и свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се |
и пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно |
својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што |
у број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да |
својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата |
има док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, |
а је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку водени |
од младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја се |
је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетак |
е но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— |
пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знат |
ити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, к |
<p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n |
ар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо уме |
то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!< |
сор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић |
ваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Ј |
стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удо |
/p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мисл |
.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p |
л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и д |
е недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.< |
се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пи |
зната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — |
о.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном |
ћи се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јо |
р.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сва |
то, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису |
то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане изда |
Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца |
полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и п |
Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома бог |
вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осе |
нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамн |
ини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па |
јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна зав |
— тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам о |
поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на под |
госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледа |
је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упит |
ит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латин |
не запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други |
е с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме с |
елук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно. |
le> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: |
и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, |
и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора д |
цу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне |
Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе д |
вота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче је |
аду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, |
ја је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да |
некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и пр |
и, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ства |
— одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, по |
али носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> |
весели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно |
мишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се |
и сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} |
те ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, |
да се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули |
љ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два тр |
е ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени ве |
р не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме с |
налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад |
ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и |
ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али т |
к министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публи |
анима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишље |
задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, м |
Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедиј |
о врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својег |
S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. |
зад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на |
ине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу |
буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас мо |
днако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то криј |
ли:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Ради |
— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> |
<p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... |
>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у с |
у.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола |
же — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде бери |
ли ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те |
ица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мал |
Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе |
окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све ш |
и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а д |
је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде |
нерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> д |
е! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче |
де и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.< |
и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево |
ио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет се |
ише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе |
ај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те |
и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону |
— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> < |
Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — |
волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хва |
господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>П |
љен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То мог |
рштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</ |
чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај проз |
, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p |
обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у |
и су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он |
Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266 |
рима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на |
главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Ср |
ако за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз ше |
о обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, до |
и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствар |
видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, |
бира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом |
бијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> |
аже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или н |
ијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер н |
нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по т |
но ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде |
о није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му ре |
али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете |
ичке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p |
<p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p> |
смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка уз |
се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па с |
ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ |
очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што п |
оће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник |
чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђа |
њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђ |
о чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођош |
е представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратим |
музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људи |
не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све би |
ј начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у |
номе проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваш |
ља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општ |
има Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно |
стити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>: |
еме, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} К |
остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га ј |
је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>На |
прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати |
епничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато ш |
и у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером |
ва своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одс |
рича, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука с |
жи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.< |
тво није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпо |
ња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удов |
ош једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара |
дговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?< |
ете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <d |
иде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више д |
умњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја |
убазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као |
а се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телегр |
ој новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо о |
родична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</h |
ког капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапо |
и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, у |
држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> < |
и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и |
жила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад пр |
ара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Г |
мој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као |
ође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји б |
о — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И подне |
а — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стиг |
учно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад. |
о бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то купо |
емо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да з |
иш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти са |
ица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили |
кон мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу |
ало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, по |
на баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, |
/p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам јо |
? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет годи |
оне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и л |
фских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење о |
ему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу. |
ма човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још |
ажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући |
ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> |
опа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо приј |
тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је |
о смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у ме |
ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне |
>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпо |
p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбр |
и о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће го |
ву сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанств |
ога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај с |
.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, ро |
ви, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се каз |
с је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> < |
писан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало |
пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви |
ше пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори р |
сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са простра |
ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и о |
дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се упра |
1"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше |
но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши на |
ларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код н |
ога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, |
сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу |
се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати |
м „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, |
сећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n |
ав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ос |
/head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре |
било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и на |
о мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Мило |
ечи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила м |
ах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, ут |
о што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта |
ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о и |
тички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедер |
препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, о |
у, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману јед |
арошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута ј |
ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице м |
се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изго |
ло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда |
ов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође поно |
спођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одис |
а, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретне |
они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као шт |
за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и б |
те.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чи |
или — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но |
— рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врл |
днем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увуче |
баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако |
и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тог |
које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима предсе |
мојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удес |
која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, кој |
ма и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n=" |
обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упути |
уне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но о |
је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и а |
ах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а |
ао нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар реч |
покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, |
> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова |
е наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жен |
је испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те н |
p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет нао |
носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе истори |
о да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до саста |
ије остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што |
>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био ј |
р на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на н |
ила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варо |
живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију |
и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао). |
чна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш |
иротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, у |
кат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, |
омаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стан |
ни позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и |
и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли ча |
д се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут до |
ли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетани |
може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као |
може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као |
’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одг |
’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све |
p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је ме |
/p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у дв |
невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увели |
ксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> < |
рнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине јо |
исанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења д |
шли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласк |
попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p |
а, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај |
едељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики |
имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.< |
>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то |
па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо |
писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико д |
њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак. |
тварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дан |
ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од |
ушмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво в |
грам, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру |
тку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је |
господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока |
друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S |
ослове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје ста |
пе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређуј |
посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га мило |
у — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p> |
То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: |
у алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам рад |
ну другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преоб |
лужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа |
двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жа |
испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке ј |
ко развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <ti |
љујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, |
дино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензиј |
а је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" |
позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди |
рамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли |
сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето |
је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви |
атвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговар |
е полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам п |
је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Д |
у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — |
пога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног нач |
и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?< |
ену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; п |
тила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев |
а она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених обра |
<p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дет |
ила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} И |
не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш |
} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није |
а Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то ј |
Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете |
ренција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је госп |
Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општин |
мета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије |
о, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— |
лазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нис |
воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разго |
израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало |
редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.< |
ико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати |
решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих |
авати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и с |
отегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, |
абоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана саз |
помен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви с |
сто мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гла |
type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type |
одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало |
врши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја |
нодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, |
ови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни ч |
исац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, |
најдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабо |
и се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</ |
нпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место |
сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити |
га ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили њ |
рипекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем р |
допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи н |
и кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механ |
е упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чар |
у, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је т |
да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у ва |
толу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико |
и је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, |
ше успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакал |
И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем |
кужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и к |
оћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га он |
ваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p |
ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни н |
е или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како |
господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> < |
погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу х |
.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава. |
релепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепниц |
очи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полете |
с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кме |
ривуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама м |
илног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли в |
ком попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — |
аузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и глав |
о име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадо |
осао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапу |
да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може |
оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — |
. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држа |
ог начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће |
скрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — |
<p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али |
родичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђ |
ву трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме |
живесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chapter" |
под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, |
ет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би |
грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, |
у се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар са |
Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али н |
онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред по |
ј је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да |
н, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну був |
да? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, не |
Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита з |
који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и н |
о, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био |
ти из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у ј |
овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, п |
моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету риб |
умени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свем |
роз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплау |
ке лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, |
и био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, |
ма, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запет |
} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, до |
лом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда |
у, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још |
е, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, |
о.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалил |
м него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, |
е, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p> |
узике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на сре |
у, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спрем |
сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, |
иће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа |
ојој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке годин |
а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> |
породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је д |
ку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом. |
тола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта го |
е, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Бо |
Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице изме |
пустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти |
д врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, |
а, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много |
и се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти н |
војега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, у |
имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још |
отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, |
би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по дру |
на дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јо |
> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени |
ите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Кр |
ри му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сиро |
!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па |
тави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — ре |
удале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав |
дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, |
} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p> |
ати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџи |
во и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо |
мендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, |
ани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења ц |
е има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака |
ter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешт |
се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова |
учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељ |
разовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право го |
етвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и н |
ази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила г |
ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција |
а наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши |
јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај |
омилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи н |
/p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми доби |
шено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разг |
ања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико |
и да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћ |
ац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да оста |
тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Н |
id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је в |
id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или |
а, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да при |
изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, он |
како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад |
днако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, |
— додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за они |
оворио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав пр |
ке.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинс |
се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољ |
Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом тргов |
, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она |
једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ |
речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој ј |
јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника род |
мо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније |
ум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са је |
ице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било т |
="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на јед |
глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" |
ке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожа |
ју дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механ |
, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је т |
ио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико годин |
ман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобр |
ке изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Госпо |
е и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она |
акле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама как |
и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да |
годно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да н |
о у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога |
врши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу |
реломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као ст |
, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео ру |
.{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Гос |
којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, ал |
мро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није |
вених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а д |
искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласн |
о просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скром |
ете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора д |
потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек |
му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа |
вио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелн |
.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег |
е.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изне |
е довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики |
вољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико и |
аде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидат |
екан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и |
</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о ле |
и дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по сел |
од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гле |
ај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулиј |
на да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад км |
твари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провел |
ра да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он |
п Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што ј |
p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад б |
астави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са |
овољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати с |
ви детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила доса |
рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му ма |
јој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз за |
х, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се |
ега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што нек |
јој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, ан |
ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би |
.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам |
ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ м |
н нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се це |
Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто |
му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи м |
ић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали ку |
ко грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај др |
ње.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при |
>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пи |
том.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под |
је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после годин |
џија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они |
ста за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса |
на.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би траја |
ан, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја |
према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце. |
ам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и д |
роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом |
десет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, |
им, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном |
n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што |
речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, м |
сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, |
лим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тај |
а је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног |
лужби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из |
а ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито г |
мицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору ј |
елепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је о |
ели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div |
ница „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>До |
света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико |
е се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера нећ |
ођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види г |
али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Си |
, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први м |
г!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је |
госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S |
уботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по ком |
то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите |
ете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта |
ају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, |
дницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, н |
Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, пром |
енима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, |
барених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутин |
тојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди. |
о одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и с |
p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању кар |
ити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свас |
е је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{ |
во, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката |
диљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе |
Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо |
о капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter |
уљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог |
ства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин С |
вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима и |
етседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> |
, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p |
/p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је |
, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</ |
јеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те |
ше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако реко |
и догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским и |
дстава поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господ |
/hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Пр |
hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> |
:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p |
} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ет |
атељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме све |
а жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ј |
те и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капе |
доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признај |
су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи |
крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумру |
си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај м |
>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> |
Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој о |
ан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори |
и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кме |
ежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је |
као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се |
удемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носим |
вила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје предс |
p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си м |
начајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођ |
еда, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загле |
не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи |
пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док д |
.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као п |
узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „јед |
два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми п |
као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се н |
е је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова водениц |
дила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му |
на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type="cha |
ји пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовно |
све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не р |
д збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једв |
ликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, |
дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмет |
те, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И посл |
својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очим |
аживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцелари |
етује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и |
Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем п |
е год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завука |
дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је упра |
чи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за кој |
о — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — |
а.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ б |
госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се пр |
е страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако |
у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трез |
а наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чл |
по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу сва |
је.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети |
у својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опе |
ле стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око прили |
ла овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у |
и јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p |
мислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Догово |
добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фић |
ш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, н |
иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан ј |
</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом ч |
ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — |
вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је |
ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни кап |
е хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива |
борави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник нек |
детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца он |
ња!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нам |
ркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у пр |
змаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> < |
него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пр |
афани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и |
зи онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута |
са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аник |
" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ |
а и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са цело |
их дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само дв |
енског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан |
пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад тре |
<pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаест |
е.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), |
вољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p |
е дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тог |
тстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити ра |
ине нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестр |
, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Бос |
м да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланов |
ад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једн |
РИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крш |
но из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног к |
да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дош |
ом, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове но |
кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женск |
бор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у П |
” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против |
био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столи |
арену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју |
”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође сваст |
ет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз в |
ту пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, т |
.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме ј |
ењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао |
сподина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; уте |
мислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад |
га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се |
да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претс |
ке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала св |
им чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> |
, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће |
к да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове ова |
ковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој дав |
и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да г |
ду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, т |
ио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвише |
{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> |
дох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није |
ту.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, как |
це!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку н |
дуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, |
ец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и се |
Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољств |
вора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснив |
врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај |
а Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој с |
зраде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како |
— ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Н |
<p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док н |
ато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и |
а литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у ово |
и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и |
која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, за |
а резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за де |
ференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита гос |
је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана н |
што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафе |
дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — д |
дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређ |
е још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на |
дију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одма |
езник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n |
уштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читав |
; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против че |
ј порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се п |
учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца о |
родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико |
ајковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, сво |
Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџ |
запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па так |
а са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жа |
рестравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, к |
одриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпам |
</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете гос |
уну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не см |
> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" |
знесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде |
одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n= |
— и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p |
али са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало |
поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то |
је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тиш |
S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} За |
ет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потпи |
искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому |
.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово д |
аиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господ |
ти и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче н |
ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један ц |
рак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја |
е.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако ро |
вака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S |
а донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дир |
ај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> |
пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра та |
косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које |
са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мисл |
ику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у |
агару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрат |
да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их |
{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуг |
>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изј |
веде реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од к |
ће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли |
>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што |
а позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вр |
екроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па |
ао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказа |
куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосо |
/p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> |
сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— |
ћутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p |
предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најп |
рћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им сви |
> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је отк |
рхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p |
сталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и јед |
одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те д |
окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је од |
били једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се |
су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи воса |
дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко пи |
друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња п |
те.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „ц |
<p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва п |
рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он |
.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах же |
ним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао |
а тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи |
и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако ниј |
и нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје |
је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крст |
и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> |
а, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико да |
итријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> |
ead> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, ка |
су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газ |
заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n=" |
е.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — |
те.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да |
и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том зана |
болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли по |
ачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут к |
е.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш је |
родужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да м |
а је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi |
ну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша... |
ека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док |
ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="c |
е интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му од |
кидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Соб |
стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div type="cha |
о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот |
Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља муз |
ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали |
ли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, |
јом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стеч |
нову дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p |
p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Ани |
је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино де |
коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ |
од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ |
ју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога за |
дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дугова |
у, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма г |
што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно |
кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лук |
— поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зи |
илике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплати |
директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на усн |
дборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким |
ати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</ |
е кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска саве |
ења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања |
о доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може ни |
ој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да |
S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је зак |
ђу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахн |
страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не |
и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па да |
ође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има |
није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Гос |
S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционар |
анио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде н |
удену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> |
ваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кик |
пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва д |
анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> |
овека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада |
ствица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, б |
већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас |
Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S |
А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта |
ана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари прот |
једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе |
те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери” |
запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио |
нове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опшир |
кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћ |
новним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовим |
> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много |
аборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продан |
разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до ј |
едва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Км |
е да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета |
дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену с |
м се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S |
то искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцк |
ика, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу |
ану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише |
ла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера ве |
под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</ |
у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџи |
та... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери |
> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: к |
<p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде |
општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писа |
смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и |
И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb |
та се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај до |
p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— |
— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора |
бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти |
>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја з |
ина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћа |
но рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте |
ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па д |
и дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си |
бунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам |
ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти ми |
.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи не |
рађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{ |
" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат њ |
није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па |
дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост и |
како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључав |
ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једн |
ио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се догов |
ру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о ч |
>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво |
као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се |
д, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција |
Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи. |
} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гле |
Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зн |
у жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле |
на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт |
а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме |
огови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац |
а шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е |
.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра |
погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, |
м него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што влас |
Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} |
као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања |
ио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију |
чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко |
/p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} М |
а, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} |
ком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто |
ају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники дава |
он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и км |
ашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, |
ао Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовић |
мет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштв |
ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом се |
агласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p |
о својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила н |
џије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто гра |
а.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну. |
ео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази |
како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и че |
ли.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— |
из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је некол |
тио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегд |
моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам |
а и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана |
огло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино |
о би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики те |
ијатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празн |
бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> |
порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако пост |
чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или б |
оника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на о |
е једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова водени |
Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не |
ана са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је нек |
ја их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред мех |
написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p |
ар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, |
текла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гле |
је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више |
а то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе |
ез терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили б |
кнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је |
а, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „О |
идели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих с |
као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивал |
мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек дан |
тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у ру |
ким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорниц |
је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа не |
} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревет |
оје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећ |
као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> |
о, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, |
одаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом |
тим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад |
ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врат |
би поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на |
аде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — у |
и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p |
— додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се ос |
из степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div type="chapter" xm |
ком, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за |
да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много |
ичи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само д |
акнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да |
ште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почел |
пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би |
рошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа ј |
и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p |
жних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, изда |
менима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и |
го Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> |
м крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> |
и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само |
није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Том |
вој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти |
ије на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале |
ава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, по |
ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштв |
потекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова г |
актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да глед |
општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да |
дмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Сре |
/p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали |
да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје см |
и Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то |
необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити |
чуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на |
р, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио он |
ново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја пита |
жда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој поро |
ори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери |
дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — м |
ања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратк |
мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста |
ола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељ |
ва мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, |
умена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> |
умео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу |
<pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринет |
у на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Не |
озора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — |
це називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је пр |
ла дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао об |
е прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p |
n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте т |
е може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан чове |
S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђ |
да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све |
оже се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегл |
оји ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Б |
о децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се са |
ше да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити ад |
и те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибоја |
лаве требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некак |
и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Мар |
Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него |
сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, б |
скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p |
страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име |
, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на с |
Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. |
дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин |
, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо так |
ели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове ку |
нски?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" / |
о предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та |
да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која |
та.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А о |
чита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија |
ио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не пад |
?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то |
учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с |
новата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој истори |
више ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто |
му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно в |
нате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> |
му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно |
знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — |
ш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени |
<p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри ми |
буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохо |
ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда р |
! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о т |
леви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, |
оживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечн |
и пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да |
о и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> |
рманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да |
... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје |
очитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали |
жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb |
ељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљај |
<p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — |
а још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље и |
муца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некршт |
госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо |
<p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви м |
ко да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и ч |
господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општ |
у знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је |
ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно |
’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију д |
јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, |
а се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш? |
рши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па у |
т, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзак |
. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — у |
ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле |
е: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми ов |
ако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пак |
у насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа |
сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је т |
нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже |
аква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И ка |
су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није |
еде мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога |
задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква чет |
уги него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испу |
на није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је |
ој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се н |
ма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отпла |
могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех н |
лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исп |
овести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти |
ин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би и |
ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p |
да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја |
ка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску у |
вори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p |
био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће с |
ву главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи со |
} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја з |
епше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> |
<p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је |
оле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, |
о да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> < |
душчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучен |
пштинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, |
ли прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, к |
м и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због |
остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима. |
жбе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао |
врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу |
ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем ни |
да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у к |
оме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</ |
едан чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и н |
ељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— |
, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље |
ти дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисципли |
ло пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко м |
кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држав |
речне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! |
, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у поз |
о написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је би |
ло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је |
јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете |
} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Ст |
га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање г |
о пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте ло |
ије мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, |
освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, |
p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.< |
а да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да с |
и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p |
цу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко ка |
те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о ов |
еће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi> |
тва представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана з |
већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису л |
Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш |
очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о |
сарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шета |
утру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</ |
, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, |
старства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулиј |
тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> < |
казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се у |
аде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; позн |
анаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да ис |
тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази он |
} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>З |
ш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он |
бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то |
<p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја ча |
А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вар |
.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да |
</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за је |
азликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов |
он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину п |
а је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да ј |
ма казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч |
машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учит |
т саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и пис |
екао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељк |
имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку |
ост, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Беог |
у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дер |
се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазн |
ни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт с |
Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на гл |
д се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља |
b n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените |
роши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим |
а, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета к |
меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не ус |
више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне че |
да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — с |
као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— |
је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p> |
м муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па |
> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома бог |
ше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, |
head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики приј |
пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те |
њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и преста |
м неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Да |
атрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега то |
/p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, |
> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може би |
</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљн |
в и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи пит |
ницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родит |
живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мисли |
скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и |
г додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам |
понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекош |
испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И |
шњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и |
ла, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би |
ећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не з |
есте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумру |
и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз |
вира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час |
ије у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онд |
у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, |
као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а |
лима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:< |
их бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо |
у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> |
ешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих |
оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако |
укну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед |
едан путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници ко |
ом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у це |
е ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није но |
о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ сам |
м тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја до |
е слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилериј |
м.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељ |
но постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и не |
ру, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је св |
p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га |
диста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о про |
дмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се ч |
вко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па |
таџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фонд |
ти љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, с |
а потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, сврш |
е онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу с |
не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, |
рете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се |
Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта гово |
из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојно |
неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме |
п, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би |
опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, |
га ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Паун |
штак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузима |
е он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-ш |
рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро изра |
враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики п |
је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија |
p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми мо |
централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и н |
омогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату. |
истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене |
рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> < |
живела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} |
.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p> |
чио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— |
им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме |
код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле оч |
ли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а |
доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p> |
волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да ј |
то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи д |
А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је |
дног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти |
инско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагу |
уљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p |
е љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте |
и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти п |
Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „ |
, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ |
кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — дом |
д погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и т |
ли се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад |
, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за |
ње.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, д |
лим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дет |
њака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе |
јој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} |
на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако ис |
га има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш кол |
Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, та |
ђа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било |
, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила |
<p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани |
:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се проб |
ену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</ |
ану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збун |
ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што |
је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам |
а би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрол |
!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није п |
ко, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недо |
/p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од пор |
ого што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему |
но немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и м |
ш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, |
и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћ |
и до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан поп |
длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јевре |
вари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих помен |
че — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац с |
ла Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и о |
Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази |
је и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни зако |
азивају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претур |
да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А |
ио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били уп |
тинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто на |
а ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација гр |
ди једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и с |
среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш |
та — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онд |
<p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, по |
поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате |
како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек |
да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према с |
на Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> |
во, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет не |
p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> < |
дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче кап |
ече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена |
двокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да |
какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би |
Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут доша |
је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева |
да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.< |
p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и леп |
час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу л |
седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поје |
ње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — |
побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрс |
ијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но м |
а онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се о |
це господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не дос |
врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, |
и се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изг |
причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу б |
в, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здра |
их значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си б |
нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као треса |
нате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли св |
ти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ћ |
баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да про |
Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигл |
е сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у пат |
знео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</ |
а црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје |
заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе ч |
пије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој |
м брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" |
, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам н |
посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Нед |
унце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те т |
ротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате |
лавине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње |
кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</ |
ере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забав |
ате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди госп |
/p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека ра |
извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разгово |
, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да |
<p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у с |
с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу |
спођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите |
p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ло |
еданпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> |
елук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би |
ету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике |
љским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пер |
ева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби нек |
век има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и ста |
или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви ме |
аје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с у |
ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} Т |
јског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, |
вима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, н |
а је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се го |
/> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет |
И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо |
Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с |
Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, кол |
одаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изго |
.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} |
а нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је |
одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их пр |
етио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питај |
</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Ми |
но „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја чов |
питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешт |
икује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прођ |
о као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — |
<p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман |
, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је так |
ерку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од |
пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам пог |
је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p |
тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештат |
.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — |
head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у |
ељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, сто |
ро.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; сто |
се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну |
ћи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток |
вде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче |
аље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— |
p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојно |
амо жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одв |
и у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се о |
о и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика |
р.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи |
ере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:< |
/p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нис |
S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним |
нух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватов |
адити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ни |
Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести ра |
алик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мор |
вица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то мо |
Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа |
о је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свасти |
и.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима к |
о ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као |
чекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто |
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога р |
рука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p> |
ост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити |
годила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, |
испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише |
} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Сл |
ошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном |
он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са |
або осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мр |
ошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу |
у главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу |
{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p |
деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било |
било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прош |
/> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да прост |
сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. С |
ста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" |
ала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месе |
публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирај |
цу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не |
врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како |
еститам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пре |
</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже же |
упа у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој с |
разовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> < |
ило као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није бил |
а„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и ма |
на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и |
ле, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага |
p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, |
то си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомил |
а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се од |
ио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још |
читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, км |
и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, ка |
ерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога |
>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — ве |
те преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" / |
путовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и |
певши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити |
ћи, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што и |
и сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да одне |
ом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда |
и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим |
на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изг |
бина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати |
> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио |
дати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој |
сму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се ут |
Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар |
х, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем |
Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и |
мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе |
хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се расп |
вник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека г |
а њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово |
тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазни |
ао мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је |
n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> |
енице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наи |
је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасви |
иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— |
шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ног |
p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина |
е своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је |
е то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена о |
леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на др |
је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И |
ш узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у остали |
та с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и |
го умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ ист |
ју, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} |
4.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са |
а да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин |
шни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— |
ра, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак д |
и како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врл |
глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>Посл |
ла од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да дон |
у закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва |
ле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа о |
асила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских б |
амо што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p |
х кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепез |
е и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашл |
.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то ј |
госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради уда |
— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм цело |
ас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, |
ћа удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно |
дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац |
излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — до |
амо на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш леп |
за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуз |
ћени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате н |
ље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лу |
покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p |
покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава св |
е за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да с |
иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике прет |
ни у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Злат |
довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свуч |
ељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачек |
ад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се њ |
иже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица |
асу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа |
вију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно |
жевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета н |
а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа |
сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад ви |
арија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је |
е попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим |
ој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је пр |
а? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ н |
ма са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам |
, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше |
и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина |
ат, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p> |
да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува де |
а зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у вар |
је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, иде |
ње.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже м |
уго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радит |
рејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина |
во дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза |
} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а м |
м речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на |
скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опе |
p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више р |
ко се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> поз |
ако су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p |
ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада ниј |
поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, |
сару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi |
ије потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попа |
д ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано |
уч кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар |
ке, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правд |
збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати ж |
уде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, |
да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу |
нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Ал |
дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али |
а, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ак |
, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <p |
на млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се ож |
њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандри |
ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да нас |
да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, |
вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се |
{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога м |
овица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога |
"34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p |
пу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} |
не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} С |
неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који |
е се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи |
pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно п |
ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета |
код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па он |
малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђ |
p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до |
</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се са |
што да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја т |
/p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној манти |
којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај |
ања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n=" |
оје у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господин |
рију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све зб |
страним тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даск |
остраним тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директ |
остраним тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад бу |
остраним тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за |
та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад |
причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи без |
да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао |
муцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време роди |
која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелеп |
о.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном р |
питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео жи |
ен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> |
} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на јед |
ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете |
/p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако |
само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка |
ресантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Т |
</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та |
</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће |
нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопш |
ачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога |
ти професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано |
о оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему |
очео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, |
не.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а |
а пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он у |
мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у |
казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће |
дноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, деси |
коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад |
одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо ст |
ознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количина |
онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће |
у, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S |
господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, |
који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске |
запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако |
као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> |
сподин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђ |
ају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво нас |
у, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марин |
име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога р |
добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</ |
говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> |
рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окру |
то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да п |
одчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри |
то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика |
ика, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и го |
еше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Зл |
ена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па |
ога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не мога |
ље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош в |
аних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив |
Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...< |
е фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто |
тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, |
грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} |
гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут из |
у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне оч |
ави се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.< |
сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} |
оменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да проду |
пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, |
ремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb |
инути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи М |
епу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милев |
ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера ко |
<p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два |
то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите |
нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође д |
кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпо |
су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани |
служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, |
учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да ј |
претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички |
а, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст |
е боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се |
n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад ид |
дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То |
дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не может |
ивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим |
дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, |
ене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега |
уку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити < |
три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и ч |
рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи р |
ски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како |
и руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко по |
клованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурић |
и да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па д |
ављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. п |
и колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а плат |
уцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би |
дње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родил |
<p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра в |
ас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — р |
/> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваљ |
<p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb |
јашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење н |
обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, |
тања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међу |
и ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се завр |
а Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то с |
ти средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртв |
е отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално пр |
г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворн |
вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на |
ођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је |
лавно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истер |
е капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом |
ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> |
из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли |
p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако |
Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му |
"234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је |
карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену? |
свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је |
мшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да по |
е причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} |
а вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се |
а поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окр |
интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шап |
че.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш |
свим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора |
те, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> |
а мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет |
у к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> |
ђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај |
ња, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо |
b n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а м |
! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ |
рте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хук |
ра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту |
>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком члан |
е она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као ш |
зва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за реш |
је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола ја |
господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштв |
</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и |
Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба ос |
ените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Н |
Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је о |
како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од го |
ли? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-М |
о прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и |
нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нор |
b n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза |
промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симонов |
но путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти |
е поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста п |
на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је у |
о мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} |
учај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита |
<pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> |
ја.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, |
била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су с |
у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, з |
за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише |
еједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за с |
о је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили |
не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за ч |
ко је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, |
вите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу |
ха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири |
а те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћ |
то га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Б |
гњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем |
деси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако с |
к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте |
лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз |
(ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о |
„општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо |
овић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од члан |
/p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и к |
прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У |
дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, п |
head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мр |
Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин |
њава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на т |
Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их |
ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по во |
о ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> |
руго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се в |
посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.< |
Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлаг |
ао бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџиј |
жи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="11 |
онце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонц |
— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости в |
сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понов |
ста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацил |
амо још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати ви |
н се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред |
гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој со |
продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S |
знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант |
га буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из |
кувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала |
пут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно |
а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са |
на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је јо |
икад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шна |
лиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече |
узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише вра |
</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче т |
, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p |
су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да |
анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше веч |
осматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају с |
осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им |
практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практи |
о и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” |
е судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за о |
ве јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али |
<p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али н |
ри нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике |
г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и |
вар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо напи |
па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши |
дин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Госпо |
и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница. |
знати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужв |
м причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је жел |
ко поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест |
зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје сл |
јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп. |
де сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовоља |
обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и ра |
и са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> |
арха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти |
> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каж |
родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред суд |
ковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: |
једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде |
е може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се м |
или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали |
враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој |
о даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И |
ват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим |
руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она н |
а ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно |
учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе св |
му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је |
н да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p> |
и се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је посл |
/p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поу |
" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се врати |
Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд |
пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати |
из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, |
Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Стан |
у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ в |
набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре |
не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено |
/p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим по |
очне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је |
није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>К |
будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се п |
сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрест |
е долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> |
унду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако ј |
те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешн |
е држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долази |
риш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову с |
} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да сврш |
дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, зна |
а Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, сл |
— да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? |
>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p |
кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне о |
ље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са сре |
у се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговар |
а једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за ње |
се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је |
ио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; |
се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога ј |
пет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} По |
олику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мис |
ога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb |
Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо |
дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено |
друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет |
ој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то |
еченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније поз |
ог друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола н |
нски” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак |
последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није зн |
„Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећ |
ред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он ре |
а закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’ |
Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна |
упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао |
аљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава |
} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Неде |
те ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за д |
Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоно |
ли се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људ |
еке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што |
и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то и |
те 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити |
.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однеси |
нала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дал |
човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој |
у и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</h |
</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="2 |
, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није |
>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на |
рговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се зв |
и Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта зна |
и и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме ди |
в Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> |
, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрада |
ци мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, коч |
по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад. |
о у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе |
пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека |
регнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су |
несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа ко |
етно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шт |
рећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и т |
ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако врагола |
вар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да |
ином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле кр |
едлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Пр |
а.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> |
<p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не |
b n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И |
читељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и са |
полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> < |
је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за |
двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена |
.{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једн |
ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну |
у ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 1 |
ће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин С |
оји су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне ра |
авест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети |
рати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплат |
екцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку |
управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решават |
еко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интри |
шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога мини |
ш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташ |
е у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песни |
стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете к |
од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</ |
почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. |
ин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве м |
ити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чека |
а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у пе |
, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу |
рена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло |
штва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненад |
наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако ве |
и који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> |
нуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је б |
— тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост |
и час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудновати |
дамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао с |
је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и |
лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вешт |
хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за полож |
у.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим |
и мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност |
ико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не из |
во, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за з |
е натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је нај |
ајзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учин |
ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брин |
мали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, |
кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — |
{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од |
јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> |
а виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придр |
, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суд |
подин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређив |
ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљ |
онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не |
али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и |
едници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Неде |
о друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је див |
ец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ћ |
привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице др |
оја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због т |
усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друш |
по.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се де |
постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не по |
е! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде |
о уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не б |
је гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одра |
у и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Бос |
, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему с |
зива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <p |
— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, о |
гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?< |
ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове р |
е било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, |
госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са |
положен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак |
се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p> |
љао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако са |
овољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се у |
цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, п |
шију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мал |
тика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је ве |
чини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајк |
врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а са |
затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђен |
pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек ш |
ане речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате |
ли господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа М |
Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, ш |
а покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник |
којако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у прво |
тиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако |
подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже |
знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</ |
рија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! < |
ростога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велик |
те, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— |
акав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове? |
зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — од |
је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се |
т их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, |
ле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p |
од госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p |
страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конфере |
виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може |
музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тач |
рњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кме |
им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за п |
<p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема |
ад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> |
е испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачи |
/p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аник |
уб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, |
чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и |
/p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео |
положише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да |
, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју |
ити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под |
напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па |
оју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле |
, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет в |
ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате к |
реси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварк |
се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те с |
остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четв |
равда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, ос |
свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} |
аш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати |
ете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> < |
маш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’а |
Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах засп |
она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, |
пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одм |
а, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново ст |
нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису п |
речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са најве |
е, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анк |
вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наста |
раграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} |
му као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за |
налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним |
ем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ј |
обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="2 |
</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га сл |
узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест |
и се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилаз |
са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме |
ђе крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у |
пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, |
амо, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — |
питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим |
шен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам б |
Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од ру |
да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад |
ан сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спаз |
ететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разно |
е вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на |
ом још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о осв |
даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дораста |
ођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сест |
особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога |
отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако |
пште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док |
седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора |
говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море д |
, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</ |
време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није н |
за и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пусти |
.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а |
узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је л |
ав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором п |
е хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолил |
/p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то |
о прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам за |
— рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам |
ори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по |
— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајућ |
авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p |
и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазил |
сите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, |
идиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд |
облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуств |
е општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зно |
/p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво |
ета да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и оп |
А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те ниј |
у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учи |
у није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој |
е <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да |
елу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепн |
<p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, па |
рбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана до |
ме што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не и |
ојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко |
уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је прежив |
оп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар с |
ио понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А т |
сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај |
ности учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, н |
>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p> |
: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође |
— „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p |
.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — о |
то Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама г |
p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да с |
дише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у |
са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето |
и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим |
било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не м |
наест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунај |
што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек |
ом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, изв |
би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми с |
с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу |
!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, |
p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не мож |
хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме |
у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посав |
е од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — |
том дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p> |
мо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници д |
p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га леч |
е извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопш |
<p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, к |
ти се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење |
погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{ |
помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор |
/p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то |
се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан |
навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228 |
ије смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спрем |
ому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави |
његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздра |
ицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву |
ва.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас с |
лепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</hea |
а.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом. |
ар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека |
и те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, је |
утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важ |
засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” |
људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора |
и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са |
а се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти с |
јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима |
у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И |
ји би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овак |
н и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, п |
> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од т |
да реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има |
ут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у нов |
наво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Бог |
друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.< |
лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који ј |
отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда б |
к!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине н |
озорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука и |
а која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, |
те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохва |
стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер |
удио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и |
ука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог |
у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној заве |
розор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су |
/p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј |
на — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана див |
у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господ |
ова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а |
је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим |
м.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која |
о тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа |
међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за в |
рашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напој |
<p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране по |
те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, пр |
ћа</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се з |
у-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и |
<pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, изн |
еде на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом з |
натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету. |
ећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изуч |
елу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек она |
провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако |
а заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, ка |
већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике |
> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се |
на, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Не |
<p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а ос |
" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од |
.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми |
несем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак |
нда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти |
да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као |
ре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је |
{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја го |
своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени п |
ма замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не |
мртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријат |
наестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чег |
нанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, |
м се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p> |
код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму |
писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После ду |
о дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, ко |
асичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе |
ма или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас пози |
излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изне |
су говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркв |
ади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу |
.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, |
ам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, мо |
ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на п |
и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју |
се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n= |
говим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити |
озора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} |
еђе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уз |
озор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са в |
мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пр |
ну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n= |
у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена к |
акључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп |
о необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, бр |
ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега. |
воласто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево б |
слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, и |
међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту |
Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњ |
p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђав |
ловио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцен |
у и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> <div ty |
оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше ил |
ији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, |
о истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је |
у, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је ж |
/p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му |
ђе свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капета |
о срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима |
лати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узв |
мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, шт |
је му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку |
глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p |
одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар т |
д ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то? |
танак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану |
</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, |
идите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза |
И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> |
пничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако |
и одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима |
едан одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и |
<p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису |
сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати не |
евино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разбо |
ући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Н |
а Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало приб |
правитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један ма |
а изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та м |
ција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме |
им мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће |
задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије се |
гла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај |
ш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођен |
ва недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му њ |
своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> |
че је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти |
н, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народ |
ст да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина т |
разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање ро |
и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу |
"155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком кој |
нај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио м |
ше сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате ј |
.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад н |
ећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор ј |
диш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснам |
поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им испр |
во за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> < |
ћи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти под |
ин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> |
ло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? |
апетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњај |
мене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. |
ло на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први |
када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о |
дине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да |
честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који |
спа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а |
се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву |
p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих цр |
га стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему |
<p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јак |
сну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, |
и гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласн |
не разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете гла |
д којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канц |
не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком н |
је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из |
поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је |
Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пу |
једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, |
тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче |
д нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да до |
едан глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S |
д у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и д |
у и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за ку |
аучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску кој |
и она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак |
адне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Г |
државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину |
е се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И |
љу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гроб |
и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда п |
ођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам |
е, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац сво |
редлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је ко |
тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су д |
а најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако бр |
ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глум |
е малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвик |
емена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза ни |
ица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се |
.{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за је |
Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па |
} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Бо |
алоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешно |
ала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је оста |
све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та к |
томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, как |
на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп од |
другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили |
су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју |
илог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, а |
у Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слуш |
ног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати стр |
тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није иш |
е, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, |
за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да и |
приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај пор |
аку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана |
Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</ |
аших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код мо |
едлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири |
се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест к |
о одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p> |
усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра |
Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело |
педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Так |
асова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познати |
трене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да б |
ш месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је пос |
у идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца |
е долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се |
јских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја |
а ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени заво |
ала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отиш |
После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесников |
мо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) |
Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога |
аој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој бр |
није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био с |
бу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> |
ев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</ |
о би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два |
пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари |
еченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз ле |
ете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изи |
кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и |
једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p |
ја врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло вел |
е и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — |
мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже рамен |
у, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је с |
ет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не |
нео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право |
он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све |
у саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кр |
одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџи |
</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, ко |
оја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али |
ање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у |
<p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор пето |
<pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно от |
ом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај |
спођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухв |
.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се ис |
нда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе |
pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и о |
сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, нег |
<p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или све |
науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи |
ко те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим |
грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон |
кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школа |
ени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— |
p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви |
ушица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S |
да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.< |
рани општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли |
лим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека |
b n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — об |
па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се пов |
ликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански по |
је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="5 |
ави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година доне |
под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто |
о, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — |
раграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа М |
да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, |
жним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока |
н календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фи |
оликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон |
ило припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше јед |
ајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар |
роји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него |
рате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је |
оче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу |
мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се п |
да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени |
Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, |
та зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а |
је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу |
ете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Ани |
и за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав |
миги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико |
лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да с |
дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер |
умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, диго |
и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Го |
ке и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каж |
личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="1 |
и је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио |
оре, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу |
оју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја |
иде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Марији |
сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се о |
еданаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="ch |
.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала и |
ем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Том |
2" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби |
љ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби |
е имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад |
као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште |
еши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не |
онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу зам |
у.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алем |
наест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је о |
запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} На |
ли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас |
Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег врем |
, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у ње |
широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од м |
? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи |
и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и |
Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> |
! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мал |
кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише |
чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> < |
p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића |
Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно |
си).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је |
след познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што |
да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рач |
са ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали |
и сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасви |
о, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Бог |
о би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелни |
смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу п |
, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дет |
оји је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов |
и прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у |
етовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да |
о да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да |
, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за на |
и и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па глед |
рупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца |
вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау |
је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да |
још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — |
Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново |
ште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај |
није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се |
ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> |
осле дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћ |
да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво по |
е размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет |
</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће не |
амент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и п |
ко одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разум |
за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече ш |
Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</ |
децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је л |
се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је |
тва врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успе |
утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да разми |
четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и м |
глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни п |
ко вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је |
он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, доду |
, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела |
али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — |
.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да |
јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљ |
своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</ |
нова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао |
страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му погл |
онским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари |
питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује дет |
а је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одго |
аст покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да |
— настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, т |
биђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде |
ио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под п |
> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому б |
леде, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет |
ле, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, |
над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту ду |
стаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли |
S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по |
дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити кака |
и су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накн |
ажио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „С |
ирне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан бр |
p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако |
неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини |
му.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта |
а ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Пр |
<p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тв |
је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? |
во за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљат |
вај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да глед |
Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици |
<pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам поче |
полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дет |
одаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... мо |
удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта |
реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околно |
протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара |
ретрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори го |
о да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Реко |
соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?< |
а се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема |
а уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са |
ко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи |
.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а св |
дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта тре |
и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољст |
че по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумил |
шта то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: |
обуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво |
у.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га |
ног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до |
кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија но |
нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> |
јој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима |
губио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добит |
а се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — |
слите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ј |
да за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута поми |
а ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига доб |
У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb |
ље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43 |
и, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја |
те ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није |
ам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене |
јући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању с |
де.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован инте |
руга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа јед |
на и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну |
уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му леги |
ђено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта |
ћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био |
му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам |
поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се на |
на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p> |
загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се |
и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћат |
из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар... |
ике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одгово |
овало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов напра |
д, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да |
преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да |
ебало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда |
узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Го |
је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</ |
му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се |
Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога |
о најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крман |
зми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још |
ођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дот |
то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни |
ла и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубо |
штво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе |
опе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страс |
е чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, н |
самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, |
се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио с |
а посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, |
забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мо |
ар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. |
праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одгов |
жа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кр |
ебало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате ш |
а да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> < |
е очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја |
руги да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> |
опако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се км |
дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— |
ко пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исме |
актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> |
ља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износ |
је јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празно |
шао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> |
исциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> < |
на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, гос |
ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Рос |
опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на |
ја на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Т |
е или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> |
а читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година |
као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која |
како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга ст |
ош о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најза |
е су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана |
аке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога к |
та, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу госп |
ли девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изне |
м, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирм |
ти, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хт |
а одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не |
удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, п |
рдист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или мате |
ија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубрег |
е врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично п |
то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања |
дине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на |
чајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е |
и!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p> |
Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа |
Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан |
ра кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да с |
очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појав |
двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, |
релистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!< |
жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чек |
бична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну пове |
сим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да |
} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да |
шли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Т |
кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и |
о.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица о |
рију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се нап |
говом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пан |
потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду |
огрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени р |
у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се |
гом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар |
огом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће наро |
о је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Д |
о, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пре |
од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који |
аза на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну |
доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да м |
јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, кад |
је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је глас |
у допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало п |
а кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а |
ч и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем |
еле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степе |
бразима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p |
по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те |
о вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сес |
.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— |
оба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила |
имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бр |
олико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћ |
игоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше |
<p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесе |
лем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву |
слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе шт |
када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво о |
но у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јут |
уме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре г |
чала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како |
и и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ осл |
а по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе |
</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под |
шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, |
них телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га п |
ени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек д |
Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поузд |
кратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислони |
а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. прет |
елника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и за |
н неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја тел |
руштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, и |
чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кал |
девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ |
едно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих |
ду девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> |
поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете у |
ао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и |
на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико б |
"273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала уме |
кање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад з |
ече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе с |
n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је |
подину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она |
о време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није в |
како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су |
ла о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на |
те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је |
о о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} В |
уменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љ |
лима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на ос |
пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред њег |
p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне |
178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћ |
се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лест |
у.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што |
дили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се в |
и на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> |
у и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те к |
нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у |
није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p |
ежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе дон |
воје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећ |
<pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би о |
аво на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно дока |
пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је |
већом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовно |
едвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново |
редлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, |
ли не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди деч |
н”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мај |
љиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</ |
води морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публи |
е, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </ |
нице свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Дана |
годну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на |
ба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Мл |
оба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају нико |
те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је св |
<pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао |
а то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p |
лике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскор |
ну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места |
говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Мари |
ше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”. |
друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би |
родног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од члано |
као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже |
ка их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија с |
ла ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу |
и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и |
на шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у служ |
лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже |
е окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на шир |
еца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> |
ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дет |
стељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу б |
и целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно раз |
и збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и г |
а длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то |
како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека |
ал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи о |
ста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један одн |
— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајс |
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p |
ете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи сам |
му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да осл |
она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећ |
о чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме |
мо тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно |
плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима велик |
мо ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба |
на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на пам |
оју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да |
цај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полиц |
ет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћа |
анцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај пр |
нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступ |
бегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а н |
је појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ про |
ила!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки за |
Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; д |
— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Д |
е не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се |
интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за иду |
дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> |
Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не |
<p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски |
атеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се го |
ислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{ |
у најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Мил |
ао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па да |
„Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па он |
која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж у |
је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи |
ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кириј |
нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} |
то јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици бе |
муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би б |
ти да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, |
pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега |
очи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не б |
е, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију |
оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу ка |
ам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>М |
да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бе |
ни требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> |
замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели д |
амо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{ |
и ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме се |
дом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра ср |
ољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на |
ла се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагеди |
атко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле < |
} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Ми |
поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручи |
читељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касин |
огу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде |
ра — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суб |
тим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други |
вима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богосл |
</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога р |
атандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> |
е су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје вре |
тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати д |
д сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} К |
је жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је з |
ођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни |
ра поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интриг |
очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и кел |
шао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни при |
те у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је |
зуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио ка |
не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милев |
.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљењ |
спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога р |
ност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општин |
а ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се с |
им, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> < |
упана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час |
али?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— |
право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, |
е уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: < |
га вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, зна |
и и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест |
ицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала |
т и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, з |
чад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почет |
ани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! |
мао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта т |
шити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће |
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> < |
еље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет П |
онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капе |
то?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће |
<p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато |
природно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди ми |
Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ |
ина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити н |
арице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас |
ок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељк |
д црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верно |
јте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим |
а не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које |
би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет |
д је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међ |
асвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резо |
<p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S |
е истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја |
смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло в |
p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп |
те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати |
чно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— |
Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, |
у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата х |
— плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се |
сте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је |
т, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има |
олико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћат |
поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српск |
њости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месе |
аиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеро |
рестонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога ром |
као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насме |
— узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам |
жава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете и |
а онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или |
чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да прогов |
а се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? |
решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којо |
т зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буд |
ћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изг |
ам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> < |
своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз п |
> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино |
усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!” |
е дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно |
о и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Дру |
вајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и ви |
ако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и |
а неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под о |
због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам каже |
<p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти п |
пази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} Н |
е да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p |
из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одуш |
лим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отп |
воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса |
Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остат |
јединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже |
ем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог вел |
, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза |
су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или |
у, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" |
брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружн |
бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових |
не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше |
нила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите ј |
у јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p> |
је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општ |
руга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S |
раву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је го |
естричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се |
p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учин |
а романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> |
а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практ |
нама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</ |
ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред в |
Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто н |
p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ мо |
кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „ |
знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Ка |
дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет. |
ма своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у |
лед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па ни |
без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се |
и?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећ |
пођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навик |
ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p |
ерса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноо |
наш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па |
та жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добр |
та жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добр |
тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невољ |
ад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд |
нину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прек |
и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко |
ипита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има н |
нпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па |
лако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут п |
ао што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте |
војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а дец |
вни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове |
број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде |
итељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч |
х правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довоља |
стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збо |
мене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се са |
и не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде до |
власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број члан |
лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору поја |
онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише ч |
ова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број |
и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на је |
ројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари |
на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор уп |
н држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да с |
а изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора з |
егледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела |
могласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, |
Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности |
ека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на |
ин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, |
а и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад |
ко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписи |
читељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће б |
— Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно за |
алеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачки |
ди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је т |
се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, ка |
енела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како |
шле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасв |
п, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог |
лића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, веруј |
а, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а |
S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збу |
збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, |
голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— Т |
право...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу брук |
еде да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио с |
ика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> < |
Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно |
Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушај |
сиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана п |
е девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милев |
ицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се к |
да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд. |
е госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је |
има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на |
ешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно |
човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одго |
еларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшух |
и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре ти |
разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путе |
лугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно уш |
ове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи с |
де одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предл |
оба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осу |
ечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и |
е ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да ду |
опта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{S} 3.2 |
ено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме к |
сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, л |
вољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од гос |
S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их |
е, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да ва |
, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, |
много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко |
ка брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се д |
ве речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; |
а.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се на |
и најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утиш |
тне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у р |
ер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{ |
>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год |
поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин упр |
} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ |
већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писа |
ије имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а |
е прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Зат |
савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” |
арица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мал |
д врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њих |
и ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па |
— мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раниј |
зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ |
којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p> |
на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ с |
вити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не |
ици одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове моли |
даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику |
и.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије |
</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је |
дно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволи |
оје издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је м |
носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинск |
операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који ниј |
руштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест д |
штења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да ј |
, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо |
дерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране |
и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпр |
в, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, |
жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудно |
е, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа |
>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског |
ти од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} |
<p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто |
<p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— |
оје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А |
свира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одли |
и то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p> |
и:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље сме |
не Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, |
с видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се |
о дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стањ |
дравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испије |
мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједн |
ао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, рум |
во, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни |
? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?< |
пођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Д |
но груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали с |
естре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја п |
а конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хума |
вом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, ј |
на кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окрен |
о да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:< |
уне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не |
ма добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнећ |
народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> |
ем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она |
м може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак |
а њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да |
огу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је |
Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде |
изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у з |
ад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} |
страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече ре |
ако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слу |
а као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, |
же сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђе |
смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> |
Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</ |
да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн ка |
е нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и т |
овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови м |
ве муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогне |
та поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као |
оја „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет |
да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде |
сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још с |
амо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ват |
ва господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за ј |
како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштен |
ио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер и |
зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама о |
даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се н |
дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, |
му, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у |
бор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била пр |
несу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загл |
и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се ок |
вари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе |
а столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова с |
{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да свој |
није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобаја |
нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био |
д буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој |
да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — од |
ок су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу судниц |
ва само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају: |
ра!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доц |
свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се с |
аћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, та |
а од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама |
о питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који |
к и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од се |
зати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ м |
ико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да |
држао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не об |
} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мис |
у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људ |
сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога |
ридружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно |
ан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га |
је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, |
док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="cha |
чију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то б |
арешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју |
аест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад м |
и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јер |
пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке. |
</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</hea |
нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да |
{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој ми |
дставу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је |
ке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истин |
</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господ |
о се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад |
{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица |
зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не може |
се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, по |
амо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па |
ресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи нај |
, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за |
публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка о |
ло.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога |
од среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја са |
се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> |
о — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим |
е могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <p |
викнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим |
брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем |
ега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао |
, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него |
>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зн |
аки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте |
је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од |
осад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да ов |
родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> |
мет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јест |
а — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће |
Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се |
мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Бож |
згледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фи |
ти пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, |
сиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова м |
ника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп |
> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња |
пође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопш |
— што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренут |
и бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџиј |
ло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, |
ор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али |
> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор? |
<p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како ук |
<p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само |
ом...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође н |
кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет бати |
од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. |
ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцк |
Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вин |
бјашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе |
ред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисн |
уд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да р |
ме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој |
можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволск |
ајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили о |
онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, |
n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан п |
рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ле |
зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био |
та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара |
p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћ |
р су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, |
је тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави: |
дућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону |
> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у |
песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више ц |
је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јест |
а . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сис |
хијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља |
страшније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола |
ми се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени пред |
а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> |
<p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то д |
н Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb |
и, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пр |
а хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искренос |
ди што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да |
ицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="c |
кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче |
х знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у девето |
Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> |
и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> < |
у или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који |
ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе |
нао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени вет |
аним на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да |
на, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинам |
} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не м |
а је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што |
/p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не б |
а ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња |
буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставит |
сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p |
каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} У |
Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овак |
едноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је |
<p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— |
онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну |
</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се приз |
о доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с детето |
господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута вр |
а на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман |
иосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — и |
ери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он |
породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p |
едан врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из. |
, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! |
лико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него т |
са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес |
.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад зн |
, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с |
вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.< |
ћете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, |
, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи |
коне исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не |
тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду при |
се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам иск |
м боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу |
илева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p |
димо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та |
кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у |
епала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада |
својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени |
ад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p |
аве. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} До |
— нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење. |
<p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, |
ћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочека |
S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочека |
, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад |
уда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми |
— учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и с |
чену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се |
— учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> |
ије ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка. |
исала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоузда |
ки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (т |
Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! |
те, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да разм |
то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> < |
ече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— |
ико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S |
и даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од х |
ључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} |
вора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава |
рдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто |
воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, |
Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упо |
запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И |
и се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> |
приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Ти |
мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога. |
— слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је |
та жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто в |
ти теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, к |
ти теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи раст |
дим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијаш |
дим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно |
али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти з |
ре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога жив |
то с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад |
учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ |
а, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје вр |
> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, |
личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Нед |
ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка |
та је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовн |
та <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је до |
же упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, |
ера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију |
нијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у ра |
п и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише р |
а акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да на |
у право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — н |
к и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је |
ављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну |
pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напи |
о рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне |
Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка |
опа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што |
одузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он |
целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да |
ји исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; |
ву и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p |
ојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, о |
етовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако н |
два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој |
акључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прсти |
твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било |
мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутр |
/p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појав |
нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, |
итељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је |
забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — обј |
или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него |
а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још ид |
у једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, друг |
не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S |
— узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Гос |
правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек |
— поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претсе |
давања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ј |
велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко |
а Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да с |
>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и |
но! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кр |
ојим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са |
и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за |
у:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— М |
ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и |
ледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сро |
на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само |
јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опар |
чна жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из |
.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по х |
о да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па в |
сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико |
то допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви |
куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, |
ија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} |
тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим |
толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога му |
вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, пра |
а вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти |
узе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја з |
остите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А |
ао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадн |
се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Свет |
Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде б |
те!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, |
посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, ко |
јдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу ка |
што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, наш |
татке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога јез |
ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, т |
зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308 |
е, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: |
ао сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је |
И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и |
поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете м |
ео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите |
и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до |
чи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па |
наче те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно |
дне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Знач |
тераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се |
ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — наст |
и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад |
н да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, н |
Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би траж |
ва у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — |
о још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља муз |
и се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разум |
анто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, т |
вол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала |
воји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се |
<p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="1 |
м, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на |
икује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња е |
ајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им п |
/p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве. |
узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна |
а.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађа |
— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S |
> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти плати |
вол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао |
а, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а ми |
ји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Кој |
гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже гла |
ди се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у нару |
глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак |
од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p> |
брину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу ва |
ујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог |
, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми мо |
итање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то |
диш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да |
нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други по |
, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како ле |
је! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом |
тање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— |
дине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранств |
ол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} |
— прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је |
могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.< |
а радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по к |
е на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — о |
падија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер бри |
ини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у гру |
</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ |
ло боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И |
а, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на дог |
превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, |
а учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигеро |
почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поч |
епа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је на |
ати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, |
остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта ј |
је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се о |
као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> |
на звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре тр |
иликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде о |
50" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао |
>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, з |
ан порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво |
но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дет |
Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — пром |
Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се |
сподине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вел |
— пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му ба |
једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа |
легоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они каж |
— учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре. |
овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на |
Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу |
га па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— |
могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га |
малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему |
већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџиј |
еробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе |
напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући |
е као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџа |
<p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо |
ао прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе |
ов муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр |
ра ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па з |
како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p |
да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничк |
ликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на дру |
ним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељк |
, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као |
сетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам т |
е врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страхо |
рејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, |
ад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућа |
ад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те с |
ад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија |
а нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелик |
е она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитат |
зе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду |
о меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштирка |
доје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и вр |
лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да |
јој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на д |
о је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну |
осао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и ко |
своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми |
могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" |
сне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. |
.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелце |
као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњ |
ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло |
(а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно |
ије било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа |
:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву |
отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита по |
то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад с |
свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатније |
више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест |
има и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност ка |
оменио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова покл |
ва врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Рис |
ом? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p> |
д очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у |
нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” |
о чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да |
к да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, |
а је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор |
иста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао ни |
мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за |
црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцират |
Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господ |
к, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клуп |
једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Зн |
спођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одгов |
кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу |
зора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, |
онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја м |
де се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће |
не округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној |
који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега св |
есеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога о |
био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А |
S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче |
огло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено |
а кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Ј |
и г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је о |
head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после он |
„Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врат |
главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове |
ле општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет |
е, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, п |
потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p |
днога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <p |
ао стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> |
сор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче н |
жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане згла |
два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шра |
езу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је |
поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе |
n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком к |
ивао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад |
кав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав |
кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се скл |
да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране др |
они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима п |
>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођ |
це Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је ле |
изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје д |
дин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учите |
позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за в |
шак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то |
е опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се г |
прича све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капет |
сти.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по |
а ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb |
нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</ |
т десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођ |
обе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има вр |
тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван |
у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са |
о дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рође |
е, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше ј |
нпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и |
} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на |
и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој бес |
, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затанд |
пе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао. |
уча изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из |
едан сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по |
опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће д |
23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат |
пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау |
" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је |
вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прв |
е, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао |
ије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ал |
кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канце |
/> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаест |
, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се уп |
а у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по |
аје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих |
и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обо |
и ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја вел |
у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но чо |
равности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не |
, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако п |
есности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим р |
} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад с |
.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и др |
а једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако |
> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — |
дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се |
се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје сваст |
Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-С |
кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни |
Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која не |
поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви |
ји никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало б |
нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећ |
еког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоћ |
има по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што |
ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу о |
колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, |
> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> |
Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Нећ |
да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеј |
тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је |
трча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господи |
ства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је |
том месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом слу |
мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успо |
ибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом п |
е остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и |
другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад |
го ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фи |
на дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгле |
се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се |
љ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се |
ћи се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му п |
к друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Б |
злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветује |
упоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и та |
рква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, ка |
и, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и |
својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, |
е кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав |
{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је |
кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то |
је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо ду |
шла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми ка |
сти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па ре |
а као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу |
ра, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића |
о се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико зад |
разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и |
а и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња п |
олео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то з |
попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој |
коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џе |
е хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту ц |
е пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.< |
собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} |
у доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз два |
г:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије |
и до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>На |
лико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му ј |
али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја вели |
н час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нима |
лева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише з |
о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тај |
ашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на |
епо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко д |
а за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p> |
удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" |
} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете |
ратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у |
ав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да с |
ра му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, ов |
к и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и она |
све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка |
ор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав гл |
који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до че |
, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а |
и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене и |
те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „ |
исмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли |
ви само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са с |
нара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са н |
нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком |
и да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју |
> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо |
еликим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{ |
дан дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да в |
у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али при |
по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приме |
ике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврди |
, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници П |
окојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да ни |
на... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јаг |
на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у |
и цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице |
.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје сре |
о, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{ |
п у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом в |
} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у паме |
ба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко |
па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан < |
жи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, каж |
зненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбан |
сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том по |
и да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну |
ратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> |
ј Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све |
и оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је т |
могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се и |
аља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, ч |
?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се та |
ни Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад |
треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе ч |
је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси н |
пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није сре |
марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — у |
в општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешн |
очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно см |
ру, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речим |
је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не са |
легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, |
зоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримас |
у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да |
би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи ру |
говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то так |
илази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете |
одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>М |
у собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државн |
те у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљ |
илици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут уз |
да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може |
и на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоц |
азим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на |
а се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме |
<hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кр |
хом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећ |
их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се в |
ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити д |
нако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Бож |
целаријом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене |
нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} А |
Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то н |
како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господи |
ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> |
, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет |
S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све до |
од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из не |
ао у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се пос |
нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим д |
ову тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпушт |
т у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био |
о није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опе |
ли писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гле |
оме шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Гово |
била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и |
о и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати |
ја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у |
напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Докто |
ва оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, у |
а чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али пр |
хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често |
ацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам је |
о, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде б |
ажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспект |
ко би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те ни |
он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која м |
о леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био |
ц, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Марино |
ко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне д |
ишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа |
је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као |
— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, |
шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без гл |
а се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између |
кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> |
е седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Поч |
ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе |
, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме |
гли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{ |
ли прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час |
, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица д |
ако би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Ниј |
из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он п |
ве тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика н |
пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа |
о би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица |
жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi |
>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и љу |
еданпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом |
а диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу |
асвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оства |
и се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми |
лико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и не |
е.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољ |
p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђи |
са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази |
амљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одго |
>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је |
ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се |
м на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — пок |
у и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> < |
чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапу |
а да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га |
<p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје св |
роведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед |
воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, |
које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и п |
— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полици |
чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћ |
мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, |
гант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вин |
дију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће |
.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натр |
<pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела закле |
:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде кувари |
ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали. |
> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете |
— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под с |
ив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео р |
па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински |
судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео |
оју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете вод |
ете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — сам |
чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по се |
учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да |
итање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни |
>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од н |
и он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се |
литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто |
а да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе дев |
љи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубениц |
васи осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам ми |
чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд |
адоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} |
пео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на |
могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> |
е!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се |
p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— |
мо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела д |
и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвока |
слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у сво |
је у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буд |
ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и |
би кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се |
ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам |
а се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и |
за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја |
кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а |
му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима |
е перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> |
је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње гла |
сподин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули |
црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и к |
е”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину |
каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по кој |
чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев |
{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше д |
се своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз |
се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу |
о и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— |
вђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој г |
речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</ |
очасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин С |
по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недораст |
, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Б |
ет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај км |
д ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је оном |
} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, г |
ом и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програ |
е управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско дру |
да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би он |
пођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође б |
44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, проч |
овек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку |
ј.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „С |
и месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, пок |
јући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде од |
само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није н |
ику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико |
ликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и ј |
ни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јао |
> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> |
рање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се |
неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је так |
>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— П |
се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе |
/> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичк |
бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разу |
цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде виш |
подин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и д |
р, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са онолик |
е један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака ве |
х новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељк |
ма у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, |
/> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погле |
да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за и |
андидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и |
, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква |
о месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и по |
ио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо |
:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми |
ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> < |
ане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати |
њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени. |
тиви, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како уп |
да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се д |
ицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но |
аоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и |
рех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао |
стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Бос |
олела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно з |
е мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доц |
и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велик |
е, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се т |
није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако |
зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да |
а од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и г |
а крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је |
као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне ср |
и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже |
ли, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изнена |
ко дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" / |
одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорит |
па.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидо |
вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, ал |
, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А |
ије ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују |
отив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви |
аде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико |
ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике |
ико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намер |
тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска |
више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже А |
А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако |
а, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и на |
у:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те м |
ео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то ј |
ђа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се н |
о поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између п |
p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже с |
читеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по ко |
лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим бли |
ељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су |
пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око |
у која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, |
ше се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра приврем |
изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео |
челника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} |
!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај ни |
дан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава. |
м, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслуш |
реклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А шт |
— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов |
а Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лак |
нда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јасту |
че и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на р |
тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је |
— вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о то |
знији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако |
Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски |
дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то |
егов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од по |
словије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је |
и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима |
адгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет ди |
ите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара |
!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} |
је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама у |
.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав.. |
лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки ка |
часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од позна |
та више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да |
рбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен |
а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, |
једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно у |
/p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је |
p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, |
p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету н |
и.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Се |
вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица |
ја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред |
ало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало исп |
кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зат |
поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, |
ве редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> |
тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам |
а пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка весело |
ек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — р |
апрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај н |
ко ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља наста |
{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би |
о се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поч |
о се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> |
тручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га г |
греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за |
азнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кр |
"54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а с |
огу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где |
?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандарм |
ије могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ва |
чну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има пла |
т.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној |
216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаље |
на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их ису |
се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осе |
ка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехри |
гласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу. |
.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, |
> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да |
ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се |
ка.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни п |
Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" / |
о!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љуба |
са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цик |
управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера ј |
јска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако с |
кад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу! |
p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је бриж |
те!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — наст |
а да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, |
сецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, е |
слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али |
ода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и др |
је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао |
као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиро |
усти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуште |
помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда шт |
његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она су |
ако је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је с |
е.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да |
аховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздр |
омо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> |
оме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p> |
госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин |
и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабиц |
их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило |
снову реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али |
пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види н |
ту дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и |
S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па м |
ићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке |
Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, |
шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћа |
шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, |
аком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кме |
во наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленим |
!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упут |
спођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види |
а, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да п |
рња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде |
бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, |
г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној |
Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у |
ни престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не на |
одаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” п |
вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} |
ед очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није |
путацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопстве |
инско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто |
се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из уну |
шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у |
излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа |
ојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду |
ими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако доб |
са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад |
амнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачун |
око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних не |
плауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице. |
и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда зако |
, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпан |
лицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађ |
мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са |
ав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако из |
висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ по |
нице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на п |
госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те |
ва на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају пра |
би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом |
ама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога |
рту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауст |
иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као |
оче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Ма |
па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе |
најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планов |
љ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао |
радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговор |
ољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као |
олама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Как |
наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> |
гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Б |
> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, д |
тиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p |
н! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quo |
ам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, рас |
<p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му |
а... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна ст |
м да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, зн |
ити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику |
е у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сата |
колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбо |
ама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто |
му се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остат |
му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му |
вара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и дан |
се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су сво |
S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакл |
ма, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да ј |
бухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази д |
глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</ |
о репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <p |
<p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте |
брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је |
и понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је |
И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви ос |
е радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познан |
е дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усв |
мене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рек |
мене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S |
нција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега |
скочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао к |
давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, п |
дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо н |
ра изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хт |
ри понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S |
изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </di |
ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања |
овима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљи |
љни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они та |
ели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те |
S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала пог |
авом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и |
{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене |
ојом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га |
p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га |
ена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, |
руштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји |
јем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом |
амнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред ов |
ред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „ |
<p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога |
замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако т |
ну децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар |
штава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед |
сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби |
63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови диго |
> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми |
а”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се |
и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног |
Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пит |
у!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће би |
нице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за споме |
искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! |
усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ј |
нај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи |
заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици |
е.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породил |
теривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза |
он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се исп |
ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начи |
поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже гла |
а захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, кој |
рице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана |
Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуш |
бави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би |
оја удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> |
а га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из пре |
ану и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад |
арица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p |
ате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! |
не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кућ |
то, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже |
> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожа |
мо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини |
ове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књиз |
е он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, св |
еоград.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p |
вље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче мало |
,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ст |
то поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред |
је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да раз |
ој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по |
лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго |
нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> |
).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу |
а страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо вид |
а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> < |
<p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="cha |
рствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој |
кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој |
да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели по |
ју?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— А |
</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је и |
ао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто |
ко се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наст |
у вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом |
подин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно |
, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лес |
разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомил |
оп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као |
о такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кр |
је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам н |
и глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> |
Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” г |
канти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерк |
ко ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господ |
ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема |
ке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју |
ас заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој сваст |
љда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да |
бог чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише с |
чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви |
Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удав |
ња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмет |
ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми ј |
штила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандар |
бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још |
ији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види в |
ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потп |
гло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Ца |
ео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет иде |
ула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија |
ви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет. |
погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила. |
>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства в |
S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— |
па-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гле |
рати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се по |
тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један |
омином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не |
е замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} |
сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармо |
деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад |
кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскоко |
међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.< |
ише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали |
очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да о |
{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још ви |
.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крс |
било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, кре |
дра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, в |
п дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост |
— па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— |
на тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то |
јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате |
р му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И |
т што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p |
предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p |
то, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је в |
ји од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе |
што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила |
иће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да |
нутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо |
довице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Не |
где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, |
учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љуб |
истала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да |
се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридес |
нови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" |
ору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управ |
p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озби |
бјаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре на |
оја са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с |
м руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако |
решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе ра |
атим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p |
говори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу |
је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је м |
ости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче |
тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи н |
ео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као |
Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумиц |
о.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, < |
ањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише |
о уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело сел |
ећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p> |
друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену |
гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се зат |
цу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице |
е, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор |
вим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам |
овања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утоли |
се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пу |
рогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривичн |
то рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у цело |
пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, ср |
а.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилик |
у госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како |
дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћат |
х карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши д |
а конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем |
а проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након |
ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој да |
његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за |
а својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник |
ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим нат |
а је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда |
ић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а сад |
а.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти |
</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, госпо |
/p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш |
кликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам |
продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (о |
шце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети |
Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то |
јзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни |
један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многи |
ја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати |
че нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да |
акву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну |
памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На њ |
па Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — |
и се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да |
а романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Пис |
лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави |
у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постар |
ато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам сино |
на места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти н |
сама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а |
, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да ви |
ега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сач |
ли механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> < |
} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, к |
аре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S |
.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одг |
мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у |
ако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепаш |
седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седн |
вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како |
ете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништ |
е желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, |
увика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехо |
поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна ист |
да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обоји |
свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повуч |
дин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је |
<pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље п |
На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се |
оспођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођ |
ати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам н |
века врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер од |
ену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Г |
еним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место ке |
а не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звон |
" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега н |
љакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, т |
ота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи го |
вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је ве |
, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, т |
зненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да ј |
И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем |
S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а ов |
ао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене м |
н од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренут |
} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа |
ла је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и |
го ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, з |
несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која |
p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је |
евету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако |
у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека |
да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева |
мо требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за |
ча.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље |
ивели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под н |
ме Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које |
еда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва |
, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и п |
баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо |
о голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио глав |
писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па |
музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и м |
ама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазани |
жбе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” |
е трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете тако |
ги свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око ј |
пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога ж |
, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром |
поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, поче |
овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на |
а рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и долик |
тавши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелни |
писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, го |
, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ст |
купља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, б |
је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S |
ни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столиц |
теријал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане ск |
ба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по сто |
/p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставил |
ке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом д |
јавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, из |
о виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила д |
на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> < |
вар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете |
у сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде |
чин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за с |
аква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, |
тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом |
а га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана намест |
ком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену |
<p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p |
може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете с |
а много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо |
меше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општин |
то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не |
ете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у ц |
и.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — та |
атићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запр |
кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом |
а онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из |
>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изнена |
арију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици со |
о добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном |
ракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели го |
зматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <p |
ена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је б |
ван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет |
Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе |
храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло |
ле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је о |
— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</ |
о дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продав |
пија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крм |
многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. н |
пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене |
стоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по до |
што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писа |
А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко |
а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи |
Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, р |
а већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да ви |
ог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А ка |
е.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и мно |
дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у д |
ко попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и за |
ике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини |
о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допира |
Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али |
а.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, |
затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочити |
њу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да |
ави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала |
ња, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново о |
и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врл |
кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како |
а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви из |
> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је |
дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или две |
а мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп |
ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову |
осподин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! |
ала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим при |
дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења |
казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — |
смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</ |
реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније п |
да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико кол |
ли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је чес |
жио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег час |
ене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српс |
свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који о |
исао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако |
то има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима з |
ђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да д |
не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ци |
о поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први срп |
еди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти чо |
ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу |
причаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршил |
се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео на |
све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао |
ине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није |
бави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај |
е кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p |
о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерк |
лили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера |
ина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушк |
се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни. |
ред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равноду |
з шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о такса |
е Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Ме |
а господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S |
м.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећ |
и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако |
тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најз |
але жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И т |
раво, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет |
диш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођ |
је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позориш |
партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и |
кви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и П |
о, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафиш |
ио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп |
е на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети це |
ћност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Бе |
епо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној |
е говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта в |
терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, |
Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ |
о реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, |
јала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали в |
ј исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. С |
нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим од |
ко је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где |
<p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавањ |
игне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазух |
сет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мен |
за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да |
а колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> |
ци скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо о |
па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба |
м.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што |
чког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола |
асно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да |
<head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да о |
гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, ко |
елика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конфер |
публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарно |
пет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана |
у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време сл |
мају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи |
еши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, г |
пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и |
а.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испре |
биља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју тру |
head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, ка |
нове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дан |
о: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступ |
ансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застар |
есна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ из |
развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у |
е узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седм |
, то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Прим |
г терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се предс |
гом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико |
ан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове дух |
не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло ве |
ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај п |
ак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће доша |
ао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, ал |
онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме н |
сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Да |
д остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам |
са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и |
— закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега |
мрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а по |
а мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам |
клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав т |
ћи и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан |
чански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отис |
м моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматр |
жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, н |
а, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— |
доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је |
очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, саст |
дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама к |
ви се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> |
а су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да и |
<p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му |
ји таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је доб |
} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: пов |
зике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општи |
, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш з |
то силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце |
учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће |
дари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Ани |
, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде |
свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милев |
<p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и у |
b n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене уда |
.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом |
дноси на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи |
е опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и |
мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји |
ико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра чов |
ије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измес |
и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамот |
у се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, |
а.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и д |
саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупље |
, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић |
итаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођ |
Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнак |
би леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама |
м што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада |
у сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити |
а ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, |
е пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била по |
ан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа |
аде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумр |
о је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима |
га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господи |
четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марам |
ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О сам |
а преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник |
бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако ин |
он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, прог |
та где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да н |
ста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он ч |
а збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико |
р управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, з |
новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје |
добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, |
Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Ми |
{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи м |
пишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче о |
и.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, саж |
и ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— |
ена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити |
ти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим |
ишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гроб |
бра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на В |
камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драј |
ика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређ |
} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а н |
ла је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, |
Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме |
ара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али |
цама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натп |
ми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе |
p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да |
ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> |
та, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позв |
ју! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до |
ла пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби |
у док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теш |
тадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те |
раду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> < |
пственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично |
за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме |
удућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда |
трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говор |
у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ј |
зи допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем оч |
иш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p> |
вих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беш |
професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахну |
ја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе о |
т динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како |
<head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у |
ју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак п |
ак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у за |
сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сам |
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах П |
тва.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, п |
, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo |
едавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка |
ма појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хо |
> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> < |
дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто ч |
на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти |
прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то прв |
ју!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп |
свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта |
ало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и |
ај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџи |
писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израч |
Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и |
да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите нај |
и каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер п |
ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где г |
едесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угос |
один Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p |
p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он |
споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног сп |
/p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети |
ј соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата |
сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека |
му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо з |
Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста |
лу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењ |
и лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, на |
вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и |
так, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Пор |
вар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп к |
е одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власт |
своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо једа |
м из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умр |
дина толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околнос |
антовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовиц |
ба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Б |
подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање би |
, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте о |
другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико |
одине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је послед |
лим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Н |
гачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш |
у.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Зво |
акон мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у ку |
је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хук |
и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате м |
и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. < |
јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће |
јући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том т |
уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз о |
.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди |
n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је |
ки писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> |
сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако |
а се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је к |
ји ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако умо |
читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p> |
у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <p |
арош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши к |
поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигн |
каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут |
ма; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије |
а писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим |
згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да |
аступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести |
придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио треза |
клонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче |
адознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Т |
и пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича |
ше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заје |
пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода |
о.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио пе |
не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, о |
вори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја исприча |
ито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни |
ом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин < |
ти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Б |
се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капе |
кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је |
73" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У |
о погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb |
, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита |
на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад |
не и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај к |
знице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.< |
S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник п |
е завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела |
и били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а цел |
нуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи |
и писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, |
а, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да |
итисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Сим |
писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом |
и господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим н |
а да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извин |
кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како с |
еју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да |
ени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћ |
Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет с |
не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да |
рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита д |
е да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због т |
а.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један |
, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и |
мет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, |
43, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисм |
ко ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n=" |
оке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распо |
довица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено |
комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви |
нао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једног |
нила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви по |
губи сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> |
ље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета |
е!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били |
а капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да |
ке панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а То |
завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су би |
о и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као |
вичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића |
амови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда з |
мога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога т |
pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге раз |
, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љу |
ановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омр |
изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад с |
и каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам |
анина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а греш |
кон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се ре |
За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је п |
у се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље к |
Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет. |
де!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити |
шку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — на |
.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневни |
/> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> < |
етири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, |
не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p |
нише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три годи |
и ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се |
Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — |
е већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога ј |
, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће |
по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели |
шта то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n=" |
леграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујут |
ије просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој ба |
арног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се |
знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Он |
није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна ш |
једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији |
вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко з |
и све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што б |
пштинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто |
ана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили о |
у се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хт |
..</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чин |
овори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихо |
кле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одм |
ја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или н |
а почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може |
ст”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике п |
у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара |
се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се |
вим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријате |
ави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љуба |
<pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све в |
/> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p> |
p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашт |
а поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћ |
шу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се |
затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Дру |
и до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као |
познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники |
неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако т |
„Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, кој |
ет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, |
њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све о |
село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу |
ско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Си |
хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="cha |
p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом |
ава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се |
<p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит чове |
јући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или |
е у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећа |
апрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде н |
<p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полици |
ато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана. |
е, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нит |
опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једин |
р те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, |
ло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога б |
Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави м |
шара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недог |
вагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Б |
открепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикн |
р утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ће |
дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" |
ти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и заглед |
дер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> |
ора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само |
ку па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари з |
/> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе |
свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не веруј |
емо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сест |
онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, |
у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало ст |
</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре гос |
ам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан чове |
вога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њем |
о, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обича |
ало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса |
е те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће |
оја се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза |
</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи |
и сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, д |
pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе |
е келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да |
у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто |
усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да |
шке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они |
си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвок |
време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим поко |
добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а њег |
ј признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек слу |
е!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно |
е је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, |
је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако кр |
а подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, к |
ко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не пр |
е отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под н |
овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ |
овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положа |
, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво |
и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није |
божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмен |
мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно |
ара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та |
ши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бог |
нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, |
вар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио |
ца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи |
рница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у г |
ају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се |
, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу с |
ина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре |
а гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разни |
орни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен |
обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога пр |
остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у |
јнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... т |
у благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је с |
мет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека |
идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се са |
ам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које тре |
рафима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци по |
— одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скуп |
, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, |
, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и раз |
хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— |
кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашит |
ш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у д |
јсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, |
је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, |
ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим саку |
И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељиц |
о се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чем |
је.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а |
мет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на обра |
p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најп |
и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се |
ин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, |
ве да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од друг |
ј вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, дес |
подин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало |
тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, |
да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искв |
или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као ш |
зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је т |
>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак |
ао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен |
ви Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слоб |
ајуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ћ |
о после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут |
једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу |
Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете с |
уховнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <p |
ви и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу |
ио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који ап |
ану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата |
а ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адво |
S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности |
лаго и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n |
тог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне |
лађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свак |
смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успав |
акле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа |
алази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, |
а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, он |
попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> |
го посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закољ |
или за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из |
е и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову |
ити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Кр |
учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> |
5" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} М |
ну, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много т |
Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је пре |
уди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако ва |
пава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.< |
што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих |
обар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо у |
аручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то м |
питању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно |
ако они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком |
Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> |
S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио св |
д речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на |
е га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уј |
а чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн д |
ти аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — |
ено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и глед |
ам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен исп |
ве то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад са |
ренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакра |
скога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком |
не, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да при |
ле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Ум |
зноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” |
х све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисл |
ре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће оп |
д на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља |
но издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из с |
никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио |
мо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које др |
га, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне и |
се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отм |
а, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S |
ad>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је б |
капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type |
о јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно ост |
ељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} К |
а дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, је |
ле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, |
нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам при |
у да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и тр |
избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје |
ела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је ј |
леним јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, |
дамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаес |
утим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет к |
н Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засић |
лијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну |
упа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивно |
би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све б |
андарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полиц |
, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад вод |
де Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И та |
” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ |
тању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— |
али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш |
ђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо |
аплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — у |
ахтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недељ |
да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онд |
а дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p> |
ири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седни |
или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је |
те! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењ |
је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрост |
шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова! |
варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала гос |
о на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас па |
.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад и |
сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том |
и грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стиг |
S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кро |
он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде ко |
нитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су ост |
сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљи |
ногаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем |
> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли |
еша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четврт |
:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би род |
ко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом р |
о је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, |
рно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друк |
седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, |
е помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знањ |
ав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или повер |
и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним шко |
о сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, муш |
е.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми п |
подин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику у |
се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да св |
даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="2 |
тавио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сак |
оже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чис |
се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Рад |
собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као шт |
хори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а |
о на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Рад |
та.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже с |
живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог з |
ице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си зм |
је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да |
у као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи |
секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како |
да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жен |
омилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и ве |
ти, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пер |
ком, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господ |
копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се в |
у му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци |
— рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце чов |
ику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим оч |
ам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> |
во упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу |
догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— |
јам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на приме |
дао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео |
се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Б |
енка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и |
пада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних ч |
ада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доб |
ка.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих |
ео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запреп |
{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопшт |
ужење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демо |
укли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капета |
акона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n= |
е пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му < |
спођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има |
их разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у по |
/p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакл |
музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на с |
р ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново |
p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена |
изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео мал |
мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додад |
есет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам |
и поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и један |
хнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у |
о ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је к |
а баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја в |
ковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани |
Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, к |
исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме |
молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, |
шој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине мора |
оме сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љу |
нув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник |
p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и |
а оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео са |
е г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и гос |
пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћни |
обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њ |
и, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> |
свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који |
— и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је чет |
ку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господи |
нова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опе |
о је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирн |
ну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам |
инара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> < |
Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она |
е, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај г |
ију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је |
> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Мариј |
осиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама |
кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до двана |
ем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — |
> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљуј |
а се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао с |
</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет бли |
ана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола |
авља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће |
ор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси н |
сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена |
нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да с |
ризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку бесед |
ким дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони им |
руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом го |
о сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако |
и млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже и |
и!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Зати |
о толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</ |
ам”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полиц |
његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим в |
Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и |
сном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат |
Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јул |
ао удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен П |
о разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} |
видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви ме |
да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је м |
чан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ |
о није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер гд |
није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, |
че се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се |
начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али |
су знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохв |
ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</ |
твори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тај |
и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да |
ба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Бого |
сак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто ма |
ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p> |
<p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га |
здржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете по |
ше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали |
оденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хо |
инили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> |
n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њ |
да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетк |
S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љет |
о твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако обе |
задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, |
нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, |
оман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под но |
!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се у |
кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешт |
био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, |
у реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај ром |
и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио |
да наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да |
лошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад в |
ма полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву мо |
иној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и |
господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управљ |
ао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање пораст |
Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре |
љко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но |
{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут ок |
те би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема кра |
угачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркус |
>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за |
али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутр |
затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијски |
н на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је |
л, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p |
и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се |
„народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настав |
о клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затр |
ов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конфер |
позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о са |
о се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога |
ост претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, пре |
еди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и |
је сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, |
р.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто |
о најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим п |
мех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb |
едном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само |
да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова биј |
баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку |
оп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп ко |
сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те |
нкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвока |
зове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> |
празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно прово |
ашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се г |
ад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину |
зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад |
све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p> |
ог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим |
и пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, доб |
о о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госп |
здахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити |
Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам |
шила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино ј |
пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си на |
p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госп |
баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, |
ило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога |
т по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек н |
ше да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу |
па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине |
и начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на |
о да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло мно |
написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго оста |
/> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција |
чи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави и |
дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а сл |
у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родите |
чито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарч |
и.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у |
лтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде |
у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумр |
о, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на д |
ја но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу с |
ош неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња |
н се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, наб |
штину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је |
да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и |
а госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и о |
жва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после је |
овић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих изра |
p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литр |
четку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да |
один <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често |
е он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша св |
ковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно |
лије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p> |
де у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p |
то и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и |
астави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, треба |
ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једн |
га вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он |
Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више |
е канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и ж |
штине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крм |
мила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, |
</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она доти |
о Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића |
и да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и |
” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчиј |
егледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће уве |
е списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференци |
и она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнск |
ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога. |
сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо |
а кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са |
и затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter |
му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држа |
ао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни |
није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп ниј |
/> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити |
ткуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко из |
Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за |
S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, па |
ла је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска |
о што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете ми |
p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго. |
дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно пи |
страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да |
S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић мога |
женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи |
.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут |
<p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на см |
било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S |
ише ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да ув |
едан сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у |
пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="13 |
но седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мо |
број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и муз |
живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте |
лева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изглед |
сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музи |
а чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шт |
иђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи с |
умаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу прек |
д врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капи |
ућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем |
/> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало у |
пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. |
<p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — п |
> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се у |
он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на |
овчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима прип |
ко све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо це |
се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у |
порно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар |
говору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће |
што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са |
њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник. |
S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— А |
!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећ |
мо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из на |
а.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана |
музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су прав |
што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гом |
ини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми |
то друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња |
едуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разл |
никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех |
изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="c |
тају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни п |
услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па |
попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад |
и бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве ч |
дијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина сла |
је смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да |
кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црно |
и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало м |
з дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се с |
ај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер |
бјаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> |
н под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p> |
чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га о |
но му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља |
ори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се ос |
<pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је |
за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку |
д прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, |
нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у |
у је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Мо |
гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, |
ла смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p |
жје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је |
нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бо |
лим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз |
поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p |
ње тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих о |
истарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда. |
<pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} У |
<pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки |
сти, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ст |
нову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртни |
псује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те н |
ић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — |
велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше |
ир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима |
.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицај |
Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Как |
јој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испри |
ри у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се поја |
азима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задув |
ушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати о |
то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упо |
у последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није |
и сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} |
се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовањ |
међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, |
ак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да пр |
ином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, |
штво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазв |
као.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје К |
то је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један |
р, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја |
о се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одваја |
: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то неср |
м моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — |
једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се |
, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића |
те овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узм |
прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло |
гласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.< |
а обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се за |
к испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља |
КО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХА |
</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> < |
о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „к |
меће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Јед |
ђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити. |
само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш л |
ла у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила о |
ени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, |
села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда |
ешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господи |
ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— |
а би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник |
нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време и |
плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, госп |
канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајк |
мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима |
о. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са |
, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И |
„Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у п |
хију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагеди |
ниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било до |
је чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> |
ој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Б |
нај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се |
све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И са |
лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим |
угачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако уса |
јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, |
ао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама ш |
то из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, св |
четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се д |
то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога н |
људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их |
ком; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нес |
ио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отвар |
мљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица |
де ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на |
а и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, ле |
собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb |
банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек |
писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан вр |
па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би |
> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, а |
можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и о |
извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има |
него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку к |
чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговара |
п Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место |
оје су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад |
се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојнико |
ако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и |
ова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код |
една берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи |
азати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу п |
на брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је |
ка га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </ |
да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да |
ој 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.< |
то динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму и |
одније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате |
и дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; |
он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи |
<p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што нос |
p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био шт |
и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Неде |
p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци |
олим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепел |
т на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још дв |
ска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, св |
умства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин |
ељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, с |
тово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваља |
овори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> < |
ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, пров |
и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању |
, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара за |
ече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпит |
— додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам с |
и причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бун |
.. моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узви |
p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави и |
е? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те |
е то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p> |
четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му прав |
е прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасви |
мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајал |
о се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник ми |
ели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сач |
бате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него |
наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је |
те узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се |
и им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> |
и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — |
за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са служ |
раф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тро |
Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и о |
и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевени |
би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би п |
један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није |
сет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави зап |
да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљу |
ви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb |
оспођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p |
идети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрет |
ор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео |
чиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> |
менили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При т |
е, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну раз |
тим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Не |
p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога д |
се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ ма |
и не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и |
м писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прош |
је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачио |
м одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и |
емо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели |
тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није |
атно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало |
се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена упра |
анџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто г |
<p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја |
теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако н |
Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, |
ука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није |
души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — |
дносно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и |
имо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — |
i>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука з |
и.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрет |
.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разу |
у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у ис |
механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема |
е, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скин |
и цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако |
n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и |
и некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништ |
би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има |
је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и т |
да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила |
, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и пови |
етурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на он |
н и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је науч |
осподине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, изражен |
м удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супр |
на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије п |
сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће ре |
; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу з |
на, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да |
а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p |
осете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} По |
могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се леп |
а казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама |
толице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} |
е то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Боси |
један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, |
<p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у |
ре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао |
тно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве бесе |
они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува де |
а ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамљ |
и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је |
чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вел |
ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соб |
столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у |
тан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су |
ад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, д |
чинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним поглед |
>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта |
где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста по |
е недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине |
е некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две с |
кељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио н |
овао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све шт |
д?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето к |
е л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>— |
сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет ј |
, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господ |
вуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} З |
афани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји |
и се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} |
у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа |
се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш де |
пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краст |
, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим |
господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са |
њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А ш |
век.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав |
што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г |
ином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о име |
ман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни |
то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и |
па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с |
>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са п |
еторице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и |
правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. |
ичке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су |
ући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се ум |
љада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмр |
мо, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се пра |
полита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче в |
ра.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам х |
о и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се б |
та дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Ј |
ди намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— |
.</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи ј |
н.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, |
ео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и |
тави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p> |
а, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почас |
нутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, |
може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то |
ан у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Сре |
место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је з |
три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен |
а тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већин |
о би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можд |
е а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све ј |
родом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра |
во а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајк |
</head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећ |
и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључ |
на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не оста |
од ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, је |
одио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се дог |
мачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много |
е излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</ |
, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, т |
стаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпље |
утру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о |
ћ и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било |
г да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p |
<p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе пр |
, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта с |
— упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу г |
ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полициј |
</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове гд |
>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Рист |
{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону г |
вако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је |
ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па |
е! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Је |
нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крњ |
аше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем К |
та да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S |
>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се |
у комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће на |
он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла |
е уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, мо |
ца, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, ви |
” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, |
.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се |
и било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке д |
ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p |
кву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, ве |
</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> < |
, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопш |
стрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за на |
: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска |
ш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па |
рске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” |
ног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да п |
n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што |
а је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још б |
х закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајањ |
Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана |
ђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угриз |
раг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> |
е толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти |
ужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумл |
уштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је чл |
p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p> |
један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да |
има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни па |
ајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не |
беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г |
{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ни |
се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вр |
Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и че |
хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, |
свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Св |
се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа |
Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио.. |
>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Ра |
у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена д |
је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да роб |
м равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, к |
једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и |
видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на усн |
ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође |
тнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ј |
је била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, к |
ка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је |
дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад |
бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са ови |
поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скрат |
ти у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрање |
а, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да |
упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се са |
166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Ел |
у вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а п |
а праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим |
га, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, д |
ре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му с |
кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хт |
едељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је д |
пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он |
p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет |
тар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примако |
е школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} |
="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да д |
{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> < |
евољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигд |
забавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се нал |
ирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, моли |
упила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јо |
ила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дослов |
у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купи |
канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да |
лка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади па |
далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једног |
уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао. |
па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... |
лно необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, |
два се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нем |
очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет ст |
гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господ |
где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје в |
ишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна |
рожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка |
е презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али |
о, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта т |
<pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. |
е у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома |
е би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам |
других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} |
и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађај |
тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више пред |
а нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по н |
и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу |
му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, нај |
а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак |
> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек оби |
бавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — |
ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, |
прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави |
тари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.< |
и, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— |
ично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, |
забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало по |
лу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестри |
да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се |
управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор |
изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу то |
у на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb |
шње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на сто |
ретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио |
затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи |
о понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под попо |
већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упу |
праве на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва |
и, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кр |
ше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умирени |
и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад с |
ндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне |
колико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> |
и поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n |
, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да т |
а, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И км |
ем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Рис |
едњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у |
благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да |
узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и бр |
ри у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади д |
књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Де |
да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и наст |
уштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на п |
латне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у |
, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ци |
саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да |
а, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове сав |
онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после с |
ажи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— |
ином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би з |
је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се л |
ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама меси |
рате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћ |
Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> |
ара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, |
а моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици п |
ређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту |
о то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у |
на је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи по |
застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршаво |
сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чу |
њући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и го |
га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све с |
на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин кршт |
пет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p |
онова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са |
сни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде |
радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему |
љесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, так |
S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђ |
ка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину |
ри.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговара |
ву младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто за |
осилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли |
зију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске ша |
јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, |
/p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одма |
случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... |
м.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо д |
тиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу |
д да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа. |
и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— |
сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{ |
путник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто м |
на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп |
ли се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, сед |
ицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је ка |
ало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише п |
акле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напиш |
и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била |
узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обич |
чере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Р |
искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом |
и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — |
дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви |
љковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и пр |
да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста о |
а га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прег |
/> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад ј |
е?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би |
демоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави ново |
посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све |
а ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десе |
им корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по с |
— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детет |
ра, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога |
а! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, так |
а му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправ |
ма богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој |
Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер |
рпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога м |
аки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије |
Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, п |
звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинс |
е се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и виц |
едељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи: |
о у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени |
нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност з |
пштина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина к |
лавом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, |
ле под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз |
ново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико |
у и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он кре |
о, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, |
дањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом при |
е!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владик |
броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке г |
ад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S |
Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, с |
о и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад |
аво браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврш |
ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће |
кт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши чита |
има.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p> |
затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине л |
, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Бож |
претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам ве |
то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-бла |
свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира с |
баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радо |
ако су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакоја |
е осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разгово |
преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као |
ићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасе |
е, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје |
S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин |
лађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београ |
о.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, |
или се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мо |
ар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену сту |
„Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман по |
часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам |
собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> |
ичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет ка |
се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S |
<p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, по |
доје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата от |
кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па с |
да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не |
још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила на |
а се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љуба |
х случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те и |
лит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му |
Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је веш |
ћи, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, |
ју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити сам |
ности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Д |
стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту |
овици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног |
рата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојн |
шерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што |
Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике |
не се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би |
полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене |
је би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом |
без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе |
сео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вра |
им.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте г |
ш и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући |
настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мен |
ам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато |
На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и вер |
алећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Лен |
ута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим |
пута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шако |
ута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком |
а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак |
>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал п |
им — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах |
аса учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га изба |
причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко с |
”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, овак |
ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како |
бијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после о |
афани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити |
те мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта ног |
е било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапу |
, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра кр |
ори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори вра |
а, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобај |
е чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А |
онесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утех |
ији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господ |
је му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="8 |
трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S |
кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ћ |
која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за трен |
ише осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да |
мају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричи |
к не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице |
е ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађ |
има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих ре |
ље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти д |
господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностр |
свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао н |
бац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса |
ад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох л |
а њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан с |
Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер |
атече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се пр |
уши и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у з |
срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо ра |
д сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове ре |
био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, ал |
ње”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друш |
фирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вел |
покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алем |
Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основ |
судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском ка |
од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Г |
лужитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чин |
ичимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, ко |
ематичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући |
читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p |
лне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се заве |
гајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде |
а му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном |
а не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! |
ика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи |
стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се за |
мре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, |
о у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекн |
а Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се з |
оби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S |
о некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и |
у џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или |
hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p |
то му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто |
у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и да |
ц</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је т |
— једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, к |
годиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Т |
њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господ |
Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ују |
ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога та |
онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам т |
n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И |
ет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према ко |
ква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви де |
е управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као |
м, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине |
ного из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све дру |
на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће |
, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и |
ржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уо |
ије ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођ |
ише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем |
о јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би |
ани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би при |
срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје гос |
наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова |
едно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, |
љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и |
бог њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p> |
е никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи је |
р, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће |
ина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на |
нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича |
отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека бол |
е и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход С |
ћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро |
и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне |
л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне п |
и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је |
ги.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је |
ор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим |
тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме н |
} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> |
шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао из |
по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да ску |
н је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првом |
а!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би д |
ра Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и д |
ати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{ |
че:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за р |
на.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у то |
ма, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уоч |
има кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима то |
попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој при |
лдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с лу |
Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама |
протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица по |
је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на прво |
ло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви прис |
која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића |
омшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку |
ито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих ј |
ихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено |
на ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али |
риге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, |
а и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома |
опаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се преда |
обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан |
е толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан |
предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је |
ребао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци |
испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Ник |
леже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој с |
ампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли |
изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлик |
но решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, к |
мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним |
ко воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева |
таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад с |
то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата |
о двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, |
нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, а |
ело, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Рад |
сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} |
обу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према |
га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, јед |
Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат |
ећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем и |
изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави та |
се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су |
вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира ј |
олетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, ког |
неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је |
је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем |
о материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драг |
весно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај |
баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто с |
овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и |
жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој |
те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала све |
иност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам држ |
и је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери |
кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати |
више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, |
омоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно с |
ци не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г |
је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није |
ма, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља |
урни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт |
Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p |
, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је |
50 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом |
рава да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су т |
рмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па |
ад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Неде |
кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из ј |
оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви |
наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се |
у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погд |
његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Вид |
а уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио То |
а Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако разви |
како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, |
чију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пран |
ереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце |
мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико б |
између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али в |
по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... к |
иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатно |
е видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размиш |
д ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а неср |
зно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, ни |
пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко |
игне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја |
они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете |
есе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а |
вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ и |
кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мр |
>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у теб |
објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је |
ила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p |
аменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јес |
успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! |
1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да |
а више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> пу |
а плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле ј |
еко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће |
... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме |
ђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја |
ло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окре |
мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и ср |
осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет свој |
даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледо |
народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. н |
и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив |
ена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се |
на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Удар |
ком су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и јед |
добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа |
г одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штр |
но нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успо |
јавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпо |
p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Ка |
Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Нед |
После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговор |
претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу в |
еде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устаје |
рати са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера |
ћ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напосл |
да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њим |
Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повеч |
о врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ |
позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, на |
те само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим реч |
д двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а |
зао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чет |
на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељков |
месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила |
поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи ј |
молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око п |
јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, |
> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</ |
иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава |
говору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећ |
одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбач |
од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> жи |
ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судниц |
иљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мал |
ао што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, |
де само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се |
знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и јед |
дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некак |
бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао по |
ази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p |
азија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се п |
а госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спом |
ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти ка |
и их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као шт |
некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као д |
зводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да |
али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо д |
ече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао |
слим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, пр |
ваничних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу |
селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто |
га акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити. |
</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта |
министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник минис |
даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле |
ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, |
мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, |
а завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за је |
<p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу |
ште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и н |
ја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. |
м, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлози |
ас освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— И |
, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p |
{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја |
је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapter" xm |
саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то д |
p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу |
ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да |
тељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знат |
ала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљу |
а се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, |
г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били н |
тва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — |
н Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа |
ви госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз р |
Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на пр |
браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна иде |
такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пр |
{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа в |
г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то м |
да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Ј |
г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави |
су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја |
да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту т |
се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, |
ли се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву |
има по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један д |
шта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете |
ако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву сед |
видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни пр |
рибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} |
госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да ј |
врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а |
дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже |
ап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</ |
оја ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима с |
је по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па бољ |
да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени |
</p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љ |
нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, ок |
будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?< |
на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — |
ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је с |
е:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — |
p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се суд |
да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет наг |
.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србиј |
} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућа |
лужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио |
томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равн |
ти аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер |
у сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти |
дан неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> < |
ко, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише |
вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.< |
механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључ |
шкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува де |
те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и |
ећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости |
на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао ј |
у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене п |
а се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Пре |
рета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбри |
.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у |
м вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави |
да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <d |
оп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важ |
поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</ |
и усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг гр |
>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му ми |
све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опе |
п — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише |
висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кули |
<p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни |
је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> < |
се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш д |
ијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да б |
чило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, |
е ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста |
ла је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестри |
тави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је |
страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, |
да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријате |
те? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено |
та поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје и |
церка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а |
сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на |
зе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм |
закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних |
4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу |
у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламн |
у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, |
, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пре |
уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која |
лађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, |
свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба |
зове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклони |
једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у |
рукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уз |
те мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да ол |
ер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом пог |
амо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут р |
очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник |
једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} П |
рају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра уј |
е отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је |
кну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — |
ов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај а |
ет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истро |
е иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио |
Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пођ |
воју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општин |
м пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> |
та је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцелар |
писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо збо |
? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А ј |
ко Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог лите |
ма, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, |
десио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без мат |
не браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они па |
ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, |
p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би з |
стаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S |
ров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше там |
арте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то по |
твори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата |
— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па и |
вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сас |
р из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја |
ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа |
е несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и |
е јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се н |
м Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обу |
кој судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најст |
, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте |
рогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно оп |
дам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — |
шло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да |
а себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јер |
ати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже |
т га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> |
до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала |
итаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „ |
свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> < |
а романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова пр |
ички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из гл |
S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну вис |
p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада то |
су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. |
А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После |
као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну ша |
од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су |
зио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, к |
не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје на |
аки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који ч |
говорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље |
b n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће |
к не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај прак |
а у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, |
само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пр |
, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ре |
је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n |
он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он пр |
икад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, |
ђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Т |
ородици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много бо |
бока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар |
име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тума |
есор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај |
Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне г |
таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, гол |
икне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско ср |
подо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завука |
о, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не |
ега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — од |
челник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, б |
S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја п |
па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протег |
им то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диж |
утрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне |
ела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно зав |
илу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и вели |
, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера |
су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n= |
њем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом прили |
м ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> |
о ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији |
епасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, |
Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен ч |
одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав |
одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> |
, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до |
храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочи |
храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи |
аво кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, |
ката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, |
аучио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колик |
p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика при |
S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљиви |
имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</ |
свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> |
узике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Го |
ријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Ел |
рихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чу |
дно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу |
о адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног |
доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S |
а те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у ст |
гом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене |
нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти |
узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је |
причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману |
иљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Т |
мукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим в |
шлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у ово |
стога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога |
га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти в |
p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S |
ер, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, |
, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а м |
сподине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> < |
није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиро |
Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина |
рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па уви |
квеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и станов |
е на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не |
"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се |
, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог |
рогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препук |
оје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „прог |
” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што ј |
не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета |
е изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих млад |
што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава на |
она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд бео |
боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу |
ературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову |
p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави к |
к сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име |
ј џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих |
ели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p> |
зва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом |
ивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву ме |
е се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у |
/> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по |
господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би |
оји је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би |
он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари |
сталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и д |
отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима |
ш.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="27 |
једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мис |
ђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични зак |
ори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете |
чера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен м |
ван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси |
Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоц |
кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али не |
овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, поп |
рке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад |
, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> |
и могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се о |
о?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понављ |
за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек |
лом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пеш |
Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадиј |
оп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџиј |
е онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прир |
наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>Пос |
о како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, |
="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, |
га Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> |
се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју |
на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и |
ad> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом |
, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника |
изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију ост |
за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много |
право такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених |
иже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајд |
.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него н |
лаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} |
па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, за |
да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем |
вима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и гов |
о с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треб |
ead>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики |
на на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, |
икује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шап |
би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богосл |
има упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанств |
>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења мало |
љују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника |
дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главн |
лас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хт |
. овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} |
орао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог др |
у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатанс |
има собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво |
а прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Изв |
ика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на да |
ог „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па |
арица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући |
амо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје м |
, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И уп |
а, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дођ |
поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које |
којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој |
и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангиј |
ову реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, |
ј ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, |
седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвор |
се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори уп |
јзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проу |
тво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на пот |
а се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> |
ана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p |
и се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављен |
нато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у зад |
их сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових |
очела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице |
атских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав се |
Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конститу |
.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмет |
да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> |
у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола. |
ога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике см |
ој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, сви |
али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад |
и ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смис |
и, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата |
зеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час |
прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које тре |
капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу пу |
.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p |
м, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb |
ету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а са |
ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са је |
не, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жа |
ата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову |
е пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па |
амо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још |
ав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа науч |
и пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара |
а, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{ |
јку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прили |
е публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде упр |
— јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то д |
н случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невољ |
колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешк |
ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше д |
постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове |
вору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, ка |
.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме |
> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што с |
мет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више пр |
две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече ку |
ју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у на |
се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решава |
е појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање |
х потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а з |
ве трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану |
ле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем |
да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним |
шапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише |
мо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читат |
запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да к |
охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канце |
да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— П |
ра запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на |
на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и п |
гао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади о |
гао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n=" |
из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет о |
ут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потр |
о зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеш |
један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међ |
и, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учите |
к, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизиј |
, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оста |
Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих род |
публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује |
што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи |
ује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела |
ајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да в |
Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог |
овара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> < |
у је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само |
лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог |
као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> < |
и се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме |
лазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жма |
акони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из ов |
— рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, го |
нају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купу |
<p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да |
а је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене |
и нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} П |
кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који |
ва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... разми |
писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко |
позна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”. |
нако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало |
.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења |
н чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, к |
.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се А |
> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се ди |
а, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био |
узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види |
шка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила |
е мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ни |
отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена вр |
м обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и са |
да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка. |
на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мисле |
едлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст. |
иђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, как |
нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са |
ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове |
ско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или глав |
амо „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дан |
ичан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, риски |
ј ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима |
се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и так |
ојој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а у |
пућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштв |
у сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то |
ограма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме је |
о (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетит |
/p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих |
о сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господи |
је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — |
<p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не! |
не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало |
нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је |
кт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар |
Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не г |
Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сес |
уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуш |
ичио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у живот |
аљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села |
н доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању |
а кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} |
спуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице |
у, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Кр |
ут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељ |
ђи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се д |
пу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе |
лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје тр |
</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — |
а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место |
асти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским увере |
.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила г |
оме, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мал |
, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао |
ом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што |
те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у |
па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га |
лугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, нав |
фтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу муз |
и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да |
ео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари теле |
човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске |
авила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, |
ује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад с |
И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би реци |
заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанск |
.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја |
припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардуј |
не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чу |
новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.< |
ио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.< |
етске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} |
>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има стари |
могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој м |
агледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а |
дело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих |
чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрна |
, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохват |
ма хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, |
не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли ово |
ди.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једн |
облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац ма |
т, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Д |
сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састан |
>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило д |
о и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако н |
{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извес |
ј!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл- |
е у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="1 |
ља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај пон |
{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникл |
Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Каф |
еђу писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канд |
покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступит |
туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин |
} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi |
а.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Ш |
/p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова < |
ао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет |
, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и |
ађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нар |
ве речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У |
ран дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је блен |
пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега |
ега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} На |
де му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу. |
док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казал |
шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, |
нице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну м |
</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем |
упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на |
будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита пре |
век нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а н |
ошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, |
.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писа |
се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже н |
и се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи |
велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја< |
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; по |
м речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> |
:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n="184" |
им се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он б |
е би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа у |
на цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ изме |
сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу |
био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уве |
Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, |
ј паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега. |
уку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало з |
АВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Је |
<p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 |
/p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p |
те ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар приј |
не...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, |
ујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мар |
: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који г |
, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” |
”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој |
може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста м |
:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука зах |
јину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет ј |
стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> |
а сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па |
а сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би |
а сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би |
јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је пос |
ин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, |
ати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi> |
а ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици |
са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређ |
а свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из |
е кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како ни |
а га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А с |
арочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за |
де кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p> |
челник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, |
е поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима |
па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено каже |
урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>К |
лза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелн |
Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством |
обом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду |
дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као |
ћ; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући с |
о придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да |
ти да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један |
музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не |
допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очек |
ак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је и |
ра да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио шт |
в да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и н |
ерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек |
ом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора |
ао бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, ка |
а спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, с |
> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча |
ају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како ј |
и на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко |
оре да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p> |
кав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је |
лно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела д |
управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је упр |
о месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човек |
азао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ћ |
је, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме д |
у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковић |
ислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да |
ора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да тр |
т, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види ш |
оци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло |
ика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ у |
о неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопо |
е у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих |
н учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на |
јка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук |
начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не р |
угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет св |
/> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је |
ике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог |
ржао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила ска |
самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад |
ке оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја им |
а свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима |
девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ |
а по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика |
навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили |
е, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи с |
а?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће |
гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, |
својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И з |
ри уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли |
се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрч |
није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад с |
ви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунц |
ви овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки ње |
да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати |
ође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: |
е па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у м |
е припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, п |
са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p> |
руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умр |
тране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била |
очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то ни |
Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одг |
ро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин је |
ете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке |
287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И та |
285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају |
/> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу |
/p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се шир |
да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— |
сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам |
сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која ос |
очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни |
тским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p |
ињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопств |
удирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима |
председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних |
што загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и ни |
акрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако |
у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> |
ршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину. |
најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и пр |
еси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те |
и село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето т |
„изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кад |
к, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице. |
да још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> < |
врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан уже |
још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не ст |
дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста д |
овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља |
се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила |
стаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то ч |
<pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима |
музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p |
о две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као д |
дстава одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завес |
>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у г |
лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p |
детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи |
p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих пр |
ор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који |
природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да от |
Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дет |
дити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шл |
измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора ма |
једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из њег |
браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни д |
и пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила |
пије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да |
кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој р |
говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушк |
што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим |
о да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и |
да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и |
ило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура |
ба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су т |
ревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} При |
није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта т |
идети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих сн |
} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин С |
на у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и как |
ђај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак роман |
логом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би |
и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да |
.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од о |
е.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га |
о до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, дру |
ог кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Дру |
м, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном |
<p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући д |
звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету р |
сподин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пак |
, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p |
ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја |
учена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, рад |
а рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је те |
д Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати кар |
илеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала с |
Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили |
свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и |
дством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ства |
ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је |
та ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да |
од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплиме |
<p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као г |
} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— |
<p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Го |
и и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори гос |
/p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала |
рва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ |
да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и т |
око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари. |
> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку |
е потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим в |
приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је н |
руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгл |
едник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљи |
оворити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така с |
о какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне |
оло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља оду |
ве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кре |
</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} |
не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и |
— Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и меха |
добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благ |
властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљ |
— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</ |
челник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, |
у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би св |
би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам ле |
и се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је |
озор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја |
можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да г |
лакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад |
ед врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључао |
да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="8 |
о у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Рист |
у на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да |
моћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква |
викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и с |
чем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање |
ко — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може |
због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен |
су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било о |
госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпо |
изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, |
некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две сто |
који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, |
још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још с |
о мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> |
додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди од |
4" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, |
ребало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али |
а.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} |
сне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу |
<pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе |
мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, ка |
девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе |
и је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} |
ра од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ак |
мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да род |
о.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једв |
и, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни к |
Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави: |
орацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ |
овој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
онио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> < |
р, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ |
н, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рач |
, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi> |
рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кме |
је! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жге |
о млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после в |
ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо |
дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си |
да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у |
ем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> роди |
мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однес |
ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест |
ло и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржав |
пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и |
n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде по |
оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S |
ија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче |
спут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p |
одине службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или о |
ћах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме кома |
о кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџи |
кође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их св |
па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у |
Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} |
он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S |
је Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога |
као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести |
а или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би |
на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до д |
уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели |
убав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева сла |
азна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену |
реживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над врат |
по.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да н |
у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ов |
лодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два прес |
е романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потр |
о сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени |
наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?< |
ћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет |
журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Нед |
лим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „ |
ј усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара |
икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усе |
, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у |
оће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе у |
р још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства |
кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и |
о како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, |
тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа в |
знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а о |
то да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Ил |
едали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта |
цује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да дев |
ра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога з |
димо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет. |
ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што уче |
е ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани |
е би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима |
као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одва |
уге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двор |
агао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контро |
> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа М |
до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим н |
Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарс |
за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и |
најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} |
длучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против |
врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јаст |
прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седниц |
лот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло |
овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Има |
хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устад |
са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и |
зад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, груну |
не пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер усле |
реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву |
к уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, |
тење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако с |
ра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбро |
е у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти |
сподине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поч |
судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, заш |
езван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и с |
вари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И |
о су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви |
да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, неза |
у јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унут |
и и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, ш |
ција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела |
и да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисл |
бјашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен |
ње лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмин |
или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана о |
или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” |
ћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, |
а сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну |
> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу п |
о био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није б |
не и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није уме |
Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад све |
— вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му дав |
ране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p |
ар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а св |
аврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, к |
уве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је |
уће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити |
ди који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — од |
о представља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригам |
дно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и преста |
рада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глум |
и никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа |
е знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајт |
а рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публ |
да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућност |
а заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цр |
примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, |
хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне |
а, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} |
гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му |
рају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284 |
} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупн |
зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, сам |
и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</ |
оси поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је с |
ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претва |
ри, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женс |
ра узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себ |
ло га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бог |
Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква с |
та продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаре |
се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перино |
стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогач |
ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо |
ућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на усна |
итају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ тр |
Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише |
ну завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма |
капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, ч |
ису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слу |
им, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп |
е или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она и |
тво, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb |
се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствар |
а, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају б |
не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Нар |
у нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полут |
трана зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови св |
дала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — |
сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавш |
благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички |
арош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који т |
рига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе |
умци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не оста |
господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и |
ки друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и кан |
не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> < |
а је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је |
пријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме |
годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио |
просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им |
боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај |
и ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свир |
А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у бра |
аје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив р |
и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како мож |
не! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви |
и — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш |
<p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — м |
сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те |
да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празн |
ајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" / |
реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се |
Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Ј |
био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено ст |
утнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па до |
о да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и ж |
кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све тра |
е би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео |
наш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се је |
иста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се дон |
а.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућан |
ни:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђин |
аскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образим |
а.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио неш |
ју, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Нај |
његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једн |
их грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до нед |
по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите |
је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мар |
у са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као |
ли успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрах |
а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао д |
— кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја |
што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ |
раграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="1 |
ма гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, |
тати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са прост |
и прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да |
таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у зав |
си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-М |
<p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре |
причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да |
главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на ки |
би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани го |
”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо |
туђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми с |
вести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како |
еседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским влас |
о нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише д |
дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно |
, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој. |
ах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, как |
не, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице |
ви, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пи |
лаве није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, п |
де с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само |
а кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, пи |
</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала |
ехане са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани |
дишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто |
комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општин |
ето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у опш |
осао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви |
а велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па н |
евојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> |
у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пр |
е главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</ |
>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, |
ђутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци н |
ди, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и ду |
а би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин |
елепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, |
оспођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако рад |
Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља |
>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза |
ћу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна ко |
е узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он пр |
проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> |
нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину |
а да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она |
онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, |
са Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и |
ни.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет |
магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте |
еба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у по |
Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, |
прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој пос |
написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу |
права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају |
один Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што ј |
</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комича |
пштини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет к |
дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што |
који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учи |
спорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дет |
а не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако сла |
p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је д |
века, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближње |
е Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај |
бјасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић |
да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас |
, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад с |
обе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са |
ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе нег |
ођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпо |
утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која ј |
, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпита |
а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} До |
е задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај п |
и сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врл |
вар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико |
љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> ф |
овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко |
али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је |
и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове |
е деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим п |
говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такв |
ље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> |
кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и зво |
Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек |
а је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер т |
ењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочит |
окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајк |
ите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са |
{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су |
о шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p |
о њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете к |
ти госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навиц |
има из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као шт |
рају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде пра |
њу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> |
во! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, в |
ну.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана |
ило је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама |
но... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за в |
у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да |
сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта |
је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен |
умовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвока |
војку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само |
е.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створе |
рата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која о |
ло боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Лен |
није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта к |
то.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета |
сам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и |
p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет ш |
ајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само |
ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста м |
р, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... х |
ога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви? |
умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах |
тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на |
p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберц |
мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — |
Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад ч |
бав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— З |
искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па |
мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико |
.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је минист |
, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те до |
оска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа- |
сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се на |
не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n= |
32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво |
децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} А |
мишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи |
Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ |
о братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо. |
ету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, о |
ло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница |
А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, ко |
евљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припа |
еви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као |
је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане |
м обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суф |
" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дош |
агрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми |
то је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После тр |
ије имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао за |
у — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног кварт |
лука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући умор |
де могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испу |
лим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у |
вдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога рома |
о да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва |
амо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи |
а, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{ |
вако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећ |
о позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај |
у трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, |
S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, п |
p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија наста |
ама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S |
и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити к |
вежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштв |
ћем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред врат |
е да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p> |
ама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу |
бу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплау |
да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама сл |
ило дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло |
крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква |
ао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попиј |
аш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је вел |
его не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: |
признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврд |
о бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, ш |
ове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име |
смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни |
пасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз пр |
та тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, ш |
— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти |
> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове |
се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водоп |
толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно |
р.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! |
овце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде зб |
умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно пов |
а? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А |
забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали м |
и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном н |
ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде у |
о се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, |
ете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слов |
вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— |
мо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у ово |
најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отп |
друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће |
вако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније |
чи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, |
, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстра |
S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете |
едва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати в |
пље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то дода |
ва!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, |
— трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један дина |
<p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја т |
пим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p> |
толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас ј |
имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> < |
а ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> < |
т ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ет |
велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу остан |
а је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад с |
своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да |
а своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви таш |
опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадо |
о каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели |
е сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепст |
ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже дале |
> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек пад |
е теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпој |
ме помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене |
рема теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му |
аљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, |
покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} |
и носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости” |
за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро |
дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за с |
саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, |
о да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад |
о наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба |
Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим |
браћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и |
.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> |
— настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас |
такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у је |
у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умеса |
тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи |
би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</ |
да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан |
село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Пав |
како не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би |
ином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест мес |
дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете.. |
смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану |
ва.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, а |
ре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која |
боље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — бр |
етовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саве |
дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, д |
, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p |
зазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе |
те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек на |
а, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској |
је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зи |
оме имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> < |
одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту |
остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној в |
би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер |
оје је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила |
његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разгово |
знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музик |
ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, об |
сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би д |
/> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге |
Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је |
лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у |
што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и |
м и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете с |
све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зва |
ло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речим |
а још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, |
у, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би |
рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он ј |
огу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу кр |
а, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он узди |
руштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, |
ог одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова бр |
о да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p |
кона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, |
Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, |
, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на г |
је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учи |
којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, сво |
.. како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече |
остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, от |
оји су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ниш |
еснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрде |
м, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.< |
ј брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.< |
ли: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје се |
ки се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дукат |
се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш ч |
о, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот протк |
деја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се |
идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке п |
ри, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</ |
стије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> |
у и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, зати |
гослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па наста |
Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох! |
185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> |
те!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Кол |
на...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гле |
ом велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и |
јом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола лит |
>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га св |
аву.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а н |
лаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних в |
ех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и |
Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, |
дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одма |
p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и п |
.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако жел |
што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене |
{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовит |
има је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час пр |
Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нал |
најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране |
:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео |
нтриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у |
овао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра |
ани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег |
, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко на |
разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет о |
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две |
н наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и по |
сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао |
мејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет |
дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је и |
ојавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> |
о све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дуб |
дној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме т |
у не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> слу |
ј њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском по |
ао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Ел |
завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису |
е ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за дети |
заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред |
тина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на |
и напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећ |
чинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за |
о и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динар |
>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi |
доше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он |
није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да ус |
конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва |
јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га |
није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је п |
ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било д |
иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је |
ођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</ |
м, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине н |
дно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно. |
д ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „ус |
што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап |
нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> |
ајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том дру |
знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, да |
луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су |
огане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удо |
ље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да ра |
рошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек на |
и, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома |
х и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби зво |
есе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настат |
деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахн |
Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и |
ило је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново д |
сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка |
што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, |
те мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа |
ти са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затво |
до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки |
сто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ј |
оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, бе |
ари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му |
јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, |
еља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се |
столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на |
одрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му |
о је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, нар |
спа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле д |
утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш |
ржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потп |
инити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ |
<p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а ова |
ама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа |
се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти ка |
<p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена |
овек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам прија |
Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{ |
ригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S |
ђу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> |
већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорга |
е колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар ни |
Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже |
ју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, |
е већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утиса |
се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај н |
осподин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се д |
> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али зах |
скупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капи |
а рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се др |
добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па |
<p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула |
да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, |
ного би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућ |
а књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик |
г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на сво |
ћи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што |
оти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Бео |
Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и оп |
и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што |
ема њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним о |
p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} |
запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађ |
вије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно мог |
сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ј |
тој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонет |
ај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И са |
о — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња ос |
нца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну! |
S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређа |
ало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспа |
.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зов |
те, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад ве |
ко задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Се |
а је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако к |
у лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А |
<p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да |
де на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим |
p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n= |
„Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Неде |
е у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на ста |
и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разу |
="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о но |
је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија ка |
изу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S |
кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усам |
ињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових бат |
и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то м |
дељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех |
аче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ |
лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где |
фа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију |
на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} |
а три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајал |
д она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, д |
му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто изм |
лза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све |
едно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза |
се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја |
ве лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашк |
свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не прич |
ајсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме бр |
селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још с |
љити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на |
што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мисл |
ере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="1 |
дравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје |
мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим |
која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога ср |
љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога бол |
едседник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на |
а ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> |
ше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се |
азухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, в |
ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани |
да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Мил |
свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати не |
кла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једн |
</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српс |
часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је б |
о разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да |
бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, |
отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, |
моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикн |
Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се |
— госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је |
т!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао се |
е, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог дед |
.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дош |
, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n= |
узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет |
у поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се |
то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи |
огло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци св |
ц овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{ |
о га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели ш |
томе догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chapter" |
ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дак |
враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било |
ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори њег |
зе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> де |
о времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова |
>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење теста |
сподин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број |
баци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесн |
знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу |
како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и |
ја, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете |
, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете с |
то знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још поб |
, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} |
зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сва |
се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве |
и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и |
те и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који |
ем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па |
мино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита |
икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, |
иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи |
и то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, |
о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у мн |
имо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} |
дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осма |
у онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда п |
одина своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било |
вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако |
ледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте |
„Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је к |
и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који |
.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма. |
сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку ша |
бучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао зб |
у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје |
ару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи. |
је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочи |
и да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски ш |
ва се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} |
ени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове н |
у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и з |
а је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није |
алази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у |
лаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар |
Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудил |
ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У |
квоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста саб |
д су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде сре |
тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Е |
носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја |
мо код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта |
ли то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако м |
ама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> |
ана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па он |
дао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани |
е, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоћ |
— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! |
— како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила ко |
мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ |
ктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Бо |
ло. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо ја |
>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— |
одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које н |
, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више је |
а, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пош |
ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је те |
лева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прим |
адан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам за |
о, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој ј |
рића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type |
капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Ме |
а <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А |
авном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> до |
!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности |
г и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Л |
рубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао ок |
д би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога роман |
ненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име |
упљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија |
олност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му |
литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интриг |
дина, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој с |
ни извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки и |
а прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје р |
на те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола ли |
пођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, |
екох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казује |
ко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу |
и Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним |
ма, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народни |
животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би |
он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио |
оји сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало мате |
кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђ |
да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркв |
но да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" / |
а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био ве |
е, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах |
то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да |
оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође |
од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ |
толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p |
ани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управ |
јслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао |
е у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, |
ти у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, д |
дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу уч |
ађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична обл |
и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у кој |
могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и нар |
г тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допу |
p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слу |
т.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то |
дину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и У |
т као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум |
стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференци |
ју, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко раз |
елством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко |
а и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску ра |
пут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до зе |
е наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код |
е и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам к |
са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о то |
лана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и госпо |
ахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину уп |
, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи. |
питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зеј |
ћа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> к |
још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у соб |
ини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима |
зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао |
општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S |
иликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела би |
и, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј зве |
та треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна заруме |
у збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па |
џија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћ |
ањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Кр |
раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше по |
ад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих |
не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је виде |
једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. |
>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситни |
о.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније догово |
Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с |
азваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> < |
опове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да |
ши и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи н |
дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у н |
ле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у сво |
ремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва |
дајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потр |
једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи |
каз или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно |
вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.< |
цију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише |
Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође |
ао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели |
м.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе д |
дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој |
азним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главо |
у романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води и |
г млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери |
ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба |
потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озл |
р законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не м |
оп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и м |
едеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као т |
дно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div type="chapt |
> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим |
видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на с |
ред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, |
е нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, г |
до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта ви |
ти људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се |
па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћа |
ко су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, д |
е се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привре |
и ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збо |
а, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у ино |
падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласн |
нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у |
ини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова |
како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива |
се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и |
трашно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добиш |
оговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не посто |
сто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући |
мери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни |
до да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста |
човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за ко |
која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, |
а што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар по |
, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти п |
време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивањ |
ао лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ниш |
спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети с |
ан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по суд |
и је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани п |
о у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се |
огло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда |
помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То в |
д „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина мес |
пропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не |
едељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће |
спа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, дан |
ешиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили з |
{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предвод |
ица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста ј |
потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парн |
дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега п |
овића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам |
ране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка |
ајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Ма |
, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије |
прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ |
о те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла да |
да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети |
замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и о |
зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искре |
пштину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л пе |
очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него |
вкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње |
ицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, |
е из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси |
то је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до на |
моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се |
ко како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> < |
амо прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Нед |
одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му обја |
Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из |
натих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где |
.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео руб |
о — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлил |
полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ут |
вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаков |
/p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, |
узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдаш |
ла.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адр |
то обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Лен |
а је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.< |
пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него у |
у, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим б |
до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чува |
04" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо о |
да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога |
љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p> |
видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита км |
:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S |
аест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речи |
да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветуј |
а, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јо |
та га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да |
екох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доб |
ад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви уб |
один Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из да |
им случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, |
рактикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплач |
ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигд |
се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто |
женио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се меша |
те мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа М |
и пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’а |
! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па до |
> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госп |
ихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим |
је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — |
ити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам |
елику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> |
да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И за |
их ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате д |
</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.< |
сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади но |
собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата |
Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Д |
ијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкох |
заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни с |
си ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!< |
ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на кол |
</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. наче |
.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда настави |
p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те т |
ом: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пеша |
ао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, с |
ња.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем |
спођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, пот |
?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и |
лу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину |
p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Вер |
оцепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога |
!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, |
Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји п |
ам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ств |
сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, |
/hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> |
hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, |
!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поч |
ма није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је |
према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лих |
-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа зн |
али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то ј |
о тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ц |
еднијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвен |
} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви |
господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с |
свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он |
амао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да м |
е ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу ни |
мо залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока мес |
у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома преки |
свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у ру |
д неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад |
фи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Ш |
рајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и г |
ам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на оч |
нате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је |
је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је м |
може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p> |
ата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојн |
у Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо |
едостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио д |
угаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам н |
ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, ал |
: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну нам |
<p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као |
га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу ка |
а и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држа |
а девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и пр |
ц облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знат |
Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, каз |
ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="18 |
цама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта |
де сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позв |
о, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити |
је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, ал |
тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа |
ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудим |
гу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, |
нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госп |
оставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле |
а јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, |
и, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима прав |
е, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд |
је ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу м |
ом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
о?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се п |
ђа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам ад |
вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега |
/p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи |
ла пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им к |
— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад |
у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; |
аро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти |
p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, каж |
ка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и |
ши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријате |
а се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет. |
диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване |
ати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, |
ваничним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он та |
што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то |
о.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у о |
кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— |
обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S |
ете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме |
{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} В |
p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и н |
утра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сим |
>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> |
ставити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио |
донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме |
ино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Не |
а бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си каз |
је написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима не |
ци Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је во |
ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узм |
p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у з |
био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у ка |
асни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, |
у, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну стро |
> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па |
их вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара |
ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Др |
имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се |
уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува |
ласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богосл |
>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</ |
ан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, прили |
о Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет коли |
на мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али ни |
сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на т |
а скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — |
зе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! |
а ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као |
<p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој с |
открепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да |
— Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али зна |
о, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет д |
<p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— |
разан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по |
о и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, |
...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад |
руштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{ |
ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под |
— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не ра |
и? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је ш |
„Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” |
p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и |
(сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да проба |
ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва |
љ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта |
сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p |
те ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему ј |
има, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чу |
а дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће т |
, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уоп |
не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. пред |
0" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са гос |
нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрас |
” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како оз |
S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега |
стаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И с |
ц, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, д |
рпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Прат |
х снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од нек |
ка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Ист |
које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председни |
дњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после |
.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — |
уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је мин |
њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, зна |
рад.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су |
к преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> |
мо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> |
ц је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то ве |
дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги т |
понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, |
ничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право |
1" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} |
о батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немо |
личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> < |
ецу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај |
ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S |
пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је |
но, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми п |
у ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђа |
та је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— |
половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике: |
астави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а д |
смехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћ |
ме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претхо |
ко шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.< |
тора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и т |
оју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жен |
<p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени б |
господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно |
и цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим. |
то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.< |
морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: |
ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман |
мога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све р |
ту.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у к |
, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— |
се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, |
ру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.< |
одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он по |
/> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо |
S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима. |
тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здр |
лад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— |
— пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> |
<p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим |
мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као на |
их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} |
Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ приз |
а Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци. |
те — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разу |
због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађан |
о, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била |
из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам |
а добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по |
она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја |
учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купит |
двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, усл |
се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они |
ц</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код |
ађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно |
ет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, |
p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутациј |
је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О |
је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута г |
тан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и ис |
/p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</ |
к, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p |
— Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја |
оме ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим |
ти, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем |
нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај нач |
у!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толик |
енила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она проме |
<p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако |
ошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, |
на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на |
</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, |
оји се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега |
Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад н |
се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме ож |
ишћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често ра |
те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме п |
се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се |
и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница |
се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.< |
викну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он |
а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разве |
баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вам |
ам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кме |
ата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који п |
ва па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет |
елим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше др |
гом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође ј |
аестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја |
вакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на |
амота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разг |
добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутр |
i>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</ |
х речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p |
му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник |
ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па |
дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то |
а.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, |
јима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате ј |
ац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, а |
и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима |
, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она |
љи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој |
опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и |
ко лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван |
стра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.< |
ам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S |
а вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, п |
љиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видел |
<pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду |
дину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Н |
њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све у |
па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрец |
а мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта |
ица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p> |
знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кл |
ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се по |
м омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао |
Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па н |
гну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то де |
на?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врд |
а њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, |
јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S |
во признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заиг |
си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога |
ије тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено |
ља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде |
{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Н |
госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја |
и;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако |
онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи м |
то, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који |
и, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и |
p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, а |
</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ј |
, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и |
— узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од м |
кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, он |
!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одгов |
прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p |
стане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> |
на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И |
избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари |
меши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у |
у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на |
нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не |
најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене |
оварају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра |
њену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон г |
подин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потр |
и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па |
рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” про |
ице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје |
начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем |
ра! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о |
уц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и по |
дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми с |
те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја ис |
т кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ поста |
се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује р |
<p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — |
погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрам |
аче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад |
/p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад т |
сположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирн |
молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњен |
никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> < |
а, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сут |
једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџиј |
х људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго |
а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја |
Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</h |
је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> |
{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi |
е.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој прија |
ли не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али не |
ол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може |
S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја< |
} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n |
л’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> |
не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, так |
он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} |
, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi> |
е у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жа |
се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамде |
ађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лиц |
<p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а |
бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик |
за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Р |
н Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу |
наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову |
убазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И та |
ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељ |
вине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} |
ли како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу |
е.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје К |
радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— |
ијем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију. |
е, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа |
ије било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> |
значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљ |
ос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом |
и послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они јо |
шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам к |
све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам к |
еш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у |
зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох прост |
Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.< |
окупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете ка |
вој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам |
а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави |
оже! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, |
>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</ |
о, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p |
е, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p |
е, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бит |
> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погод |
и:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, вр |
бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их п |
воту нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју вели |
о само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно д |
ћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ј |
/p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: |
нс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и |
тави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, |
гледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” |
се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно |
ти у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се б |
{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S |
:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, П |
Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти не |
и одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интриган |
ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки |
мој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин |
је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити. |
му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> |
Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако г |
код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њи |
д му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој |
та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време |
Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
ајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти |
Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бо |
и ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <h |
а оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</ |
ер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</ |
друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </ |
асито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, н |
:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајд |
} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада |
баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi> |
и ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и |
же, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од с |
Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој. |
читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо |
е ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам т |
о свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да ј |
овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она за |
ром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, н |
ме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, г |
оло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавит |
, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не |
лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> |
.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издрж |
ви читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам њего |
кође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, је |
којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због |
тељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због |
астао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда |
дама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. |
е историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Т |
е слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} |
ли вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав |
е удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити |
вој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љушти |
еко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе |
е.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; |
затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка |
пођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госп |
е осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је |
и кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња |
, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја |
да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман |
е господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка |
јке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина нач |
је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код |
се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је |
Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање дете |
ла свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најрани |
творити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прс |
hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ш |
{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није |
Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> зв |
ому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па |
ко с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да о |
ави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи к |
лике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла |
домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> |
то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два аков |
то срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час ч |
p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у пр |
нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Бож |
господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке |
дом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати |
и као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати |
ратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мач |
.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га |
S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, |
у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, |
вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики |
, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућа |
лећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, |
задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне ст |
и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није ду |
т кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса из |
г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници |
ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</ |
и, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате |
каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слу |
<p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац |
p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе п |
л, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе |
мазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p |
адознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> < |
пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се |
није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу. |
ну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Плат |
о, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао о |
јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, |
а Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета |
н <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова груп |
анин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</ |
гач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први у |
се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је То |
те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— |
.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се пов |
ше тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо |
с красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име |
госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служи |
в претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то мо |
се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. |
ћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску |
ју ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том |
а, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док |
енциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p> |
стику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајни |
ифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштви |
уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима ва |
ој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зат |
ји, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучи |
есет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (о |
, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се |
и се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не мо |
ртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и |
ма и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} М |
Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{ |
некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је |
нутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су мех |
пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ |
вен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ зако |
е место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у |
нем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато чов |
се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S |
д дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се о |
Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па он |
у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У |
тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p> |
<p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> |
мет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао |
м знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, |
чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пр |
ите господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где |
ам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Е |
68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору. |
тим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар |
аче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне |
о се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, т |
апетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријате |
ети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети. |
на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа вид |
о је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води |
Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зо |
дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало |
е да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, |
, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало |
илева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јор |
узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а |
амље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једно |
Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао д |
чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више каза |
јавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и |
ра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и сам |
а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и |
ла.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео |
Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не на |
погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите |
ао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да |
чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, |
рило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— |
p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да он |
е зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} |
ачелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим р |
ица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Вид |
боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од |
вима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи |
фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам |
извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни по |
утом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, |
еците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те |
један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би и |
служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, коба |
— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> |
ато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете |
још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је |
она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, |
и грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, |
а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да н |
изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — од |
Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда |
динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се он |
при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више |
уни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?.. |
ма казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или иде |
објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вел |
p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Нем |
се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дел |
адоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, бо |
у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> |
Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — ве |
ој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здр |
угласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под с |
и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — |
приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи |
страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ств |
а лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, |
се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p> |
јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су |
: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разл |
ловила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од то |
вот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама |
на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p> |
> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? |
енерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели го |
, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него сед |
</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p |
у, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Тал |
шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гле |
не похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двап |
згледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста |
пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} |
Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, оста |
ла.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрица |
овека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега ј |
зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнин |
кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећ |
хранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не з |
нако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> |
и лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у ку |
вина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуд |
, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S |
ома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а |
шни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу |
ељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме отку |
оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да |
се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро трина |
е одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, тако |
поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, |
, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случа |
амо попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спас |
/> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога доброт |
онова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{ |
а као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар |
се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="1 |
о пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај заст |
вореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S |
аг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од р |
обом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад |
— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p |
осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју траге |
шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај |
шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да |
зе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео са |
е дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата |
учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским за |
<p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и прили |
ли Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време |
причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често с |
му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио. |
лазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па |
ојега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у |
подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђу |
лева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да |
ажио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били |
p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, др |
о би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из |
у поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако уп |
и да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави д |
јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од ње |
е и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве в |
томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада то |
требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се у |
ими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везат |
и подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има |
рво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи п |
а била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер т |
поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, |
да много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ниш |
тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно |
рушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у |
ом хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до г |
у кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, о |
дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја |
је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед нек |
{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, |
торо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефано |
век нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни |
толици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшн |
одити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по сво |
влада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо д |
рију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилу |
дну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, госпо |
ја.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио |
едлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А |
ан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутр |
ешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она |
а дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће.. |
је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интерес |
за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи ба |
то, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и вр |
н је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је р |
женити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могл |
о је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Баја |
јој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p> |
ије но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш |
ојим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико |
ирода” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође госпо |
направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмо |
је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капета |
општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него на |
стричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је |
што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} |
адована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникин |
ца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу ком |
у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад п |
, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете ф |
и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му с |
вољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас ма |
зумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би мор |
ује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува |
</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а |
рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спас |
лоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се |
хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута би |
али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих |
о седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференци |
ије трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га от |
је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као се |
и бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођ |
је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиц |
ао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао |
јим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле |
е, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује |
таницу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, |
ликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе |
дер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом та |
ђе ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усре |
и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на |
ла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као гра |
Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а она |
пирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакв |
игне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и |
е мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанс |
је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али он |
ешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи |
за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, |
ла дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку |
има.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру д |
околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и с |
ма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узви |
које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стев |
ој седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао соб |
од кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} |
у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на св |
ила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата тре |
човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова |
одина није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио. |
о рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране |
и би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за оствар |
колико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се в |
су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини |
синица преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви са |
ргл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ов |
ење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео н |
оп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, а |
ава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло |
сту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној ма |
ута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прођ |
у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! |
ормалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и |
и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробил |
требнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе |
на прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p |
слуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p> |
рло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" / |
о ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и |
> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писа |
праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала |
ди и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, |
.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:< |
/> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве С |
љиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видој |
лика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени в |
на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неки |
кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p |
ни празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, ал |
ар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — |
вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била |
аде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи по |
ши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова |
празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас јез |
ки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div |
ешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петров |
шио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о сво |
хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње неда |
у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хо |
дом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се свој |
ледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шаво |
гова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рај |
Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја так |
е у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са св |
а и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће б |
ази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Мог |
о из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госп |
ном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за г |
је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе дете |
мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p |
попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљиво |
азуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> |
ивих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у во |
</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ак |
не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трго |
о би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, а |
за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, бра |
оћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би дос |
е из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који |
ле свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не тре |
е после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро |
е познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком зв |
Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког |
b n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Мож |
како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми |
е брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општин |
овца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" |
не и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да прода |
} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан н |
штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио |
сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућ |
ригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{ |
есту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваља |
и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним инти |
проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад м |
<p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да |
подин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дак |
а овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измач |
шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али |
а киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком паке |
о с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага |
Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку |
дносећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће |
коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> |
а кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва |
сте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво |
а; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није ка |
и у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све |
ата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, |
учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при с |
а сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p |
као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за |
изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диж |
и бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити |
ад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим. |
ан Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, на |
а кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, ко |
вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину да |
адојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је преб |
ла женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен |
ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забун |
еч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује т |
кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети |
ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка |
колике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учи |
зи ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па |
а и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном |
труци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S |
вим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S |
рже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, |
то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може |
вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да шт |
, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две |
еље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без теста |
ом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви |
га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, |
м Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам нави |
А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се т |
ипитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се |
етан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељк |
око уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао |
ву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није ум |
никову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћа |
па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} |
аменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим пос |
авам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што |
ша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рође |
ашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p |
се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених |
о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n=" |
налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да и |
="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господ |
>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво му |
од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учин |
одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— |
да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново доп |
а.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi |
’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, по |
ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и |
да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капет |
е.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље |
ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако |
на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепн |
ко да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу: |
промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p |
свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће би |
себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер о |
бало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ни |
>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу |
>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, а |
им расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао |
ви мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" / |
о је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење |
ину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три го |
т коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се руг |
никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ |
у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео |
; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар |
рија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, а |
клу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима |
и.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није к |
а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет год |
у једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавају |
, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпр |
>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</ |
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му триде |
друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпр |
г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Не |
илева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у П |
тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, |
је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимал |
аја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даљ |
својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала о |
ичу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмех |
мства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му |
куд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити |
рочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро доби |
реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без |
p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште |
ановник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна с |
та, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад |
и затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног нач |
зно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирн |
ва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме |
ице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>- |
на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међу |
, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекциј |
досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу ко |
е загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, |
<p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана п |
ница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као |
то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам |
ам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, |
дишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи д |
ћи затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нароч |
ет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право |
тављао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, кој |
да развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као |
и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</ |
ним, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, |
месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како |
разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се |
аду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тад |
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томин |
госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудноват |
>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да |
и дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју |
даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месеч |
накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају к |
ери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезн |
в „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, к |
еш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”. |
, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па он |
спођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђе |
ко је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар не |
ик је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави му |
стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испоче |
ио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није ко |
је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам |
но ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да |
ринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала |
ешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па |
већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је п |
S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади |
>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лак |
пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је би |
ћ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би поче |
особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке |
радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, |
д бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештин |
прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; зн |
тка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су |
је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и |
давши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепнич |
д музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње |
ге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати ј |
кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није б |
, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} |
едниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као на |
е, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то г |
завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз |
ву на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубо |
е једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да да |
асин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из |
ђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су |
ку и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим |
ку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш |
име кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију |
као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а није |
ријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, о |
и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — ре |
и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" |
агања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би понов |
довица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> ј |
Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} |
p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у |
љином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју |
коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је |
ецу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христин |
душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, |
капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је проб |
коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> |
је што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</ |
је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> |
{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама |
гађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли ка |
ако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није дож |
а главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред |
лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног |
приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фић |
е Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и |
су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, |
икакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су |
у њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како та |
арају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да влади |
и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „М |
8" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, он |
толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст госп |
и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и се |
и.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забавља |
p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S |
адо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи с |
моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим |
о са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу |
вала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и прати |
велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је |
ead> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потреб |
т... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као |
ао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у к |
ој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запре |
и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види |
отињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.< |
се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Бо |
ере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме |
оме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао |
нар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, |
да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, к |
казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и мн |
већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино |
оба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, а |
ражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допр |
стричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту пр |
лепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити ж |
ност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога ис |
ени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} У |
е за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Пер |
многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек уч |
писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па |
Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> |
— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капет |
реме два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се з |
Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо н |
о седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао си |
— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> |
ала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десил |
вицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и сп |
примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Неде |
и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину д |
би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учин |
кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу |
оклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, |
ински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред |
да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и |
ако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S |
ка пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А јед |
суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека са |
е него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благд |
е, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме |
седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је нави |
ад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је госп |
и уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао |
p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару |
свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, п |
кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гл |
hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} |
ција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени з |
ну и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у поп |
родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа сав |
за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— |
> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и н |
те из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало |
ање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како л |
што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао |
у код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте |
еде у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, |
ца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап ј |
анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељ |
главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам д |
афани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, ј |
изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није п |
} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал |
ек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно |
а замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето |
пница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у парти |
ор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ов |
плашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огње |
ом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником |
етан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— |
оворим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> |
сно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за |
ене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове |
шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако |
<p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе глед |
адисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p> |
атим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљ |
гнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва и |
p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} |
не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и про |
овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, ге |
је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави |
онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам м |
д у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који ника |
ну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија |
е сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радој |
викну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш д |
е најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> |
реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за |
е то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> |
ој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ му |
гедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочара |
.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по |
ри кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и ка |
а видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе п |
поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћа |
и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам н |
у, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви |
понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи |
и, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати |
забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме мно |
вица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас |
не.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” |
и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” |
ном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> |
је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, |
ново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шес |
ицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> < |
> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка |
је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по |
...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био про |
е на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је к |
демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једв |
—</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рог |
ет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста |
а џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стр |
ику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разу |
а све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта |
”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеб |
гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпо |
ри људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{ |
та кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим пр |
ек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он и |
да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у не |
јим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава с |
и тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разум |
орњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрља |
богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући |
ељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад гре |
пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлега |
ући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе н |
оме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може д |
ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника упо |
в би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји раз |
Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав по |
а преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, |
} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — |
ћа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана припр |
вала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој |
сумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље |
ти неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и р |
не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час нала |
> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љуб |
те добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, |
уке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или а |
ему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подн |
тета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви |
А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му чет |
договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су по |
head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у |
д нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорил |
у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопст |
Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о |
ако је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читав |
ар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собо |
оји...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госп |
олекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна |
дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракиј |
п. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће ц |
ар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жанда |
јом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удови |
ет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:< |
наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Том |
оје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад с |
а понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа под |
ље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и |
добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са |
Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није би |
ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако пр |
ра у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размиш |
ито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафи |
већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> |
ељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо |
ар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и нач |
у, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овд |
артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе |
, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде |
најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и м |
ковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мо |
пскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина |
оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, м |
једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему п |
> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас виш |
на што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других с |
д се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико с |
а то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова |
о га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> < |
ву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај |
чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и ду |
ти да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је бриж |
</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазна |
опринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња за |
и, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а |
ћи како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у гос |
чинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу |
актикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао |
о наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изну |
једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити |
ужише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га |
о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, |
је иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb |
е капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољ |
ја га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно. |
опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади |
грли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Бо |
заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни |
кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{ |
м свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у бл |
грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава |
ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дан |
мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Ви |
ужбу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини ка |
има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, |
ца, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, та |
Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Ма |
е Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупот |
вору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у п |
обио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обич |
крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Та |
ече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори б |
сец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одр |
рнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</ |
ква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p |
огу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену. |
<p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.< |
оказа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се |
оже.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? |
Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба |
аква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да |
да шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за |
већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота |
са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по т |
дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт |
и на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> |
, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек |
илостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — |
У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — уч |
де и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог |
муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А |
жа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе. |
у, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом |
сподин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Го |
е покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођ |
м и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.< |
Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко д |
давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са |
Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни |
ој са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет |
утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји |
трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро в |
ему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дет |
ворећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је глед |
ад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, |
о је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госп |
о са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све |
улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна |
ти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера |
и мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како |
је дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остаја |
Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p> |
е Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био |
ацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дет |
а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељак |
ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Да |
ер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у |
прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће ј |
, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште па |
дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати |
их ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао |
омандировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на |
ала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао |
у, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до с |
је карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{ |
ајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље |
а га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удес |
а у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — д |
ину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре д |
п — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами вид |
стависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, |
вор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је |
, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли |
</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те |
/p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и |
а одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње ни |
ти, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или |
ирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и г |
амо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n=" |
речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда |
на је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, |
="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође ма |
има Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени! |
орију; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћем |
ан је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сли |
, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличн |
ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешт |
и седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дим |
кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мр |
сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде |
а намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце |
и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи |
вори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закме |
тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, |
бу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улиц |
!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа с |
е дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и угла |
право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се с |
но изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> |
имина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па |
пко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским |
она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао |
писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, кој |
ију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна ни |
музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из |
ки уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је пре |
ма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметни |
а је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n |
> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ |
кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} |
ича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је бил |
и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог пита |
p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што |
тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа д |
ма, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске ка |
свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим |
одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S |
, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример |
удновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео |
ајвећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још кој |
лбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље |
ели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у |
је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</ |
ашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као св |
И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и о |
је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Ст |
ојој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он зас |
диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као |
стици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и |
А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n=" |
а, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!. |
Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пак |
ве што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у гра |
отражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћ |
S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Ал |
ста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Р |
ој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, |
о не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” .. |
разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били |
да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је прати |
оже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што ј |
едни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола |
тима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој гла |
српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да |
м подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Том |
киње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке |
та под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} |
е ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ д |
ом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је п |
настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори г |
пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршил |
едер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — реко |
познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао зг |
Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за |
исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлук |
гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невољ |
— рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њ |
који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафан |
ећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак |
а ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберц |
е поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицим |
Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене |
таноје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он |
аг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни |
, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне р |
ред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на |
p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она |
S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним |
узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!” |
разује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као до |
ате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p |
ћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет г |
!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да |
чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао |
Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, и |
о чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, |
је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери |
вим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, |
извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе |
а Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе |
био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплак |
сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свог |
већи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже с |
споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу |
ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отвори |
није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се нала |
а”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и |
млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све |
"182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љ |
механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева |
епнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав |
ме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име опш |
вог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете уз |
било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над |
дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се уч |
адио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дет |
тову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богослови |
а низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једн |
ли архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Вас |
акав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глав |
је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин |
ти.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који |
то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би |
е, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто м |
је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S |
не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} |
у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, твр |
Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и |
навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили |
, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што с |
азумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</ |
одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру |
мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему не |
и.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! |
ете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то |
рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, |
град хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, ј |
а.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, к |
мам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маши |
рња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дан |
шти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не обр |
ако је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао не |
и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, |
ући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким |
како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео. |
: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мара |
ама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила |
ај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, дава |
оже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем |
е могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да и |
а сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ |
Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то |
или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с м |
знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S |
лицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исе |
ли шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} |
подине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Не |
ра. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, п |
деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p> |
и господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш треб |
је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суд |
ао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену |
ешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети |
зркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а з |
ам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је пр |
оспођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два м |
p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>: |
хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим |
Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем! |
а да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то з |
е на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где с |
час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа |
вом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовиц |
е ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим приј |
ешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе |
тотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако |
одим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, |
<hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако |
ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже д |
ах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Г |
се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жен |
оме.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да к |
па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка |
шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А |
305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те |
благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље |
штај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Изм |
мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће би |
га душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мр |
<p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућа |
каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два |
у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и су |
</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <h |
еје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће де |
оже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни |
а да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> |
ш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погле |
ашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге гре |
имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А |
зе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити |
у, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досе |
еног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и |
а се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милиће |
Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S |
, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је А |
агази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, изн |
ласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тр |
тоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити |
служи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрењ |
ог размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако мож |
ође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шт |
.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилаз |
кидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он |
дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи д |
шумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> п |
е вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот п |
уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и |
а адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, |
ога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облет |
ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их |
ила тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пр |
ца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једн |
недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац |
ченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, ми |
нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде |
када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госп |
џија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p |
дино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбил |
и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама з |
о за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала по |
ије могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете бил |
азуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прош |
је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова |
једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како |
ању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да пу |
у и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет |
pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се |
Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То ј |
, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то вре |
зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не об |
тан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет |
же да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало во |
од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, јо |
а турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и о |
пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке |
ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, из |
оспође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој |
оспође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Каза |
уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} Т |
као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— |
удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе к |
итељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза на |
уштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима |
кроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> |
ди, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добр |
еп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани! |
из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је |
собитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свир |
ато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се сл |
е грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и |
дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вич |
ступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није |
атина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су н |
.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, |
рштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није |
штини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више н |
што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправда |
ој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са |
ој седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му п |
собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице М |
штак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ |
драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре |
{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од |
увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви уст |
оспа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умиру |
много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу |
ити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</ |
?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, го |
ручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто д |
аћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" / |
волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не |
а шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p |
у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја |
нем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођ |
ичу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовија |
>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p> |
звукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још ј |
ели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио |
о.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну |
p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби |
ојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је |
е не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим |
о — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због |
— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, |
м снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад |
паше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише |
нџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама. |
завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад |
спода, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и вел |
ћи успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> < |
н друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би оствар |
уседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејског |
ваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њег |
ао без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до |
ников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка |
ким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу. |
/> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми |
во, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестри |
азних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу о |
игант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отиша |
је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и нак |
се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и н |
кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио |
а спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено так |
сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом < |
попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побег |
<p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и |
та она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и |
ма — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо д |
> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада |
оловини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он приб |
ешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се |
се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загоне |
са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, к |
, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ак |
<head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи х |
ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, т |
ко казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! |
управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на њег |
ло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у зада |
ема закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да |
олази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмува |
се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви |
паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком |
ало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошиц |
а.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, д |
са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају |
ве, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћ |
ли кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак |
/hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друг |
а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не рас |
ову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раниј |
он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас |
то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може б |
и практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу |
Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза |
ло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије |
сти пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине |
стојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао ј |
имер, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази св |
те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шап |
један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, р |
е и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле мог |
p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у |
много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам св |
ову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво |
ме што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Вр |
је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико |
матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички |
њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скр |
е запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као м |
твар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не |
једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кириј |
елико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрна |
ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно би |
и крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S |
лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава с |
воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је |
ерити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из |
пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања поста |
е дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је до |
писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, п |
м у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се |
као кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе ви |
удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа |
Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задово |
старски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то |
он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара |
о се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и р |
ли оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Бе |
био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна |
и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, |
риште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није о |
ом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то б |
алном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећ |
<p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад |
> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте |
њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и шту |
се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао |
одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе пантал |
а са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, |
бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онд |
аједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је тре |
да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капет |
чад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, н |
рошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана |
важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег |
или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учин |
<pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи |
ком капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу |
се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође |
S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} |
угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, куп |
право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно д |
на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за |
био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам |
та, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђ |
сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у са |
вијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„С |
се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који |
бог свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, кој |
реписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иа |
н што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прим |
туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу д |
з оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу д |
p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, |
ст владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, п |
ли... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог |
ва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како |
аво био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> |
тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате |
припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум. |
озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да |
идевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за нах |
м и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, |
им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред |
а Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним |
нате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p |
еваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће поб |
p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године пра |
које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитост |
Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— К |
едлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једног |
же ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да н |
та ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби дв |
ијатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на |
Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда |
{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме труб |
а га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{ |
ви главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељењ |
сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} О |
p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ ш |
блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном во |
кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку тре |
а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се м |
е, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотогра |
чара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сва |
и, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и мод |
зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресов |
трпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео ј |
ао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по је |
клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; |
нут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвес |
увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удови |
шао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчет |
е из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и |
те, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што |
баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, |
кат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља д |
ама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи |
p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је друг |
ких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме |
го пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још как |
личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрос |
не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао ј |
један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она ј |
рло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p |
азнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао |
тници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладн |
> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним |
едељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као м |
и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је на |
дан.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто |
ише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које ј |
и; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо дру |
> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и изради |
натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удру |
е, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде |
тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковић |
о је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала умет |
Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио |
овић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журн |
асни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је сво |
”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је |
озрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капу |
ио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ |
то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још један |
на, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, |
упао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није н |
ук, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је |
ако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али |
га од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како |
и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали се |
д Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са соб |
а где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наш |
е то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле |
је његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Ср |
сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанск |
и будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радис |
поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиц |
Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Пер |
и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква п |
слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} |
иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз по |
рице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, |
<p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговор |
е ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глум |
екао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први |
та весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с |
бу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и д |
аставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је |
је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="10 |
а да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре под |
овор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му б |
— Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено реше |
ико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате |
би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што |
сти ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па г |
а узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће би |
м Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завеси |
срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је прост |
музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало муз |
дмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељк |
при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на |
зад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у |
ара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из прир |
пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Сими |
тар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетк |
<p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће с |
акију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога чо |
разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам пр |
у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских ко |
у срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да |
је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, мета |
е прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро с |
о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи ин |
а зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из |
им гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{ |
рошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје |
амо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта д |
гач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивају |
има за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то вре |
зговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па |
поведи.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти |
фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче с |
а госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред К |
т, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета |
о под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осе |
емамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљк |
ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па |
и ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати |
је је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости |
ао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако |
/> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је |
ли од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш |
ткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети ад |
бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о |
ad> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те |
="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— |
на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био бли |
имо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то пр |
на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на поп |
.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има |
је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, са |
ну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово |
о госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је |
ећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи |
ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се р |
крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видим |
требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела |
ући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно |
а исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је к |
тани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{ |
м га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досети |
S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> < |
тварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type= |
е се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепасти |
испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свр |
матичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулско |
се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занем |
о те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки м |
да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео |
о удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепниц |
ног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Им |
вршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, п |
е и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло в |
, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно так |
ија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели |
онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако |
че све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучество |
о”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам ш |
, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита |
могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мисл |
, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Мариј |
романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједан |
то је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, |
читеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и |
мо по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе |
и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров |
гне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо ј |
чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у мас |
мија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију минист |
>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога да |
поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп к |
то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т. |
о дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жа |
и бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту же |
о је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочит |
нађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слуша |
родавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науч |
додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се ду |
аст.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара |
рубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је х |
пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратил |
пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под к |
, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима ј |
едрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</ |
>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја на |
у мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— З |
кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донел |
се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигош |
олицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са п |
у, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се кол |
е идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар н |
кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала ј |
{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености |
је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> |
а.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло |
— додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су једа |
нтерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двес |
ве дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од м |
ет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после чет |
ба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко |
ећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, |
г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагањ |
за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архима |
ам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет |
месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Б |
спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између остал |
диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп к |
пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођ |
о и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја м |
своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не вол |
афски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Бео |
сној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао к |
дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и |
која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено с |
Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, д |
уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време |
а и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечиј |
а грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи м |
Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> < |
у за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут на |
лабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа М |
ате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у це |
е параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, |
подине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар н |
а картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да сту |
ивоту.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, |
е се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главн |
и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради |
ко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопш |
од у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти ма |
није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда |
како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп |
ли — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи |
о, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не |
коше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је |
ко?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у ово |
<p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што с |
га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утек |
вора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образова |
које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубав |
љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав ов |
те утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; |
и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одма |
ме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану с |
је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у годи |
и по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у |
>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико време |
ја друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био |
ва финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можем |
раво, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— |
> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, |
} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти |
гу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје |
зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути оп |
кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине |
дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> |
ете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — ре |
.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?< |
ако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се уз |
о.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи пе |
у.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватн |
оз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине |
ара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите с |
лим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљ |
один Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била п |
> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих |
лумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам свак |
ј ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{ |
даде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> |
тово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”) |
е, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушев |
аква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога |
весну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p |
ви:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих ос |
ора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да |
> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — |
ом Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њ |
ицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли |
мала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на |
ели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем н |
ти била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не п |
несе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу |
хат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог запла |
ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини о |
вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.< |
седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ства |
> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео |
који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није ника |
у оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} |
лим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем |
ну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно |
/p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, упра |
p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или |
и закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из |
ја — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш л |
то се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у прост |
и:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану |
> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће |
је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја наг |
</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Си |
су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба ид |
та носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и |
ињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извинит |
ви забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену |
аги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај об |
. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која та |
ратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем |
ад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна |
о јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужас |
и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</ |
... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> |
берцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инстр |
штво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате |
еви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио н |
и, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим слу |
н Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само |
три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то б |
тини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику |
арма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</ |
е детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита |
"248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мис |
атили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним слови |
атим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „ |
ли шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту |
се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} |
аво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти т |
прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и |
учних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сим |
</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам |
веди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног с |
еним дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на |
жу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— |
само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем ш |
вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> |
од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће м |
ита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среј |
м шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је ов |
Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече |
Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захв |
разе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> |
в: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на све |
на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’а |
оже да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би |
к који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напиш |
је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chapter |
се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена сл |
једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе |
мрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немају |
непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а |
рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Про |
одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p |
а реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој |
Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво |
оси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест |
ме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна не |
у и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако |
где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — на |
уд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, |
им, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан п |
би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду |
ато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} |
ом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хт |
, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо каз |
чни”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки но |
ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала |
позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт о |
ружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа |
озове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца по |
бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у |
обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпо |
е његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, свој |
ле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и от |
прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детет |
да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срам |
ресује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући са |
, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа |
„Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је |
те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије п |
и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај ка |
врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво |
ки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуц |
озва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој вр |
нела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус пре |
после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Не |
никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ |
научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p |
а се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши |
мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пе |
и сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво м |
Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годи |
” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>По |
за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла |
оворити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног да |
ељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком. |
ре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од је |
и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p |
у траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако |
сар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекива |
д се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђ |
о да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — д |
стане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Си |
е соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза врат |
и дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни |
а, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њ |
извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога о |
знам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка |
ма учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми ку |
а, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди |
/p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он. |
крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у зав |
в рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на п |
не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда |
Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху ви |
ц.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло |
ићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике |
и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је си |
вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је за |
више тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело. |
еседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да дел |
из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, у |
ега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а |
ој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни у |
цније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венча |
p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет км |
оје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кме |
Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер |
т је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и к |
!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, отка |
ија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп |
и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb |
вио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шако |
а којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; |
пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио |
и телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телег |
шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполе |
о исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те |
каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} |
уни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збу |
знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, са |
нов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као |
ко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од |
ено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, би |
л побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању |
јеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно ка |
и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равн |
својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, |
пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнае |
је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет с |
е почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео н |
ган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина |
, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав |
ало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он |
дио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у доди |
и још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад пр |
и.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу |
је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.< |
и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чин |
даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задов |
.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија на |
> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођен |
а, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа м |
доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало ј |
да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ по |
се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и |
љује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа бил |
реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се б |
омку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, |
понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеш |
ну славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба је |
дне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не прес |
еђу писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био ник |
, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по ко |
помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њег |
а се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину |
вор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати о |
м свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да с |
иче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господи |
икну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до |
да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Б |
во над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било |
је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује г |
ње њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вешт |
и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два |
а је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде |
цу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као |
дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ства |
је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла |
акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и |
.. шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} |
ије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Мац |
ржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је ов |
а потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ нави |
ју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња гл |
/p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до |
е описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо |
виђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледи |
о из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о та |
ји је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У друг |
божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па |
Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учите |
о дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју |
а и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђ |
де нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви и |
вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спава |
>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви |
асебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шиб |
и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати |
е раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао |
данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Р |
ња и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког |
Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> |
пет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном |
сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Нед |
најете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав |
на сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом сас |
дно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него |
е прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало |
казама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно |
азио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музи |
p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за стол |
n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га са |
спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекива |
9, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> и |
кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид |
ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кљ |
је писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После |
ђено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, |
е ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не ид |
ристина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху пос |
отестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за из |
господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарст |
S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце |
сталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдего |
т се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{ |
ански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао сва |
ричи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио |
е видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ |
жи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе |
<pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p |
кињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима |
е то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у поход |
.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, н |
а, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строго |
ме није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о ту |
отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав нова |
там — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, |
а, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београд |
највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редо |
сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За в |
или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли та |
жем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — ве |
то мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да п |
и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> < |
о недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Зн |
ризнајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а |
„не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљ |
риреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојч |
м:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега за |
оста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника н |
не; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се |
две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађа |
да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепни |
ни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Неде |
од мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и без |
и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једн |
како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, |
је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само ј |
испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" / |
ије то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одист |
з те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, ко |
те, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на ис |
замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и |
прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут |
а Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани с |
доје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} |
Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко |
о на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа |
да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на с |
„Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду... |
требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> |
, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="2 |
едини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплати |
није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би заба |
уштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „ |
Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, бил |
о госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који |
/p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично ни |
нашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још |
е вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример |
одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуд |
ворили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њег |
а прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb |
ла одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода |
иском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отвориш |
едстава, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је п |
Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у црк |
{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> < |
ерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола |
та и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Из |
и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розо |
p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је |
задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а к |
о никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђ |
е, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партиј |
ко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госп |
талих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње разв |
вац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образуј |
.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно. |
коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је |
ћи да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин С |
о дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— |
да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад чове |
Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграф |
то беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) п |
овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ј |
ла сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живо |
дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Ј |
драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје |
који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви |
ио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога |
шици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n= |
имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, тр |
ја је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење само |
олом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тра |
то већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција |
како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако |
оследњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у |
нога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у |
ожете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћа |
ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви |
о сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кули |
и је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би |
га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде |
кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго траја |
ими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, та |
ослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, ка |
он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под ма |
<p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што и |
о широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод |
ш непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само |
{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} |
резова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао |
иту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку прог |
и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> |
до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на поз |
итао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све |
почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских |
оном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку обла |
удбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се |
у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . |
</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек |
чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свасти |
гољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> |
вао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би т |
арама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао |
еговом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суб |
ај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жив |
кту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и |
ао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, |
зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли |
и змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> |
а као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кон |
ју, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „ |
ро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска о |
крштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут вид |
и, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и до |
име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечаниј |
новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце |
ез операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па м |
а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске пантал |
ети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице |
>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног му |
у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер пр |
увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је |
/p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле ком |
А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нис |
та жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била |
p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдск |
, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поква |
соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто пок |
творим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти |
ива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај па |
p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никак |
аваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се |
ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то сл |
те” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао по |
ком, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били |
оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда |
а и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћати |
и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најд |
су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да с |
сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на |
шно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише н |
и попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за |
— ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.< |
јом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић |
е почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се |
кт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила. |
о се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где |
ине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p> |
дова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрв |
> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред ве |
ти неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</ |
ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани |
, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец |
пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{ |
кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p |
ко богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, под |
седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин |
а главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише |
носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p |
{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонц |
еши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> |
p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— |
како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је |
.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико |
јашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Ма |
ак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да |
ово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се д |
реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројава |
она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим |
, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш |
се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још је |
.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овам |
х већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... т |
тина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осет |
нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некак |
S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим ст |
духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се |
крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се |
лу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговор |
е зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко |
и колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p |
леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега нав |
ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим п |
е сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступит |
т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају с |
неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече нек |
се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину на |
ре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих |
ек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако л |
ећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмирк |
па!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено То |
одар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак |
огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, цр |
ене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вин |
рса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> |
!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> < |
приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак |
закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да наб |
па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљ |
есте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно. |
то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p |
музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, |
извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у |
драво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете пред |
док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сом |
во отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хот |
м господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из га |
е и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређ |
м, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фић |
p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а |
и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> |
сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>К |
ена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Нај |
ах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелист |
ји вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној |
да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чу |
{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике |
али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине |
а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, |
четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па о |
четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска св |
="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и |
ма три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре |
{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, т |
”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштв |
лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у ус |
сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљ |
..{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разл |
ло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи у |
дстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није |
на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно св |
не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изг |
ћ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја |
управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, |
срет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељкови |
омента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Т |
ре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, |
ок је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p |
ћуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао у |
е каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да |
хола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћ |
уме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из |
ј губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слуша |
се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот |
ли писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у т |
творене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прек |
ше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договар |
а пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; |
у га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> < |
бавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме тро |
о проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} |
и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то |
тпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је нек |
делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га оп |
p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како |
едалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није п |
па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га |
пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их пре |
>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој |
чао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Кр |
ко то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби |
ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад в |
но и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како |
сподин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште канд |
арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, прими |
смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасполо |
>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — |
</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче |
"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим ром |
<head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у |
љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био |
а њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} |
ини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред с |
затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се за |
ве му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га н |
т пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био |
еданаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и п |
асно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седа |
Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преп |
<p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био |
остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратим |
мет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у г |
ter" xml:id="SRP19021_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У прип |
ва у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила |
Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца |
звири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ |
у поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шам |
.. — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седа |
оспођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог пр |
тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му |
ља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи т |
жем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако |
то баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., к |
тао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекрој |
ој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се |
итница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конфер |
он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегле |
ава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, в |
се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> |
ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, |
p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем |
— Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још |
ри у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп П |
ије хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је |
нице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници р |
ило поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара |
кију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из |
а очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{ |
ку, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје у |
полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, |
ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n |
ао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, ник |
— па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођ |
трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објав |
ју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти св |
ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чини |
ао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литу |
, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се |
, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три се |
цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трч |
е била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, |
беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова |
поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси по |
а тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по ч |
имо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге |
е згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— |
него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> |
еда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, |
писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> |
е, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p |
ц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она |
друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо б |
</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске каси |
е три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој |
ке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у гру |
уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно разм |
петану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева |
девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест члано |
дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — |
тави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима |
ју?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отвор |
цу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето |
у појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа |
ласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим |
њу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у д |
која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаг |
/p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списко |
ладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} |
воју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно пром |
причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће |
љковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало |
да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од ре |
артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетк |
ме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која |
е се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се консти |
би листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој |
а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прош |
пелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p> |
се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћут |
овку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — |
о у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратн |
оме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење зван |
ене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су |
све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што с |
на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми |
, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје |
, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— |
леду задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши о |
онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није б |
за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан и |
лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп ч |
ивот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о оном |
ник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} |
, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — п |
лиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, н |
дидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. |
прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, ш |
чунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на зе |
та ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу |
ећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена д |
вића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . |
една лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{ |
2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенки |
>3) Једна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Је |
бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како |
којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S |
од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> |
ј ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно |
да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу |
поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.< |
Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само |
<p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! |
ере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шам |
оме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника |
и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост заврш |
а, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке |
сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него |
е тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је |
соко, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумиц |
ј седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до какв |
да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се ма |
исам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио с |
чна.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А т |
канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на |
а; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а |
већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и пр |
но и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут |
да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу ка |
/head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је |
веде 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли |
} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и ч |
а каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на д |
ивоту математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које |
етка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> < |
А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је чес |
стина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер |
ади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце |
џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски |
зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по душ |
етету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђа |
лађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те |
су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који |
прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако |
<head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су с |
21_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лиз |
<head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањ |
15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја стра |
а би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Марино |
е као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час |
ђутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да |
дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто |
па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S |
Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него |
че?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</ |
очи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овам |
Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корак |
а неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S |
за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и |
то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> < |
да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши |
>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вешт |
а и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. |
вене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удови |
ишта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па |
говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази |
о и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крњ |
где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почел |
<p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав |
е праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше |
е праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; |
е праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи |
завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна с |
жвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не |
еоград, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она |
е ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и |
, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, |
ила пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепи |
едни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} |
рдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него о |
ром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја ва |
сио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађе |
утим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са ба |
, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несре |
крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у о |
и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома о |
гра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са о |
марно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита што |
у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан |
ло исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави гос |
о, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конфере |
узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> |
ку, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по |
их тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образ |
ш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p> |
та био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војни |
буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из слу |
у по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није |
вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи |
а-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> |
баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се коб |
S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не м |
наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет |
је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те н |
илику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде |
ио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако |
од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега |
оји је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здрав |
прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштован |
унава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде. |
ти.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припит |
</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} |
аде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац |
> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима |
е половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају |
да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} |
ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, |
го да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</ |
фских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те |
ели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су своји |
ави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Заш |
поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! |
онови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да пром |
Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — згр |
а се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва и |
— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да ј |
ких речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, |
е су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" |
ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново о |
и и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би прира |
пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не |
</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице |
је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да ц |
тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из кан |
и кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног прире |
не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити. |
, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три ч |
лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно |
мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удар |
другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни |
сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Нај |
е рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се |
Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно дв |
руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтел |
ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо л |
е од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> |
бојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господ |
ну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и у |
Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, са |
е ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p |
аест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — |
би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Мно |
ој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број! |
У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши |
ења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је нал |
чити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор пето |
</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу |
осподине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се са |
агње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмет |
варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани д |
епница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у с |
узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} З |
и у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад |
им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им |
о је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обр |
Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратн |
објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у |
а отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све |
ог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Н |
> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га |
риправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се |
је више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на п |
з лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по |
тиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све |
ке мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због |
мет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је в |
ице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брд |
олим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p |
о сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> |
елети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспектив |
ше лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године |
еки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, |
е она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није |
услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем с |
.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питај |
таде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позва |
есторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад |
ка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузам |
ги је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа. |
оби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, пр |
ну жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног наче |
кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад |
што и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега |
тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!< |
о сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци! |
заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред |
рала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама |
а од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, се |
е Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и |
су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време ти |
решне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, поглед |
давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се |
>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамв |
цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће стран |
и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад |
ења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме гос |
о самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца |
малност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице |
ути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој |
у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде |
о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа- |
ма почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да |
по за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џеп |
ога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да сво |
мшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна из |
епи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава |
ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнији |
убав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели |
ом Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани про |
оград на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло |
у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са ве |
кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су св |
и сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост |
се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње заврш |
а на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што |
енција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одб |
азнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, пос |
у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, |
како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарал |
и пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на о |
, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп ч |
е нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кро |
је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву о |
споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и |
заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гости |
који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим в |
носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} |
дна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката |
ешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>П |
а-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позна |
азговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог |
лов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја |
а из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи |
ко си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који |
тељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и н |
осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чарш |
ин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— |
{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман |
ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева |
во погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она |
p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва нај |
тавља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> |
е се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако зб |
ска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био |
ста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо |
ругаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати |
погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање |
а сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, |
заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при |
<p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, |
у је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите за |
м се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како ре |
азумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки |
две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим |
ц.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даљ |
лете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала. |
а држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај |
као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте |
нула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да |
ИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не ср |
екну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази |
{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете пра |
да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их |
д се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у |
боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Н |
ко паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењ |
и.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по |
а, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога |
ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче |
прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све |
рати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви |
шао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У ва |
апојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} |
уотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— |
} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну н |
ћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну но |
оћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/I |
у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими |
и врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ |
оме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не |
се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо |
оња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш |
едали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а |
ја је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место слам |
м десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате |
нога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учи |
/p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвон |
} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би за |
ету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека к |
смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала |
на, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохи |
е језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад дол |
ога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми |
настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш |
ризнаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те на |
скате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љуба |
S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим д |
једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, вид |
p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излеж |
олим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" |
је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити. |
пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала |
гантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побег |
колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не каж |
ете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и |
ећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као |
са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно |
нцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> < |
стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто п |
а стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, ка |
не, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога ро |
устио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу |
.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да заба |
исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — |
то он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весе |
шицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, |
, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам с |
Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина |
сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе об |
много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> < |
покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем м |
цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и |
рофесора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа после |
тетом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек |
/> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи к |
го више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> |
пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу |
е служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротиј |
каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он |
пла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би т |
е власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче једа |
њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите јо |
да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали |
и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек рас |
т заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу |
ислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек |
чке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазив |
овољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Ниј |
<p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али |
Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се |
на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, н |
да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти држ |
гај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једн |
ео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигр |
гло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде |
гледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још ма |
а.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за |
кара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна |
<pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено г |
тулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госп |
/p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се т |
да бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у |
вно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како тво |
капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама |
га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је оче |
и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" |
еру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била ни |
Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол зал |
оји кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је |
ч од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја прими |
да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двест |
оба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вече |
узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њим |
и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живет |
ост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се по |
морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће кар |
учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица. |
искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> < |
збиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> |
ти.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима |
учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи некол |
идиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носи |
д Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} П |
е рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Е |
еног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васи |
са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако с |
да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Н |
то предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, кл |
ца Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху |
шних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се |
е протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао з |
у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код |
м у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милев |
па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, може |
.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али |
се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали |
ји је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одгов |
ас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај |
уго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а дру |
обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комис |
дно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, |
јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се н |
о му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напр |
премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили |
} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је вр |
м речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао |
ео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом ми |
лужбу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о добро |
илија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он |
же женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од |
ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздр |
мена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво |
це па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сце |
противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао как |
шеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће |
већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика |
29" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа ве |
ова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у п |
та га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p> |
Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио |
О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која |
је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n= |
вицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је д |
.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао |
рса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
ах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> зна |
мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову с |
едан господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник минист |
где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и |
омаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да |
шао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану слу |
те.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању д |
} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање г |
одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некршт |
ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило |
они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које |
hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Го |
дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стре |
илеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није треб |
има се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове |
зад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није до |
<p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <p |
игант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорни |
p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Се |
да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеа |
то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у с |
p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дак |
о чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један банд |
ив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепан |
ремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да |
ошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <p |
а, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За т |
е задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бр |
гледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма |
њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p |
— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то |
у и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити б |
.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родил |
Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао |
о посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се |
ењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји |
госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} |
и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако |
ој причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завр |
муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после |
S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања кар |
уже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, мет |
ен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, ј |
струменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад |
.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих бе |
решни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнул |
ао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па |
аставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарат |
е поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p |
едложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет |
кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „ |
она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети |
один <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p |
је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на ос |
до примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напушт |
ма, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле |
редложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> |
поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онд |
ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p |
јенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе кој |
ико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многим |
а све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у п |
морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поч |
знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини г |
ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и п |
.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио гос |
Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о |
один Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца |
био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа |
рата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ћ |
ина вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио с |
вио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама |
ин.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој нево |
кама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није би |
оверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нер |
— вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честито |
, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, |
ечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „ст |
онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па т |
хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ ј |
ред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерња |
hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писар |
, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, |
следње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор срп |
орија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест |
е онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају ка |
е „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јун |
, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити госпо |
о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор |
в је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав |
праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто мо |
— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам исприч |
ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби |
дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лиц |
сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Бео |
који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгл |
pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш мило |
олико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако ол |
<p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све |
<hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapt |
излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из |
од среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони |
оворити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега |
.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њем |
не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио |
о.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и |
вољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалб |
а дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их |
ак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми |
смо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?< |
ке Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi |
учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — сле |
реја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са |
> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрах |
а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да ва |
елепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву |
/p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> |
S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одг |
</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о |
’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p |
пнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шт |
судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљ |
учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p> |
ј прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бог |
аш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" / |
вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— |
то, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње |
p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он |
же сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао н |
ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја ва |
Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још |
Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си б |
> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад го |
Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — о |
од самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хте |
џету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом |
да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да ви |
свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то пи |
— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Ниса |
јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не |
ове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши ста |
обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад |
та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добр |
аћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори ка |
трацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч ка |
интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, не |
на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јут |
<p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Км |
општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и за |
, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнациј |
, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ ка |
и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да |
уди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по је |
господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин С |
диш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код м |
добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш с |
ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што |
вате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах прет |
есет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и |
гослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.< |
Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила је |
риступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу |
ио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и |
врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одго |
и приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оста |
ити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни |
узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не |
правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако. |
е на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи помену |
е учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себ |
шику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли |
штина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, |
казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви |
Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p |
кали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какв |
госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не б |
ед вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад |
ељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се |
у.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново |
потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све |
да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да с |
и сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет з |
А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време о |
ће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и са |
ам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције р |
Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — |
вај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте на |
е знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да |
ма оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је т |
доше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста |
два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштв |
ати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се м |
је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у са |
ако мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици |
ли, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој приј |
с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзопл |
бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi> |
> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар |
прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељк |
ифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у х |
н од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, |
и човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" |
у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела см |
?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не б |
де до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не ид |
ник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпо |
земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ва |
па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само |
но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, |
поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млек |
поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто |
олим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> |
диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу ни |
е сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали ме |
а врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије пре |
/head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи |
овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те |
аде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљење |
и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је |
p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где |
о их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се |
— додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једв |
да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} |
/p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се н |
било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да |
</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — д |
вао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p |
који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош им |
узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског |
рела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са ст |
р са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа |
<p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као |
мо, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полиц |
трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у к |
би, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, и |
редлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти |
.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јов |
говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— |
<p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S |
а, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно г |
гу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фа |
е опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} |
петана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити |
— вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} |
шаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић д |
та дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, |
штинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеј |
ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу |
се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога р |
>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вереси |
смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у ст |
е довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да пр |
p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је прона |
а одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа |
ричама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и |
однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла м |
иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још |
кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што |
је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је |
p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађ |
Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће примет |
рговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у |
би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође на |
ама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку ве |
а га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Б |
ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече он |
овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га |
мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу |
p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад го |
анапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд |
по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трго |
дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су |
ци и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима |
один Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? |
Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио сво |
/p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{ |
а реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер |
рло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика ола |
му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли |
за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек |
</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као |
ало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плаш |
о — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — дод |
али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} |
ућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p |
ће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београ |
и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, |
пред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.< |
о једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана ра |
рте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер ва |
ка удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, река |
лаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давал |
шта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, о |
а је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили |
е, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери |
сам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сва |
слим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дет |
ко није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете |
усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не мо |
вуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тим |
зад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ муз |
дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> |
ко лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с |
идао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, по |
једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више о |
о љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из двори |
а, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се |
како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да и |
ласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} |
у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва |
ког пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчеп |
који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена |
и једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебив |
Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} |
дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама мн |
и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег |
ој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за |
обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да |
а, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на |
рупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони к |
из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут |
а им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два уп |
а, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, |
ознала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и м |
коро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} К |
ељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да |
д ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На |
Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, ко |
<p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Р |
ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут так |
шту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — |
<p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p |
нову чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати |
из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је |
раду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што |
им путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чул |
С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњуј |
жио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико п |
рло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће јед |
ном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, |
ло многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлеп |
жној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самох |
е на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам И |
усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, |
лза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Ни |
ала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онд |
а ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије. |
ом приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година |
о изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пр |
бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те д |
шницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се |
ма људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и |
?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи об |
омешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу т |
прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ ос |
а нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била б |
ово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и јо |
су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се ума |
де <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град д |
на љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и |
ти у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најз |
на, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p> |
зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под |
већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је изве |
вкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свеш |
главке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису го |
но сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о |
сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и |
!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би оглас |
риш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Кол |
ије госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и г |
ор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па |
што не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} |
ари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски |
џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина |
!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она зам |
измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава че |
чеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само |
она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена у |
варам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му |
ма — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> < |
електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централ |
ек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p |
еклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно. |
се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type |
уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јо |
итну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n |
се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Ми |
, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши |
оћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Каже |
обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а |
паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцло |
а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева усп |
ехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи |
уше, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинс |
другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, |
ремена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће поче |
апетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и п |
двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито побед |
ором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде |
оцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али |
добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од дв |
} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чу |
То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина к |
илић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на ме |
.</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрд |
но што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола |
<pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S |
е да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и нево |
се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А су |
бав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише |
па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојни |
и месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати н |
p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад м |
у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из |
бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало |
ћ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> < |
попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти с |
тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> < |
ући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на к |
у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је |
ка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче н |
улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави сам |
ше им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Как |
олико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као нек |
е глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцела |
/p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до ма |
а како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то д |
авила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле ниг |
ер, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да |
завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и с |
а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, ал |
ублику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — дода |
урић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да |
плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратим |
не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно му |
" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре |
итлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и |
</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да |
е тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа |
шко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обуч |
ало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да г |
ајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немој |
под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није |
а виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, |
деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Ра |
иста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвок |
а би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! |
у света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а |
вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се |
и да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздр |
адесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а прем |
елек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би триде |
, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држ |
мпе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз проз |
и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извир |
етири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да |
оглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорн |
како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> < |
— Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркв |
агедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро виде |
ње.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, |
на усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најп |
ио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, |
за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи |
бало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела са |
ушу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах и |
док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седн |
вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети |
, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би треб |
вом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе |
ипеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> |
очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и т |
како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала пр |
ерциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као д |
о четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је |
ом страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује |
разом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се бр |
почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја п |
<p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрх |
става држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али |
у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да ј |
јао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви |
звикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опе |
о међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и |
да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све |
ја из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта |
урио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са уз |
тити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није |
гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Зами |
спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, |
етан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па |
у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема к |
— скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди |
А ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине н |
оде, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су п |
вац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се |
даје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, к |
мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и |
ли изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напр |
сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити |
сам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо |
лучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво |
рија моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> |
— и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао |
А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из к |
Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да |
осле на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па |
ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на |
ента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиж |
е конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваш |
арства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло пр |
а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто |
ли дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши |
ођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговар |
уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандрк |
амо прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није ник |
ућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; |
а се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите најве |
године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели в |
Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако |
ка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и с |
} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште |
ење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонс |
је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска са |
— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет м |
ом, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би зна |
гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те поче |
ни кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање пост |
чај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњава |
задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S |
Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, п |
зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, р |
ад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се |
с дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома с |
зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде |
е у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихра |
се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орас |
> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески |
унио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави: |
о поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога |
в иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би иск |
о.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачу |
ило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и п |
ви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је го |
довица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би |
јатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, уз |
о из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајућ |
попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што н |
н савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb |
?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао брк |
се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до В |
јатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врл |
подин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну |
јем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Д |
творише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на зад |
јпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица о |
усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, д |
ном преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде |
оше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете |
о.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам |
<p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да |
р, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви |
се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји |
свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом м |
не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а посл |
у; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек |
.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се |
д је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник м |
Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин |
сови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ус |
чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор пет |
знамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не |
вим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу |
Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу т |
о, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забу |
свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што ј |
рили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет |
ими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Неде |
ету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио д |
арка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље. |
лицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — |
израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није мини |
кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би |
p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио |
о је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје |
омишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог |
м.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уоп |
и управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авл |
пут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једно |
а и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Н |
ко уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа |
а чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па т |
p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете ча |
у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, |
ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не |
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} А |
рлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи пр |
образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину |
пасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познал |
сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док |
сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја |
оје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Тре |
се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде де |
им на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласк |
ам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљ |
тумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му ј |
дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко ва |
р снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он |
је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако шт |
у и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе т |
н до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога трен |
а, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељк |
да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах исту |
оја је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник минист |
ђе нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч у |
кову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То |
ајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђош |
нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички о |
сно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; |
20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој варош |
ане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из к |
ели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда |
главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана п |
.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од ње |
на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи пр |
ишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она |
и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у |
нада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> < |
рате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име сталн |
престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наил |
и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле |
на изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и тук |
са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали |
о те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попад |
Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите н |
<p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" / |
попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се по |
м да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали ка |
било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, збо |
еш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће |
е прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Б |
поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— М |
} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра |
е при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се |
> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о св |
p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а па |
ао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, |
још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Кр |
нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти |
нови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествиц |
кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> < |
— настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није |
сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се ка |
p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — о |
p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га |
м људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, < |
лева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му ј |
митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.< |
ме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је па |
та прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној му |
кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква цр |
— Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да |
а пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети |
{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ла |
</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као пр |
а Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па |
боравити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} |
з речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев исп |
то је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата |
на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да |
ма се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Гос |
јац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да веч |
а.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, |
ар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова |
орган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица посте |
дрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обр |
, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео оста |
ото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељкови |
соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па г |
рдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и |
патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско п |
почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да |
прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљен |
, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Ка |
бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међ |
амилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли по |
вар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша |
е зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад да |
се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад |
и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На после |
нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’А |
не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S |
ану.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.< |
врши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крште |
рце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није л |
зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— |
— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учини |
свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на ње |
о.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месец |
Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, |
ако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче |
</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, |
врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана п |
пе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мант |
бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се о |
ресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи њег |
{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p> |
се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало |
ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и д |
најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало д |
— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нам |
реме игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, |
ења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити к |
је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и |
, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су исп |
задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити |
водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих |
плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом |
ашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час |
твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно др |
го се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нек |
увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разго |
ји не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише те |
?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете |
при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана |
ечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће к |
вца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем |
нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— |
вори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} |
и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја |
живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред врати |
ам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} И |
p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком к |
ер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се |
да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то ум |
в, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по |
крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику па |
били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се см |
ч детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо |
че опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени пре |
а би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам |
{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, д |
нансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу |
.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му |
укао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват. |
вог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а |
а видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи. |
у се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако с |
Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгаје |
нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општи |
ико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарај |
p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богосло |
су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену се |
трашна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном |
а хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због ј |
„сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако ис |
да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај |
њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.< |
после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје |
а.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 1 |
ар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господ |
о код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу гов |
иња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Леж |
ити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, с |
он грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али о |
на и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Мест |
рује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа |
>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бриг |
агедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава го |
?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за |
где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Дан |
тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под св |
ти како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио ч |
жни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао |
приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снаш |
ану.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.< |
њ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сас |
а дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери |
="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Ње |
се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари |
ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред |
оравиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар т |
а младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански и |
аше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Ра |
у.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.< |
аноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још |
илука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће д |
могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео |
ог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> |
вљује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је ве |
а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Ј |
се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи к |
а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, |
гу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му ј |
јми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није мог |
ним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио н |
ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче |
како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, тр |
краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу |
аље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота |
Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добр |
Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па у |
нови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у к |
од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избе |
нем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, |
кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је |
епо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу р |
кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је игра |
крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се гово |
е поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта |
е врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана |
у.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преп |
пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задоб |
шћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и на |
о није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима |
е умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска |
је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди ж |
а којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву у |
клонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> |
ио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји |
да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, |
адесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор ова |
вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он |
ла љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине уве |
м у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се |
ом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво |
етљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” к |
е кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, |
некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану јед |
у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али с |
у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.< |
ођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јест |
е ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа |
тијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осет |
и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасн |
љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и п |
тку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снов |
а ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и о |
го да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" / |
емасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола |
ајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и |
иш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p |
i>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу. |
>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, |
павати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с т |
кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> те |
дисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редо |
Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије им |
да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити |
</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес |
нова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> б |
утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви |
затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни л |
кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш |
и: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то ниј |
— није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи |
еђа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики цр |
де до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљ |
, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лак |
још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврће |
тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват! |
зговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати как |
развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па |
купљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо д |
док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам тер |
ка изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то в |
у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прили |
х бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да ра |
е знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, |
арочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, |
е пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодств |
рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам |
о платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.< |
ање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" |
Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узви |
тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по |
ог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не |
за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше |
ут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, п |
, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите увере |
нистар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и |
је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је н |
увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо |
же — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е |
шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Т |
та девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно. |
/p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господ |
име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се г |
колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек рас |
вако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком |
не не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је д |
не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу г |
земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како |
ка и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо |
но допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде |
гром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игр |
да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та пита |
<p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закљ |
о Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она |
рбо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</ |
> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се по |
је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању д |
као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, наст |
ли једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну |
ироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто |
<p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:< |
био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онд |
обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш... |
вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!< |
угим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, об |
<p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванае |
у и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример |
а плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко |
„Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, |
.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је пр |
е претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе |
одитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како т |
под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толик |
оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, |
о увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разгов |
томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад п |
оња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао о |
новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће |
а.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се |
ив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо ш |
навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те нави |
S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено |
живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних реч |
каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, |
оге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за |
едељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигеро |
положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко |
”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као |
је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до |
то су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још не |
ма које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас |
или онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо |
кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, |
ара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненад |
ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, |
љем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то ј |
с је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вел |
на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова бру |
р српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче нов |
ола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склон |
већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастик |
тима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у ње |
.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас |
н дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да вид |
м, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан |
Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто |
јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог |
учи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га гос |
а, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и друг |
аже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљени |
отреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љ |
и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар |
како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси |
>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> |
а кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толи |
„</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, |
ји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сас |
и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </ |
ећ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше |
вица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да |
ово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчаје |
јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје |
фановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли сво |
же мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет д |
мислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} |
акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену каш |
Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо на |
ике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум! |
муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, |
с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан до |
али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је |
и бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с је |
ило лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{ |
најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ |
етнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n |
о близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га |
еповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и д |
ар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одгов |
а и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, к |
потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по |
ћи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клав |
/hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих |
ле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебе |
сани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, п |
адржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S |
се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="2 |
оспођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу. |
главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јо |
богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазна |
акнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупи |
од њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, |
о сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу |
лите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Ме |
човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опс |
ра на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бр |
и мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својо |
ом, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То зна |
, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако |
ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, он |
ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, п |
а чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, |
пођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви |
Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</ |
као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по м |
оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да |
а строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</ |
„и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време т |
Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n= |
, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врху |
у лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су н |
метничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, с |
ма изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</ |
ерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио |
— а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе |
сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не |
ц у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса |
ћ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</ |
едан чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата |
громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, от |
данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни |
наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је |
о не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина |
ога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно с |
о родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем |
е које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" / |
Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, как |
о главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и пос |
о поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога |
неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету |
јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да |
на ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу ко |
последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, се |
апоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћ |
невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог не |
е у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дан |
не допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последњ |
поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не мож |
рестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, |
ити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше |
и ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разгово |
порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор |
пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није н |
крено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} М |
најући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у |
они од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унут |
ли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је слу |
вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда до |
људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилија |
икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што |
ове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитеље |
идео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, м |
<p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам с |
у касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два т |
ације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ ис |
у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му с |
изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде |
ла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира |
се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма |
мро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођ |
— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Обл |
се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p |
мет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета |
није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад |
те замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.< |
о просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата |
Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви |
а, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охра |
госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спав |
ће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да |
женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен ка |
и Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она |
ћа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, |
приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе сто |
вану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавај |
чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и |
Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим |
штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ |
аже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, |
алијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: |
р не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћ |
ви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуљ |
и помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то |
вијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Ст |
и све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на |
еда лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да |
ељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помињ |
га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом зах |
уп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како б |
тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједни |
осле не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба |
о преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и |
јаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера ст |
ад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p |
истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на пам |
и новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо |
ја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз п |
и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „ |
доје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је поз |
љи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да |
је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два |
нојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док |
некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио |
отив речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и ј |
штва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Ост |
е то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за ј |
своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од уч |
еме службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — п |
ма и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, |
е излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје |
ристина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је |
и помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који |
о можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него н |
знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ |
т-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему |
е да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па од |
о јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако И |
у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од пр |
сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тре |
р нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погл |
Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама с |
ао што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На |
брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му по |
огдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто |
ва учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо |
ма:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама |
ко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погле |
м стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по сел |
инара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужуј |
еко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам |
а рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети |
> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онд |
чину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте ни |
дате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једв |
луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што ж |
изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој и |
лану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, |
а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ов |
пођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не мож |
То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инст |
.. учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп д |
вори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже |
к, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али |
скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> |
услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, ни |
ине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и цр |
плета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, а |
је.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену |
м се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: |
диш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени |
/p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне |
сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело |
се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад |
ори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може |
кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, |
али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац |
Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли |
госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, а |
ш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> |
и ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” |
— као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор |
т, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара |
даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати |
капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете |
учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господи |
опасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође гр |
јте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... |
ш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели |
је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по К |
?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повре |
ју шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи. |
у, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише иди |
, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле |
шта да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде |
го одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи |
паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми |
а бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p> |
решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има |
и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје госп |
ате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" |
формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато |
, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде |
је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је д |
осподине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!< |
н пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опе |
и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће би |
то да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p |
дом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло ра |
! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер |
могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћет |
за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p |
го хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао по |
ао у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радој |
мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, |
итавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабом |
загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми по |
да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој |
не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало д |
head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Оби |
далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промеш |
гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи г |
у.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е |
ита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињ |
Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p |
та:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко на |
ви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле |
и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се по |
тра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам к |
ос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му |
, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апе |
ретрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју ж |
b n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како |
спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због |
брати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p |
м то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много |
х чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју на |
ља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све |
не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква |
p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима |
p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, |
ем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за при |
тменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Ма |
а карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно про |
Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме са |
ену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само |
мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те у |
и казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују |
дите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да ув |
, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје |
ју.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па |
<p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће |
</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да паз |
по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госп |
.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га |
ко, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} |
вора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћат |
воја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем |
љи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије од |
оче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори |
утем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, в |
роговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би |
стави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то ни |
то је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и |
оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да гов |
о што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у |
с, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ј |
но и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика |
млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је н |
<p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не д |
од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.< |
p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не |
ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напроти |
дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабиц |
n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због то |
а, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се |
<pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он и |
рењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро |
Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Од |
>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да ког |
/hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева< |
те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је п |
капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер |
у” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састоја |
> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</ |
нам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, |
да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дет |
ештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена |
о лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубљ |
да у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, |
као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине То |
одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим |
/p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је па |
/p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као |
ачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У ка |
асину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, |
, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послу |
ј, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од |
бирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="15 |
ди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који ј |
мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p |
а се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да |
е имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поч |
везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је ве |
ну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике н |
Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село |
опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име гроз |
то склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера им |
исан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој |
о искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она у |
ди.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> |
свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајућ |
лаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избе |
Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао |
и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> |
кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила |
гађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му доне |
нуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је |
к матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори мини |
хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, најв |
ирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред |
један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, |
ећ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сас |
вио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" |
сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих |
’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда би |
додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи с |
ео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и |
е послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случај |
p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зине |
а буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Д |
> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је цркв |
ао црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу б |
вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра |
им, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд |
можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите |
Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S |
ет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесе |
ацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремен |
>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, |
свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, |
н пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на ши |
волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а |
савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што ка |
И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свим |
/p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате |
јан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, ал |
пита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, |
акон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, |
опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, |
Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех с |
оп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати с |
на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде ф |
у некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} К |
илева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она и |
же сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” ил |
па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је |
кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, го |
не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сим |
ји је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек |
не, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант з |
Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико |
каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="22 |
ве што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толи |
ажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у |
је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> |
стан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем ва |
аше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. на |
и она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад |
ама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— |
етрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећ |
мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочија |
иљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замуч |
цу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како ј |
и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p |
о га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крст |
пут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора м |
ледност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који |
ротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, |
во кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако с |
е то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n= |
Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Си |
ки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, по |
то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га ма |
ким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, |
, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећ |
один Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално н |
и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој |
цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па |
а где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, |
оворим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— |
учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви по |
це све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на при |
ако би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а о |
ао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S |
кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што |
колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре рак |
Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца до |
сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. |
а плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у |
уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако |
горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти г |
због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког вел |
то се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима. |
а види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, |
абрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му н |
н саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести |
седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и |
рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као |
се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у о |
орити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових ре |
ко да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи преда |
удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандис |
>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отвориш |
ешише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим у |
дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујт |
у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S |
Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p |
једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти сто |
ла, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или |
а деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар |
данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; |
атике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор с |
љан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.< |
отичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да с |
/p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... |
— а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Р |
рши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, так |
редлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, саз |
о основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да ј |
ничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за т |
писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша |
чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико ни |
за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да и |
у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p |
израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да ви |
ну како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о ов |
лази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих ром |
кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p> |
ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тест |
војој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим сп |
а, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи до |
Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</ |
p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и |
те стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осе |
p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — д |
тој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никак |
јеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибр |
е господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су |
па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Д |
све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или проз |
се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се пос |
је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како |
егдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, ниј |
и приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у до |
с’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> |
чно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам |
рабрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је |
ор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> < |
ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то н |
ак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> < |
авило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, прив |
е жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, нас |
атан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите т |
есвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара |
дла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је дв |
собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све |
ко се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и |
, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донел |
велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је по |
четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, кој |
дно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише |
ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Б |
могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p |
>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из |
уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— |
<hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S |
p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> < |
А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — по |
у идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крш |
ко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се |
о, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосл |
кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија |
нила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живел |
је то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, как |
ија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>У |
вршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, а |
д пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, |
ма говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец |
закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ зн |
којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у живо |
га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то с |
у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суд |
писати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разби |
ослу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, |
е друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продуж |
ка нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљ |
и био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, |
ли који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп шт |
ле које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе свет |
а ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, |
— рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до |
господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете н |
а као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо о |
а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато |
— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему |
него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је ј |
ти.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запе |
тседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по ко |
и имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и |
у руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну |
предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, |
, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћ |
им за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господ |
руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој с |
иш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> |
.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић. |
>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, ал |
да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, |
еговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пр |
наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једн |
па-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Свак |
p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја |
и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и пог |
ликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жен |
а то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А и |
ује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — |
?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се прид |
а диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто пр |
, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чист |
ет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је ми |
и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем д |
инама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена д |
коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест год |
имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова |
навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” |
"49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што м |
вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, |
hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор мор |
еле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и м |
ним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се исп |
бу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узе |
глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома |
у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту ж |
ад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> < |
приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од з |
рбији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљес |
пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општин |
акој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му гово |
а је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав с |
ри, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још |
радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их |
.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и поп |
ичао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазух |
м те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се |
чуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено |
рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма кака |
је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скрати |
нам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака |
ако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је |
Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихват |
ош једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из сре |
<pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> |
ио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p> |
шију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу |
у у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те |
поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да поне |
зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта |
газио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те би |
говоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, |
ј ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је н |
боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S |
ер, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је д |
ва господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у |
а се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб н |
Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, |
е одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба дод |
у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са своји |
говор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русиј |
јима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вел |
н писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што ј |
и дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже ме |
покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, |
разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати једа |
примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје |
ану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, се |
мам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да |
обудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Пет |
ам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да |
е грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпав |
ича све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан |
и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јас |
Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети |
и дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку |
о би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није |
/p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица |
е на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у |
шта о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, |
ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин |
.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уш |
шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло |
фе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их |
ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђ |
се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је ком |
ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако умора |
аже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, |
речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на кр |
екунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како ј |
, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, к |
бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само |
n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — |
носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се д |
ича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.< |
госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је < |
полеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај са |
иђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника ди |
весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут ув |
знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти под |
рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</ |
р према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверава |
жда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми |
ја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div |
носиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико н |
а које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запре |
тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар так |
познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, ка |
пет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку |
а чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посе |
смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у |
ат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p |
едам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својо |
</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта |
е граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палил |
ј баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му нап |
леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и |
аја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши ч |
— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво |
дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сеља |
као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп И |
па-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и |
узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, |
писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, |
на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је и |
рате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког р |
шта ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} М |
леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачув |
па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао |
сподин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, з |
е како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она ни |
рочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прел |
пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit= |
тике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећо |
баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно |
Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним |
{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и ни |
дмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{ |
ога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реч |
вар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позориш |
писаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било в |
ако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног! |
за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га во |
де брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су ве |
.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош |
диста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадн |
иједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у с |
ше ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да |
видеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, |
ућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} |
положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „С |
додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину |
и ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу |
за ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи |
и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" / |
"108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветуј |
о расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па |
одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половин |
ече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село. |
е окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, |
мама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, |
22" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао дов |
сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да би |
да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну |
ом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како |
>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на |
n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врл |
> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога рома |
роповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај ст |
и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено сауч |
дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео се |
ве речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су |
p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, годи |
ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — |
— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не |
дираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена |
етку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек у |
че да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, ре |
ога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Б |
и пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по прави |
аше учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скину |
сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће |
ла само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о |
гоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и б |
помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кре |
опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио |
на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало глас |
кана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног |
е, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само р |
>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију м |
не!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај к |
стри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сес |
и:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у ч |
кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикн |
ковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонс |
и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не заус |
ала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, на |
г суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му |
ктиви видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гу |
ило у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да ка |
нтије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њ |
без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође бе |
ину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p |
песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> |
четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа ка |
стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упу |
га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако |
вног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран |
?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало |
ењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, |
би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међ |
ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни |
ао заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже |
но и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих време |
ка, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналим |
е.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око |
стао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је пла |
операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку кан |
или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али вис |
азнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n |
илике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити |
p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} М |
шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да |
S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана |
ник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кућ |
" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкањ |
шло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби лист |
/p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" / |
сине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због |
заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад про |
а ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p |
м и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, ка |
исују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} |
а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази |
4"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне ва |
д неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут |
и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S |
акву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општин |
из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S |
и и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи са |
бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам |
еги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних п |
трнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинск |
тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе |
ат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш |
</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Сао |
друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, да |
ме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз о |
е канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена в |
ст месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у |
два стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водо |
мет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n |
ије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се |
он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш. |
завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као |
т пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади три |
о њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута |
один Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас |
ед нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокак |
гледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле ди |
реске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби |
о тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем |
оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> < |
ји да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код |
цени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Ма |
и их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако ј |
еза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да ка |
ак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома |
е и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Р |
н тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да наб |
не! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар дв |
строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а |
му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јо |
.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљ |
спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцков |
сподин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под |
у чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очек |
јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, д |
амо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се ти |
роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је би |
и цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој |
дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну |
<p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћ |
може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седила |
аквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и |
ркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:< |
ино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је |
ом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осв |
еђу несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијск |
е општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине |
кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда |
као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух |
ени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за |
ојачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и |
/hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, д |
.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> |
а је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред с |
— моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити мој |
Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе бил |
ла нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако леп |
и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене |
ринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква |
ако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} |
ји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:< |
ш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам с |
те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се |
првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испре |
и и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисак |
ти како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> зат |
>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна саве |
елог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p> |
и поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</ |
говори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жед |
ело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S |
ује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да |
ета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p |
ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако |
много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кме |
о шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуч |
итељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина |
аблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најма |
и капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе в |
, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{ |
да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Кр |
појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— |
да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покој |
писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богос |
кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код |
отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-в |
кође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са ј |
лзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У коли |
је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али |
буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког |
це места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{ |
лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, |
кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини |
Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она |
и како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> |
ог живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја ј |
/> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кме |
стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степен |
акле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут |
трану реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог дод |
ер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који м |
село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Ф |
а место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима з |
ам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са рек |
жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, ка |
ома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте с |
н плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светог |
ви, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n |
како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп |
ш за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, |
асмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, нег |
пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквар |
јој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је пр |
ега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа дру |
на и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, н |
И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бог |
уше Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде с |
се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од с |
будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер |
ота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} И |
ако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, |
им језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p> |
канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он н |
S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа |
ли капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је |
ином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! |
реди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о том |
одом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која |
лу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао с |
а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пер |
и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збу |
тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде |
него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, |
ом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Је |
а!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје |
г чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели |
вар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље бл |
киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, бра |
а прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће |
а је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго |
, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> |
вим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И по |
спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али |
ће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата |
један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — н |
месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А е |
ћи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конфер |
Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу гр |
ставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва доче |
у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, |
ичким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко ј |
ије пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија |
одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капе |
паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> |
и рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестри |
ју тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош. |
p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа. |
лике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му и |
е ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за г |
неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седам |
} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим р |
док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми поза |
аци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа |
ну, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} |
ши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше |
извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му |
а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћ |
ишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— С |
која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> |
о је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господи |
ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лиц |
тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подо |
и кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље за |
од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разло |
ка господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја с |
чину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као укр |
ђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb |
ла за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у |
едорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да сва |
Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве |
настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто |
Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад |
мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му с |
види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод |
аветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први п |
канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обич |
119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а |
велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаес |
варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поч |
нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али мест |
о још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што ба |
упко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, |
<p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава |
је ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући матер |
p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прили |
мо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч рече |
е да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашен |
мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато п |
знато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порез |
p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носи |
црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија п |
им рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћа |
е појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле стол |
стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, |
/p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једн |
о застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по јед |
манске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се |
у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице |
ј матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам зати |
ца по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> |
.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премеш |
уде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорг |
лати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> |
и да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су б |
их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му |
ј таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, |
научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и раз |
кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" |
Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</ |
онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни |
Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја |
бно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљик |
о једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, треба |
о сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао |
донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало |
на вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, |
дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! |
ићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом н |
а пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли в |
овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови |
ране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, в |
искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им |
бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требал |
немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој с |
иних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној нед |
једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у на |
дају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа |
вртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јорго |
авњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а |
две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отво |
а, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућан |
п, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову |
т, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, |
ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био ув |
" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у |
чју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа |
чан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он |
к, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицам |
браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је т |
ата и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, к |
чко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни о |
узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује |
олута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармо |
ио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректор |
о га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда изд |
Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу |
о само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи |
е и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крњ |
92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чуд |
манске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што |
Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, |
b n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да ј |
Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p> |
на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се п |
сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улица |
говоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући |
се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p |
асно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гле |
нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здрави |
орачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, ал |
љао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљ |
ло сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успоме |
друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог |
и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p> |
ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе |
Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад |
а као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим прива |
сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да |
сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у доб |
Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слобод |
да томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чла |
ова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бр |
шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље |
да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, |
еја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учи |
цу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далек |
погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „с |
ос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита |
и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и |
.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али |
осак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали |
акав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља докт |
да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленк |
које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те з |
е се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — |
су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће ре |
био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети |
м као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто с |
авици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а д |
тор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, го |
/> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.< |
то пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господ |
од ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она |
>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћ |
све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све |
ет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се да |
о у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, љу |
осада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, |
е.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p> |
кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама шт |
ја — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општин |
Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> < |
д ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога а |
савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина на |
настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бо |
је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један |
> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— |
како се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и |
што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није м |
да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> |
садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, |
не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се |
а’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зе |
е ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> |
ти главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара ди |
адо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу |
нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У он |
но мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ |
сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко |
приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не зн |
би да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у |
би да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше |
исам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, |
а — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Ја |
а Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда неб |
там ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све св |
ем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми |
арам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" |
близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч. |
ојави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеши |
окојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p> |
мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му |
>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, |
а Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још |
ам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милиј |
дан, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дрш |
заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ |
огод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћ |
товати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> |
е тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет |
лад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пике |
још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућа |
г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} |
м је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста |
о браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао |
а је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била наса |
ме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Бож |
врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се |
пут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано о |
з леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отп |
још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим |
ути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорни |
ли, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију |
нту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S |
, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му на |
на гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиж |
нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче г |
знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу |
а поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није |
кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра км |
ли, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па доб |
рштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељкови |
сталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као мач |
раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продај |
вала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да |
приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, |
више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да ка |
укао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије |
г уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p |
амним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерс |
срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јел |
те:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па н |
а.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; |
ћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или |
да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата |
ину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па до |
као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сун |
{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам в |
далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а з |
одине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели кап |
ору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гла |
лим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да |
а је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке |
етету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза |
ем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па |
поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје б |
а”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што |
р на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва најви |
го више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад |
овора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и |
е свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако п |
побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сас |
који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="cha |
а мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем |
е нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад в |
, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — |
се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали: |
е зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутањ |
што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изг |
муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти м |
у ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, |
лико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни ота |
едводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p |
ти као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А |
се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље |
је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који |
и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти а |
ић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </ |
.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> |
о, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на у |
ије што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држав |
о? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — |
нџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу ка |
ти, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле |
лакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па ст |
<p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госп |
урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Н |
варају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што пор |
као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А т |
с, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безб |
.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздр |
о једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} |
</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како |
зати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезб |
успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је |
н покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, |
у, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључ |
да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца |
иганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнера |
а сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно. |
ова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — ј |
и, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb |
n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што |
м ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, |
наест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје |
човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија |
е, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ј |
ишта, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосват |
и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву |
азвијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конфе |
а сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једно |
бранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив ка |
ко је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све |
Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцк |
, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим |
г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога |
или, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бе |
уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио |
ђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учењ |
ази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра п |
иоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подви |
удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— |
тигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за |
петана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> < |
з Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> |
уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун па |
то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> |
ра ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће оп |
у, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини какво |
вне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан |
лом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод ј |
дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све |
ица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и |
ој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обриј |
а, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се вод |
ву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Им |
ју у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко |
а врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног ла |
</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погле |
шајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако |
! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете |
ећ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут |
то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" |
ојој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>К |
познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким коми |
је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разма |
>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како |
опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он предс |
то и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађ |
>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала |
дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сја |
обавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А в |
ко је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести |
е децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељк |
епеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио |
то и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, |
ај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се ј |
језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје служб |
Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Ка |
строве, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме кап |
ме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „до |
те.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџиј |
јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жа |
едном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара |
човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми |
>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим |
б око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Уч |
доје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива |
удило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, поп |
мех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку |
</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да |
релепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари |
мо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике д |
е поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он |
<p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да |
, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб о |
о у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што |
т, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да |
о осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судни |
ицу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогун |
и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом |
еседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— |
рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p |
о, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманск |
<p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пр |
ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске зак |
S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> < |
а имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, ка |
ог размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Са |
ласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” |
Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p |
или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци зна |
Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погд |
и то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да изм |
ли кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, п |
ет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет поно |
тање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија |
капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не г |
ти штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго с |
годари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S |
народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> < |
ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако |
друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о |
итељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште |
наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— |
кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и |
оче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школ |
. . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци зна |
м, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" |
трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је г |
ичи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад д |
Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да о |
> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто у |
и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жил |
у, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архима |
ори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори |
опчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, п |
вој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком |
и бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и за |
сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бит |
ту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то њег |
вијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S |
еда.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да |
естила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, |
ша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је |
олазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом |
</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одс |
столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p |
узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп |
а се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било д |
ад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, а |
је јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприли |
срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако сит |
ви колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему |
ад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима |
, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској |
ам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу |
и одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то |
правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гр |
је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фото |
ру са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шт |
бу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви с |
p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, о |
лужбу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви и |
ајпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за ст |
а да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док |
>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком с |
/p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате |
то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а св |
и глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну |
што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице. |
ву и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.< |
м, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање прогово |
што проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: |
> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена з |
— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, за |
знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ |
олико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их р |
нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте |
ад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</ |
карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама отк |
итрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а |
које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвим |
е и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима д |
и, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> |
{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку по |
појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, ко |
касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени к |
ем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесе |
n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стоти |
књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето та |
лико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра ка |
еди у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и з |
стаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле к |
них људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио ј |
остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференц |
е помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, суне |
>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> |
ипела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала |
челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу гд |
еш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хо |
оћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> |
м, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да |
њиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Н |
, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем се |
а публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и |
м.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ |
дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављуј |
де више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз |
да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S |
ви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о |
ер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то д |
!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... |
вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, |
pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и к |
да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подм |
поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише |
друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све |
рува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно ка |
њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полициј |
живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> < |
, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила но |
али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, |
воме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу |
је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По то |
живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, |
уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из |
елика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је по |
168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је би |
че да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола лит |
те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред |
што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах |
дио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме р |
јио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека бл |
пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра |
м.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје м |
Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестрич |
она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и |
и изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и ка |
! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако |
? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Не |
управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Е |
ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет |
ити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије |
, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под ма |
ио је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, ч |
ад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега |
ад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа М |
штам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па |
ад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави прич |
ојне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред М |
ану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен ка |
ми питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не диж |
е послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ај |
одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај |
ва дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко |
младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој |
т још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> |
и неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} |
} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо гов |
м вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени |
ом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу н |
ала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} О |
„господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и |
S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек |
свим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на |
Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на с |
лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћу |
, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Соф |
е Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се |
Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин |
највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} |
еме његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорн |
се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку |
ица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> |
ет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино |
ренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне |
надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интриган |
.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав јо |
е руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише оч |
о да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у во |
ућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кме |
уде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку |
твима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, |
циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Ма |
у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што |
ли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав но |
а и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и |
и сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаил |
<p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и иж |
исти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета |
ела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чист |
а, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на |
” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову свој |
ђају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И д |
об жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гр |
доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него с |
его свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, игли |
, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о д |
о дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у по |
кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџ |
да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{ |
ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И е |
— ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Н |
е! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини уч |
забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се |
о, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љути |
е што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који б |
жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек им |
но, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпо |
стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то по |
елога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва |
pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири |
еба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Зн |
ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</ |
аки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано |
о дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се |
чно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сум |
проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, з |
ао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима |
ет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зн |
— увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се на |
ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра д |
а кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да з |
, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се |
<p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на |
то је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гара |
овано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="28 |
тину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар н |
и за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се раз |
овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Ста |
ако је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — а |
аци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у пр |
т.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље заглед |
акву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао р |
вао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се |
дригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпи |
је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А с |
8" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало д |
ђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочет |
највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави го |
се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> |
музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако д |
ли сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји ко |
ћ је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, |
у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шна |
ању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни ж |
ионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео |
ања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а св |
атра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скал |
адао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу п |
д куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На |
елепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрост |
</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска двана |
а светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, сл |
а је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато |
е донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео с |
ad> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад |
бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје бе |
длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, гос |
био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У |
у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је с |
и у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће гос |
сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ва |
ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Мо |
ада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, |
кин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе |
Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ н |
> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прир |
музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч преч |
имити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресеч |
} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због ко |
S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и ш |
који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му с |
за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у ци |
сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— |
и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ни |
кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрс |
он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију |
мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а |
им, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори рук |
че да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као |
а и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим к |
том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, |
ани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Мили |
н кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче |
арту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предска |
и се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није ра |
ђа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} |
та, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде |
ор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она пр |
а да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да |
дног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, |
ј — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу |
гој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори проз |
<p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад |
ишта не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се за |
ваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац н |
розор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко вели |
p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па |
е као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта. |
ити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда |
антијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову |
нам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обр |
сар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него изв |
p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писар |
римо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло |
ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком ду |
ману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и к |
ом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, |
ико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње д |
а је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако з |
ко су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не |
ан за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их ј |
уће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, |
п породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да с |
че се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, |
запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице |
учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ри |
и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он |
у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата м |
а и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафа |
ј ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста по |
п диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у л |
војој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта |
да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он |
ну, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познато |
прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју: |
страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела см |
стану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту же |
уд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га н |
уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Рис |
Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нес |
ра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући ус |
паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— |
јући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} О |
дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу со |
p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онак |
дели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више пом |
као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> < |
и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде |
оружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, |
у ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била ув |
шта.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету |
ео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руко |
ме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познај |
</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи шко |
некуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се |
крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, |
в.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> |
<p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да |
.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, |
м се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, зани |
ви да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче |
онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо жив |
— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на |
а смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала ув |
попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како б |
вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека ј |
кло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет ни |
н, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише г |
ађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао са |
боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</ |
јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да |
>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликам |
јем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребаци |
актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све |
није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза |
; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да к |
нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота |
мо паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — прав |
едном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да |
м, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, |
је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо. |
сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, |
у, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те |
добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на |
... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу |
знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{ |
ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законс |
адио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све |
ђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му неш |
оје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема |
<p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То |
но.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познав |
е поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар са |
се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} |
ошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред вла |
у бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S |
/p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми |
— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљ |
кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче |
>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није |
дем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</ |
> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала |
p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли |
ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног по |
лаве, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове р |
цкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепо |
о разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко дон |
у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врл |
> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то |
а.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па |
</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један ч |
p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе |
неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња н |
о завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе |
ни оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете |
оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је би |
е се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби |
толу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у ик |
н.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су ј |
је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да |
нити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом |
недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{ |
оче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратит |
га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегле |
ротокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под |
о, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радој |
та ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, |
побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже н |
завађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радо |
догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га за |
а врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у со |
недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одг |
т и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p> |
хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој |
а, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита п |
/p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се |
едан динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p |
је што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје по |
!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да |
о унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да п |
p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто д |
у неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да |
етету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико |
вори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је пос |
ко да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, т |
p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цр |
га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у дру |
же бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију |
т из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још д |
а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборн |
још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам п |
S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто |
у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер н |
м шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по |
а напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти с |
ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</ |
Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћ |
а.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим |
има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара |
о да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво |
ица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> |
удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— |
в однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко праг |
акалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти вино |
те ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи |
Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и да |
дили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћат |
>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућ |
огоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да |
о више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов |
/p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве к |
, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „ч |
као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно |
че сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да |
мета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, а |
кан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све м |
док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, бр |
иш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати поп |
ткуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пић |
да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата |
да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у оч |
бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров |
онови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ нас |
е опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то |
да какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадош |
понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не б |
било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака о |
ката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе прими |
е под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџи |
, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због |
Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Жив |
реја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} |
уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да |
еде бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди |
а дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописа |
неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео |
ажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, пл |
</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, |
страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видет |
дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p> |
и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царст |
ри људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попрек |
рио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар с |
а се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао |
обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о |
неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> < |
„Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде |
о. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, как |
е кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћат |
уца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако |
p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта |
е ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — уч |
Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — |
ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у црк |
п са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и ч |
кова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе а |
ај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — |
окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, |
е да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако |
е да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, |
едеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну |
сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет мин |
али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне |
јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да броји |
погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео д |
ете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чиј |
избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи |
увица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p |
ова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибр |
јањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и је |
, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{ |
да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ови |
у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са акт |
и још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Ј |
и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда |
ио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу ниј |
а актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завр |
ислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја вели |
и извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештен |
p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глав |
ши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата пос |
то је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стад |
у порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која м |
а се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и о |
кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да ид |
леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, |
.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо |
во, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико ми |
S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет дин |
и.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њ |
опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су вр |
нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га забора |
је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћ |
на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини к |
би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то |
овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној |
— па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, х |
жбе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако |
нски проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде о |
ћу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи |
кло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица |
ви Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило |
а се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Ње |
заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу |
АРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front> <body> <pb |
који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново |
запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их |
ио и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада |
зно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учин |
ај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припад |
и да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се са |
љивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћ |
погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим |
е девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столи |
и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико п |
Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљива |
А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пре |
реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно нема |
осподин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прв |
и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде |
А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати |
ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛ |
p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <di |
у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (инач |
до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календа |
се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова |
колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребр |
њима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n |
ла она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико! |
руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако от |
богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> |
икује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели |
огли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се с |
ем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учите |
а, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако |
док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћа |
су можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаво |
стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетил |
о ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Ра |
пет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, по |
{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, |
заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госп |
ну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да ј |
а ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурб |
ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пр |
3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам какв |
унуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп |
вари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то |
разу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса |
вим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{ |
кри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз |
спођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина |
о ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухват |
а видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро |
стали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше |
> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> < |
заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану к |
поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесар |
ткуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на в |
па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Ср |
горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо |
ислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и |
уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријат |
еторице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али ова |
/p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одго |
п Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те |
p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по год |
ло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још ју |
све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам н |
ша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да |
е интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И |
> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собо |
, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу |
ивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошк |
сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и |
у је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем г |
стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, пр |
се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, у |
и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је исти |
д црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео |
и је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку срет |
Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Си |
рво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унет |
мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на |
нови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p> |
Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ј |
наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика бриг |
ачин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се |
<pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грда |
ао рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици |
мет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, |
„крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да |
е поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; |
ова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког т |
д за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једн |
ли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете |
ле, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зат |
диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то деси |
<p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p |
уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тај |
дне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за |
а.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— |
ко је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>М |
у скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не глед |
ути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или ј |
оварате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{ |
ла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, |
приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S |
овек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњ |
е и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном з |
облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, бил |
о би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јо |
би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је та |
остави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испост |
то жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...< |
људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да за |
елепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице |
ли капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — |
могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева |
оше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, |
Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне ц |
ична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошт |
је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтед |
војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илиј |
ато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све |
ио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав |
анпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла |
м Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до п |
сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — |
може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код жи |
аше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после ди |
ћи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је нека |
очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже |
а, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на ње |
<p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јав |
у слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, нег |
и и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> < |
састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најп |
оличина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дак |
ала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је ро |
ње самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пр |
ам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мал |
те под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процеп |
свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, км |
се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, посл |
сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је |
мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена те |
шћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, |
м где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга |
било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p |
се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштен |
капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показ |
и до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њ |
н, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади |
попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога р |
ад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} То |
ца, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> < |
p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазн |
оси поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазил |
ћ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и |
би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе |
музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p |
из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто по |
ују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удо |
наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили |
према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Ка |
адо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} |
те: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођо |
а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је заврши |
Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да на |
али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено |
— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте |
вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут са |
чињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, |
крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица |
дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њ |
а како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба < |
ри” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника |
S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, |
p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</ |
„црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — у |
, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља п |
се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сест |
в низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има |
сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма д |
еши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жив |
Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се п |
роши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљ |
о или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, пр |
утра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту ша |
која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то из |
пратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S |
несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} |
<pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном |
шију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> <div type |
а ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? |
већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наш |
у, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прош |
нас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— |
ћ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулија |
>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што |
о је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно т |
> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај |
<p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Па |
ава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели гос |
а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу о |
кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нек |
Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека |
то је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, |
а то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати о |
о узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то |
еларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја ве |
платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, |
проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пу |
ећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, др |
> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете |
вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Вид |
овног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, ка |
ли једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одго |
љ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе |
ј њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те м |
ужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете п |
је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома |
био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској со |
ријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај как |
да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди мл |
се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набав |
<p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак |
ткако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!< |
ека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко д |
е онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате ро |
два на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи |
оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} С |
ођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је јо |
апоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног ка |
нина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удов |
едела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви о |
дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодар |
многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам |
ање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржав |
ша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, |
ми кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, д |
>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мог |
Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отво |
хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је |
век иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је |
држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би роди |
а Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпо |
итим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно |
братно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је |
и, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може |
е кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писан |
ли, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, шт |
ати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбо |
ила прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро |
дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете |
дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложиш |
аност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној |
/p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете у |
адан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратил |
и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, ду |
детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p |
n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свог |
хнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, грама |
а поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога |
Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да с |
у у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Нацио |
је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и к |
пођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика |
рађани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљено |
ло света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очи |
тији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске по |
понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам |
е врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="15 |
, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Р |
чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} |
или, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле |
д госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „д |
тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја м |
вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> |
чајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји. |
е осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, д |
Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује |
и ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опрост |
глед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p |
остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Б |
мшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске л |
у на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ши |
то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болесн |
.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома ј |
хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако д |
у изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању среск |
о боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трб |
</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулиј |
аврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и |
амиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе |
<p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи |
head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те п |
рт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе |
ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама |
бјасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се мор |
а, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је з |
b n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад т |
релепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити |
лу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја ид |
јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се виш |
а увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају ч |
себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му |
зио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То |
гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама к |
механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фић |
ла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он |
е је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али |
оје сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и поб |
ај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Е |
.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границ |
господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у по |
ој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа |
у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без |
е, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише |
ам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, п |
мао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби чита |
те, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се однос |
е у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, к |
ила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} |
рескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај те |
представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију |
ној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет теш |
и чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радо |
и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, |
осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан д |
онце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лаф |
или досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше |
ећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одм |
У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док н |
ић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p |
а предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у |
је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу жен |
се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје уч |
ка општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p> |
ка општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p |
обни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, |
; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за стар |
Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни |
Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја са |
ead>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике |
p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си |
но уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који каз |
им седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од ду |
ршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p |
атиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> |
га мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи у |
у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у |
млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају препл |
, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том при |
љи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> |
ја као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из |
" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костре |
шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима |
ав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле |
ако је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће г |
а реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n= |
обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно |
ни, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општи |
p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однег |
, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те ист |
их <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим приро |
оши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и |
тим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста |
те.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које |
р је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састат |
е било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде |
>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он |
ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље се |
ица, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, |
”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда н |
ије било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођ |
То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанст |
вану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је ду |
је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није бил |
ом зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи |
феџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Ни |
у, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није |
мао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Але |
таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— |
вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше пре |
</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У а |
оверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зно |
вића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги |
тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну с |
’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као |
а то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне ш |
знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек. |
РВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</hea |
то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београ |
време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила с |
ија не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она |
е, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</ |
, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> |
ња брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњос |
очас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јест |
на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Т |
но „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у |
у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дан |
ни једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо с |
Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало з |
} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, п |
женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто по |
највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва р |
савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била |
<p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником |
љио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој |
} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред ку |
гао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не |
етао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господин |
би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на ст |
се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име |
елике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није до |
о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакв |
омшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све |
је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је |
најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Са |
ина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле с |
{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила |
амог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је приста |
на што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је |
ичица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увер |
ање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших припо |
а су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ н |
лских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била |
доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп |
те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интрига |
читељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред |
е онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца ка |
па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију. |
ј родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада дет |
е се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Бож |
београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Реше |
, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет |
се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— |
се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а за |
првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где и |
ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамењ |
му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није о |
p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госп |
општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — |
S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> |
шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> |
распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто прем |
.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p |
оје је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман |
ка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а кој |
стре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на све |
<head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу има |
>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сим |
уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, км |
о.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштеће |
које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То |
ебало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако |
као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смис |
ме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно забора |
подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад ј |
иљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите |
су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласн |
ведачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он |
ола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне |
руги човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, |
отећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако |
ије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="ch |
еменит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је т |
а материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је п |
увати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — до |
да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф |
нковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке ко |
, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи п |
.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb |
ка, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попиј |
верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда |
не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разу |
какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте |
мана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином саставље |
Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му |
ан тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глу |
адао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, о |
о после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар |
пођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква пот |
каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шест |
о!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приват |
е за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прв |
а вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S |
андар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете |
ead> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити ка |
сник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин |
кл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа М |
даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на т |
Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти |
ица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се |
женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без |
а света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду |
а није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се |
ијете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та |
оспођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која |
такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови кл |
ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, зах |
ског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав за |
{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — |
трча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа примет |
овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде с |
А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно |
Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствар |
циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена |
онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту наш |
ослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ле |
Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у |
> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дува |
екарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе ка |
а им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају минд |
ени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био тол |
очеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке |
ско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати. |
ара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у |
низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> < |
кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капе |
ајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Срб |
слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И |
ко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, |
а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто |
е дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</ |
м попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто сла |
ило нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био ј |
.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он поте |
ошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: |
то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се и |
е цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов |
недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу уз |
, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, |
ци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику |
г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S |
у, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти |
и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва са |
је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је |
тим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један п |
из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> к |
ко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находч |
ловима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте сп |
хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле |
ем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми об |
руги што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад |
; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утек |
пи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно |
ј глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тач |
</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и т |
кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носи |
о за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одв |
диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љуба |
<p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личи |
те.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Ал |
ите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубомо |
да) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли ј |
би, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавиц |
"209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју с |
са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је л |
врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и |
p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писа |
жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стев |
а и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће |
и се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверил |
ст му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека |
мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... |
тављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерња |
први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако |
у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо |
рпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна ру |
ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мир |
и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или к |
о, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</ |
на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то |
м враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педе |
Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештин |
Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље попр |
ке бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се |
> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није жен |
морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ муз |
е једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао. |
да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји |
у Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка с |
ут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином манти |
Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару |
н, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> < |
ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом. |
е сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је из |
иком извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе при |
тви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше |
те љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га |
још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човек |
p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао с |
јајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, з |
чинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да |
ења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председ |
оме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с д |
га је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не с |
моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на поло |
јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао д |
а се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одис |
<p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да и |
, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више |
, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад го |
та, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а с |
{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом |
има.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију |
ближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванред |
убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, пок |
ву дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се д |
рног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ к |
ите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да о |
атима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. С |
услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овог |
тељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љуб |
ници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се |
но; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, ком |
ћао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад м |
је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Ми |
се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће |
ила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове друг |
тини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општин |
азмишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло п |
вка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они с |
е међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погл |
Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb |
зорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско б |
напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Т |
i>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах |
— вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, вели |
ко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако на |
аво из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час забор |
кле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по |
роз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели |
е односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече јед |
ебан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нераспол |
овица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како |
никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало бољ |
новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељков |
ки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти |
ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвока |
спођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} |
забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу |
љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <p |
поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том т |
} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, |
одине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећа |
атнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кро |
издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабом |
ели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, |
му, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је |
pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак не |
као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави гос |
. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима |
.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду |
> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удруже |
p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у |
i>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два |
п Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, |
само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покуша |
талих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ло |
, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем п |
, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.< |
и гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> < |
најдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> < |
кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престон |
нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у ко |
ла Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет М |
Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер |
ца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развесе |
S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавк |
тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста леп |
рца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p> |
ему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије |
оже за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло |
7" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колен |
</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! |
оп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у им |
за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било |
дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.< |
истровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко де |
није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство |
се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb |
е пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита |
— вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Д |
шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="1 |
ер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоз |
випут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу |
изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије ј |
ице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавал |
примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео м |
ригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци бого |
не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су прола |
баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може |
252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се з |
је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и |
обија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад |
ојих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јевр |
ти деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме ду |
у оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богосло |
енка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десил |
а разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по |
дличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, ко |
тад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст |
иде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружи |
Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да |
е ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што на |
они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са некол |
, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између пи |
тка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва ст |
начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Н |
али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз ф |
Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и по |
p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — п |
посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимањ |
лана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џе |
ко да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па |
у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> |
зују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као |
ојих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав на |
Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако |
нска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна |
водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у ја |
није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види к |
смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још н |
ије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачуним |
азивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде |
S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> < |
који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” |
муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна |
да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве. |
разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо д |
ва овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих |
о писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно |
сталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојнико |
ла тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено св |
рљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи |
>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у о |
b n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног дет |
ан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Неде |
рпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљен |
њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} |
а одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакоја |
оји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста р |
ју, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберниц |
е стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</ |
!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</ |
о негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви |
реће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилу |
овићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за |
што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се |
самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла св |
н капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче |
учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часови |
„не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као м |
е може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друшт |
вила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} |
је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота же |
ш мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <div t |
</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у |
е сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најф |
тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, |
нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, |
видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> |
ена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, веза |
Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети |
{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми тр |
да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није н |
7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац о |
6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но ч |
3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко |
ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или |
ћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам |
д год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што раз |
21_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица |
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колект |
head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се |
"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се п |
ead>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ре |
проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, да |
једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за же |
во у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, о |
ту по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих ду |
по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p> |
амте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грм |
ати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, који |
ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, ч |
има, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједн |
читости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону |
затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна |
А</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако св |
га јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по т |
ци говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез прек |
е, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга д |
у о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је прав |
да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не |
је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме д |
етином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да по |
ти се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— |
од утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата от |
а и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин |
ја представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима |
.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло |
едно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и прија |
зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.< |
интимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је |
>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи |
ћи у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{ |
е довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену вас |
е.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо |
а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко |
смо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде |
себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом дв |
у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљ |
келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати |
н ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p |
је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима повер |
находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наста |
днога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у |
пођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор |
р, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше |
ла.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или шт |
е некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина так |
и се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>З |
какав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трњ |
ра неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп |
нео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме цр |
љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и |
играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина В |
бљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.< |
, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се |
ли дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{ |
ит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он с |
Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: |
после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— П |
, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се |
ед осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње |
ожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и об |
лумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво пл |
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последњ |
и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента.. |
/p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...< |
в да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца кри |
авање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а поку |
бичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан |
ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома б |
Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али ва |
<pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Неде |
и потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и ка |
ак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у сва |
кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу ча |
да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> < |
Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен тел |
план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала |
очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним |
је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, |
са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на |
е кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Т |
толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола ли |
којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је простр |
ше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове у |
ова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, |
добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p |
рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој |
под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом |
храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га |
ји је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији |
подин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, |
ика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога но |
да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но з |
, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он с |
И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зин |
де ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочар |
у!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Мил |
не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промис |
ревија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по н |
ако је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрек |
њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хлада |
кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и |
прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа км |
едно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто |
одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо д |
Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу сре |
чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на |
ироко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа |
кој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, р |
/p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S |
коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се и |
тав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} |
рењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села |
ољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и |
погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и |
другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милев |
из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата д |
воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.< |
n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својо |
и поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву |
/p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа по |
вара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и |
згледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ |
аства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћ |
те људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција |
да шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде го |
ма <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, |
/p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пе |
е, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Рос |
на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p |
ета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се измеђ |
авом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате д |
своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био |
а тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита |
исли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вел |
а видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на т |
Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, п |
ојима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале |
бор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам к |
бор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На |
спођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу |
тела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је ра |
Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли |
а се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>У |
тније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако с |
ву ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Да |
велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај |
трављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p |
имети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи п |
љак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> < |
о и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} |
/> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изнен |
толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи вид |
к.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на зана |
није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет |
ићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запреп |
везе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — од |
да Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћ |
и, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно г |
ар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, |
кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да |
> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?< |
телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се врати |
лим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику усл |
у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изра |
„Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живе |
Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>К |
а, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, т |
Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стан |
величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И в |
и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти |
Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара са |
реме те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику |
ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмека |
ед њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, по |
е, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце |
путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом о |
математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се ка |
, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе л |
з двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких фо |
е, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају |
, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју т |
челником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео о |
ци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је |
љко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је н |
ињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p |
одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он |
једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Ал |
писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак |
о што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у тр |
ом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти |
о тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, уд |
тојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио |
о кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпа |
као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне |
скрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још |
/p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проб |
г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к |
у историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шт |
а, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата ј |
изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила |
нције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила |
анима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема |
лити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као |
о се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>К |
ним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Зл |
Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужнос |
старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет |
е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p |
му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да с |
да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> |
јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p> |
n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружн |
су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пун |
мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога ни |
број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> |
ашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица. |
онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата с |
мске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом |
нима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ман |
трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n= |
ици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узас |
младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље |
једанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде л |
о свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена т |
се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре н |
души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био посл |
олим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајн |
коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи |
за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква изра |
а. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n= |
кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад п |
у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смисл |
в живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од |
изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно |
рно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног А |
вао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па он |
прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још |
потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним |
Т ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ |
ини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" / |
и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца ром |
ло ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> |
то ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни |
те замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ства |
да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а к |
отије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „до |
а се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о |
итомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разг |
и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да |
<p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за вр |
па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што ни |
како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— В |
се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бр |
и ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како к |
мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле |
ен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, |
омитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фан |
а музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композициј |
ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја д |
ћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најле |
ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф ст |
арији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се ожен |
бог које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара |
и:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми п |
динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти в |
<p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позна |
рло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је |
Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пић |
ка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог г |
.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се |
та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све |
због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у во |
размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, |
не Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна |
е молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и |
арко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се наку |
а.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана |
ем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину |
— вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавил |
ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Стан |
оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на с |
<p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> < |
ВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ |
ио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув ка |
м помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} |
је се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за чла |
спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и |
ају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као ко |
о други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да |
ити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скоч |
S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него ми |
рту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује и |
место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— |
аде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељко |
а управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Неде |
у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да |
одаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи. |
ко нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Ко |
ног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ т |
својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и т |
оучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</ |
круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове шт |
ла.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковић |
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је та |
којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за ко |
га конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет |
икнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена |
S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављај |
е оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те о |
> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпо |
ико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанско |
а месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су с |
едници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвал |
”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три госпо |
агач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једноглас |
са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући |
објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања. |
ове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабом |
о, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога саст |
и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећ |
конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многоброј |
читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је |
ад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво ра |
е друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори рефери |
стите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, кој |
ћ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петориц |
</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, је |
{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако |
ем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит |
смо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну за |
ељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за н |
аје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „род |
ати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позов |
а канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изн |
сковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, к |
ужења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> |
и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих |
јен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанст |
итаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" |
е:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета |
</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он ил |
Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме ко |
даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — ув |
го и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p |
била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље? |
а дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла биров |
ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад з |
Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати |
{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп |
ече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим |
ао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису мн |
не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања |
<p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му |
, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли |
ју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка там |
е школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њи |
n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, |
се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриг |
необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота |
у упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме п |
ватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ |
ајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похва |
е окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Нед |
" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У |
ад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку го |
вина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, |
е учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и сл |
ј, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све д |
уљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог т |
држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица |
ца и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни п |
а онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и бе |
е процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из те |
зведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе ж |
о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и зад |
се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се |
артију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би пуб |
о досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, ов |
и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не б |
од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних тел |
сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро? |
професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник |
S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав и |
шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Бил |
хт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и а |
помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета |
а, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прег |
у!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су т |
динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам |
зе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јо |
љавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом |
глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> < |
редстављају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема ру |
а није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, цр |
нда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцен |
као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који и |
ове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се з |
Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандар |
аново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова б |
ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „М |
ликим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, б |
човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, |
но предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} |
иног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужн |
ку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S |
Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве варо |
мирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике |
чају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата св |
шило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од ус |
отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад |
ијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, |
ка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је М |
би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међ |
еларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан к |
де га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе мес |
у шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Наб |
’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кир |
акав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпо |
оји пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој |
авијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој ле |
немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја |
а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у |
гова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерски |
/p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадес |
дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и ве |
о се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није ника |
> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p |
на буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале |
сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p |
е стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, х |
свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски п |
, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никакв |
ам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body> </text> </TEI> |
радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну ча |
ајсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јел |
му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну по |
ј пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, |
пођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> |
— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него а |
ело Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, |
ица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 х |
али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за |
једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа |
леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их м |
о Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо |
до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, |
, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиро |
који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишиц |
у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, уса |
а стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> |
о да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше |
Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прило |
> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази |
љко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако с |
знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одмо |
ругу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{ |
, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то ј |
е онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригл |
ро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо ка |
се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Н |
упа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отвор |
рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спав |
руштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећ |
додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак шт |
ћи погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у |
анскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, с |
га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештин |
замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на кр |
што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.< |
м” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се |
ма да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочно |
/> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја в |
и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи |
о па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пиј |
кт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко |
/> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио |
ка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашт |
ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би мо |
/p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — у |
ричу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одист |
правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, а |
d> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична и |
</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљев |
зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто с |
е узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних д |
суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због |
>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши |
>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се |
је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана има |
ма и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру бо |
а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да |
коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p |
{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> |
а којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелн |
ечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, д |
драсте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, а |
p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, ни |
додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интриг |
глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на поко |
шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сети |
вила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, |
вање.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржа |
/p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану о |
а!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштени |
пет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики |
ране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степениц |
донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња кап |
ли мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она |
као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и |
Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госп |
би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенс |
зам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе |
тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он |
ју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душма |
етачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла б |
ах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто |
и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричи |
т врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</ |
место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се умора |
и се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсец |
судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао |
е синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити |
мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго |
че у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон гр |
собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, |
ошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мр |
одметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара |
ем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је < |
ницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви |
собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да |
Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим т |
ељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> |
гледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у живот |
се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и ст |
нке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо ка |
епашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто |
гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија |
у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n= |
обну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна |
ири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим п |
та!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, подн |
друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пс |
дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћ |
а ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врл |
звија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собо |
в веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кред |
итање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар од |
лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он |
ном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p> |
у само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се у |
утини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет обла |
о у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када с |
изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S |
био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне |
добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила |
ено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ће |
а — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одм |
јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} |
четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога |
ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а |
Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би пом |
а, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу. |
е сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи п |
комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узо |
луку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Мож |
ана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му |
јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај |
понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то |
глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те вид |
тадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, |
четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше |
у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му зве |
а, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очи |
глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу |
мет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућа |
кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџи |
, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на |
да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и |
319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, |
кну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapt |
м, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кр |
кант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео |
овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут |
>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак |
еним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву ка |
је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Ова |
штеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи |
ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде чов |
ве од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши |
натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" |
} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сес |
на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{ |
што пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа з |
шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама |
i>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi> |
а и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже. |
а тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепе |
и поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у јед |
и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он |
би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, |
о врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чи |
афеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закљ |
а измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p |
рр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... вр |
да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади |
децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповиј |
двече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам |
о клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа виш |
ревелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу |
месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а |
Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу |
о да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Н |
ељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толи |
— додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно по |
њигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и ка |
она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и |
удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb |
тад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је љу |
дине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— |
је родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињ |
лемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника дад |
на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, кој |
ази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним ли |
Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спа |
сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p> |
ај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Ср |
Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија |
писати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која свој |
Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запреп |
дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која свој |
видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се т |
сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним оп |
ји уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</ |
са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, |
<p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, б |
, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сун |
е прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну |
ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, к |
шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, |
та дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљал |
шући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међути |
рману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не |
Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепн |
мо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не о |
да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само г |
<p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе |
прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из |
ру у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече |
некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и б |
у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би |
18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те |
л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара! |
— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели |
ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже |
авни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он пис |
кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи др |
шло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата о |
служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти б |
.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’ |
це на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш |
до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n |
то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37 |
да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Ра |
воме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви |
ње, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућн |
механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> |
дији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, т |
у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у д |
пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да сил |
имало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се сме |
ва шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде |
н одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво |
хани, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За |
рити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} |
ско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и |
једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест ч |
та и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава м |
мо шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} |
одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време служб |
а на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, |
седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све |
а је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купи |
, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{ |
— и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњ |
ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема заве |
ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељкови |
руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фић |
та кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припаст |
имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сим |
о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе |
шумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може |
врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијат |
ал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задово |
главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа |
он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се |
<p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну у |
полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> |
ј, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао |
аоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек |
<p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друг |
и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трај |
нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред оч |
, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> |
саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа |
и посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући |
тета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај: |
мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један |
марци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и |
клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више ж |
а ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви |
пред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Ал |
гда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда |
ете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите |
рно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — зб |
а узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном ко |
дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледа |
пља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, бра |
тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија |
<p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те |
која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако б |
највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под манти |
дарале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104 |
тра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати |
, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими неж |
пију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најп |
ре поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам |
хватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљен |
з степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До |
ижа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} |
ци није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише |
ма да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али |
исијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не |
чити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S |
под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — |
розове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, це |
ати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју |
м сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић |
нка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не м |
ео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспек |
ење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге сит |
е и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из |
е Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену |
ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја т |
а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, |
њи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија пр |
ај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада |
тајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно |
ћанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто чов |
д у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква |
ов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ дан |
<p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и раст |
може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не |
т да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати |
ор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар. |
мао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и |
прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> |
а.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код њ |
асу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико б |
ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и |
ена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве пара |
ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радоје |
о.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја ка |
то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог |
че осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} О |
држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— |
p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа гл |
о и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако |
нференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца |
о пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одл |
во разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, одно |
спође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" / |
жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да н |
о, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> < |
ошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако инти |
верити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари |
а питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла какв |
каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о |
чке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући ид |
чима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изрече |
</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим |
х сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женск |
ијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много |
{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до ку |
ампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи ве |
упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и |
пе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој преле |
и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div type="chapter" |
о други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-пород |
подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума. |
о је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подац |
ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о њего |
зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е |
Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како |
дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не |
" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, |
p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </di |
дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно на |
за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше |
ахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор |
старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <div typ |
уго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја |
и.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{ |
т, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на ка |
, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупн |
1_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли с |
т.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пр |
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Си |
и, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда |
за је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предв |
ење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић са |
ни.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише го |
да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила |
гу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на д |
вукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи |
зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одгова |
стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напу |
зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симе |
ТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики |
а на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због |
лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је ви |
том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер ост |
да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног б |
и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је |
лико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па |
ад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом ке |
нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће |
/p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармер |
бзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут н |
је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, ост |
ољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде. |
ам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чује |
е, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек нео |
ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко |
баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића |
а се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, син |
де у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" |
, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако н |
ће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, |
191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изус |
ка, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се |
чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, |
ко птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо |
е.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце з |
викнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата |
> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпа |
и, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне |
први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући но |
одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</ |
уну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капе |
елене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и |
кву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извес |
му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радо |
ичан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде |
рштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Уч |
па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не |
.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та |
за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити |
, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најуглед |
вен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви |
предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за как |
мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ |
стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви с |
ћеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову ку |
гова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онд |
<pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гле |
тен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи д |
е зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> |
твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се |
ако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно |
ише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важи |
n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима |
тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео |
то има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас п |
га насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесм |
ити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Бо |
по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог з |
верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — у |
</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi |
јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке |
т и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и |
пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да п |
Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да по |
рло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите |
моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно гово |
таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, |
Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модн |
болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе к |
тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочит |
ије била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Рис |
с кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и п |
васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на |
авиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учи |
главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе |
ве што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти п |
а да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену каши |
је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врл |
ислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да по |
удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар |
ам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена с |
кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p |
бесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељ |
ску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад |
една сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе ниј |
у је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укосниц |
ре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше |
утије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро зати |
е као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред |
— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је |
, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, ал |
ја као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви с |
у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна б |
иже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торла |
лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, |
ј храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и |
а плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а м |
один Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" xml |
> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем |
радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p |
д мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја |
им попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} По |
ећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међу |
био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујт |
ад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје п |
нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, |
стали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно друг |
на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози |
на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отп |
pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш |
овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није ни |
пи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о |
свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, коба |
} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души зло |
, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је |
ршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p> |
а просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој |
огао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет |
ом уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светиц |
га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и п |
витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало зати |
кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу |
лу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљ |
бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин д |
b n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су |
да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече ид |
ено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!” |
, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крш |
о разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> |
она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не |
, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осет |
<p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> < |
е двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p |
о другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код |
им се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су ули |
>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем. |
те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери оста |
е што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p |
ко он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога |
ћу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет п |
еље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није |
еднога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњ |
„на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то по |
обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S |
, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао мол |
/p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ н |
ти рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чу |
стави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигер |
ондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p |
много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разгов |
рши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја |
о да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији са |
требно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а дру |
на о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега усп |
тнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце |
нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мук |
.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, пре |
госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрште |
е јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисл |
} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно |
n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица сти |
и децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година |
а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</ |
већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> |
ман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких |
ени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођ |
гом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по пр |
свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изв |
е псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и |
господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћ |
дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побри |
одаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} С |
вастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити |
, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим |
е цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb |
а Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личнос |
пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу |
јем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је ра |
пусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо |
акле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у дру |
им вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему |
животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао |
„Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема |
или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом |
мо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?< |
ију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све при |
замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може по |
по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је |
ља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансиона |
тад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гроб |
при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало |
па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{ |
ајпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва ди |
се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а јед |
то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— |
i>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} За |
н је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне бил |
о сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отво |
чекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори |
пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а |
шта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско |
>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри |
и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај как |
која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, а |
ако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мал |
> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
а је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћат |
Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опр |
ко се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> |
а ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, |
ађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! < |
капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми |
ло и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удо |
руне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам ја |
есна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма |
а сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p> |
ара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они п |
се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</ |
казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш м |
јашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели к |
<p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, |
Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!< |
два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p |
има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели |
асно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под свој |
иђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи са |
ила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог д |
грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— П |
рал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа |
оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи т |
> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— |
ју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p |
ка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— |
<p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново згран |
законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одгова |
о и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ х |
нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и |
подин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ |
кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њо |
им ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, |
ђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, к |
таништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко м |
Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, гос |
{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа |
да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ |
<p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и н |
Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине дв |
је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа |
а, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити |
едан односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, |
, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разреза |
р у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p |
те, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количи |
ку по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је о |
тинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И о |
за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без |
"126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако реш |
аваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да з |
им сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим в |
које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту |
ли... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, г |
њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интри |
нарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка |
њењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општин |
има.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево |
лете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовиц |
едељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, |
, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и |
дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслиј |
придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не са |
д имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три д |
изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма |
жег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ств |
сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да с |
настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главо |
мадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да вид |
ш један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако |
огама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на |
S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грч |
ај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из |
и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p |
естрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се миц |
граћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И о |
послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су ос |
се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p |
а страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се по |
Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза |
у мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и шту |
љиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога мом |
чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p |
убазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај |
те неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољ |
-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку |
зораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући ша |
о туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је С |
и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, |
њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану |
ћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар з |
не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter" xm |
м седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћников |
како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Не |
ђа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему и |
а се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и |
ољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p |
S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади сед |
амо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу |
е пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у |
ову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па при |
"219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговар |
а три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је мог |
им није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Со |
просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим н |
е директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p> |
доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као р |
агије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Ни |
о глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разре |
и пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>П |
зи у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износи |
тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стека |
следња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је с |
може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацуј |
отио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут |
једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „ |
је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настав |
уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извес |
леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље |
ама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да |
.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, н |
/p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и н |
, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, |
обрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна у |
е па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештено |
ке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа- |
ругу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а |
да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица |
и и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се о |
ажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на њ |
пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја |
ршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Ј |
у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било |
p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, |
неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разг |
свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb |
капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен про |
е.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> п |
под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, п |
кву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му |
д год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео |
ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег |
ели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да |
и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слу |
дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим |
оро: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је |
у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох |
елико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, о |
лић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорга |
н.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одав |
, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља |
е сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију. |
овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” |
па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="c |
акшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом |
о би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два по |
ар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} |
ло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам |
{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у крев |
> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си |
свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па |
е надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p> |
дном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</ |
хола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n |
сподин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а |
а јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка об |
пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позн |
извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озб |
апету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео доб |
тци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што |
лог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Ал |
на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасви |
о, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је д |
а на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети |
а и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на ста |
ескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и |
штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па м |
енка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Обл |
ашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као д |
ло затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети нек |
се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, |
додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђур |
лика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући гд |
се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје к |
ију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађ |
ахори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче |
да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и н |
каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од пром |
терали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну |
S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину |
можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиц |
међу осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче |
ао фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулиса |
ублика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним с |
ова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда |
ан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисам |
ао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и напр |
одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телег |
идети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и |
е богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и и |
и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојн |
аузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од он |
ину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки |
наковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да |
онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај |
о се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице |
> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам. |
ш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне |
пођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за баби |
наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико |
ам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} |
Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвен |
еја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману |
ж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однеку |
н”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко де |
м, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се оп |
нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле јед |
дин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни у |
к, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже |
мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> ј |
</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пад |
нако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам так |
тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити ма |
ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га гос |
пи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то го |
учај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија т |
Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао |
рста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, |
дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам |
</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да |
ема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку ру |
доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављал |
и очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у |
на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок у |
ете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А к |
о он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја |
представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усн |
и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим л |
затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова ве |
о смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по |
атим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са пла |
нпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања к |
="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпа |
онерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио |
ле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му |
енаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза кој |
пела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, |
о потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на |
говим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На |
облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су он |
ио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> < |
тија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се за |
а; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих |
р, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаш |
рављао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племенит |
е у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на |
{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> |
је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</ |
пу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајк |
да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, |
>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Доб |
ет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и зак |
иди господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи кр |
како јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи ка |
ката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је |
ојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по годи |
сти.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> < |
га живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо |
то уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, пог |
, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из друг |
вецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благо |
а и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, |
а издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под к |
<p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други п |
онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за |
из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана |
аси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="27 |
ате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора |
Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног |
и одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде в |
послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а оста |
је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здрав |
дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговар |
и треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} |
нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb |
, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненади |
пша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу |
понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} |
S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одгов |
икад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и |
да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта |
естаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ни |
а има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као д |
— прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другог |
свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко |
у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска |
дно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, |
} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, ка |
као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</ |
м ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и |
г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже бес |
почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истера |
ење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише ос |
ко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p> |
е прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две нед |
и ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, зна |
реносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почн |
Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Т |
о се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте |
, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један уг |
ихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на д |
би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисан |
акоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако коч |
рло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ |
а остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на т |
друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, |
Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој с |
је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Си |
у.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли ле |
матра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло пам |
има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у |
ве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљев |
ожда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се |
ијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да с |
је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајде |
побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, |
вело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку к |
ћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварит |
ник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави ра |
и му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало т |
година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо |
оји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећ |
’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта |
а себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сес |
Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> |
мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне |
Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и м |
> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, п |
неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако |
гобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, |
са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине |
много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p |
она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па |
ри сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p |
днику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље |
о осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S |
па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу |
борила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али ку |
и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена. |
да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прих |
са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се ис |
ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два д |
аје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” пре |
ба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него |
> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек! |
не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} |
еданпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, ч |
је назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да |
сврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе |
р...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом |
сту.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под по |
се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му м |
} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само |
како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и ј |
ући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, |
даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да с |
остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљ |
тао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радозн |
та ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку тра |
ако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је д |
го ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта |
и само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се с |
то Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, |
е? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, |
> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p |
>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не зна |
>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <p |
вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин |
са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије |
а такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ То |
а стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свр |
та!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он |
би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није |
ead> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онак |
и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</ |
а какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој г |
Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, гл |
е праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p |
ора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му |
аше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу т |
лицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, |
и из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радој |
о послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицај |
икну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћат |
>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита да |
имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колик |
о, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То |
Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она н |
ове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То |
лу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разл |
, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, |
ље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од дру |
м с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, уч |
те ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га |
дан противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао |
жио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаг |
нутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одгов |
{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се |
тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</ |
је! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, |
се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво |
не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — ве |
Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози |
је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама ни |
p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — н |
гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талија |
ета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то |
ки кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вр |
пску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим |
и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; н |
онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детет |
илази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, ил |
е? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! |
Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Ка |
а јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: |
и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p |
<p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!. |
сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете зам |
ћу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не |
е, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ст |
и у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је зем |
, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — |
>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаг |
може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско де |
да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до к |
ђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p |
збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ла |
угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво пита |
а Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините |
тима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полица |
он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди |
веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доц |
ри пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за н |
рви љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то |
дитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети |
које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана |
приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много |
а се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , нап |
га меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не |
умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућн |
еви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p> |
га, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p |
да, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то ни |
ли место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојник |
добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин |
па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — п |
ару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више ниј |
сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се |
сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само т |
ручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Н |
би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога д |
па Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну |
p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе |
се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, к |
знаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па |
лицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала |
окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач? |
супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање |
на, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p |
} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <h |
сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p |
ица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку |
2" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према то |
је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко |
п Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гро |
ва.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зи |
ливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп г |
но окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома нема |
судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становниц |
ужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћ |
нска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у |
окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљево |
арутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаслед |
им свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не ве |
о друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n=" |
ијих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> |
— „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а об |
ли... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p |
тка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и |
ене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим |
, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не |
пу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овам |
показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се у |
напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што |
то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, |
— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>К |
>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било кр |
усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која |
нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју с |
атим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вр |
Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли |
невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана н |
ослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада про |
ита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, мож |
ије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним ц |
рм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да |
научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жанд |
анаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па к |
0 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те |
ло боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-в |
</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо |
их листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би из |
гом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та |
том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Неде |
м збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и |
законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви |
ише но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад |
p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да пра |
омана и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака др |
ана је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке не |
ако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази кра |
казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје |
као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, шт |
опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе с |
креност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, и |
ригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им обј |
трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када в |
желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што п |
е он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зи |
го ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter |
ако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш |
ам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p |
и лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — д |
је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> |
здахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахн |
и комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према г |
епше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја т |
селом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Пр |
и.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће |
— ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не |
погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно? |
ед механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на чел |
није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</ |
слим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, им |
мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> |
/p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо и |
} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се ис |
ма, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а |
ила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ам |
е је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов |
што, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетс |
испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се те |
уха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, |
Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не од |
а мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му |
новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на пед |
ти га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од |
ете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишен |
доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је |
ери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и изви |
исац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и |
од тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).< |
а свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим о |
и.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам |
е то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попо |
ак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља од |
S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И |
.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при то |
препастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућан |
це, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођиц |
рошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>З |
прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну |
рошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману |
нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране |
и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста |
те ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</ |
мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него |
но дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— |
вка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одго |
— што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p> |
о је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да |
на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, н |
танем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, м |
својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више раст |
ари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и ста |
ује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те нек |
ођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени з |
сно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момч |
трну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла п |
<p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам |
гледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја |
била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некакв |
еле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама |
њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p> |
о, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, |
оп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{ |
нуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, госп |
— одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко к |
ељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="32 |
а онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почн |
ви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се св |
а Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огр |
.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јав |
и заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што н |
ио је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе |
којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да |
био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне |
о.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља м |
се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Госпо |
у:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бу |
телске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију |
<p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а он |
рекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Ве |
е овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> |
а-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господи |
то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске |
очита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога да |
м часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити ов |
ње појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се з |
ћанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са ј |
оложен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, в |
p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финанси |
а пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и ле |
ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну |
>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтед |
сли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} Т |
гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S |
ења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане |
чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред |
м, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за |
обу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати п |
помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама з |
сила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса |
да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно |
какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се поко |
> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја т |
одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то ле |
Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане |
не отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и |
влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <h |
<p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n=" |
асти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” |
генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p> |
аме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто д |
сам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могл |
> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и д |
му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И о |
ло опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p |
што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> |
ану. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта |
и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут разд |
угим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодита |
амен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјко |
отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мара |
ме док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба н |
и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере и |
и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад |
ему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте ов |
о се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта ж |
Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто |
ако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој г |
в сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” п |
озвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замисл |
изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима |
смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математ |
и увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замис |
ити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, ка |
јатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најз |
аљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држ |
е госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и |
г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{ |
а, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из |
и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рат |
гаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем мо |
нити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рука |
ира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.< |
којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> |
hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi |
лужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредн |
им је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама |
обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег |
ове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уоп |
воту није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у жи |
рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је |
им интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упут |
, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око |
спођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, |
и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи |
је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је те |
како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чек |
интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду м |
вастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, к |
о браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши |
о што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у |
лепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао |
гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чуп |
рчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављу |
драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, пи |
сам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадо |
сти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, |
тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појав |
а шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика н |
и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с те |
спођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чи |
нка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и ма |
х примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да |
Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио |
и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом ко |
бично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озно |
ту да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу |
ди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати |
вет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n=" |
а је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то |
<p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и поч |
само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На |
у јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — наст |
/p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу |
ду успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до ка |
p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој |
наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једн |
па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство |
> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p |
сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очим |
смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца |
а ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање у |
грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не |
обро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни |
пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом |
} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог |
ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ам |
тељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзи |
оже ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може зам |
први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у засед |
ндрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p> |
им позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну то |
своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је н |
ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, |
та и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очим |
овољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и по |
е и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јут |
дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у живо |
он, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, |
ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Ф |
сет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све |
а на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемп |
енат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „бил |
сајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23 |
зао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи |
а се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима усп |
тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје |
и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Т |
о само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћ |
/p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође |
: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана |
видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан |
ојих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут |
-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та |
чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карт |
тановници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђе |
ога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита и |
ога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у |
<p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Ка |
десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна м |
ђи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p |
<p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је |
и изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> |
пи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи |
ће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам |
кројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, |
е то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</ |
/p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са с |
хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу |
ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, н |
а се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она |
<p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обичн |
p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учи |
гађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их |
е кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје |
ле већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест к |
ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може |
на наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива |
би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружи |
посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци по |
оспођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики |
<p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом |
— и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где |
„и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад г |
а кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да |
дељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га отк |
у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од |
ир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” |
ка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, То |
чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да |
кије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да |
бог оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при |
а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скоч |
и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да с |
је од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи д |
</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао |
ого ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож |
ке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Мил |
је је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича доп |
и.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</h |
на нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици |
, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} |
у која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи |
да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, кој |
е, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада |
а је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар |
аре рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма к |
аздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешк |
да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скр |
то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како с |
мо баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о о |
ком колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек |
жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у м |
сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде јо |
е јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, |
затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није пр |
} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овак |
Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну вел |
се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима ови |
вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера |
нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванред |
ти и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи |
е опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, |
у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничк |
, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, м |
анине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало ј |
ине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућ |
мо својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из нек |
воју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу че |
почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у |
и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у кома |
м столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као р |
е к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?< |
овита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p |
”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике при |
већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" / |
м ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то |
, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, м |
; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а |
<p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ. |
ругога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фић |
свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} |
у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јо |
господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је |
— пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет |
лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, |
p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест м |
у... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околн |
тиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отиш |
д све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и |
па-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Нед |
: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капе |
д судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема п |
— вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће |
рити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана |
је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни ма |
осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из |
атичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући т |
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Др |
>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе п |
у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ и |
о расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин |
тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде о |
на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у |
ци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом |
, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очев |
једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Чес |
мању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било ре |
појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их з |
а потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, |
p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</ |
овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвој |
ву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њ |
но мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како |
писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађ |
е будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p> |
ра да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да |
чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме ч |
ход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није |
меуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве мог |
оја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш |
а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не б |
одина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка савету |
праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљ |
вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте т |
и пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потр |
ућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту нес |
х одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.< |
је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички паст |
ићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама. |
шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпу |
да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у |
Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упут |
да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој |
е би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.< |
Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћу |
мет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет |
али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да с |
кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обеш |
паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> |
ву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Б |
румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где |
е увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне |
<p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах у |
жеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се не |
ет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато |
>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте м |
ad>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп пор |
дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још |
новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у сел |
head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жен |
иљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог не |
ођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче п |
ај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сук |
уге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре њ |
ричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збу |
ајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су |
ар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну. |
ебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене |
и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и |
климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину |
кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за |
, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак памет |
и се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га пре |
ља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да прит |
се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да |
пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и |
ога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље ред |
у.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулск |
рај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} Н |
е неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, |
ања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат |
е.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало |
о је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра |
ко ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ћ |
ead> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.< |
е сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срц |
какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јабл |
ве редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ |
их очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да про |
ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу |
а чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и |
гов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматр |
д у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и |
ој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете |
и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, |
p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам му |
и нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, |
ли прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Ср |
е спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуг |
ијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли поглед |
ли... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећ |
не велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било н |
е једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше |
/p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, не |
да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p> |
ло да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала о |
Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> |
попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и по |
куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појав |
остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је нос |
, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — мој |
е најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, д |
о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div type= |
ту и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео д |
с.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министро |
ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни |
а то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, а |
јна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па о |
сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то би |
руштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као с |
ућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад т |
на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нит |
на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад т |
а кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад |
е часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда гос |
е и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини. |
као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улиц |
заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа |
.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <p |
убоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а |
и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме муж |
е сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мир |
чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p |
на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, |
милијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад |
беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па о |
овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Нар |
еја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и ви |
јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да и |
ођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је им |
амисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А к |
другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгл |
ле у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из |
а вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде |
тави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшиј |
зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје пи |
и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, коли |
а.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи н |
="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p> |
и изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичн |
<pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како |
о је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисм |
каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер пок |
не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо зам |
механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, |
а лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет |
ругих села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па |
у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени го |
сла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо ј |
се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је |
које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу |
њи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, в |
откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то |
иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да |
женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се |
леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један го |
Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сак |
ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} |
ледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Мариј |
д друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погоди |
д треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој п |
да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се гов |
тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле |
је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море |
м вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он и |
ад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја |
сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <p |
њости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г |
случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, о |
илог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја ч |
, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио |
услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако је |
а ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} |
а, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако |
иковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за вр |
је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> < |
.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ће |
одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дат |
p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па пи |
в се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из д |
им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А о |
господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и п |
дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="2 |
А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од гла |
,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нар |
д има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала |
шни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју тр |
али и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</ |
раду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако оп |
како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> |
ручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да с |
тригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети |
парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, |
ницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели |
наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радос |
кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је пред |
сади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Ст |
да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет |
е не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p> |
е је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто дин |
е обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше |
мете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p |
раво није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, |
а, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престо |
љ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурб |
разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у |
нео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребије |
асом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена |
јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <div type="chapt |
n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао гос |
.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син |
мо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити ц |
? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове |
<p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, ј |
> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Пред |
било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија |
знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим! |
е и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске |
ебе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде км |
д му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима |
инити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам |
право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пун |
едство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ му |
редсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" / |
вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже |
дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули де |
{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово |
>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зе |
ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а по |
г умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и по |
т.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепа |
носи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро подна |
јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашко |
ротив прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења п |
ше да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом |
му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа о |
у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника |
мет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчан |
у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби |
, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече |
ико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то по |
и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> |
су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује |
ирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста деб |
да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислит |
јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда |
> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало |
то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а гос |
уван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мал |
одре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало |
што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{ |
радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло заб |
— додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје по |
е са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и с |
ише расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и |
ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није |
ико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стот |
вим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје ча |
Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом ид |
во, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа |
о побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете |
о одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао |
ки био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се по |
p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет |
p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зат |
а се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли |
дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> |
те.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господ |
ма, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} |
и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а |
апустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала ј |
да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не дај |
ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљуви |
ју, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има |
митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госп |
на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га п |
> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала |
е кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>По |
>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве |
т динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви з |
ујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — |
онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас |
десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода |
тор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — |
ма ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита д |
ици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и б |
истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након |
у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и нако |
је прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају. |
ва младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на |
вори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме |
них пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајничк |
и, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањ |
ло је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдс |
би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прс |
>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати |
ђе јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га же |
оја? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знат |
дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> |
p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа |
би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени ка |
едан, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи |
Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колик |
и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ст |
/p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, |
/p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и |
ака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џеп |
а ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А ш |
>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на |
ри.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална |
нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — ве |
кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> < |
је Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им т |
де!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— |
м дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p> |
p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не п |
бију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога |
м да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="27 |
ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи |
л’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс |
по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, зн |
— упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у ја |
причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, з |
о што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте кој |
} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загле |
динарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље |
лазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је |
зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда |
и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе |
једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна |
а код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је ч |
ше и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једн |
убац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму |
та, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, н |
и господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у моногра |
тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе |
ма са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједан |
а монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да на |
о и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Оти |
н Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног |
комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, |
мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном |
p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је о |
один одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегл |
, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, |
ад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бо |
даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, |
ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, се |
ана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла |
попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп |
аја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а ко |
е осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће виде |
стина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне |
ји га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се деси |
!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару м |
је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, |
г српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то |
чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претв |
садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже |
0" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И |
ро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи ле |
рне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Д |
позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која |
тиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меки |
!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовал |
и мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајд |
имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђавол |
прости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само |
о јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру |
д, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице о |
да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — |
ш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштин |
осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> < |
у глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била |
</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и м |
глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али зна |
кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стихови |
а вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говори |
очнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да |
отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари т |
откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена |
ла она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто |
ог себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <p |
олико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то |
т канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био |
S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота |
рај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казива |
лад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорил |
> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господи |
, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> < |
адесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена ре |
ead> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у изве |
</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Позна |
но хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било |
а се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, боза |
је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је |
велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се про |
крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пит |
не, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Мар |
авају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју сла |
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски п |
РЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дан |
редне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видел |
поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекај |
наест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем |
ели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> |
Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ |
S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је |
НЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Опш |
адржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕП |
чито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су |
куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од |
одина повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појав |
а и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и г |
иких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи д |
” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика т |
о прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, |
уче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и |
да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</ |
о би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> < |
е тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.< |
и читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоп |
е могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа |
Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом так |
љаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан к |
м одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, |
колико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један |
ари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мас |
а — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као |
правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показало, да и мног |
о је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одб |
е ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не тр |
с свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како пост |
довном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те |
количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количина познат |
ршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи пл |
нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да го |
Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и |
јка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије роди |
на, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, |
свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и вој |
то је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уоста |
и парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гр |
девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и к |
ферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене деб |
текло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада б |
роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, ка |
<p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Н |
ђа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо ид |
</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно г |
p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Том |
то је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли |
пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа де |
колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— |
о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво де |
> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!< |
сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: |
в је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> < |
еломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им |
, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n |
.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на др |
т дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом р |
а Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, к |
лева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира |
кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли |
!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пе |
евари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али с |
је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да |
д види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој |
чно дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочит |
i>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато призна |
ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав |
додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из с |
ка је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <fo |
ст са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише. |
е разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пет |
Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико |
еговог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет при |
{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припада |
одре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола |
су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, з |
ер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, |
а.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Ц |
поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да ста |
јка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, |
рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милеви |
ња, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи |
д није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на негова |
еђутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — ниј |
да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца б |
у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и |
ица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још |
и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у пр |
учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се з |
је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, |
вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> в |
„Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас |
з авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави н |
чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ћ |
од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да и |
послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уст |
дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики с |
воре панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате |
ђаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила пес |
ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикл |
ш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, |
ица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу |
/> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, |
ег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Он |
утра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болес |
спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабу |
а узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох же |
био сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се по |
палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n=" |
/p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог |
<p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три п |
— поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, |
а није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у друг |
па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је д |
све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p> |
„Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве |
ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим |
поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами |
атор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и мла |
роз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се с |
настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најза |
зговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми |
и, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за |
е? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко |
се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— З |
амолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном |
ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</ |
а Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм |
а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са С |
услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно |
ан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем |
би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капе |
ла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” |
де са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то |
Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све |
а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шишта |
а.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а њег |
ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповед |
и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаест |
м, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да |
да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> п |
м уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> |
капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Мил |
парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни пу |
="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред |
па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго мо |
одили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S |
— дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Је |
ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телегра |
а би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— |
b n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <h |
i>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не пр |
доје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја та |
хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — |
лим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да в |
ата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих зна |
асмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и |
S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа јед |
ну жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стој |
од.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда |
ет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти |
м ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми |
е.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати |
ћам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чу |
арамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепниц |
а имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је пра |
наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— М |
:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па с |
з џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах |
, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је |
тавите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — реч |
чима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње |
ако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него ј |
:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом манти |
ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни с |
о конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо |
(Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: и |
>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi |
<p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>П |
евољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника |
А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретањ |
им прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најг |
ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине. |
Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само пла |
м навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако ис |
мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Па |
времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености по |
е свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљућ |
вши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнути |
ју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају с |
се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису с |
ој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због леп |
отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ног |
бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким |
мо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S |
ркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љ |
гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза к |
али Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир |
ио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде |
се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред |
/> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме со |
ет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <h |
ико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Си |
— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и м |
присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојић |
главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједа |
јега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресн |
е пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, |
да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Ри |
а, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не по |
његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку руб |
подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најз |
оје је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајућ |
огла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, |
д је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата од |
и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само ј |
удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежур |
ма томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима |
ему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда к |
од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила |
ли десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спаз |
крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је |
у толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се |
, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</he |
воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански и |
јао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то |
к и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена |
и и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако разми |
а видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичи |
сетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те |
гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајг |
/p> <p>24 лепезе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске |
елник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија б |
и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући |
ровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени на |
амет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако |
ола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срн |
ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој д |
а богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> < |
дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све т |
и ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама к |
е <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{ |
је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</ |
Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све |
обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увре |
b n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p> |
р поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... |
— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не би |
кле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што |
и велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!< |
>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је траја |
ише поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да |
била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: |
е, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја же |
ова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и |
ав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јас |
нем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он м |
ашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, |
е дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете не |
>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте каж |
ија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од с |
да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожа |
и још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господ |
Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слу |
од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комши |
порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумад |
писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радој |
песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Р |
од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па |
пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман |
ским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си це |
оване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она с |
ну, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџиј |
жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, |
нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним ц |
или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу |
помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у |
ва само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ј |
, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших с |
ије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим |
>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљд |
жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да |
бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Теш |
а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче |
и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и ле |
из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: |
а знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава? |
— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стр |
д милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" |
ер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто у |
и Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{ |
има: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Том |
..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, |
нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S |
де — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чис |
се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И |
елепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у меха |
аш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, |
што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те |
е тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> |
ед огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у м |
не као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке об |
те, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, цр |
не прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, |
ери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И |
проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за но |
n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрец |
/p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и п |
и коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близна |
дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже |
<p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није |
подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, |
Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се т |
} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> < |
иш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирот |
нате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало |
<p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не |
и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, а |
се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="3 |
а.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори |
е то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{ |
иста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — |
о ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — |
и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му се |
ђем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, ал |
оспођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе |
звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дезд |
ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је |
оже нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја |
ларна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш |
имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога м |
ти, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер |
ли амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела |
са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити |
ицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наруч |
бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим в |
братио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.< |
адовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то |
са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динар |
> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Гос |
о па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно п |
се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила к |
Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћ |
ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи сво |
n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Н |
срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица |
Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговор |
си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се п |
ести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети |
се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с |
<p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли нав |
а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом |
ој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге тро |
} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс |
је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, |
{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, ме |
овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали |
о ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић |
Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га |
е главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступ |
очетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код |
е по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пош |
викнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам |
p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окр |
ем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то м |
питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако вр |
ик то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — в |
?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу. |
ли тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опе |
овек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> |
адоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, з |
добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и |
и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме |
старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је |
сет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p |
а памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он |
а, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари |
јте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пиш |
/hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p |
чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, вре |
е већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичн |
дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је по |
мла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и |
јашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „по |
уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S |
ија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш до |
и, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Пер |
ртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угости |
сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Да |
ти ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, т |
са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter" xml: |
о, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век |
раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!. |
од госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за н |
ао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Неде |
шао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, |
ошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгл |
.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад ј |
емпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. |
</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити |
овара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са пл |
сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар |
се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу |
састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> |
анства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанс |
абога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су јед |
о смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама |
есец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба |
на у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у пос |
у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати ч |
. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у |
велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женск |
цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуњ |
воре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те и |
ботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио |
двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, |
тујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала |
ва.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке субот |
едно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор пе |
ичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главн |
а саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му ј |
узике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом |
ној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти |
а њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на |
та, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђе |
машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} |
конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила. |
орице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно дру |
т динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мал |
у тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца с |
ња, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењ |
— пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— |
ају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нек |
им Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за пор |
о дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити |
како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са |
једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман |
и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање |
пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала |
ку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара |
их разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста д |
имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је пр |
>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко |
вори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви |
, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју |
них чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студира |
те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче с |
ом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, |
амо да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Ма |
Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb |
ће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа |
ву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у сел |
ђа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пло |
, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од |
ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} |
имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богат |
ик, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме |
владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, прав |
"303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то |
приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе |
зврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет сл |
игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени ве |
што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има нек |
ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>К |
p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из пре |
твари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупиш |
</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди ка |
они звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, |
обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељск |
жавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, заглед |
му, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него |
веде читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, |
{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на |
Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} |
о слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> |
лека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога а |
малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од харти |
у”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он нап |
ије имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окр |
идерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Ра |
он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам |
партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова парт |
ришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ам |
е, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне б |
што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из |
ислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту |
зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позориш |
се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Би |
двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она ни |
ћанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка |
н Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, т |
ер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљ |
а, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се ти |
аоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај пи |
мере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је со |
ој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p |
да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло сврши |
ман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службен |
е за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га упот |
о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити |
се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било |
је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне |
препастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им об |
уза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођи |
ди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам тр |
пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко кућ |
време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсоб |
од Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје наст |
евље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао |
дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њ |
с’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојк |
де и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — |
с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И так |
ва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та |
погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, |
панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на стр |
о допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни д |
дног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори |
ублици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пит |
уче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се н |
кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налб |
pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} |
на, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био пла |
би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему |
ши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у |
а дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан рас |
е.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако н |
сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и в |
ено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, |
да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица к |
у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако ј |
Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Он |
тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год с |
могло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те поче |
онда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љ |
диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као |
н предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније го |
дино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заб |
том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, |
рећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им р |
размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је |
колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Ј |
ај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као по |
p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на буна |
Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекл |
само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, |
на на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крњ |
атим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно |
се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су см |
дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објас |
p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песниц |
гаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да пр |
з сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући |
па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у ц |
ведача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала с |
pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати кра |
="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја са |
та оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> < |
је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у неб |
>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда настав |
жите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, |
<p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљн |
<p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Ни |
и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу. |
>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким |
ело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исп |
м и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад о |
вирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко и |
тле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и са |
размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова вр |
а, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да от |
— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла |
арте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ва |
изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је |
јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање |
оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа |
- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као |
што измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде |
каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођ |
о су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му с |
. према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по к |
а и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја |
p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли |
p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем |
граду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам о |
зузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> < |
срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта но |
ако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда |
вори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турит |
с?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име н |
е, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, |
ио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и д |
дина на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, |
ечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} О |
>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бо |
рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног пр |
изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете |
!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувиц |
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вал |
немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да сл |
S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После поду |
кону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то |
из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то |
нталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ |
, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако н |
ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као |
то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те |
Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година мла |
е коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то |
јући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и оном |
ас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су м |
није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> < |
е Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</ |
забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. |
о што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — нео |
одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — разм |
обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно |
исав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата р |
еграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумаче |
да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаће |
и стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао д |
оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет |
ој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љуба |
могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с |
а другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јес |
мо знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија |
сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, |
ислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје |
па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их пон |
а мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то ниј |
ек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Сав |
сплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад |
ам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те |
„...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да ч |
оведи ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији кој |
ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли при |
и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми |
о, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</ |
далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕ |
, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> |
е госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — |
ворење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па м |
Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говори |
дбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је |
пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— |
/p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је |
редан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да л |
брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...< |
омислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остан |
уди носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, м |
п — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем |
еће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џеп |
с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара |
а — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како д |
деће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, п |
Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, ко |
— то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да ка |
ве друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може |
вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе |
е јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећ |
е то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији |
.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за пре |
а Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које |
вим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а т |
ој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} М |
аги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А ка |
Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и |
о налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас |
тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у |
аже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао м |
дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступ |
онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, д |
стина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, св |
, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покриј |
ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен |
тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, нег |
се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> |
рштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јо |
те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немо |
ам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, ка |
једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да |
м на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет мин |
истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Б |
ћу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учин |
о, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Н |
једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет зах |
на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, |
љусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, изм |
ви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, |
— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има д |
ма по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње |
дава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да т |
, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко |
ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, |
ти — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим |
мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.< |
аче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко гра |
а, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику |
Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике |
полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се |
настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала |
И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да |
е — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да пом |
А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, |
ни, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеш |
е господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однегов |
даље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb |
имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помиш |
преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврн |
учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учи |
одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде неш |
вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{ |
и Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу в |
азати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу |
ржећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л |
аје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да |
а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Ф |
господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} |
а ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам у |
реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то |
</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестр |
та.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Ба |
наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Ф |
ља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добр |
ражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попус |
.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загл |
спа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви |
Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb |
еба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чес |
Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дет |
0" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године |
мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти |
ивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин. |
<p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потвр |
раш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се |
иљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу |
кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пија |
а избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим са |
вим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, |
нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман |
и сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је |
е блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми иск |
е раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: је |
ни Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> |
тан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и др |
{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млад |
чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где |
па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд |
i>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећ |
шем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома б |
ажали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — ре |
а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никак |
би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче |
ницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници м |
де сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не мо |
нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изг |
p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац |
-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра |
луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док |
p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ј |
Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ј |
попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор на |
ија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је она |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перс |
„Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у |
по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Т |
>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, |
на Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</h |
и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p |
оба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, |
мње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касн |
тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једи |
питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? |
ку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја в |
вртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса |
се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> |
и ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда д |
рети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: ам |
амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љу |
лутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја |
ута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> |
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ј |
2" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајк |
авде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Го |
јми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да |
начи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш т |
То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се |
женио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет г |
чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души |
> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно т |
адије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све |
нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу ж |
м пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телег |
а нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и виде |
е изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, |
м сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је |
до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе |
оге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам |
, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ дв |
ј, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видит |
> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Иша |
> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</h |
прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p |
<p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и сл |
нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крман |
идиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећ |
у, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одваја |
та... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промис |
спраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је |
ри, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на т |
p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нек |
вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Вел |
{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разум |
шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, т |
е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим св |
верљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога |
ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искрив |
з јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и д |
а Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — по |
а се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући гд |
ики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим б |
јлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани |
тни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сме |
животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи гл |
та и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колик |
римам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној |
у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удо |
дмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало мно |
ко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала к |
јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, |
им ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што |
м, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат |
у ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми по |
и, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то т |
видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да |
ате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али |
јпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васин |
о се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом ду |
премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код г |
p> <p>1 шлајер . . .{S} 1.50 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин В |
и одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија ду |
дова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, |
тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је з |
p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо |
варају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене к |
о трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је |
>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фи |
лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај к |
још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно ј |
шег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим |
нати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="12 |
морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозн |
удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још нос |
ве гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим |
прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим |
ћ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хек |
слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад |
вана, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се |
е га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запи |
неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима |
са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан |
је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада |
би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка мој |
<p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p> |
илка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удов |
да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што |
ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бл |
, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете ко |
p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо с |
ваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седе |
мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господи |
воро, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу мас |
оспође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан д |
о сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, г |
ко:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело њег |
Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто |
трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да го |
Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до дваде |
ио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу о |
потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикну |
мом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте прича |
.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отвори |
/p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе |
азда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче с |
ат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како |
може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз су |
, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, е |
>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Мили |
о у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, |
ним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину р |
жавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме |
ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фи |
у имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко |
Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћ |
ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
урече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> < |
ати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не з |
е да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих в |
„пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати |
какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина вели |
ихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога госп |
о мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртни |
ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што |
оље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне исто |
а пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и по |
у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испр |
вече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p> |
сећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме сам |
е кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим пра |
а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима |
два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца |
пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим ром |
одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара |
наест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи |
епо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту фо |
са, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други |
еде за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>З |
м те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ |
ји Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену |
ли врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпо |
ише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и |
е од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још |
звесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па ч |
сто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен |
који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што ј |
досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, ис |
е изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам позна |
ала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровит |
смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" |
се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> |
а „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад |
ар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло |
а, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко |
а њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши |
се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по догово |
лину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био т |
дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што п |
душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а у |
аој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво п |
јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к |
а му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога му |
хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, |
о да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шче |
запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи |
16" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увит |
<p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није |
таменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак |
далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у |
му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубн |
ивиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као поз |
ас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући ве |
да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар у |
наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да |
лева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу |
ест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете п |
<p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче к |
пођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, |
ако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врл |
платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адв |
с на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски просл |
једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам к |
ија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тел |
уде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дете |
Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут кр |
и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман по |
своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких а |
ворила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из во |
соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и |
женим општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог у |
слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му ј |
о!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као па |
инског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек ко |
дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и н |
ала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућ |
закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима попов |
пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако |
љи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа вр |
утио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стој |
азуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог у |
м звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Гос |
у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то |
а.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фи |
и се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у |
разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> |
аочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад т |
дине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, |
репасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не |
и буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — |
ени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио нова |
6" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрде |
у.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> < |
и, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> |
девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} |
прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега |
њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напи |
> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, |
милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е |
један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом |
/p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер |
ате мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л |
среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили |
ад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао конд |
ача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео ј |
младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто заст |
?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митр |
ете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала |
да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако |
ига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па ј |
век, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад ч |
е млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разум |
тарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо |
био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово м |
змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да |
(постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву ко |
и ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па |
вако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је та |
нером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим |
м.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи на |
<p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама ког |
е није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Глав |
ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То |
о једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и |
ротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је глас |
ве у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио слу |
<pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како |
/p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим |
узе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за |
, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. наче |
да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, де |
до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу јо |
ан, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута бриг |
м, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртва |
још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде |
дну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало д |
ћ, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању свој |
писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а ми |
p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастик |
<p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— |
/p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу |
е, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно |
ко свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Је |
и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га |
мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је |
, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега |
удима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их н |
доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми |
198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио |
здра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас |
и став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепн |
ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се диг |
чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</ |
/p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.< |
а бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само м |
е ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што с |
уљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.< |
него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само пла |
равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао м |
е мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој |
чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У св |
е да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам |
оворио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је |
S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начел |
хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса з |
штина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као на |
p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила т |
луша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једноб |
срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши |
hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се |
— виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p |
и управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет |
у једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек к |
ике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као |
Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, |
е то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направ |
ме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, |
грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при т |
дважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако ник |
авом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" |
за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!” |
истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Гос |
усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као |
српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме |
> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање ка |
ћи се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или бо |
ео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачув |
и ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите ја |
пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три |
љко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко изве |
> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не |
није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже |
но се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је стар |
от; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од свет |
ранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друм |
pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог ро |
кочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у са |
чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта с |
господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе |
вољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли б |
.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — |
ам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да т |
мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, |
готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немад |
вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас |
тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасви |
Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га неш |
ар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Та |
своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је |
ги да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, |
ћи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> |
е љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збу |
уло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се уч |
вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера т |
нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак |
>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и |
ски ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, ос |
> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да ј |
јмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуг |
ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста х |
ку тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p |
вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ак |
ијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног. |
таменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се |
али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, п |
моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за |
право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ |
<p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама |
ља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо |
што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у кален |
ена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се св |
се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> |
данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом |
и мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да |
те у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва ко |
не; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намаз |
> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а н |
>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гле |
ога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тра |
о и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља п |
<p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и км |
наћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећ |
о врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци |
еје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па |
тране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени |
ица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивил |
ако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, |
енутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На п |
весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с вр |
та.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игр |
ћ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим де |
шта лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb |
не, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем |
се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио шт |
јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти |
е главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу |
омана верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, |
да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Ме |
> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензио |
еграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на |
ави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми |
<p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општ |
на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да од |
смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар |
ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам т |
утра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то је |
у своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погле |
о само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слат |
у да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду! |
у и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде |
ти да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам |
јете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да н |
— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динар |
ве грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави |
у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер д |
етим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — им |
писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и |
</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{ |
е Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између |
то! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може ка |
ео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, |
ек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало ве |
анџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на |
се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је јед |
квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, |
Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А за |
ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пре |
— али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини г |
се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћ |
запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — в |
сетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту |
ес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна с |
— објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, |
одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, ус |
ко нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— |
неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме о |
ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по ре |
Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му |
ли госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри |
те митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри бе |
ву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је т |
Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </ |
је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ |
ред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо крастав |
ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front> <body> <pb n="7" |
шко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удо |
претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође |
ћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из |
бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе |
> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се |
то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па |
ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се миче |
е!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осет |
рло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је |
p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руц |
у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у сил |
се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да при |
цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Са |
нио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па |
из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то |
а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелн |
држања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То ј |
ци конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео |
твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам |
није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештин |
одите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас. |
и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање кара |
адим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар |
док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, ка |
она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели |
могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код на |
да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и п |
<p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције п |
> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много |
Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налеп |
су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више нег |
> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забог |
је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> |
бацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено апла |
пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем |
ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам т |
че у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послал |
ем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и де |
рај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он |
због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл ује |
гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза |
на поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те |
p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да т |
ке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом го |
кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”. |
ће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркв |
ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме |
еда, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа |
у гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковић |
аћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није |
не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и в |
уге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи ка |
ељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети |
одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради |
да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања |
нту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направ |
где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у уг |
и је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од |
<p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори |
и, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он проси |
нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пр |
продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатск |
соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчиц |
рију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пи |
!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је чести |
док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете. |
са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женид |
S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би |
Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је |
ди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се |
разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред |
на директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, |
и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља |
зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегова |
hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перс |
на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај |
, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" / |
рса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо |
дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете а |
и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би |
толонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају |
’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он с |
а врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чуди |
ија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не ми |
:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочеп |
Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану |
да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па д |
астиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела п |
, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не |
пло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После |
која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држа |
ане није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све евро |
ужење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не |
<pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то |
идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb |
ке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је |
да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само п |
узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад п |
и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по к |
би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, |
ође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и н |
сти у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим распи |
гим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начел |
ник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, |
Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вај |
некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер |
алилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престониц |
<pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{ |
.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево т |
жна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, в |
разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Пре |
вић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па |
а кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у |
ш више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се з |
" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, забо |
те, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то |
> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се |
ницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсо |
{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зат |
учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Нем |
ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет дин |
же, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету |
Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати о |
ого? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јев |
он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, ил |
ће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сир |
ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пуст |
никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџи |
ли поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену не |
? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— |
азговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не |
же да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који |
ише, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Але |
р, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп коб |
г тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско. |
за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви н |
додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> |
е ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе ш |
ворим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то |
сеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини |
па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни |
и лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну к |
узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођ |
покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили д |
p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога |
S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај хр |
не!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, так |
епо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпођ |
опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку |
енције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола |
њава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на т |
рија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уж |
још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више |
иција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и |
ного са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важ |
ако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како да |
дите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао ги |
и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за |
ере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> < |
остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећ |
и је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, |
да из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <p |
њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а |
т благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ног |
о би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ р |
теде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу |
страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у |
ша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, к |
то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— |
="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ меха |
ачи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама р |
којник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, а |
а?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемп |
> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да |
лакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сироти |
.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и испра |
/p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики д |
ојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бог |
мери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно време |
, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за нед |
а-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује |
ов, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, д |
ки од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београ |
ве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пре |
који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на |
у, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао |
а га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео јед |
овима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио за |
</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кес |
оје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја прегов |
унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућ |
мео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад |
тивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:< |
испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окре |
ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фиј |
ејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше оп |
мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за кл |
тална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И пис |
ва била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад |
о ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно |
одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</ |
је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продава |
пођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића |
игу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не |
би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева |
едан врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остав |
и мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо |
ад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хри |
равити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат |
за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и иск |
— да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p |
лоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p |
није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као |
а је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! |
уљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципел |
год, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само до |
би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је |
не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узим |
љало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило |
их да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{ |
p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, та |
селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне |
231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да ј |
о сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се |
ога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врл |
269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што |
ео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кр |
о прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и |
њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпо |
и.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато |
ање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би б |
е су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петор |
параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај нач |
то би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ б |
ет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у |
у за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као |
зија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p |
е лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито т |
ш било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије |
ште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на приме |
то и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину |
ици шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</ |
дрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богос |
кве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођ |
у.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница |
о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној п |
а сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам н |
епо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњак |
оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи |
размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао отк |
ко би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p> |
све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео |
због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима |
ити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија |
тичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S |
код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, |
био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му |
а то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако б |
а зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође в |
ти, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> |
ра се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива |
оме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика С |
пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, о |
мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Миле |
— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а |
је” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед |
спа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, н |
можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да ка |
ад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетан |
едбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се јед |
и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, кака |
рске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже уве |
и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори |
ожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, р |
удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и |
Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p> |
то је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера |
ер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, |
стали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер |
>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим |
ш у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n |
ред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су с |
о је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петро |
основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не |
ошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> < |
е синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папу |
за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па |
реза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А х |
у.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Такво |
нистар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па |
аправе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате |
> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Ко |
исао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде |
ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде |
ра из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног м |
</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да |
ога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем |
ш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску |
ишта више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— |
тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</ |
а бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет дин |
све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разуме |
отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара |
га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо |
.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допуст |
ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога ж |
жи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш |
се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити сит |
Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш нико |
ти жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.< |
доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то |
нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдего |
, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин М |
је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, госп |
јзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешк |
али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа |
е у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио |
т и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет год |
заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастиц |
ога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да |
ресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихват |
од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак |
ре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, ј |
наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, те |
авир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само му |
канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане |
ла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато по |
ко вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ам |
рштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S |
за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо сви |
ама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>Пос |
сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обичн |
неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а |
, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смеши |
а, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког |
га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</ |
х рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућ |
покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни |
женио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi |
изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако |
една још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући |
а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конст |
а.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Мол |
Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа |
му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише ка |
зи ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, |
S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не по |
уцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед по |
кама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, |
укама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није он |
е тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста по |
се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да |
у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само |
но и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врл |
икако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедер |
> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимуна |
p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели б |
међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки |
ића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете |
зиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има в |
дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се |
да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар. |
ари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ да |
екуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели |
— узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате |
ено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у це |
крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда |
ово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати пот |
, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ев |
мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, п |
је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митро |
, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Ма |
p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пи |
за све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у |
и, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по |
н једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одгова |
ено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете |
оп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да |
лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем про |
Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.< |
p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сут |
е видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да |
тање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе пер |
имо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господ |
о дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти |
ајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, о |
убав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да |
Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p |
<p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у |
се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати. |
— уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{ |
ју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радој |
ање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо т |
жда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом |
акосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да п |
а, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} |
добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледани |
ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће та |
та даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — настав |
тета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледал |
на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово |
одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не м |
осподин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бо |
увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није |
а није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкуј |
служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, |
> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре |
ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа |
ромислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се св |
јци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељ |
р одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом поно |
ивот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месец |
ала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџи |
ма председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборск |
опу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то глед |
изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а |
о кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо до |
> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p |
додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да ос |
да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очек |
нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ |
ени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибоја |
е, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије |
но дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто |
а не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} |
ак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „так |
нара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па |
не и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако |
сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе |
ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код А |
а га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је т |
скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о |
а, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</ |
једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у |
како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Ел |
>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути |
године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олак |
је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тог |
Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класи |
давац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће |
го узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напише |
ига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам |
ка у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ |
напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове |
, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, по |
то, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> |
Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из сел |
сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бо |
ла по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а |
ако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара |
му нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијан |
и празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна |
испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, |
дговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Нареди |
је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; ни |
ећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни нада |
зариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи |
могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса |
обри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, к |
м снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика ме |
<p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> |
ијатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, о |
.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и |
p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она |
важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — |
ављао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве |
се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло с |
чио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао конд |
е, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је |
кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, к |
ало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз дворишт |
видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану |
деље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим |
лед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрен |
пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите д |
о моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у гл |
где, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам тр |
о рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као |
ћи да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, |
сле седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Др |
ви дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе св |
Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад |
тијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не ис |
’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није |
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <h |
алио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, и |
чи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека ср |
b n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давн |
— уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па |
<p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да с |
треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што |
кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> |
од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се |
— настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} |
та.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико |
’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без ад |
<p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све д |
к и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући |
нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле чет |
ао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, к |
ако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душ |
е нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису |
/p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} М |
ије, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски о |
ико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Ми |
љан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни фор |
ш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него за |
оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрес |
ђем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није мо |
Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, н |
ако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој с |
ад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бој |
еног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пусти |
а ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако |
зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цај |
и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а прав |
памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> |
>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ј |
не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити |
> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни |
ога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престравље |
у, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p> |
p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — |
, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја |
небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је под |
ане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једн |
>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фи |
/hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би |
ету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном и |
ића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> < |
а није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисл |
е да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> |
да.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред парагра |
имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али |
учја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то мож |
се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је мин |
и она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад |
рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па |
ђутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Ср |
ирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О |
о ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То д |
си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је |
кле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чуд |
ња, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он |
женио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi |
ри нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на па |
азговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих в |
о.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти |
о доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, д |
м невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за оноли |
b n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом |
што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, |
о што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, |
/p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда до |
— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> |
нећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, п |
hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ниш |
ио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пр |
сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја с |
стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшиј |
већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да |
Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме |
гова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и са |
е на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да |
се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” |
>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпо |
ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ј |
астопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где |
ма моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер |
те тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско |
тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> < |
шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</ |
ш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је |
ајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено од |
жу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на дал |
то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обве |
ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу |
ест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p |
<p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук |
м и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући с |
аде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, |
тимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и уз |
ео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, ко |
био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p |
јну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате мл |
диста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна |
чи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скро |
жем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало св |
а ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има |
сиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p> |
је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми |
бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се ни |
м гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Перс |
p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим о |
<p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ |
ене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу |
> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то |
арке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу! |
клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p> |
ук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n |
ез њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру |
и и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову |
ио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време ве |
” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако |
узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — бли |
Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју с |
ељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упро |
није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, |
— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у |
до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш |
Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решил |
ом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то ј |
изно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав. |
тина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш |
вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба |
Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обу |
земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем так |
ли овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— |
још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и |
ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да не |
ако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, одн |
ко добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у ово |
слите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан сме |
најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним кор |
врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p> |
у горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос о |
та, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> |
ожење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи |
исмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећ |
ушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он |
уштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени з |
ства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> |
то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда |
шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. |
мене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Мариј |
у да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ћ |
дложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, |
поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — вели |
— Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек |
> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете |
ека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам |
а помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи д |
ке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти |
господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у жи |
а му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога т |
да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми с |
љине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљив |
јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкри |
вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам јед |
тује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вел |
остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам к |
, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сма |
ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какв |
ете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше гос |
обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу |
, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— |
или — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начел |
— додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила |
Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника |
ога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, |
ло прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти |
е понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ћ |
узе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} |
се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, |
моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрај |
о у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. |
е само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о |
завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој |
ену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се ж |
ме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p |
вљајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми |
сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као |
ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе б |
заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изне |
ла, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у |
м у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, к |
је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, |
>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти т |
а кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу |
мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добр |
га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја мог |
су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да |
се то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љ |
ти питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, зат |
а вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> < |
наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали о |
кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога |
им папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кеце |
е се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло |
као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је |
ма какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или |
жилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публи |
ак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Ка |
ан артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим о |
ред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме |
не, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам д |
— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Парагр |
упља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Н |
о ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеш |
се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону |
к беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелнико |
осиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори госп |
што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... |
о.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо |
вом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Б |
треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео стра |
том из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облиј |
ер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен |
грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с |
озната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са ужи |
м романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају н |
<p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсуд |
ознату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом жени |
Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пођ |
кан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позај |
позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га |
те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Ј |
у као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није оста |
еш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија |
спођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратим |
ва матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка |
етану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло при |
ек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су |
ојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Так |
да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу |
тога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики г |
једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са моногра |
и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p |
ом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми |
а монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да |
све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти покл |
’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, |
ајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цик |
етом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жали |
ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако уви |
ле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, је |
, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка. |
p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка |
не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључ |
а је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} К |
</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше |
а појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, |
глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље |
кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{ |
дузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлиј |
свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.< |
томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро пл |
јући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143 |
и да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то |
а има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — |
</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако |
очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у |
ицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош |
е неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сах |
, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се |
а бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина |
се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, |
о га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је н |
сао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — о |
но види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се |
пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Пра |
дата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На |
читељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забри |
а и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу |
а су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много |
АВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при |
је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар некол |
да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом |
млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој |
два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну к |
о седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумц |
и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао про |
ану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворен |
чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати |
рам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} |
ребаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, ок |
ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки с |
S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, зн |
спа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и св |
етине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата |
себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежур |
о је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицо |
е великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухвати |
S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења |
радне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, д |
ици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно п |
Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Р |
е, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија п |
ила ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехо |
ри томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те о |
ови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога р |
и док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад с |
попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што |
S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осе |
и то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, поз |
још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, вр |
!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се т |
удиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштен |
— мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нока |
стаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изб |
ћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбанос |
исли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> < |
као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у |
за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да м |
А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује по |
ану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам |
жеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} До |
ћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Шт |
опад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе |
а однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се ра |
овали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И |
ас чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих с |
једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго н |
паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња |
родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов |
ељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> < |
аво к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а |
ица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је |
на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за |
ату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико |
аслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се |
им крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на к |
ао да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да г |
које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176 |
ао ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје |
из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" |
гњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина |
зброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те свет |
не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта |
реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби |
апућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, п |
да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он |
преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фе |
p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима |
сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже |
це учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у једа |
а се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред |
намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте в |
олицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, |
с!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S |
своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Н |
љко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Јед |
же шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за |
свим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те |
шћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ |
са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-М |
м прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју |
зи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ам |
и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима з |
није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно пре |
.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам ду |
еса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Б |
у се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да |
селе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а он |
ине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу |
себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и |
ађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, |
с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се |
са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити по |
дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псуј |
који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, н |
едним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита п |
ила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усво |
е време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим |
Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из |
ек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те |
p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Кака |
век коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му |
сиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете на |
што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, теш |
ељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би греш |
судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми |
разе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скоч |
фане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у |
ајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господи |
епо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје г |
е очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пош |
Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p |
бе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћат |
амо да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад ч |
<p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параг |
ндару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па о |
ер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из |
рење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини |
о што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде |
омино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што с |
ата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се |
да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе |
у ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред |
>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је у |
гађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, |
ше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p> |
га.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, |
еби; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да при |
трење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече |
дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога ж |
него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао к |
по дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет |
та, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо об |
т, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше |
т.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповед |
рилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досад |
пућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189 |
илева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако л |
му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама |
зненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли ко |
о два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то |
ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и влас |
ет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> |
Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, п |
ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па |
х! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, н |
глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе б |
а.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи М |
дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и |
>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се |
е је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепа |
то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Ма |
са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу |
ета.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, у |
ратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једно |
па Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га |
тио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће |
пканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане |
мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb |
ећ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, |
тсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо |
њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели п |
огао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде |
чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећај |
која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење с |
столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако |
миле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису ви |
ривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гум |
ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро |
е до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле г |
одчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастик |
р што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференц |
му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међ |
и, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само |
ли ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а |
а?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мо |
убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим |
затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен дом |
, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си ро |
му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути |
виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размис |
ејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као с |
под пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врр |
испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, |
” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти |
р, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да |
> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините госп |
тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз |
а прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, |
ици међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ |
рња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p> |
p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радој |
ј у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске |
— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао |
ети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафан |
акама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господи |
аку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају са |
, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ |
чи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га |
реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се та |
асао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{ |
врдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како |
вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— |
о последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао |
у па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најб |
о га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло |
и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> |
е онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био |
, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место пл |
влажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад |
да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова |
је ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Мил |
теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па |
опао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за к |
отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је |
етпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незн |
ебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то не |
ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то н |
намо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет |
који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио |
љу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако |
а је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде |
ји га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и |
број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома |
— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је т |
јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли |
} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима |
анџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се п |
.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао |
а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као г |
у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгле |
вом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине |
отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и оста |
био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по |
м детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предв |
р шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити |
јој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би |
премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породи |
<p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широк |
p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, сл |
<p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолинс |
узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосиф |
е у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског дете |
. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је |
ечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов |
Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му |
већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S |
и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго тр |
музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци |
к је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам |
ти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин ст |
је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш |
толу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увук |
ре панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{ |
га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је |
а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мал |
S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души |
чи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп ј |
а се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају |
ожити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и |
тио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће м |
која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето |
с човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пр |
речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овог |
што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — дод |
а.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским вл |
редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, к |
Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће с |
ахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одм |
p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за поп |
којој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, |
робудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрест |
ћ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се |
ио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома мож |
в Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни с |
е то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема сво |
бу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" / |
.. и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никак |
а овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љу |
о митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикуј |
Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберци |
о.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него |
прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, |
богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, |
је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под |
/> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем шт |
рдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли што |
још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања с |
узике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав ра |
це.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{ |
т срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћ |
да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се |
у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Так |
рочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку п |
је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје врем |
јник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.< |
дамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују |
па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да |
е завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Је |
е, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p |
</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, ниј |
а бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти в |
ли поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И уз |
ош на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси |
>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, п |
на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музи |
анти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музик |
канти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће з |
ину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из |
нице свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, гд |
њи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озб |
о тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете |
и!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола л |
Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вел |
к који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Руб |
доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показа |
м човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да обја |
р није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље |
покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско попришт |
кроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Си |
ест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке |
</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески д |
иво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти с |
ше и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај ч |
ајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало |
p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање д |
ао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.< |
о је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало |
али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијин |
лу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</ |
ресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} |
иког опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ ду |
аје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.< |
о слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало м |
му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p> |
очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш ко |
кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике по |
па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на |
и нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази д |
; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> |
од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетск |
потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђе |
м тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку о |
е судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше |
/p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285 |
е изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него |
одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</ |
p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера |
ући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> < |
озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог |
стати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестамена |
ко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад т |
, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је сва |
ти.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи |
н је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није би |
мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</ |
отписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у о |
спавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како б |
инистрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад |
еограду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако |
Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био |
да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има |
х марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је им |
за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, |
драв и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи |
у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две |
дући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијски |
лаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му |
сподине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општи |
се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, п |
лицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има |
а акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парниц |
ростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, ал |
> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе |
ријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанк |
} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову с |
умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода |
ио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није |
/> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за |
.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике |
а си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”< |
љајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> < |
же са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу |
} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним |
сла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? |
утрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном ча |
а лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало п |
се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стр |
довољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове |
менат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте |
и учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а |
Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да |
е са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и |
еке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; чет |
мен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дох |
ојима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на ње |
ругаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио |
пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели |
у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар |
јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељск |
јзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велмо |
p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру |
е крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска ми |
који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не мо |
ка изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију |
амнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне же |
шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз |
p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само |
сано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао |
чајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог с |
куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се са |
а ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они |
ди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, ма |
> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет |
ојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако ова |
>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у |
види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, у |
етседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— |
кинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш в |
таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — д |
родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има д |
еш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као |
уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход ву |
узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том прили |
<p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли |
јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p |
у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се вид |
ва у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да |
реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дн |
мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко иш |
добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разу |
еговој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је |
оз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масен |
рнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику |
ad>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично |
је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али м |
ија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање |
дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Рад |
ате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива |
већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска |
зила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Та |
а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испо |
и то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то при |
аног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то |
више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један мл |
Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ једа |
евићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удеси |
би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте |
то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Баб |
Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи н |
узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео |
спа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под |
жја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет п |
не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у |
осмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које п |
га ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља п |
ата уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са |
едва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под б |
не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, гос |
али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад |
— учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> |
</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио |
тина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху постав |
дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Јед |
6" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе |
главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа |
свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничк |
наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хор |
едну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов |
зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музикан |
и за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музикант |
ти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за м |
а врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себ |
авир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разн |
се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, а |
ђе му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па |
на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке споља |
вом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позор |
љања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="24 |
јешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а |
е развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према на |
мао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а веро |
г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељ |
И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуч |
у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао |
ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, |
сподин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb |
просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи |
авесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да |
га тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му о |
тоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, о |
тао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и |
својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: |
лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љуба |
</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је |
ше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата |
писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А ч |
у у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубав |
дити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је де |
варам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече |
ме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана? |
страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p |
<p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао ист |
слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно |
а господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде. |
p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— |
врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте в |
отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине |
тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бе |
то победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интр |
изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и д |
можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набра |
дељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у |
е друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. |
пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под |
е ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једн |
а: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако ј |
да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, уд |
еренције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове |
А ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим гл |
<p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софи |
а и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter" |
ка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје д |
ус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својо |
пођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими поч |
убави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе |
се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да |
госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— |
атио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне |
{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се |
ју бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Не |
зике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве |
аквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека из |
head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а за |
управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! |
најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његов |
ише није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући |
а, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да |
— жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; |
препастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Не |
егне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прош |
— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у |
Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар јо |
p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао |
парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али с |
кло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се би |
јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пре |
...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — |
му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља |
мо слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> |
им објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашо |
— уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је у |
коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, |
еданаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се |
е?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вра |
о ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осе |
те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општ |
осле ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јут |
.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувст |
осподин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано |
фрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би |
спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред суд |
} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од |
из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, |
чињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучн |
ција, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ |
} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који ј |
да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима пр |
ер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа ди |
ма, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прост |
нови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад |
по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Н |
свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} |
ин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се |
>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} |
ђа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ни |
ете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</ |
ка, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</hea |
абога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>: |
е — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче |
ће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код |
/p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштен |
Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две ст |
о већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две вел |
осећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним |
е мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за |
и ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете |
спођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен п |
пођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, на |
то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена |
лева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доб |
S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није бил |
м, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, м |
гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, |
биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које с |
е протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, ко |
па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у |
плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{ |
ити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу |
себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савк |
ш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" / |
Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза |
вог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за |
ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— |
гане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} |
у причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Од |
е, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да дет |
, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, о |
но отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p |
ете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и н |
љко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да вид |
но смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим јо |
е дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шет |
дражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb |
кидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Ал |
ну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако ре |
би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им |
правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа. |
Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који |
би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би |
играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите |
к, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле |
а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> < |
ина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, а |
м састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере о |
боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници к |
/> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> |
ло но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p> |
еље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ват |
Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећ |
слиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има ос |
p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандр |
о нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и |
о нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас у |
<pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло р |
а пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{ |
руштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једн |
ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак |
ј свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели |
понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих с |
драв, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена су |
е брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, пр |
е прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли гла |
њу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прил |
Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, з |
вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на в |
и се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није иша |
и банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је и |
друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је |
ају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> |
ста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.< |
животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нароч |
сећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаест |
равила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове д |
Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: |
то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далек |
јнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред |
бзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, |
ризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се нева |
>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и |
по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е |
е л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја |
а изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жан |
ошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућно |
воју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а вик |
пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло чест |
своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га ду |
оби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собо |
осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџ |
столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је |
рву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака |
е више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао |
тим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у ч |
ратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим доби |
едовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазо |
"172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да |
<pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па |
кине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа |
се правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редо |
а и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гл |
го вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој ко |
и до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким в |
пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да препови |
бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она |
где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воде |
да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па |
а врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуск |
решноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, насло |
вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да пр |
— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом |
ине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао |
кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се др |
авршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас п |
акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се сп |
сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун |
ајзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потре |
то је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота |
, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се з |
у могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог |
међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</ |
ође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све т |
прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269 |
мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрет |
да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, који |
више се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се кон |
доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у прв |
сли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и п |
писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну |
— ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја |
о се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Те |
о да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, по |
ио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње км |
као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати до |
предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, глед |
— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мисл |
се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се |
а један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестад |
у?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде |
олико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и ра |
допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} |
ик те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џе |
и најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код |
опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и |
да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Ал |
ерено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290 |
n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, |
p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад |
не и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у н |
Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам |
азговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита |
де се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно ста |
околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ј |
викну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на |
ну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он ми |
ам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па д |
то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се |
то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећ |
тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити |
паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад з |
буха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари |
они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и ти |
ете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закљу |
ч на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нов |
неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је од |
собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој |
многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је реци |
тиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију о |
е се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици т |
Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво |
о, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динар |
бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико |
>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb |
је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући ку |
привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збо |
и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се |
ижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Е |
г истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, |
ече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто |
је оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био |
из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема сво |
лази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео вез |
ви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била |
оја су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе |
ак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својо |
као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуња |
е се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> |
анио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели по |
као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и по |
м чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опас |
хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сим |
азна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или |
>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шуш |
дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се н |
ти никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и с |
ужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова г |
недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво з |
ка; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место је |
S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и н |
ве стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног зан |
је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и |
лија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач дет |
т општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151 |
имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на о |
кмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом |
анџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му |
Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што б |
ужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} |
ного, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео |
у г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да ј |
ход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том прили |
и кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете |
узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. к |
>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правит |
к ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p> |
а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> |
шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то |
не мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога |
бреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да в |
Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који |
доје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ |
као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погл |
ако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држа |
ло цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, |
уци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — зап |
же па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знал |
поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро о |
Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати |
ве своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у жив |
ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— А |
естричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, |
од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар |
не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београ |
оспођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је |
о баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и |
челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г |
ечи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ниш |
е дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш |
дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењ |
нство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена упр |
скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> < |
вори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је |
/p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим сло |
>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> |
госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић |
го од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од че |
ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударал |
у у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће |
— учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и |
дин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Ел |
асније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така |
нова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госп |
а и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— |
некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је прове |
авуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језик |
а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, км |
им, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="4 |
зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало ча |
чних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по л |
смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, |
студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...< |
в, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио мир |
њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко друг |
да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам д |
<p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, нег |
} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљиц |
ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комши |
куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био м |
{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p |
ружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад |
обесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сока |
госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сест |
доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто |
шни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером. |
себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до ко |
те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаре |
о после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и как |
ти.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу д |
ако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило |
гледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су т |
.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех |
При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p |
p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да |
отребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зуби |
зим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> |
није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није |
ини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задов |
.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до у |
на, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов. |
вник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна свој |
та, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи доса |
И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да исп |
ета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била |
е два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збун |
од удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми |
му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко |
ога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре |
под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Све |
далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је св |
<p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми трт |
з прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и на |
о, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, |
ло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, т |
еза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, |
одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода го |
никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Ч |
а ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, |
а ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код ти |
о врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb |
оме, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и ка |
зад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капет |
разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди ова |
а памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и |
ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошло |
моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са о |
ова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и о |
етске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острв |
о а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се |
су виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан пра |
а и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, ј |
а коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — б |
им те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не |
реском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забра |
гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није |
би, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разгова |
м вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем живо |
едељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко и |
рафије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачу |
сила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпи |
вде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка им |
тина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће |
шћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" |
— питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им ч |
те! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> |
„Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — о |
м огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се го |
Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка ра |
, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну |
вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{ |
ици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто |
у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као о |
а и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, |
е сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им |
306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не |
асте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја |
управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писа |
а.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.< |
ите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу. |
, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посе |
н такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуг |
дам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, бук |
мрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Мо |
/> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мно |
менова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку |
ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> |
товао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> |
р нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња |
еда намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да |
а тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај м |
види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> |
е панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на |
крећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само |
подин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p |
Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му д |
p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, пол |
аље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> |
се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушк |
p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке З |
ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, |
управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а гр |
дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Рис |
рећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се |
та леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега |
е, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближ |
онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се |
и као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било |
р и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, |
како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{ |
Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девој |
унио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитељ |
посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом прилико |
ио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управ |
ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и т |
ко!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке |
а врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су мув |
Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се |
тано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан М |
моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се |
н у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за |
во мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и |
о значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, та |
каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична |
, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара д |
ђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ј |
а замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешт |
ротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и виш |
т, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет |
квих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошл |
во за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара |
е сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим |
а вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете ост |
>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу |
} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи п |
забран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат |
л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана |
кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се по |
сподин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог |
Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очинск |
у где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много н |
на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, а |
е на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде |
му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста сличн |
ечи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати |
оше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док с |
пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n= |
андркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у |
упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној манти |
име да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприл |
, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете пр |
нцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он н |
мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </d |
е неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нем |
огледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија |
епничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задо |
опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се гос |
браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој бесед |
једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако о |
клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само |
еслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако |
престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утв |
</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, о |
дост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, |
ство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као љ |
е за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су своји |
и и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако |
еца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад на |
ино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како о |
а, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био |
остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „ |
пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби ле |
х сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше |
е отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озб |
и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као во |
p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи н |
е у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су |
дућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само |
се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему |
а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водил |
је дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278 |
.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се |
да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај гос |
разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У |
head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотичн |
Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</ |
у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави |
обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се зами |
томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као |
у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S |
исто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају |
Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се леп |
и, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде ра |
дост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и |
гоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви че |
ељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</ |
ици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног д |
се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би б |
би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом п |
сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи |
ив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој у |
нда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи ј |
змисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па |
ако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу |
њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на к |
одети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо |
фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музик |
рву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, ал |
Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</ |
заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их б |
попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при п |
љан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.< |
мпромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових |
ик појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, |
еданаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, |
половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Ри |
одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на кри |
в, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма к |
атима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабир |
механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо р |
знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуа |
ајзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у ко |
о што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општи |
ђутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори |
н, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе |
ене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, кој |
ет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немо |
е то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковрем |
еве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још ј |
ем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Та |
лико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је он |
општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а опш |
онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је јед |
ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасви |
де, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону |
ачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непр |
пођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</ |
о зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича |
нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори |
викнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна о |
S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег |
а.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти |
ристина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, б |
н суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" / |
те га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујућ |
стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све е |
ве очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба п |
ме мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.< |
рне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на |
довица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би |
ца.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажа |
говори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим бук |
го ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а |
ријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим бук |
м покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и |
азлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ м |
ти зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошт |
колико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се св |
, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разо |
.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не пр |
столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао |
него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа |
дну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласка |
апрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова прос |
е те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које |
понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носит |
му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће |
додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љу |
једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отиша |
објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на ме |
те?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’ |
S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара |
више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испоч |
моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете |
ват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари св |
лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, |
јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла примет |
Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја |
мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам |
оче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Ш |
пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао посту |
едали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није |
д се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко ниј |
еђу шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу |
лник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са |
— тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и |
је ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то би |
ју нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је |
кова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме ме |
им пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" |
а управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један |
господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будит |
ари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић |
бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, н |
епо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојн |
уд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну ве |
ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова д |
ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разг |
две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко |
кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле |
место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро |
ам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи! |
е опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га |
водим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се а |
один Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</ |
да сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу |
вако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори проз |
љно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти с |
ички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ов |
— обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви ме |
а су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођ |
помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да г |
ам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љуб |
три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе н |
ед вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово до |
и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама предс |
намење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић |
млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукл |
же, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> |
" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S |
p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну. |
ела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S |
ла смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у |
у са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публиц |
аже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа к |
д параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви |
ковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, |
> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабом |
као:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде посто |
е односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> < |
спођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} |
на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак |
онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, |
екла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад наст |
ада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разум |
— па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S |
госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином В |
е, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђу |
Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двори |
о те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као жел |
поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и к |
едне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво |
белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да од |
чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био та |
ан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих р |
уд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, |
кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао |
ет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумр |
{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па н |
ва се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на ул |
наћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе |
пша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша при |
жан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије |
рошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветље |
ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на р |
о!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, |
простио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положил |
воје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глуп |
Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак н |
ла гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га препов |
та пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о зем |
ити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „ал |
ица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја |
поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима |
p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318 |
ина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на |
гу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и |
арац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунав |
мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложен |
врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен |
ма смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор мате |
некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека |
е прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу |
вицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове св |
ага моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Б |
ем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до |
о тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би би |
те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Леп |
је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се прим |
орао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас |
таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свешт |
слонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разго |
/p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Соф |
едно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће ла |
је под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У такв |
е повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n |
Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и То |
стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> |
кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Мари |
нда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један |
врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ н |
овник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p> |
вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао по |
и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили циг |
г Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о свој |
едао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо |
м са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче п |
ем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мо |
главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, д |
<p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте |
акључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се д |
требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па о |
ја је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, |
нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафа |
рву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозор |
н није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној |
је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на |
тави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, |
рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој к |
но и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не |
лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p |
лић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Ани |
ој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндер |
о објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да |
нати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво |
ферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се саст |
са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавиш |
нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе пре |
ако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он ле |
у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ј |
едосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, |
и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> |
к код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво з |
у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво |
поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, |
сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви д |
на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље настави |
ему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> < |
мешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирит |
седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се |
е ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе у |
едбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао |
и једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени |
слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у раз |
а се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све |
и да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> |
n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обав |
ије могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите с |
нодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време слу |
што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госп |
асци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, за |
свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиром |
ње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; |
мом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, д |
господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева |
а исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је |
ажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно де |
обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало |
згледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу |
/p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је |
Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али |
<p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему ш |
у.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на |
шима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и ч |
оже, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче из |
меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст |
одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео не |
почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрна |
држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док је |
талом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон из |
је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин |
господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која |
у председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, и |
е госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p |
ела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим |
оспођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— В |
госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним |
> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у |
недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове ре |
еко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и ка |
шио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсум |
устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљ |
. .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за |
нате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, ко |
а се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разни |
сује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n= |
да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али ниса |
то цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја ст |
е, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, ви |
бојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.00 |
руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учин |
ри т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешај |
ељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах ч |
о безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију |
а тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n= |
едној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чуд |
рича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" |
таше сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, ка |
, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} П |
љи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја в |
та да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S |
ој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чуд |
Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, |
децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти |
шна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дуго |
лом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који зати |
, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врл |
кочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— П |
механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— |
ћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви ст |
ога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа ви |
е патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је дан |
Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу о |
гасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо при |
ем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко ил |
учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Ра |
, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестрич |
оликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом м |
ш није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад ув |
не ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла |
ај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у жи |
од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и ств |
и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, до |
се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све зб |
н мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими ку |
показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није мо |
ржавног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, приме |
шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, |
едно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све |
која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је |
ао да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Сав |
о остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући за |
>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <di |
собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, |
рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли |
рија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: |
ри касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клу |
призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} П |
о на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, |
платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те |
то аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} |
ком наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> < |
>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије с |
ји би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — |
ана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S |
Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти н |
љковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут с |
>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати вод |
де било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за и |
с који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Зд |
ead>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вар |
завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је и |
намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено р |
са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 2 |
м присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по цело |
и су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кме |
саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, |
пођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добр |
што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не |
није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назе |
олико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али на |
бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук |
, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједан |
S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и п |
м?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што см |
позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те |
?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се |
петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их про |
петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проуч |
, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и и |
ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и |
био (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти те |
бљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не мож |
згледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, |
одина донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И |
но сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за |
ну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на п |
— зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их би |
шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да |
ачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом |
ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра |
мет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тр |
же пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства св |
о друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, |
спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела с |
а сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили |
ало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, |
, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да |
кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отв |
/p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и дад |
олим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> |
у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори кол |
више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека дев |
ва лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, н |
и још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог с |
ва...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у |
рима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, |
” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме ш |
да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изм |
ства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главо |
ди крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика |
на Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан |
вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричин |
музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјав |
ла лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је на |
лнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматра |
џија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова п |
ма по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав |
се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, д |
горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би |
ерином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал |
ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А |
хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за |
ога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музи |
научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство д |
.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела д |
ствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, |
неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад ред |
и, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми |
p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А мо |
ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као ш |
а нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе |
би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо д |
"46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њем |
гу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и ина |
ти капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> |
ини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фи |
, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају |
</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те в |
им кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који в |
како се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, к |
ио расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у крев |
о у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он та |
ави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љу |
о је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљ |
реговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније |
е показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја |
целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, повер |
на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластик |
једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> |
о жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још ког |
ека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су кр |
је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, |
е бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрат |
ећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат та |
ну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га пот |
акло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, |
— не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овог |
p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине |
d> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине |
p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" / |
сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} |
и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта в |
се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се |
и понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Рис |
у и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која так |
груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им дај |
азлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град |
гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних |
, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче п |
о га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова кази |
ју зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'а |
ји му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се це |
ини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде.. |
да удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и с |
кусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршиј |
ор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он по |
... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу |
ом, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и на |
у, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>О |
ли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са це |
од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, ал |
но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је прија |
лу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла |
рло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, д |
де је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ј |
мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се |
он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{ |
во оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло н |
у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 |
Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, прев |
међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ по |
ог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихват |
е томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број иза |
рпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потраж |
тао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од мл |
лужитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим |
пуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по неде |
буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p |
рло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— |
нити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Кр |
док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за |
стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије р |
шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="23 |
>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да и |
само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је |
— вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то |
едном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као |
м, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли |
те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n=" |
грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> < |
гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на |
доше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и |
е, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре н |
Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, |
на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећа |
p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их с |
га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједн |
о је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија предста |
ерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши |
ми је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на с |
>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ т |
причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и |
ицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити кака |
е што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, ка |
, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело |
о то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У |
шио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности |
буке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући дога |
са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна |
S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни друг |
управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће плат |
ко сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши б |
ла литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети |
ам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас |
мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га изба |
чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p |
већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима оч |
{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа |
а једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута |
лаву и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова д |
о прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше св |
раћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресе |
Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно |
ени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експ |
мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крман |
о сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се |
ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... нап |
увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улег |
и:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се |
господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послуш |
х се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не |
ример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупн |
— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини |
зад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше сна |
ити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштиш |
е просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар |
</p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са ч |
амо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, |
а сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако |
су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погреш |
радске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да |
орио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њив |
ругим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачув |
акле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај |
акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер ј |
са, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог |
есе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} |
ру појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и ј |
шло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла све |
уо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихв |
, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка врат |
Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпу |
арога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, |
мину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се |
итељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељкови |
тају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпун |
као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа |
ла: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи |
угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, ал |
ва, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати |
ут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а |
вору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће де |
Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су па |
је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја |
е тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> |
порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци у |
госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се |
то је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за н |
приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то |
ко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пр |
амохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који ниј |
душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге по |
оју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам од |
ма, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве |
е девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се |
и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „ |
очела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бит |
таде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у сл |
ила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тр |
ић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што |
кта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред |
ељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје бес |
ио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образова |
сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје н |
000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде с |
е, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала |
ањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наити |
а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст |
го, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и н |
рих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег |
очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— |
едно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на усна |
а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је пр |
а не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему |
ашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу |
ериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до к |
требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цр |
ним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака м |
све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео |
н дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана |
и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> |
десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</ |
пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дош |
еца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет са |
јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи |
дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу бро |
ауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S |
азних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили |
Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хо |
дан сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих |
блика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном |
крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи |
је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из сво |
а Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и |
<p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, |
<p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру уп |
равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још |
/p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорил |
ео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме зн |
само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начел |
убом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара н |
ет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче |
авио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у з |
да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је п |
„Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опе |
, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, |
ици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за |
тим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се |
испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошт |
горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу дру |
најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било |
гу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, извед |
е овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћ |
је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само св |
има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, н |
осподин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам п |
} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако |
ав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ |
људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, па |
даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имал |
м, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе |
ног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућ |
пчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису бил |
гда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бог |
а дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже г |
знамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба да |
језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но |
.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напише |
ћи некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору до |
аливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро |
најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па |
рти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе мо |
тина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника |
би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве реч |
сте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причам |
жбу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практика |
дмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, госп |
мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p> |
брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујт |
ањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — А |
кочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред |
иљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на с |
арче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} |
дногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n=" |
ко се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда да |
в неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка: |
на слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуца |
платити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену |
>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здрави |
и нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом ва |
head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије речено хармоник |
ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су |
ку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак |
>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног |
едам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синов |
те, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опаз |
ба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покрив |
опе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, |
не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори та |
во и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на пр |
днога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чарши |
е у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се |
ло и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са ж |
завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на б |
дам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на |
аве и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није |
вога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се |
n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” |
н, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант |
S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете! |
и тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи ш |
се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама там |
омана да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, |
м још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја плати |
то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо |
од ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећањ |
, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска |
ан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете св |
брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је и |
орао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју |
ву, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничк |
ор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и |
ема госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин |
Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши ду |
лавна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта |
илике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напр |
, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред |
нога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим |
, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за |
ло час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, а |
ика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конферен |
кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Пр |
закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно |
фима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци пове |
ници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног д |
о и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало с |
пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} |
ако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим |
конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем ј |
ила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој |
а и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце |
е обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им за |
да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обав |
ла у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан |
и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је |
те, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да |
имилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, |
већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, |
писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, |
скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја ос |
љко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ак |
и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће |
Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ет |
”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног |
овано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова |
јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дугов |
онала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канце |
али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— |
на берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи он |
ођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} О |
есе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху |
агедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} |
ола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим с |
ану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, |
опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафиш |
м, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери је |
упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не |
испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из праши |
/p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дај |
начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко |
/p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и от |
без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне дл |
хани о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те |
зник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве н |
„И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, ал |
па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и ви |
ограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, мара |
Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, |
} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="6 |
е берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све м |
а ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p> |
штамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не зн |
>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали |
и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем н |
та си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се о |
ле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} |
<p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто |
оже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, |
са</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два дина |
<p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам годи |
ана, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а |
, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе |
ла.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утај |
се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго кап |
Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом |
устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи |
а требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госп |
стави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени |
атко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш д |
вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностран |
тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море |
И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај. |
е, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викну |
њења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од де |
</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад |
била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi |
Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све ш |
p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две |
то на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак |
еднога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до |
поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео би |
ему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџ |
одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже |
битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} М |
сеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за |
ноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена в |
прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, к |
Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једн |
е никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе |
он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лам |
ародне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави |
ести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</ |
дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он |
се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, ј |
.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета би |
те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то |
а управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену |
чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p |
му да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нароч |
жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе. |
анети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} |
та полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у вр |
зме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш |
и, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је |
се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не ос |
обом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и кувар |
же своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за при |
треба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије |
како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп П |
ницу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познат |
војено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва |
разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га ви |
коме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интриган |
одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та |
го из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкч |
} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова |
мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад |
е том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се |
о им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:< |
зао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стог |
о јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност шт |
ено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте |
водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ ј |
ма.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га п |
Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</ |
тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одгово |
/head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљ |
кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је |
руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао |
ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер то |
лене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издр |
а, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параг |
гову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. |
верс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пр |
ећ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ства |
описном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општ |
сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше о |
и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покој |
он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим то |
ући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путни |
, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрес |
му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милиј |
поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а он |
покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа |
напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „При |
ва и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, |
ише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" |
штено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузи |
је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што |
што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — О |
ши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па шт |
роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И |
во што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То |
ије што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игд |
надио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли конду |
сину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ пост |
кове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и |
везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред т |
атим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсил |
ер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз кој |
изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати |
от човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави св |
говорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сам |
јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву истори |
/> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то |
о на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова |
посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. |
есто је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се п |
м играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и поз |
снаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толи |
а, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто је |
„друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђ |
ницом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> |
или.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да |
, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, |
го и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа |
ојима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као |
ила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чел |
ут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и н |
— запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те п |
памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на |
е прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову д |
<p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем |
а макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док д |
триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдар |
се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па са |
> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — |
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
вом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна вр |
ри мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p> |
p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у оч |
и догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види вез |
>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштава |
урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе |
пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница пре |
ђу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n= |
а старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рач |
а он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад в |
јава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што |
а оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p |
омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не про |
а, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p> |
и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до |
нике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право |
е срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса |
ао оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане |
Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учи |
о стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно заб |
би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и че |
ва и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву пев |
м се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме |
м јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико на |
о збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић |
ајважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ов |
гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу |
сио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не |
реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало |
а. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти то |
д, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, та |
ики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево |
пита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку г |
гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сн |
па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо |
у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> |
ио, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га исп |
> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред |
завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у |
им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз |
е моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у |
ати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да с |
тан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p |
не удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гр |
> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" |
оска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, |
личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S |
етану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на с |
да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директо |
види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То |
ад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели м |
ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста |
му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Бе |
из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори ко |
као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p> |
>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп |
у он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је з |
разник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се та |
рочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до |
растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се љу |
више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред |
до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко |
ном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим о |
> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се жив |
дној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одво |
свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црк |
ред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је |
S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским власт |
народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код |
одина како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Р |
ки доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет как |
ора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, ст |
дем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп |
} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је |
ин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђер |
могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се |
њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно ј |
сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених бе |
неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жен |
о је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав |
мила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак за |
бор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељк |
ине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p |
успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> |
head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци п |
ин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она |
никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви |
рича и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језов |
фу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи п |
<p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} О |
за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе ч |
се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо ц |
е прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћат |
и, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од по |
ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње в |
та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан |
десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не нада |
ко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите |
а, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П |
цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребн |
> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>О |
јући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би б |
ео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад г |
</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите |
пет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме об |
па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и |
т динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене |
{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете |
кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у исто |
пут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов пак |
још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ов |
ествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он |
:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао н |
шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Виш |
ори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово |
вита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо повер |
и одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, |
ан повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало са |
па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушум |
аде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да |
иш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— К |
своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргу |
је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужи |
а, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ |
9" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклан |
ле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, |
донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче он |
/p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти |
је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла п |
везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавају |
”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па |
је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написат |
е?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</ |
т смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немац |
и родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те |
волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове |
е отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и ко |
имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по у |
свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер |
, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве |
па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-М |
га је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуд |
а врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, |
њи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут |
нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако |
врши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове |
ма што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо |
се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и по |
о, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после |
позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и велик |
позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо |
је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивај |
едео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и о |
погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да прода |
унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или |
како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Тур |
м из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпу |
ије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један го |
браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параг |
о госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно |
била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у том |
ла испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари в |
десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је л |
наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори |
а, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се |
да је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми х |
ору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” |
спођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да |
воласте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други ви |
смевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S |
се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, |
и — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Ва |
и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви |
који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Нед |
ко ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. из |
ка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квар |
орала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, |
едан господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јав |
ло наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насм |
и поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, д |
тика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глав |
у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђев |
души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а |
дни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се де |
р, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, |
мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад |
смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима са |
транству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му |
аметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не ид |
жела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.< |
p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да |
о и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би |
почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у ово |
већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи |
СЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедиј |
грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангиј |
ана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да не |
ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постари |
виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут деси |
е већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог |
а у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права р |
а Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p> |
ижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се т |
а од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то |
има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом как |
а.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам п |
в да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних ча |
ринско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то |
.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви по |
свим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се п |
.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се т |
њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан чове |
удити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, е |
прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође |
ше опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га види |
учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушуми |
о жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — к |
и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила му |
децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар |
је.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га нек |
оп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> |
/p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас нај |
погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, |
оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к |
сте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> |
? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала ста |
на није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико д |
у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми с |
раћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закон |
” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — |
ћи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси |
на да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели! |
то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладил |
ило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо |
сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњ |
ригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први |
у, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је на |
причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у |
дно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говор |
ећ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... т |
</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио |
о и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса ј |
дин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику усл |
додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сир |
равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, кој |
варице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши |
у бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбр |
ет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је и |
та би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} |
коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из |
а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па гр |
лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад |
а га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио |
други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— |
као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} До |
<p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мал |
”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам |
во сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Го |
остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — |
дина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпо |
прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме |
ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, г |
ом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body |
дговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили бл |
ије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у |
да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учит |
о.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љуба |
то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, |
говара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи |
Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву |
од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те |
амо нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом о |
адојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца |
.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети соб |
његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на |
загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учин |
м ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сир |
, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим свак |
арницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим тро |
лу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш |
гла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог жи |
ири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кан |
јави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећ |
што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде сво |
} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изи |
е пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало с |
блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан |
се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја реко |
није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам руба |
То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све |
оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве |
Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi> |
ангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шат |
госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу |
ању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математик |
p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Лен |
е што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствар |
ор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу н |
о тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно |
ушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p> |
</p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ д |
оче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, је |
д уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах про |
ју.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па |
што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је |
ват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног д |
/p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио |
д тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дукат |
> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и |
кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станит |
змеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јач |
ила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, к |
стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти |
бринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, |
тку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прих |
значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и д |
о ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп |
Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назо |
ицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла |
езонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сва |
нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло |
</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у с |
ако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми с |
има да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се |
Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не п |
рство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> < |
ато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кра |
куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељев |
је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музик |
ете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те |
ко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као памета |
с.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бит |
еме провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примет |
штом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> |
м професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Неде |
поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недељ |
о, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао |
у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и не |
и <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку и |
е сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимс |
подине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, |
дељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба оства |
те идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Неде |
— пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара |
рими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још |
руштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна |
два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће ј |
идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те и |
{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца |
стоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не посто |
предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљк |
и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам о |
е данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашег |
х изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни д |
мула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конфер |
да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па |
о су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа |
је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до напис |
ead> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и нед |
е Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од в |
мало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормал |
ивремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држал |
.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ств |
о:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како |
поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се |
и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И о |
имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа |
јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси |
о.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он |
Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио и у |
писима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно |
е тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мен |
е?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, је |
им лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет |
се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он |
хо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Ел |
к.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је |
е: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замис |
каљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div ty |
бро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.< |
право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" |
} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да |
трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер |
едног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, |
увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али в |
де.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се |
штао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на |
рно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад |
ђају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин |
а околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је са |
јом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, по |
„Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанк |
, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођ |
„програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У доти |
по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном |
музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао м |
Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио |
ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако р |
есрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала ово |
<p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Пон |
план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елз |
гом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветуј |
љска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на |
р је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а о |
еоград, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрад |
да динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет |
у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је а |
нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је |
двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</ |
у сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p> |
сле још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се мо |
5" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито ста |
да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га |
еома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде |
ли је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Б |
већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством |
p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију бо |
тимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и за |
роз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продр |
ла бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, |
за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уко |
а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах |
би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један с |
равитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела т |
ном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој теш |
успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интриган |
у затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је |
кон тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените |
ајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев пис |
Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ују |
.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у ф |
ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54 |
ра се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, |
ђе депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпо |
као, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје |
са на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p |
ељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знам |
вај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога м |
интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — по |
век растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи с |
онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па је |
оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p |
Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће |
ачину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је глав |
н ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двад |
ју, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре |
а ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него |
амером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце ра |
ан случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, руме |
шавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канц |
има, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На г |
о те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу |
ог квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасв |
Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресовани |
младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сва |
сподин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> |
ста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија |
ивота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, |
оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо изби |
и у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... уп |
<p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по где |
него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Го |
аст.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, |
мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је |
не:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш |
у и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па т |
ија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми |
кне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши! |
пак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља во |
кав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомо |
виштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, |
аваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израс |
ко је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе з |
човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш в |
вим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родите |
и ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> |
једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сим |
Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и коб |
к у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, оп |
задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а за |
се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују меха |
с ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крст |
им корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете при |
>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ поро |
е:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан |
Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улиц |
и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет |
се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена. |
жимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и св |
те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а зат |
, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Св |
смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да |
ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да н |
са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бри |
, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> |
аивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које с |
том да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не пр |
аш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Мил |
се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се |
те на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви не |
боме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад са |
отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> < |
л’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бит |
сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо банди |
ло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућ |
у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, ум |
е и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нест |
није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ |
најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи по |
рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — |
мо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп |
е он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управ |
роз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим |
еним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче |
ну на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, п |
орит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, |
онио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то ви |
ати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — нећ |
господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> |
госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца |
но смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, зане |
Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени п |
о те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да ко |
читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе |
а налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка |
због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Мо |
због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— |
рло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубит |
ројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, гос |
дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да |
оље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> |
ка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.< |
журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{ |
p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је т |
Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> |
а, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех |
n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Бла |
д?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли |
ику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, |
писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинс |
ипелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помог |
pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја с |
{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарц |
о човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука св |
љиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето |
молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти г |
олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби |
И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је |
ри и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне |
кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би с |
осада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> |
один Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету |
едерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже |
.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини |
Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло т |
бећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било |
љују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} |
} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, обја |
ак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— |
лија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искре |
о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро |
ма и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одгово |
д тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми |
ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да д |
о пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да од |
а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, ра |
ј се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, о |
то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађ |
аграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p |
главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} |
: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој |
он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми ј |
вео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покој |
ај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> |
тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — у |
че госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — |
а љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште |
рно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где г |
жна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио |
е пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја |
о казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да |
сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли она |
Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> < |
брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и |
да удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а |
. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши! |
>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> |
дмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у ц |
бучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда е |
ог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p |
јете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете |
зница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и |
е што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајд |
, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељењ |
рећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао. |
а као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак |
и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива |
ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па |
г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, упр |
аре амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, |
заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан |
сред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћем |
/p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онак |
растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штај |
иму опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име. |
, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па |
се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— |
се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју д |
ра — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створе |
а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> |
<p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврст |
а.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби мо |
и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке |
ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао |
још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <p |
разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер с |
бе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога |
истар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим |
што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Пе |
о је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће в |
<pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} |
отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је м |
иром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по |
ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете каза |
и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; |
одчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Зна |
љка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учин |
едложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које |
да? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта мож |
то не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А |
што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Та |
не.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ев |
убити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љ |
/p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше се |
> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао |
пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче по |
адоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Ра |
велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се ре |
че Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} |
— велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> |
Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Сед |
навање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћем |
можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са де |
екаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја доч |
а, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са ул |
емојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— |
, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p |
ажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — настављ |
и је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити п |
лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази дети |
близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> |
пели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам г |
о, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — не |
тељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начел |
ад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p |
а!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја доч |
вори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Е |
а пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће д |
и очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека |
иње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И с |
ш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога |
тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — К |
>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— |
Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима |
ајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар п |
еша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се с |
својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, п |
?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— |
те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толик |
Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини |
ога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — нас |
не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па |
аестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели |
се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га |
<p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има |
кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог дете |
м научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче о |
ам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у стал |
јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одс |
да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, тво |
у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— |
ета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну игли |
оста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај. |
те само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја с |
ало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и |
месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Але |
он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што непра |
верењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а |
је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нист |
г романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву пл |
ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наред |
ити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано |
пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још |
кву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p> |
ете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други! |
овица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, ил |
астала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господи |
нџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово д |
и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Неде |
у и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А |
ого више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у твр |
твице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значај |
ошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди л |
„Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не |
да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дет |
уше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непреглед |
у има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко по |
<pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Д |
а је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то прис |
ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће |
страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да пл |
те за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— |
сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам пр |
да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче. |
p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепо |
сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> |
ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Рад |
то је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту |
у изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi |
— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си |
</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад |
авиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њ |
а ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад |
их, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чуј |
ком не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легн |
пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — нас |
ели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да |
шао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за ба |
приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} |
детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгле |
могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Та |
а хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари гл |
а сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то |
ељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам наста |
обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка |
hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа |
p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и |
ми.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа знача |
министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава |
ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, ка |
— удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти дин |
И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћ |
а? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.< |
, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељ |
написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоу |
Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим |
вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — а |
ма госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такв |
ес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ј |
брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да р |
?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под св |
кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и |
Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p |
ресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p |
<p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација и |
<p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни д |
</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и шт |
прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као ш |
ту на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се гото |
n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> < |
издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не |
звикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окрећ |
цу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госп |
колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро |
сав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто н |
је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме |
, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Си |
— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, |
нда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљ |
p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради пр |
зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље с |
илима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужно |
а. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке |
</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадн |
а направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, има |
а ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ о |
и кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао. |
да се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице |
а се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се |
Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и |
азуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дер |
о саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Он |
нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен вид |
рт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и дру |
та, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога |
да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час |
израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p |
е собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не м |
S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотич |
е, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ов |
Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува |
b n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на |
ам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би |
, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице по |
то је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора |
и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога ко |
па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за теб |
!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Б |
те главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p |
а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је дод |
зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет п |
нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и послед |
и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио н |
кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и вр |
идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, |
поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међути |
а, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћ |
кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло д |
</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— |
, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> < |
е господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми |
реса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S |
више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb |
лучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишч |
рвом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — по |
тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — н |
то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује глас |
оспођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је |
би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добац |
— вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и пог |
ини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита |
укопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном поно |
ку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — |
ли да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића каз |
закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло ле |
радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усво |
сати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагод |
авља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица |
, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу |
такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он ве |
ки:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} По |
врђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу |
што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.< |
ио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А виш |
иве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, |
колико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелни |
ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџиј |
приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа дад |
.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше в |
{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву |
ађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора ни |
ата је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења |
да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са с |
брати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p |
ек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви нем |
штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само |
зне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа |
п</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</ |
, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објаш |
мора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислуш |
кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госп |
времено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дет |
само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конфе |
и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </di |
м се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа бл |
pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти м |
ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица п |
Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његов |
буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важ |
у Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп |
ead> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Кр |
/p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> |
се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекл |
то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на |
рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче |
р брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти ј |
е које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај пла |
написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам о |
ите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам о |
</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се |
ма ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госп |
и на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да |
, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се |
мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учи |
извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бад |
стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p |
је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се |
енади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано |
Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па |
ркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више |
месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погл |
/p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ |
год дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже |
држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући. |
поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред д |
} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више |
госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како у |
за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, |
рошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорит |
решло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првен |
ин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> |
ћи — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тре |
исар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом п |
господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на |
ећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућ |
омисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — |
г разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне гр |
навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда |
на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља к |
какве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио са |
им, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крм |
тим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских |
арска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у |
себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрук |
иђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="cha |
овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш |
<p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави инт |
и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен |
удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруг |
, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практ |
излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> |
122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дет |
нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по неш |
џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или п |
му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто р |
јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Не |
лу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је дове |
грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>П |
ико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> < |
може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ал |
недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отмен |
тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно зб |
јању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима по |
ога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на |
им вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, |
овело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви. |
азва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће реша |
/p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на |
показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало уб |
настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што т |
аде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче |
пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да |
уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман б |
а била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки |
о живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест ме |
од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија |
окуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па |
.. то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогућ |
</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове д |
вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим дворишти |
сне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук п |
не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{ |
њавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен меха |
>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрх |
ој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Боси |
ред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграф |
воту да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу |
а сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, |
звуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав |
шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува |
питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p |
о то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ |
решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, |
у никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле м |
меном, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи р |
тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том |
<p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљи |
p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те з |
<p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити. |
<hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и п |
слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшав |
ога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у |
, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, |
зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> |
о учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, са |
било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} С |
го да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек н |
госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету |
стима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одбо |
ену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели при |
ијског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На р |
6" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том сми |
раф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, м |
у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,ј |
шљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n=" |
м пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим |
и сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имат |
пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођено |
улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type |
<p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — т |
ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:< |
и као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако |
ени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослов |
ло заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, |
овије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњ |
треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полиц |
а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="chapter |
екако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно м |
иду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познај |
ну: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да жив |
>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако |
дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бра |
p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом с |
тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> < |
отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужег |
саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — д |
још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у |
је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српско |
и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урад |
разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министа |
уп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме |
е малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би о |
толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она |
и попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то г |
антазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину с |
ри пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, тр |
сно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на |
ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и |
арски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом |
у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе н |
прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хте |
"81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда об |
Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли |
а, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <p |
е главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и |
ести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постој |
исе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе |
ића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фић |
да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, |
? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> < |
а, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем с |
како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо |
ак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ с |
да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и с |
<p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват. |
<p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе к |
ву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и гото |
а ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?< |
ојми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата |
Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} |
, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве ствар |
ћа</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића. |
ао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно |
ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет приско |
ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не у |
крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћат |
> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог |
читељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад |
, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплет |
изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало |
резе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} |
о и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашт |
> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ов |
и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ з |
на, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда |
лим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо |
те које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова |
! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да |
а том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, |
једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија |
теља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се мн |
, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке го |
кав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — уч |
то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, о |
треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учит |
Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До |
о! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — |
алога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите н |
поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете в |
же бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло п |
ах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено. |
а зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти с |
бор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други |
колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите |
<p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко |
зговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, |
нџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом р |
истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? |
ти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који |
о мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда приб |
ве друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до |
и је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагед |
ели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта р |
лежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пош |
/> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се д |
је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вар |
да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да |
до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми |
а, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди |
марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ из |
су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фр |
— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Ј |
уље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="22 |
Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</ |
а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разгов |
о упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива дру |
а ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим |
да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} |
би.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а п |
Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће |
ине робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у |
, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро. |
зражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се |
„Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам |
вик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко |
Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” |
а пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „ |
динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” |
жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „та |
-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} |
суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И |
а још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исп |
пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, |
ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Бо |
какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам вид |
ицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он м |
маш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шт |
Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност ни |
а л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли |
обајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му п |
дино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p |
да му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се |
у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао |
и госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачув |
чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дво |
прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогас |
ише шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад први |
сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он по |
озналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, |
p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ен |
нађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да вид |
>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепни |
тајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља г |
{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини л |
акав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} |
<p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога |
чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер |
су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, та |
с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као вос |
е!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, ни |
ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, |
одмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве т |
попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, |
ао у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за |
ти и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо шт |
атељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p> |
у интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и об |
е би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ |
писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим т |
p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за |
оја се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан с |
Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш вид |
но седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, по |
/p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете |
ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши гл |
ојој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То |
познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше |
а, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину на |
снивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће јед |
вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, |
е казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>П |
могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="9 |
алити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за час |
бољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</ |
та и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога м |
а је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завад |
е пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста н |
а и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте уло |
оже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам з |
длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју в |
ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Ње |
исаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поме |
1" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем п |
рдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p> |
ву па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески п |
падија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Бео |
ам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — уви |
Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А |
фе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало т |
то, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричин |
, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како |
тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже |
тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра уве |
не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не |
да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња и |
се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ћ |
евтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима г |
е што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од з |
е”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три годин |
под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га |
0" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па л |
моле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Б |
отов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> |
ете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове реч |
ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече |
аз, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богосло |
етка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а |
не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно так |
!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам ода |
<p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> < |
ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана ње |
ене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила |
е рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> |
венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p |
је могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар изв |
је могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <p |
анџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се кап |
он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, а |
а, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић ј |
а, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као |
к, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини |
говорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и |
бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божј |
хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно |
д злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно изла |
е од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам к |
ђе нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> |
рно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш |
пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех |
а да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни |
овати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.< |
: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја |
ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене |
о неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дот |
звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брин |
не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче п |
ш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче |
ело, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени кол |
Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> < |
е метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Ст |
е бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и |
вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ по |
тра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p |
тиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, от |
оспођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „ли |
ити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса цркв |
</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш х |
то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.< |
— прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете су |
десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако |
смеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> < |
орио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и ш |
ћа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час |
теља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су |
а.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући |
те, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— П |
је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — |
е умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопоја |
ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као |
лу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега д |
к неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио сл |
р.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и п |
<pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим оста |
n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, пре |
равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пр |
шља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши и |
а, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл ј |
ња рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више |
— правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно |
S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, |
а му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо |
ше но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читав |
говој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немој |
ему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну |
} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.< |
мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и |
то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госп |
оси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то |
p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога |
— Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дуго |
ад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет |
алеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету |
па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, |
х крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вили |
додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се |
укама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало о |
, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један |
ја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што ј |
, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га |
/> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>А |
биле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без |
<p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвор |
!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настав |
уго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га м |
је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, го |
ра удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p> |
усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљ |
је требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара ме |
да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква ц |
овићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе |
бог тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — |
Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, к |
ad> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних |
ad> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејал |
.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час |
p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова сам |
ико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима. |
це и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учит |
а и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те |
је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај гов |
ћи мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао пред |
ека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} П |
ово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...< |
ад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала је |
Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмет |
ариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није оби |
ариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете верова |
ријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:< |
дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстић |
? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, им |
вимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу |
иш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се и |
га роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се б |
побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га уж |
што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрав |
" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p |
држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било ј |
<p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као |
љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт- |
а сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, прогово |
и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељк |
ила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број |
ка стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог |
ори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвни |
p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао м |
ност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који |
господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући |
> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, п |
е и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га ис |
се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и д |
пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши |
штење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конфер |
са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тај |
наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>По |
оницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозв |
е да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак |
није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где |
тоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио св |
знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни св |
е имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је |
настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помо |
це и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можд |
S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</ |
о одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове с |
?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ |
дјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, под |
и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало ч |
> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ д |
мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљу |
метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а г |
а је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав ум |
би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Поче |
ио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ћ |
”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, с |
м жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се ум |
а тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак |
отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И |
су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пу |
млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него |
детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа |
ећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још |
егова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, |
то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево |
решти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да |
заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и |
>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима ј |
тресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, с |
ео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у |
. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка |
га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да |
је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а б |
уђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152 |
да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној |
{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> д |
, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под |
од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како |
и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, пре |
се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица |
head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он |
госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одр |
затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter" |
ли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док |
није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао |
ној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општин |
општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пел |
ВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или прост |
тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозор |
би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Ју |
на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да |
до, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се |
Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по д |
ријала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељ |
прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако |
ена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз ак |
pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком нап |
!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био ј |
од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити |
<p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитц |
p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, |
когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана |
о је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} На |
} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљ |
{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио |
зивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор ј |
н, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n=" |
о јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који |
ика г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је са |
ика г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једно |
амет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, |
ом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као |
рњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео д |
„Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се при |
е сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На |
орише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскоч |
ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљк |
непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врл |
а је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир |
о, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу ве |
<p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упут |
исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" / |
, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде |
највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, |
о узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору |
алканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две |
ки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима |
ренција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио |
о је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је |
иса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седн |
ао да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је мога |
чевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао н |
ћи и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин С |
едне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач потк |
а цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </d |
при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам |
едељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачни |
није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни |
.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Том |
које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом п |
непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, |
акле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то |
вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и |
ике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни ма |
{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнеб |
кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, |
4" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи М |
Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није |
<p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <p |
и „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са |
ељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог |
а се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Нед |
тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију |
љу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено г |
а ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} |
дељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па ј |
е Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда ис |
о запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп |
наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А |
ш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по под |
и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, |
ви овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, |
ој касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање гово |
да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> |
азовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на |
ам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кири |
мена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покв |
итна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом |
је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} |
ици, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог реш |
једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин |
госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио |
али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то мо |
удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, пр |
ате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите |
поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по |
та врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ћ |
на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. |
љен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред моји |
тички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафан |
ш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и |
уни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама ок |
<p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелим |
диста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну |
он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и поп |
але откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те з |
е један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} |
чи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капет |
е додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као х |
скрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце |
минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује. |
ло!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> < |
е је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је |
који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бог |
о, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, |
да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој |
одушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! |
анат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао |
p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па |
p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обр |
т рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обр |
у. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров |
светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, |
ика је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да |
а умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупу |
стиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Ра |
оди.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислим |
слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се диго |
а који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за |
p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!< |
села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а ди |
бројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Да |
подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} |
Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отв |
и са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојо |
ла је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Ал |
ле од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да |
ико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све н |
арађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика |
нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем |
} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара |
Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о де |
вој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи |
о, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се дон |
аву дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо поп |
нистарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.< |
из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и т |
јим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и об |
оше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као |
ре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потре |
Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{ |
о закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао ка |
досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на н |
, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе |
т — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази |
— почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публи |
пита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која |
е пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у црк |
га закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти? |
.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, |
ара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> |
ли ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази |
те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p |
никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} |
ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров |
како пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сас |
жевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар м |
у оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као |
и господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талија |
ља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу. |
откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да прос |
>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То ј |
са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брз |
а више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта вел |
мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — в |
Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се к |
бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ств |
наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="2 |
вим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп |
S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радозн |
тала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не в |
ј не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћев |
хана.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пр |
он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили ј |
поведник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му М |
е, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као н |
крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под манти |
искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, |
ста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару и |
се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште ј |
кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша |
розору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да |
и укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музик |
е писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне |
тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној с |
вај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила |
Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи |
тите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин С |
Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Го |
образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, |
ње?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремен |
ошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</ |
овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не |
иста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ |
тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и |
еш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а у |
дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госп |
олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда |
е прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, б |
и зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, |
ри дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде |
не је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, |
и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакост |
о уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у |
е двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово |
наести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те прода |
је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на при |
.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете пр |
/p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега |
да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ м |
пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад ни |
би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да н |
раве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту |
јмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да б |
ате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар нач |
човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</ |
требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шт |
стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице дог |
о у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест и |
ше.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и и |
е ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утв |
ад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био капла |
>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене не |
<p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви н |
ећ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му |
ичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајућ |
оче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у гру |
вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп |
а, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје. |
ви и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као |
гледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник на |
већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју |
ка, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?< |
осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањ |
но јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештен |
води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удава |
им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Си |
ако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним |
о — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, ч |
Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар |
/p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, |
рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговори |
ом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публик |
још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у |
етанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен |
рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку за |
пширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, је |
у косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог а |
ће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи |
бро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само па |
звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да |
ња, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{ |
банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије пока |
та роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка п |
> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав од |
ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло се |
оп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао |
њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој |
само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену |
јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек |
чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појави |
веса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматр |
ретседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече |
цијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особин |
.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране тегл |
Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа |
онове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час у |
сти.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да |
роз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим сто |
га истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант |
, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да ст |
ежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.< |
но је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две реч |
ди застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту |
— додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му бил |
допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погле |
уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Пис |
г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром. |
спут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и |
идационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, |
и друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана |
и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог раз |
ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па как |
није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се |
из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у о |
ома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на п |
што тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Проми |
ту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, км |
анаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огро |
кову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посет |
друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.< |
у неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било |
а ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи д |
м”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима |
та који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом |
S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди м |
е смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају пре |
ћи да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпо |
им романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у |
ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ћ |
е затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</ |
з јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Миле |
S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камен |
забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је с |
а вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — д |
којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим др |
ете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</ |
о „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је |
не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама |
хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори о |
обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле |
м под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолик |
, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био |
траном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује дру |
дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нек |
<p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусв |
р, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружиш |
вања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин. |
д београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслу |
обуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио ви |
ање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Ср |
а у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт |
но прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход |
ује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> |
руге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и |
ти адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог |
шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одго |
се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у |
ну из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав од |
учно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу |
о наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако |
ерцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао |
услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару |
ко?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о |
сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о с |
икант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изостави |
је — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно |
естита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже |
му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p> |
е, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће |
господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми |
Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} |
="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, о |
аветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио |
м, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин |
је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако с |
ала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клуб |
а Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кро |
рошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је пр |
та вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чел |
> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и об |
</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се |
трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p |
и читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да при |
требно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, |
едуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кућ |
а разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, |
Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев- |
оже се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај ни |
<pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју по |
.{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и |
ш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мор |
а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, |
тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Рис |
p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не по |
> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао |
„Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је ум |
нде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Уч |
и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџи |
S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пут |
<p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну |
е главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она ско |
<p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да |
од своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и |
На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но шт |
рај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућ |
иљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Пе |
осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно други |
/head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнес |
Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели г |
ар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у зе |
лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама ј |
погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</ |
ак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева |
то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седа |
еда лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази |
едно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно |
нски биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу |
е видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у м |
9" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствар |
Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па он |
дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што п |
па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало п |
.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — |
кле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, о |
израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су |
p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седа |
една стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију |
а долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор |
.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, је |
време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек чове |
„вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којо |
Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при том |
о хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фај |
ину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати |
осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, |
адалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пр |
Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Нај |
боље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге |
м, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их ј |
а виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама сед |
оста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> |
што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— |
једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</ |
век, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јас |
немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си дру |
ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова |
н.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем |
6" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем |
м се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако прост |
рема стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који |
змемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шт |
гим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка глас |
госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p |
кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — н |
ају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком ж |
/p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није с |
то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Мил |
</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори уд |
Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p> |
ло.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, |
ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас |
/p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Пе |
— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи |
p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јо |
о имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разго |
ивразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав б |
душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би |
али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно з |
ђен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична цент |
штини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде |
а.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свире |
ине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га м |
<p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а |
е узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта |
вите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — наст |
роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу с |
господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесник |
ло, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за |
S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задово |
” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, |
а ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до под |
лагим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш к |
.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој |
— вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да |
ио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем мл |
ели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немо |
>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Р |
ај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, пр |
као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мир |
она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него сву |
> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним кар |
ћу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро |
> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљуну |
врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, в |
ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p |
, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> < |
где да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде |
ијо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија |
разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за т |
идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите |
ме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; ина |
о.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам мог |
у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што в |
Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар |
говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако. |
јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, |
?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћ |
обро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да по |
капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас |
заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас |
ја.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас |
лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, |
Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, |
ча.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли |
ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и |
је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може ре |
Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда |
ка се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напр |
главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право |
д на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој с |
атко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешћ |
ен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све т |
Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се |
е се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби |
дин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да |
а је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба |
т слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је |
Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете наз |
вала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господ |
тонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази л |
рзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, к |
а да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је т |
пили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такв |
.{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову |
ику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p |
то их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број се |
леснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери д |
63" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> |
ма.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, наче |
е то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад о |
<p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{ |
лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу матем |
ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и |
ове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад |
тепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док ј |
ино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— А |
л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели гос |
} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити о |
е да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, сти |
се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му пом |
еди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичн |
ите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Р |
пусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу |
о што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се заг |
.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прођ |
адао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шт |
емештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног |
у, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док |
д пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно сп |
ad>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима |
кла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је м |
а виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барута |
вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десил |
адише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели |
ме, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type= |
нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p> |
ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> < |
ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш |
торија мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам. |
љски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> с |
ла и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да |
, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпо |
плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S |
ћа сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих з |
како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта |
параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека |
онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти |
и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико уз |
читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала |
мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов с |
комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, зн |
би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди мате |
една збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци |
овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта |
као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни |
е пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном |
тује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промак |
штовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p |
азнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски би |
мом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је |
— погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, |
асна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рука |
е јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p |
о од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} |
е удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као |
рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини не |
его ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав о |
це.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; но |
8" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим и |
, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све пр |
ако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка |
ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Р |
изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" / |
"139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципел |
и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор ј |
> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може о |
ече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при |
> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну рам |
} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно п |
биљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да пр |
вар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафе |
му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Ода |
> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен пок |
предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари те |
и познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да |
55" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан с |
и држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капет |
хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде с |
је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би |
то родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те заж |
, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како |
да каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према т |
исмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног |
му из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је |
ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћ |
д ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> |
па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — дод |
бати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа М |
{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} И |
вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће |
азговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p |
онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко |
е, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фуриј |
„То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота дев |
и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упути |
то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад |
и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрада |
ову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мисл |
Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади о |
илоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробов |
му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани гос |
и што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заи |
пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Т |
и рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила |
те се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника |
о дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у |
м занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није т |
ојешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, п |
43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цр |
мах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „ко |
вештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на |
тајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на се |
ига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за из |
у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у |
Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конферен |
што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на |
а вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи |
како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљк |
ци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим |
n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p |
>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један |
ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошко |
је.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет |
око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? |
је два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има док |
шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га |
ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вел |
ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима |
коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата. |
о, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви |
тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако к |
му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> |
нда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре д |
p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те |
а не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћа |
иј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим |
p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају |
упите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али ј |
>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брат |
да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> |
и.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесит |
в коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни в |
за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А |
казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну |
покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде: |
ли он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у |
ајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја о |
и неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш |
на апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу |
је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком за |
зати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма команд |
" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, т |
види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, |
неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се о |
се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је об |
у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милев |
— додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote |
ак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји о |
му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у |
ришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стран |
једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом ц |
а све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у с |
p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужа |
ме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Си |
ав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете |
положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде |
пева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме муч |
у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од з |
боме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима |
ућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да |
дусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун |
ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није нада |
Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен про |
спођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледа |
од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља к |
рећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који |
Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.< |
нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бриг |
, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb |
. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриск |
ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Н |
ке?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља зна |
ет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Уп |
о селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошиц |
и госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћ |
ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, шт |
како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужаг |
ати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави: |
званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.< |
есеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабо |
о занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи по |
уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</ |
интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, |
сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S |
Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: он |
право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — в |
p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, |
</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— |
ли се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <p |
</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громов |
час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чарша |
трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а вез |
.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узм |
ни карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па на |
слов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици |
то толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме вл |
по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути |
ји ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вар |
акључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како |
ћи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ т |
говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говор |
</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — и |
ему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Го |
дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:< |
сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло |
<p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и |
ље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто |
но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити гос |
реза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајућ |
смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> |
и ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> < |
> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одма |
шти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те |
бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде |
а му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту |
поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовити |
шебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну н |
велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p |
у.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га |
Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb |
а Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовес |
ши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо |
кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопас |
р осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се |
извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим |
И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом |
<hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, |
ност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} |
стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помод |
стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и п |
е, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био н |
са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и п |
а стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и по |
} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе. |
лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— |
} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, |
p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну |
ратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице |
селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, |
ко пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви к |
је ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то |
црвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеж |
ви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола бр |
тела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <d |
сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко |
што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слобод |
нар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А гд |
породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додај |
ао што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар |
днику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при с |
да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што о |
Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и јо |
еца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и тр |
змет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не |
иста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем нас |
кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добр |
ћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, |
еје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и |
тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад један |
је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="7 |
но се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на |
о ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп раз |
лебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута |
ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шуш |
вим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позван |
ци, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући зат |
— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у да |
тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ |
скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни з |
иш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртвац |
ничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, |
епастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план |
ажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то |
и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и ш |
о ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку с |
и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</ |
арамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро |
ругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ћ |
о попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао |
це?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба |
д тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп |
пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођо |
ођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати ка |
ма у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у с |
љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешт |
вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, |
нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала |
вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} |
се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде |
је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив |
него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на јед |
леви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досад |
же лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунча |
ан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p |
а, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спа |
d>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе |
ном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} |
м столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свр |
лава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а |
деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано |
картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у А |
е које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим забо |
брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече |
о ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, упр |
главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати. |
к паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како |
n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И |
ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не |
ћа трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста |
, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n=" |
ком, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше |
ндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, н |
одила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојн |
недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. |
итав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу |
еколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је |
бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Си |
улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, |
ти општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а |
<p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — уз |
бу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ни |
а, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је |
покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем о |
и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу |
ор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p> |
је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка. |
умови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила д |
паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та ниј |
е игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде с |
едећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" |
.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо |
ђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> |
Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још о |
но оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћ |
ш била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође |
ан сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по ш |
на била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</ |
и брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, |
ало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе |
огао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише д |
као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да |
преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што |
амо по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најз |
ш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи с |
емо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар са |
ила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се измеђ |
енка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Миле |
се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне |
у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чуст |
е и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне је |
што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што м |
— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза |
Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом |
ити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се зако |
кала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока |
ога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима |
<p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У |
Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како с |
имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао |
абускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш ова |
илеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у |
/p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите |
за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђ |
у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том |
у надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи |
од иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео |
пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </ |
какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах с |
е.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, разми |
селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онак |
оја се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које |
сторија чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учин |
узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се |
у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезб |
сала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју |
што плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не мож |
ајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi |
и Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али т |
е рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили кра |
ојави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чи |
ажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, пр |
и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други б |
ко, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, |
ти, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп уз |
о, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се |
истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава |
сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припита |
одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: |
аље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ ра |
з многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „ |
г већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осет |
несите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о том |
о! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућан |
ити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а о |
S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи |
ог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то р |
ца без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би чов |
ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали |
— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар |
о, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до чети |
"16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачко |
почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљес |
просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </ |
очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не мог |
сац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлук |
да селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато |
о, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замисл |
— за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигд |
мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и |
} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Па |
ћа казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му с |
двокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</ |
ог лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, |
ише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје |
Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не зад |
ло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нов |
у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би по |
во Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </d |
њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац |
слобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од |
не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а о |
д стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Т |
ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p |
љуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <di |
сле се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана |
S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и п |
је је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пак |
јвећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунав |
постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија св |
е загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... ј |
цније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да |
а-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете! |
те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њ |
о баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што |
<p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који < |
, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ нап |
„зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, по |
а господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, ни |
а више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часо |
</head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он у |
p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови |
о дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим она |
а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и |
даван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад” |
утало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погде |
Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно |
дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p |
ов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске к |
ин, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени прест |
ећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила |
су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село пи |
> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон |
е као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је |
а се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправ |
а тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као д |
то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после изв |
а леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, т |
увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све че |
ало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и |
n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор |
цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је би |
м, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и ра |
ома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике суз |
” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога |
је име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настав |
ати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој |
пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само ш |
— моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p |
дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.< |
није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све н |
ија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у к |
: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две |
не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брд |
ла у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Ср |
г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протера |
свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он д |
десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране н |
тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <p |
<p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју |
о, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђ |
ш пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређ |
адне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда |
жио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у |
зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар упле |
ало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало |
али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесо |
кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увеч |
прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећа |
сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p> |
, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <h |
ви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћ |
ла Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад |
атријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} За |
ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p |
реба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отвор |
ма где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пут |
која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогут |
> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопи |
<p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А |
ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену де |
Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, |
АВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио. |
логу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога |
не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго |
утрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</ |
то је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај |
њевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крил |
ома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама |
о синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвој |
и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> |
Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S |
ни, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у све |
приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео |
мењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога |
84" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донес |
в телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још до |
е говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како н |
дећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави пр |
види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и |
ога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па |
а тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Но |
ова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S |
</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича |
нати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека с |
ве то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бив |
крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је б |
ила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> < |
иштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а о |
писана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици |
о јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу |
да се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта теш |
ј слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме |
свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, |
оспођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву. |
господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да |
на се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више |
није ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кме |
к, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Х |
<head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према |
стаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, |
n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да ј |
икиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по |
b n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама |
> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на д |
а, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав за |
енског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелн |
са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати |
ло побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутр |
и човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p |
м прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.< |
селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријате |
иста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интрига |
Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме |
ртикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле |
ва програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он уз |
p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време |
би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је |
имску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини < |
све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој од |
„да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад г |
н дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачу |
другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју рол |
д дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад с |
о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако ср |
алби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адво |
ги су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако вољ |
трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ |
И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у |
ољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми |
рт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из |
вако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из |
к по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ в |
у је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питањ |
а јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобај |
о.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није бил |
и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је |
ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаж |
вао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се |
ла у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јо |
још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек |
и месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој г |
може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки сл |
ебацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на |
свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{ |
S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, |
а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p |
вори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади и |
јући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право та |
о договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ с |
епу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку к |
избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој нави |
овор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предло |
вору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева |
одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готов |
сподин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није мог |
p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и |
се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у д |
у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао |
е да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрес |
ер, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Пр |
којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је в |
на личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удови |
о гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говор |
просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи оби |
оједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали д |
— гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> |
ога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче д |
еним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш там |
епознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење ње |
ог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако ми |
а, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" |
љковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред |
ни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, нег |
о да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разу |
изнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у |
из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога ром |
<p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријско |
ар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рође |
ната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се п |
огледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану. |
кало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила |
а то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као св |
’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Сими |
аручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чаш |
неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, |
<p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши д |
ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се |
рак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју пре |
у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде г |
шава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама |
о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је го |
ет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја п |
Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до |
о истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окру |
чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У ов |
невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим |
екако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па |
осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је |
нче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелеп |
и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато ш |
равилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, к |
била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он |
о више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p |
алу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није јо |
шта више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао |
љка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, |
састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где |
д куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју ј |
а могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p |
4" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а сва |
силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{ |
шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, г |
м писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је |
сти.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Дет |
рањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалнос |
дуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карт |
чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</ |
тито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поуча |
те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога пис |
р тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Ц |
ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све об |
стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је |
ог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, |
е марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотека |
ласичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао |
е се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај” |
ци собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и |
оје име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, |
ад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала |
ло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без об |
је ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да |
месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ сед |
итавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и о |
се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се |
е.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне тра |
суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала |
или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колега |
ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет н |
одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђ |
ељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Соф |
већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту |
нате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да |
тан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нит |
и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не мо |
, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на |
други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих |
стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да јед |
разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, |
их се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта д |
је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да пи |
је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне |
ињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његов |
приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то је |
припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, |
будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала |
пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није да |
нуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је |
римио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Ниј |
— поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загон |
поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има неш |
сто премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколик |
ад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је м |
/> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> < |
p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па |
се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове |
ревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испреб |
испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три пит |
чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавир |
лави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам |
ећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито |
ла свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и једа |
дбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.< |
те наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако ни |
порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев пр |
/> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече ж |
— учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао. |
да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не прим |
обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мис |
о и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по је |
/p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ |
> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу н |
у одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Ње |
<pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него |
</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше |
ски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, мор |
гледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што иг |
а-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле п |
казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, |
ледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господин |
у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог. |
ци да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију |
спод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом ж |
о!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћуј |
и други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста т |
са, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од |
е примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сиро |
<p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим |
е одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>О |
ржавне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког н |
ут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снаго |
змемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само как |
што тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест |
{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се ни |
.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза пра |
hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођ |
о код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лу |
настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку |
/p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја зна |
ај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само ж |
ога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је и |
и збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унекол |
и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без и |
оворио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то |
брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па доб |
p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односе |
ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div t |
к.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико пара |
b n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, |
граф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то н |
свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, |
силни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме |
мојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам ц |
ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— В |
на вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”< |
данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и о |
дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади и |
али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло. |
ш боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отв |
је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека живот |
е исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој р |
порна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да |
насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бив |
ћ и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети д |
а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, п |
аче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као |
Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да зап |
лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапу |
, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје |
стио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што |
ају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно д |
зову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпоч |
исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он |
вање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћа |
<pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвико |
ећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опр |
а испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S |
о шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио с |
као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био |
ужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најб |
али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="12 |
и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, за |
рнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије |
па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна та |
е и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју |
веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако |
љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.< |
ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не на |
Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећ |
чани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то |
, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Ка |
један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је |
терија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разби |
је још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај |
вокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцел |
се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља пор |
бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било |
о ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене! |
ави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да м |
вљевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене род |
ту може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди |
а</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара друго |
те ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и |
вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!< |
а се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, |
.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја |
/p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се уби |
ко малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога огова |
ате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав |
, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n=" |
н о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли јез |
ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после |
пут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канц |
а пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив. |
устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар уд |
мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, а |
болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци |
илике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој с |
колико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у |
је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</ |
едседничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, |
га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и са |
исти сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људи |
и није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div type=" |
акво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа |
остити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити с |
</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више ра |
га је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ ро |
> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним |
видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа р |
мет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ак |
већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n= |
ва брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{ |
ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си са |
закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допира |
ега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађ |
2" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво |
правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и |
" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију |
покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, |
одила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се з |
ки позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије |
ини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> |
навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још а |
о: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га нек |
во, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си сми |
о на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, |
ија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао са |
прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{ |
трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова |
чност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, к |
својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се |
ити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану |
дан мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није |
?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годи |
гових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — за |
новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико г |
<p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се б |
није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му |
му видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала |
блика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на |
ним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време д |
на у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, т |
јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какв |
ијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену н |
задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div type=" |
огао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје дра |
требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо зам |
е да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако |
и се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да сво |
ме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу |
к, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо глед |
два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало посл |
дао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференци |
о што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљ |
мет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи п |
, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да к |
во дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дет |
уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, а |
, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радој |
оспа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, |
ко би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме т |
а гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једв |
лази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тр |
— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одг |
:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара как |
, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и зап |
="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, |
е изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је за |
ао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Н |
овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна де |
ве је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто |
м чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се |
механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим пр |
е лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Нед |
сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p |
оју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена |
а ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако с |
мет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div t |
јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћ |
богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамот |
оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у |
никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служите |
— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — |
ти рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше до |
хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> < |
под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ |
ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарск |
о госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или |
вела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> < |
тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат и |
ош мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му |
извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи |
бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни им |
није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је |
увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбо |
знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} |
Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi |
зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Го |
— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срц |
шајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашит |
p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— |
а шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој |
тање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — |
торију.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био са |
их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи |
како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто н |
звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изиша |
оља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n |
на је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дет |
уда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!... |
ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Ра |
„Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку. |
нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакл |
хну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу ј |
ружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову ре |
.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p |
уј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до он |
е срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да раз |
тави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узв |
ао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско |
м још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како нис |
ном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, |
аш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{ |
ањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак др |
шчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо |
шао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, |
е се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Как |
— рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја |
виног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, |
— писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпо |
.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под м |
{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је |
стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом |
и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb |
н Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну усл |
<p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и |
но ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</ |
ео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> < |
i>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> < |
ача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу н |
ог угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Са |
о бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није |
ли <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита км |
ласт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш |
оте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, |
S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад п |
ио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и |
промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристан |
док! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај ча |
</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дроби |
чи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, ј |
припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мил |
ли као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та зас |
рицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је |
дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, з |
ду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обич |
пшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а |
и од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа |
су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред в |
подин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе н |
<p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она пр |
<p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешни |
<pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</ |
ва и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче гос |
ала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолон |
оп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже п |
па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у меха |
ођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста |
кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу |
а неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нароч |
е и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и в |
еколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p> |
и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да |
е су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме |
е које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искри |
ство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници ни |
е су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод у |
/p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се с |
тио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим с |
<head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор опш |
десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане |
а у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да ни |
. .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су |
.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено |
у се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у |
њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, м |
збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног |
десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десе |
” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да |
отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својо |
та их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорит |
трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно зава |
р их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — |
овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је |
има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Та |
г и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су |
ја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — реко |
грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио |
је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p> |
елу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друг |
4" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало |
беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</ |
јим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну |
мпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> |
о женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у |
еђутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и чет |
случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане н |
у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштери |
следњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи |
разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да из |
лепезе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, |
цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се |
ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Хр |
р масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенки |
тио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са М |
> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје ужива |
вдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити |
он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити |
<p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је к |
ени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да |
ин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над врат |
<p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у ов |
ет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он |
лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, а |
" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава |
поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p |
о у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у |
ата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p> |
у.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пош |
у сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, |
и успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div type=" |
иће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је с |
завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у |
опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па к |
да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи ј |
тише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> |
прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре |
очне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метну |
је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> < |
очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да м |
сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман |
да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буд |
} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршит |
а ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — |
им вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ј |
ћа.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то по |
опово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у прот |
ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се |
ти.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће |
ри.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења |
чну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну |
било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд |
он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељк |
, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се пр |
послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћ |
те, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не |
е.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи |
умла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под кој |
ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образоват |
уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврат |
бајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погле |
је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А од |
се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па |
ко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова |
епо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:< |
е наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да |
говарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па ви |
спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед пр |
Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште н |
ћанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би |
његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, ал |
ворите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, |
привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ |
ну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Как |
пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној |
ча због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> < |
или из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици уч |
и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да |
ара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић. |
сан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> < |
и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, |
читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чу |
S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржав |
ре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којо |
пођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљ |
и је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње проз |
n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако м |
тено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу напис |
ам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али |
е ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују о |
се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорим |
је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, ова |
велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потре |
.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и |
оп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако с |
ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био |
ш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то т |
! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазн |
{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он |
базнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по |
прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, |
ђаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом |
цама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се швер |
требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о о |
’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори |
<p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се |
</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: баца |
Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговал |
ручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквим |
а јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима с |
па као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед н |
ек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па |
те које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Нед |
ицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, |
ичи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то так |
ак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав |
још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> |
није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.< |
себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под св |
, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога д |
е ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј |
атинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или |
е, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала в |
да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје К |
шава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </he |
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} К |
ну децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p |
Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> < |
задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде |
боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење |
спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по |
<p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: |
онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра |
, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је извод |
га у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештен |
сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то н |
она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диж |
, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико т |
оји је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p |
д тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но ст |
и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији |
е од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Со |
м месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао св |
ад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S |
и глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош |
оту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још |
јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учини |
о, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђош |
ужише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људ |
.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно но |
а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори |
ни обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога ми |
а човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, из |
вастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је |
ка тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи |
кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Та |
е, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлук |
тога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак |
ки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови г |
Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p> |
нца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из с |
чинио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих о |
ји брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да са |
о питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p> |
кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече |
осподин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као д |
била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли од |
мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи о |
.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље |
ходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак на |
има шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се рад |
евет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то по |
ТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у п |
и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да |
"94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем п |
дно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за свој |
и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан |
ћи интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајц |
елеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро |
рам, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио |
вршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницо |
ра масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на за |
клињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој зат |
н Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који |
тео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па |
да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам би |
ој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и |
а би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осиг |
оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема |
ро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој пл |
, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да с |
олико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачн |
нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> мног |
ћа баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="1 |
а њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се н |
леда и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек |
</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет до |
па Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак |
а наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа |
ља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће он |
S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p |
ри пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о |
јнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и и |
ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, п |
прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, |
трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при дол |
ан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда |
. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина |
а отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка |
орођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и |
ну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да н |
, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од |
оди, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и |
већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко |
х врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Пр |
злазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима |
публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац |
г, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није нас |
{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те |
врт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није до |
А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а си |
и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференци |
ј дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују |
зио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно б |
и себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, |
је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? |
— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дет |
танских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се |
а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, а |
ужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг о |
ким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40 |
у мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и д |
е се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем де |
у преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса |
арапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан |
у ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад |
у ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих с |
је беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са обод |
азделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и забо |
лазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, |
очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би |
> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, |
рала Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите усп |
во да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, ода |
и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи и |
да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта |
Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и проб |
о га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на зем |
ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео |
а него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била т |
да час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком |
се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав |
посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на с |
Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у пра |
ључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и де |
, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад |
нута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као |
.. нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, |
.. вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за |
успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на но |
дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један ак |
о, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Сте |
м Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутр |
p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рам |
стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — на |
кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? |
екивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом |
гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио |
н лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и |
ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а к |
да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећи |
неш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па до |
у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде једа |
је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим дру |
и, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, кој |
!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тре |
и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он |
Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кме |
у поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинско |
пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писаре |
ат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе |
већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, п |
ато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је |
мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико |
њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши |
д Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако |
којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, |
ц у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито п |
зи, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две |
ће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научи |
абога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.< |
знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу |
да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” |
ла дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад |
ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто п |
е бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу |
ана, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код ср |
у, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богосло |
јка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> < |
и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи ни |
кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној варо |
петан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину |
е куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она |
а” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми |
опа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих |
ело.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” |
Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> |
то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.< |
боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар |
> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, н |
мамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има сва |
је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он |
публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” |
да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет прич |
од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, |
е увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку. |
и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, с |
а, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет |
к од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који |
девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеш |
хов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешн |
е на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина |
носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један м |
толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, |
ечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледа |
, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан нек |
ин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често иш |
знати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провла |
је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да |
некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Ка |
.{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хла |
срећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да |
</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га н |
а кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издрж |
и добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто |
три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по |
ладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је |
елика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф трист |
<p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао кап |
ихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и п |
кве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} |
еле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у |
столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове п |
егове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је л |
ка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личи |
оји добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p> |
ети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам |
АДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила к |
> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на |
у мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак |
то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кме |
разно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи |
.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чу |
полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету м |
отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то |
ом уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у кој |
оспођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и циган |
човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред |
{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, |
је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запит |
</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „ |
</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „ |
</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 |
ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину |
д хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осв |
теља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе сваст |
је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p> |
вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи н |
спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био са |
па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано |
амо мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам исп |
p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и по |
управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, з |
ек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачк |
обијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младе |
ено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумуј |
мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене један |
је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Б |
у дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: |
> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома |
аспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а п |
сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а по |
е стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, прос |
додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то б |
але папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одго |
>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, |
ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рај |
ба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко |
рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше |
обом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што |
и дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије о |
ного би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па |
јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— П |
, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви раз |
г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра |
каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код |
м је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив |
или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број |
као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type="chapter" x |
iv> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВ |
"titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дел |
age"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧК |
нио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор |
колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварн |
чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одсел |
ке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица с |
ед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у с |
неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, пр |
у девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог |
сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p> |
дно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао време |
остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву у |
анемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле |
ма нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се |
слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Так |
она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за |
n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу |
ли се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлост |
и да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео с |
гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да дол |
ра среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће |
попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због |
е чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити |
е господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад |
на.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га |
шевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља |
о је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни |
глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантиј |
удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница |
ате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, а |
моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што љу |
муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да |
готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде |
ене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја |
нференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг гр |
оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био по |
о велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава |
о нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> |
очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побе |
!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, |
р му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити |
ло боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је |
добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на кр |
жао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне |
е оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="17 |
ах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумст |
са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати п |
етврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско |
од кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <p |
господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би има |
, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпит |
p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајд |
се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, по |
прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем |
е ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга год |
о краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Дог |
мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај у |
екло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји чи |
овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да в |
pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саоп |
текао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих |
ех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отво |
тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е |
е.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то |
а попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{ |
у полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао бо |
ило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, |
анеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав ка |
смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на про |
је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет драж |
ест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то је |
вирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су |
у ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, |
танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене оч |
чи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и ши |
јавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на |
сли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не |
гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрв |
рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао |
{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме |
’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дан |
адоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— |
17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нис |
ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била |
видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао |
уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепниц |
њивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од |
и сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад н |
зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двој |
без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању с |
стру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, |
ад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколик |
ање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљ |
удије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канц |
вео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје |
, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </di |
не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међут |
нио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди син |
а вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете с |
о муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из |
а тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „свра |
говине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{ |
она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.< |
половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, |
по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме пр |
и господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча. |
5" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Три |
У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Т |
ујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Ал |
т да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазн |
дну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знај |
ао сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сироти |
ова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за д |
ове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводи |
имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао с |
у и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S |
говори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан к |
је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп |
.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S |
ија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, |
разована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је |
а опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окуп |
оку од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца. |
у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима |
S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} |
ко је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n |
ао и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих пар |
омана.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова прогр |
и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ств |
звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају |
ви кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај чове |
ија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже с |
ићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> |
за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови глав |
ог пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће |
о друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор за |
прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго д |
одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би |
о, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у к |
објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о |
озицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде |
окала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за зат |
p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре. |
иле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету |
ет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не мо |
рти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада |
ве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ н |
е из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлуч |
ву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „пра |
ича на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часко |
која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе зајед |
, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да |
то је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја |
а, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, |
Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у |
могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p |
илици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је у |
чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — |
већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио за |
ведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је уве |
{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у ње |
ије могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној со |
већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побега |
га суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана |
т у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{ |
леда Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међ |
рија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била ре |
тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају п |
ок круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато |
собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлуч |
а Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро з |
"228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у мом |
{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диж |
аоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је да |
а да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се о |
та девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви изд |
То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учите |
е никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда |
<p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсве |
гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињава |
рога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене |
нтија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, |
цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на п |
тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво |
е жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта |
ођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману. |
име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни в |
ао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриг |
столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није раз |
ојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман |
ли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити нек |
сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право |
а децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— |
карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поно |
S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, за |
у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч |
а <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> |
росвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а |
сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођи |
рата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске п |
е попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загл |
еко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема б |
додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора |
узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> < |
и начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, |
ичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском н |
вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му |
е нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно д |
осподин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име |
м једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак |
Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се |
p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прав |
Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па д |
равити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} З |
ц!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечер |
са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова с |
, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин на |
на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш |
S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије |
ја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно |
на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је |
поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: не |
е да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— |
мештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то |
е тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако с |
{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану |
еграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: |
ци тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није м |
завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне с |
о, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сум |
n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом он |
мам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се |
грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагл |
е и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му нек |
е опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса |
<p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, М |
оспа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, л |
ану, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода о |
у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n=" |
не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не мож |
е приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ип |
, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је |
АДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се то |
стиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, ве |
ише није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он |
коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који |
решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и |
рке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је |
амљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Ка |
асније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</ |
о још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, |
њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико рукова |
дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Ин |
још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пр |
{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— |
ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, моли |
брза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда з |
ака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха |
ринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као ш |
и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све |
о је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, се |
е.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских |
ести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма ра |
увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног ус |
м што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клав |
/p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећ |
је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавн |
је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искр |
/p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а |
девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа је |
и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему дру |
ви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао |
е што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи |
те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „ |
јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те |
мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p> |
најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај мо |
оново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посл |
удници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овим |
и, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите |
и” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на |
! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се |
о крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуск |
тим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не |
зме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем. |
диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, |
ста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош |
... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историј |
242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код кућ |
је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу д |
ок за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да ва |
бом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама п |
програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећ |
љи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза вр |
а оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому бого |
још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а д |
де ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли |
вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — в |
/> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а наро |
већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је |
} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино |
ну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до |
p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже И |
виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави |
и пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се пр |
рата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве н |
!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад наста |
а клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак |
екоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило. |
госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима г |
за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вра |
оби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где |
адају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, к |
сле оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели. |
г пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо |
идео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти так |
ћ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p |
те писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и |
а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рек |
видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мр |
чан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред врат |
па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрад |
ну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих |
се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли |
шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу св |
асе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се т |
ије дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</ |
н, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигн |
ор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и са |
: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, х |
Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта |
омани пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на |
ретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су соб |
ачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој |
ам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, |
но, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После с |
а онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из с |
господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у |
још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви ст |
словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се |
љада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће м |
а пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и |
раси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреб |
м тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно уве |
зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на та |
вих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошап |
ла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све |
не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испра |
ила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израс |
о, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема гд |
ет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са |
а, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари за |
другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађа |
и изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фи |
вору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па за |
стовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издрж |
а важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред ост |
им шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први |
не госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла |
не госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} |
о су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки |
о зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, |
ављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обрат |
<pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја ст |
ије остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња с |
ицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом |
n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, кол |
ом другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. |
ного уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{ |
="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој |
се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, |
> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази |
крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у гра |
не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а |
ао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру к |
ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет ду |
жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, какви |
д букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. |
да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје |
и част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да |
> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у нед |
друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за к |
дила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом |
а ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није слу |
егова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песни |
— како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се |
церка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп к |
, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгле |
било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” н |
подин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тад |
талим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме ве |
још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Так |
и угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и |
пија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја л |
кријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог |
ао очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удост |
, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола же |
еданпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант |
р извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у с |
зорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и за |
</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен |
корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бог |
и ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кме |
ма, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако |
а.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику |
сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију |
ја је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели |
које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госп |
молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна та |
ка, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које |
које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавил |
у разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгр |
а заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Ј |
тпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и б |
јаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канц |
се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју |
и поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— |
ба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је |
а лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госп |
уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> |
сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— |
ао Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, |
дговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости |
а да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тог |
ули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут |
лим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете м |
је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— |
хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стид |
ам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ош |
д другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда |
ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам |
p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико |
се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> |
} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели |
оту нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић |
, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима |
збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљи |
ћу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин |
ва, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да |
ша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p> |
о у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет |
ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника |
недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошло |
е његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разго |
а би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ п |
га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесе |
ђивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, |
е госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> |
Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па |
.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чи |
{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сут |
етница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној у |
па Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</ |
е.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није им |
S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учи |
три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, |
их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац ов |
т.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му |
тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелни |
н собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да |
ећ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла |
днички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требал |
и г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим |
ликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој |
ију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он ка |
време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="15 |
би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се |
изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо и |
мрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слу |
најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на |
p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да |
а гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу ч |
> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо н |
моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечн |
ај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, врати |
ри нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га забо |
не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, |
ишта на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли с |
зуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да |
округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној н |
ности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим рас |
е није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се п |
ам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погл |
што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, |
сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити кл |
ачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаве |
ељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да |
је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све сво |
осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору |
е!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, бр |
те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све |
аводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица у |
загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Е |
зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што С |
што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господ |
ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде |
последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...< |
ко је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се |
ш ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили |
трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјав |
ије баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да |
ао свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <p |
>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око ве |
ешења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана пита |
гло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може |
и насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци ниј |
араграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непре |
ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице мес |
сиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред с |
— учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу |
и и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено с |
скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Или |
ма да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год |
ено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у |
а Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да |
дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, |
p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још је |
/> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, |
оше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши |
н исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не слу |
спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, |
кон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти |
110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружни |
нски поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеос |
ни законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па |
сти надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана до |
м, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — |
рљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко |
а, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је прича |
и, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навал |
снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако |
у сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о |
седу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ зат |
т се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо |
ор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један пр |
о, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни ре |
јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксент |
добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, о |
није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња |
нат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила |
а.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу |
</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> < |
се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та |
ога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко доша |
S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божид |
, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја ж |
околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала м |
јзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисле |
не су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репу |
је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у св |
упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час исприч |
и задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике п |
у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике |
мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог деж |
азима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Та |
амо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општински |
и, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим |
ао свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробуди |
ом обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим |
да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећ |
о вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам з |
подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како к |
ошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут |
>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он |
теже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлоје |
<pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како |
Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори го |
г.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само те |
не последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога р |
и као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт ид |
вета и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим оч |
жем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква цркв |
речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао |
а по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет за |
цом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Банд |
} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми |
лико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко |
жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми |
његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и боле |
сподин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јест |
—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу. |
од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобрава |
ворили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји. |
настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да у |
бише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим |
видела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="2 |
ј села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне ле |
е, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и |
ици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} |
лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог |
бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућ |
те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би |
и се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — д |
!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{ |
нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ћ |
ио је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследс |
а број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот ск |
рину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и |
е.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изја |
м кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, мо |
ним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним ко |
једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или д |
па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</ |
који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео ка |
а се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе је |
p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпо |
у.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одвед |
теру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p |
е да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет д |
л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши |
ну свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она |
</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p> |
и! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} |
е његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло ле |
ново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима |
и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци д |
је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> |
ема својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари |
лулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, мно |
и, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опаз |
ву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта изв |
рин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није то |
ет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спус |
. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешт |
а чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да ов |
на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни друго |
дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне ко |
тле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све т |
ођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напр |
три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помо |
и пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло жи |
њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у |
/> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у |
— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој т |
Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} |
за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису г |
и гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како д |
<pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, |
же задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као дан |
је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце. |
сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као ж |
биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све |
ребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вече |
пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, |
у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам |
за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>З |
се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} |
њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по |
цу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, де |
што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и в |
из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хар |
оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба |
овнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у слу |
ем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ј |
.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S |
а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, н |
је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, |
као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па |
вала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако |
таву.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, с |
јава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у д |
енатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу т |
доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, |
аћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог с |
се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, |
е је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увр |
ична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ |
ти <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> |
таје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, от |
дно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, |
богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле н |
довица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— |
прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђ |
, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопш |
орео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити с |
S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> к |
наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као |
нас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају |
аката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и поз |
ћи се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{ |
а побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му бил |
ка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те д |
е најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуб |
тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија |
а им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу |
тском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, |
боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са д |
адима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику б |
нара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето ве |
а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били |
вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у |
свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, |
пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова |
већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција за |
од си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и ка |
то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје |
а је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — за |
лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а |
мадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још јед |
дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да ви |
ознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Том |
, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-да |
сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикне |
ку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила |
че грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, д |
у, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао |
а и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних |
ку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радов |
дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „госп |
меј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због ко |
иде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да |
ош један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја |
лика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као к |
, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубав |
ери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о с |
речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у на |
м оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на |
омаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Упра |
е измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је сли |
учена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на |
Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. |
нолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и |
куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која с |
класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногам |
> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску |
платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумац |
блетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, су |
реског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчеп |
а Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пил |
один Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p |
ош мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p |
„Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не |
онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине др |
ш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га прити |
вили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је гла |
рсину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље об |
<p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшик |
а пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} |
ође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према др |
сподина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су та |
учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од мил |
говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> |
да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Ча |
па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола |
ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако ј |
детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — н |
то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно |
да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не пози |
га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прек |
опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и он |
p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поч |
мисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљк |
рех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да |
ет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него |
аголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој поп |
е он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест ме |
овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако |
сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачу |
рада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се поја |
и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фић |
а Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, |
несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> |
епша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази. |
ди из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на су |
м који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: |
е поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као |
а, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држ |
бузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога прав |
да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне |
т и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и св |
сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а дру |
нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге и |
Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који |
о уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, д |
већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључит |
ов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од пошт |
пити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим |
више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читав |
мено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете н |
мо на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конферен |
/p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко з |
ђа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био |
тка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па |
свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девој |
— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да л |
а и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност кана |
и јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим |
едао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господин |
ом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпр |
ног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му по |
одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>Пос |
ову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и |
жа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напу |
мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из п |
<p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија г |
о на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> < |
што опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Си |
омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та |
а одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А |
ос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пи |
сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут д |
, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу |
и и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, |
и и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свет |
ашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је |
дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ |
ло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онак |
азговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па |
o vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли |
>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука |
тељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу пар |
е капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.< |
сте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одгово |
ли, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразгов |
<p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да |
а да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа |
е, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам |
им, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То |
Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу. |
ао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо г |
</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину пр |
, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ |
е изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо погл |
и је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још н |
то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем ка |
а.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе. |
дан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи де |
ка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи л |
, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако |
нога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, ј |
S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, |
ет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, О |
ога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то |
ла гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у |
сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, |
<p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му |
ету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј |
вао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трч |
ашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожн |
ше од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се парагра |
глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у |
Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу |
то сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводск |
га дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. |
се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" |
оте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. ' |
могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собо |
— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке. |
p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унес |
уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује |
или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компет |
м.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га |
: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одс |
шири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позов |
такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је зат |
која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољ |
почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла |
улијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин |
еђутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће |
рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем |
ко је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> по |
је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме |
е мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме |
јно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Ми |
те крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог р |
равила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељк |
док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, ску |
о је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсториј |
ена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се |
{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мо |
ала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних ј |
је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} |
о?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчић |
овољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири |
седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p |
ко се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Том |
би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" |
Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити т |
и му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџи |
и причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, |
јачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајски |
.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам |
он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепни |
чи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ак |
своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „н |
т би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како |
аза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заб |
и, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" / |
</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узб |
и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.< |
</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p> |
рез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, о |
одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми б |
како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођ |
писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Ост |
ечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот прот |
постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала |
ме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинск |
ијему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи од |
послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метне |
је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по ко |
ше и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и |
о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету |
то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мант |
а му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{ |
га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body> </text> |
бина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се |
>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, |
Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче б |
беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то о |
<p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да |
радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори |
p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато п |
овић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац |
, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свем |
роста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим |
у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа |
штане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу |
коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, д |
елу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, т |
ожићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљ |
а их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реф |
оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио пози |
> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако баче |
стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам д |
аменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231 |
> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах |
ави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моме |
врда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво |
, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли |
<p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, |
а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Б |
би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ам |
н глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у |
Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па с |
могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — |
собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осе |
ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никад |
е, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име ц |
— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — |
је крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="1 |
и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb |
</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије п |
ример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женс |
га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега. |
из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Моли |
дан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућан |
<p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кмето |
е кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер са |
па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „ |
и се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, гос |
м.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онд |
дник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и т |
ему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете ов |
<p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} |
путницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе |
е сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад |
</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства ф |
. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико бри |
д набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављају |
/p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да |
ђу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и |
омана професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлош |
епници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) мла |
</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме оп |
којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да ос |
м, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци непла |
<p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а ка |
стрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цај |
з луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> < |
од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како |
ц поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, су |
да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и |
п.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински ре |
рате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, ра |
ин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно п |
релепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров уне |
тово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те |
пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да |
на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> |
<p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се н |
а диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један дин |
ину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — К |
е вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по |
х, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — |
бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре? |
а. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповед |
у и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много м |
рмалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећет |
p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би |
е на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносил |
е мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у каф |
дника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ |
Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отвориш |
енка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и п |
извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ам |
је ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о |
— одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктира |
добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи |
приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из |
n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, |
одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и са |
> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Др |
е, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ва |
те и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> |
те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и у |
интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју ча |
<p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а |
ржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> |
ржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> |
ога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па |
господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p |
ше? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, |
в и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама |
на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и п |
паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешт |
е разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.< |
Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте л |
</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома п |
рала окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да |
било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у варо |
ача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> |
афа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" |
пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпи |
сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пош |
p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> < |
> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и сао |
и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био про |
је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часов |
било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко |
службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програм |
ведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед н |
осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су |
м их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је |
сник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну |
тригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за дру |
нао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и |
илева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукам |
љује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш та |
ет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни |
<p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, |
морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најран |
има, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али кој |
p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немо |
ије, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза |
бјашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлуч |
па-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим живото |
ав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је в |
ицом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међ |
лики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>У |
а господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још |
.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечанск |
никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру |
добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођ |
ут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су п |
днеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па |
/p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући |
де:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мен |
би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја |
</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имал |
Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше |
ао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом брук |
есну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком |
, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до гра |
да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби |
ви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му по |
лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се о |
и, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p |
о веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну п |
зи се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше |
ор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила |
уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писк |
за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињ |
управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене? |
зике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су з |
де, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете |
већу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што с |
госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне |
ј се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши с |
крено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{ |
и размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> < |
.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то сам |
— настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мисл |
а је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— |
, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за |
бином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна а |
оју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— |
коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено |
b n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађи |
олазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p> |
тање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би |
очеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да |
а ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се |
м је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је с |
S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мал |
ветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, ал |
ећ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њ |
то ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p |
47" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин |
руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником ко |
писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове деф |
је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по |
есеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили |
исли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на |
p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. |
довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће |
вар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа одно |
— наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <p |
ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — |
ри учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржава |
љао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче |
ва.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је н |
о да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и |
ом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га о |
<p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га о |
истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвоји |
син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Е |
предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да п |
ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— |
није ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај п |
њем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n=" |
као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборн |
да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали ј |
p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p |
бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разго |
м да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се |
ре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на м |
Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Р |
кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p |
ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице |
ребали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом ме |
ену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наи |
ио зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позват |
а лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л |
се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у с |
ва на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођ |
а је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни пос |
појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибр |
тању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вр |
како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гле |
сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики го |
рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> |
та Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, |
кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И |
ер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, к |
а господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{ |
а приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што ј |
а.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи п |
<p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат кој |
... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са п |
само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један ва |
ја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кад |
се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао с |
да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву |
ену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћ |
по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том |
ма, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало предс |
а адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар не |
се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му |
романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац |
ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој |
{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове ш |
догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и ник |
е толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те та |
е; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па |
мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи |
ео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породи |
се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је |
ћанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме |
} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chap |
такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да |
дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, не |
емљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушев |
е Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не |
кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде он |
се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све |
е свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне ре |
инско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се |
рети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба ј |
*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литера |
тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако по |
отребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу |
сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у пред |
ако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музи |
капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ |
/p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које ј |
сећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као |
е општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које |
широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та б |
ишта научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средс |
врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у < |
даде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону |
, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој |
ријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Мил |
но мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер |
е, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> |
тимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био нап |
услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, |
один Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову мла |
p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељков |
ој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, |
одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински бир |
једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, |
ана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни |
тку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време д |
је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div ty |
кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> |
леграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је ум |
едала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу ре |
/p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене |
тељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима |
е непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну |
ој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (П |
ве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али |
м објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад |
дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почет |
оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, ј |
осадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет по |
апетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео |
Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано |
је родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек |
тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „уд |
е.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, д |
ојам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он ут |
ушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и |
.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једн |
ори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букаги |
ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а ст |
ана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букаги |
> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— |
носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а |
а дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стог |
му се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном де |
Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели м |
та на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се |
оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалил |
могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} В |
/p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим |
т и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</ |
родио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.< |
енуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак |
учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ов |
{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</ |
ада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај |
араграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, к |
туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је т |
ко ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта |
употребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S |
ов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских п |
ки момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао сваком |
г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, д |
/p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг |
<p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим |
могуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Ка |
у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, с |
све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и опту |
узике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како |
е што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спаз |
ац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светл |
ка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Т |
ије могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капет |
адоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљ |
Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удов |
ући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. < |
а нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се |
довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Мари |
ти да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући че |
по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало п |
разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда |
прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне к |
из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— |
м и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милин |
опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој |
јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она |
то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што са |
ко би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, не |
о боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све нек |
да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дот |
ек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку ка |
рдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госп |
мој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глу |
Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене |
причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде |
ут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и т |
им вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Т |
е ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, |
заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у |
о и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да ос |
— „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори |
о је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једв |
о не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да сп |
а да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала |
управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, збо |
сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги ч |
ровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се |
набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му из |
тку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни н |
вадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како |
а.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај друг |
обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако и |
пођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свак |
има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти |
стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одист |
head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ |
њу свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разл |
ило!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомак |
енади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријате |
жи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођ |
обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином саста |
<p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер |
пап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже |
почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Поса |
те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо о |
е штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак |
ука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> |
Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi |
а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но шт |
рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да |
снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се |
најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од |
ака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет |
мо у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случ |
е поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш к |
увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— |
пи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, ко |
падија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће |
није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бада |
p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, са |
леним јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је |
шала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</ |
образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први |
е са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, |
деја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићк |
а под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад |
рује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла с |
пет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, теш |
{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петкови |
ме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пе |
више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија |
д ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према |
дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се |
вршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге |
” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Мил |
у недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би п |
господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако л |
извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токор |
ана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} |
у учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога ч |
тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако д |
ли...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, к |
ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, о |
хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових уши |
p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дота |
ршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна бербер |
помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло ле |
то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема. |
ламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно пуб |
боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем д |
ли му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња |
на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што ј |
едвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> |
редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у п |
<p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> |
ћине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе гос |
-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</ |
природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумам |
ти неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке не |
осподин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" |
ири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> |
ему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Шту |
е жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако доб |
иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је из |
биљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је с |
е у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу ва |
и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа |
ка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, кој |
квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако с |
десио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице д |
ели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Ра |
је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло |
а господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; |
је је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави п |
утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; ут |
о куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, |
ова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до |
но, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече |
ешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Лен |
пи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> < |
е богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола |
то је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са де |
а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревно |
журања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а |
ћајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући |
ма надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гл |
оће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би |
уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао вр |
јника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Пај |
ати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> |
е <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој |
и сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме на |
шла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба |
ући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јо |
ини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво вас |
а одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије до |
главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пус |
него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chap |
на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} |
цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је туто |
није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, н |
же ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцелариј |
, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро |
разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— |
ви пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај ро |
бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друг |
="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и с |
ичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан ј |
н испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвиј |
вновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према на |
једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало п |
— па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— |
<p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да при |
још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар |
b n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p |
а му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу |
Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> |
а дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свек |
илијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да |
:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве ф |
дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућан |
ти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, |
е колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та р |
n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, |
већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несве |
уговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 д |
:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, |
манским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си |
е.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с кр |
адо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, |
злази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Кад |
ећ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакв |
опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не |
не и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташт |
иташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дат |
краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; |
им кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ују |
зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после кој |
ад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискре |
оспођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде |
едни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} О |
<p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, |
сад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у |
ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог ру |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казива |
х, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi |
озајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио б |
ив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вр |
шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а им |
а, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног |
} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је т |
ивеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је врем |
им ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p |
, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара ост |
одина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардероб |
.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђ |
ланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> |
и помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар |
е знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„До |
има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте и |
е док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Др |
је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле ру |
х очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, т |
укоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ов |
60" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да пр |
рима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме |
дом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све |
оју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали |
је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку з |
тво са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је |
ако је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те |
>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни |
а није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава |
ву да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардеро |
црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и пост |
ост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удо |
— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Он |
је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико и |
чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш о |
ете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме о |
/> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} |
ању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут не |
анијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Свак |
б.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо р |
уцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да |
оћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дуж |
и и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше |
а будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да но |
а рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.< |
а широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погл |
ка да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пил |
не прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог |
p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n= |
аги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој ј |
длог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и |
ању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са ст |
штава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних прави |
ве у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ пр |
о да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! |
дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ |
рење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље |
е комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, с |
<p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га |
жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрук |
ер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома |
се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упу |
о, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе |
да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му с |
да као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је не |
п је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска с |
та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге |
х дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари п |
е на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, ма |
д” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско де |
оложила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и од |
ну ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити рек |
зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па |
да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> |
еног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам не |
од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, оту |
у недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету ком |
у, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у дру |
и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попо |
ем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох |
, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> |
а најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па |
читељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромнос |
Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек |
ог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи |
{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему |
е кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> |
запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ј |
ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може |
ти готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одав |
> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као |
цкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи н |
им искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знал |
уче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p |
никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је |
слити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настав |
трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој |
орезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара цип |
отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још |
то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобаја |
анку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити к |
p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме |
близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том м |
ома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагеди |
могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињава |
дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p |
и смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, |
>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте |
дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато так |
петану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није |
во чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детет |
е могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене прави |
{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би |
изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> пр |
рата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде н |
е оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом |
оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави |
који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друш |
два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тра |
адали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, с |
исати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу да |
тво г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет |
грешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је пр |
чку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са |
их друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних |
епом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прир |
тири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који |
ојину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћ |
едељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем оста |
нференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао матери |
але, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале оп |
погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као |
прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, ка |
што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врача |
о оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши |
Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату |
седник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавају |
де) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија |
друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није |
те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претсе |
акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, |
— иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, ко |
ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад |
акав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокруг |
40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не |
исао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане |
" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека к |
два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и врт |
види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он з |
испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, |
афи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> < |
ствујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше |
ђу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p |
ји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта је |
ађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где ј |
се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће с |
им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који |
једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу б |
Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене |
ртијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћ |
стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цврр |
ама, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у но |
тионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{ |
ке, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, так |
свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што |
свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; |
, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје цип |
преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као |
> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо им |
о мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у улич |
ећ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепаст |
о усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— |
и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје госп |
ку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, |
да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — наста |
а, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала |
p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута |
је.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита д |
а?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама з |
оћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан у |
p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обав |
ставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда оро |
у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и |
S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разу |
оме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки |
пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као |
оћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у |
нало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором кре |
ринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удов |
ма.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па в |
ко!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било са |
дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S |
ра Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Ју |
о у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на |
та?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се |
убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остал |
м да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Как |
му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за |
: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом м |
шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово п |
попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет |
хиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје |
оле, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ |
да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био |
најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поце |
ком капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану |
ов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо у |
та тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то |
ко њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изја |
мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој |
сподине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одгов |
> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али |
у, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" / |
те у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра. |
ре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве |
? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду ко |
отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се зам |
Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџи |
ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, |
то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p |
ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви |
> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> |
Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, |
шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> < |
уже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите ј |
овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ип |
оном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с |
х тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их из |
инити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, да |
мо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... |
еко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> < |
"213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и |
внику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а |
енађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како |
>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењ |
ити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући |
од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом |
о није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, |
цу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општин |
дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћ |
аиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — на |
ме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као |
ло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... пошт |
одиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, д |
раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја |
а леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће жен |
Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну |
ло и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала |
кви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сир |
, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошл |
е одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да |
мет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и п |
да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свет |
растао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— |
сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о с |
Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} |
читељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљ |
спођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тих |
о што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глу |
мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’а |
нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али |
оришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Нед |
а паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише |
p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у |
Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање понов |
било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не |
а мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музи |
моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) |
>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У ак |
штен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али |
ад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на |
мана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је |
сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили |
а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у суср |
>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло п |
душује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли св |
а и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме |
из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, |
надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— |
p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њ |
разумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред оп |
<pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор |
тле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спр |
еће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, шт |
ожда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд глед |
ре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће п |
<p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брин |
рда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта |
и кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете |
успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њ |
о псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклон |
Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста |
којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од та |
репоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, |
да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20 |
ављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе са |
се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пу |
ији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и н |
одарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусрет |
} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Так |
тан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> < |
о?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p |
ву дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, к |
аком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата |
аком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, к |
ом на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, |
даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви оста |
>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapt |
ахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.< |
То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту |
после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.< |
ла да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није уро |
цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не изла |
радан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осуди |
овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чу |
ин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музик |
једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп |
облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачи |
шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену сваст |
ат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Миле |
у изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и пр |
овеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин В |
ј на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрља |
>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп |
чки послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а уп |
век, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— |
и знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и зв |
е узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, |
бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На |
утим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са у |
ар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Мла |
олицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам |
> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; ка |
ћи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те |
ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу |
о сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очита |
!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим к |
n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је сел |
а је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се |
р поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очинск |
е, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се |
тницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, |
невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је о |
на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међ |
што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, |
еднако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шт |
вирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон |
пут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше не |
ожај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да |
рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам је |
требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за ва |
е се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини д |
е мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпу |
} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb |
е једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" |
ако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудн |
слила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> < |
те Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако |
агонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекн |
а, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза |
о име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата у |
ам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира јед |
ост, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам држав |
кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!< |
није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико п |
кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити саста |
ристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један ма |
рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> |
кнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господ |
то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао |
пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и |
више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, у |
ак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи |
исару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили д |
х.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n= |
из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Мил |
а половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом |
ад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела ко |
из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, ра |
шће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио |
лушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад |
о да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестри |
познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздра |
лар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону н |
ешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, госп |
> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се |
их особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче за |
и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богослов |
сподину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља” |
нција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту |
тва и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број г |
гао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења |
ч неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да |
досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену по |
ојављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а п |
Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и но |
ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчиц |
још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, пос |
ћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за ј |
дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске ку |
да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би мога |
јући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам с |
едан велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује |
а је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу |
бро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фи |
ет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита |
акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — д |
<p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, |
им поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угл |
дан божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлог |
> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> |
вора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се |
никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек први |
а четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи с |
ешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— |
потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре с |
господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, |
снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дак |
д те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, |
смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је |
ма такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, |
Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да м |
ту да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — |
/p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литр |
е, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао |
и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а т |
елнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати |
лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито п |
бо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
год успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу каф |
та хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат те |
Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се |
о не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да |
ана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познав |
и свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што |
једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кмет |
атим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио |
нула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, и |
да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог |
рошћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топл |
ичи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цр |
радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену се |
ручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> к |
зе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није ост |
p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан |
зрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага. |
овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи |
ћи под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже |
г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се |
мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варо |
а оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по з |
Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га на |
сет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — |
у.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а по |
ом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело |
отражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> |
Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, |
ођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има т |
т динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си наша |
тојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима |
руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по |
аменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо |
Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p> |
е забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаска |
за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из т |
е чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па поглед |
ј човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три п |
а тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни |
ом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p> |
много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима о |
во се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је |
ојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док с |
јско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — уп |
недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А |
икну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола |
аво, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механ |
ства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим |
, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, с |
ује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину |
а службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одм |
љка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— |
е сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако круп |
естру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Си |
и, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мисл |
томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — |
а свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџ |
p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослу |
Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, г |
д вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, |
”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо |
пет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једа |
вку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се |
е са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, уср |
p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно |
арне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се |
стимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка. |
да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вра |
ба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не ми |
те имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто |
непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — |
{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> т |
је тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске з |
проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, |
ависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{ |
ених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо |
проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је до |
конски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватн |
оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни п |
кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, |
ње са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и ли |
говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, г |
рмалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром н |
да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му |
Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођ |
стили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предал |
ства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и са |
увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелик |
ара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ј |
м да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић би |
џија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— |
> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да и |
вог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими |
сеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку |
У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</ |
!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Рис |
одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковић |
абоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве |
њиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге |
га мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмет |
стељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало |
ћи све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госп |
.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Та |
двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела |
ћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а |
штине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а |
изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, |
моте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост |
прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, б |
ка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим пле |
даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаве |
пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, |
нили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим |
а је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Кр |
у децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, им |
м да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, |
као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> |
ине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Ис |
а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак |
/> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној се |
даје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није |
начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на п |
ругим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропу |
е преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао тако |
почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут к |
давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, |
к?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше |
репрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је |
де, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.< |
де, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају |
оје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, о |
Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео |
{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{ |
ла, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— |
ећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p |
оз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <p |
само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојит |
, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога да |
у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за госп |
просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, |
е оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него к |
жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док |
ихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к |
ке канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити |
ло код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, ј |
> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не м |
<pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> < |
ћ, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хи |
е крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих |
>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Гос |
; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било |
кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини |
по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да про |
једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у |
да сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да |
ање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} |
е питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџ |
у капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} |
ко да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, т |
од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то |
екуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда |
трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу |
човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана |
— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би треб |
амом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона т |
а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г |
младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стан |
> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову |
ојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— Т |
е она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марк |
окојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да из |
авља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две к |
он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да |
ану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и |
ишта мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и |
е друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена |
ад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те ож |
ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, заш |
<p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је зб |
="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, |
.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на с |
аде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет |
/p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу би |
азује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час ос |
ерењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је пре |
<p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и виш |
на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па д |
Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити |
ред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог суп |
измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво дог |
ити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као |
и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпа |
е удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S} |
> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а т |
што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде н |
Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао |
м и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром и |
/p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одгово |
вику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?< |
начи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рек |
ност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме |
имо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја поду |
ео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да уг |
вила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" / |
са.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је |
1" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисм |
у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам |
су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватр |
калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</ |
али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донес |
И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свешт |
у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а |
S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Л |
попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-М |
е се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где |
стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три |
, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај с |
око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао са |
о! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p> |
оси више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагиј |
у и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу |
а ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S |
они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb |
</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам |
о је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете |
} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окре |
други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска ла |
е сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а |
ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> |
се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исп |
писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које |
ди што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као |
не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити |
и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> < |
клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене |
јих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме |
граф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како |
сити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе госпо |
ње увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у св |
ржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дот |
ва, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрат |
сала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари |
оју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била |
{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици ниј |
лић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од ч |
ћанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на |
е Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине |
лика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Се |
направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с л |
у, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом |
мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који ни |
ледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође |
сну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, |
оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па с |
— рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — реко |
, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџи |
да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца тр |
ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разгова |
ох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме моли |
Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву па |
е па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало з |
ом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седе |
ригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном |
ане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, ле |
оби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не |
} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита |
другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није н |
прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почн |
Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шт |
имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у |
Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p> |
ито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест ов |
— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћати |
.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нек |
ратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, ко |
за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта |
.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно |
зненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутр |
кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Бос |
да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извинит |
дин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{ |
речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p |
еби чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?< |
нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Неде |
Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и пос |
једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака р |
е, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још |
ређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радо |
амет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову |
, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрн |
уриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће |
е задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, та |
свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан ш |
восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стад |
цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он |
Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; меже |
>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим ств |
м дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имал |
ла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Зат |
на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође пр |
ерао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, го |
било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{ |
дног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S |
, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне исл |
место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са |
што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па ве |
о мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— К |
а и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у ц |
у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разј |
ако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу |
анство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио д |
у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапу |
та — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама |
м да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп |
шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, в |
.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који ј |
о.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то ниј |
трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отера |
есе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњ |
и мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се об |
ео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А |
ког одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото са |
ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, |
ам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухв |
тињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, |
ој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на |
но фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква |
и хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада с |
ме службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни |
олима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бр |
ред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прсл |
прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушн |
ивена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му ј |
гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и пр |
о у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чу |
е оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> |
ако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их ј |
ки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче |
за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та |
<p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта |
-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га |
вађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више |
као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима |
шну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком. |
убљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично сврша |
од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно |
ушу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, а |
и срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, де |
ђа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче бе |
падија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе буб |
, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} |
у свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад |
еци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца им |
амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, кој |
рашно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p |
сака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мар |
к у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити пог |
ђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо |
е да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам |
а, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> |
ш пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, зати |
сет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдан |
мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, ч |
а олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази ни |
ред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света |
.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> |
ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Д |
а, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не |
попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из ра |
15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут |
и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђ |
је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим в |
да то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Мож |
тави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби слу |
b n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га ут |
а воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро |
на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако н |
хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежи |
ретрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури та |
S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а на |
ем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари |
младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му |
S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер и |
ји.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја |
в да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљи |
оћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S |
рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске с |
врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јерот |
</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ћ |
д је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја са |
ло.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} |
ћ.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Мож |
> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на |
био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, при |
рности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судб |
лонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно |
} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита: |
Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прич |
<p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Н |
та су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додад |
менутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо |
о Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је уста |
пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази |
ом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више |
А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као ј |
о „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво |
што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче |
у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, |
несе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле |
а плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим |
ну, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у тр |
> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео ј |
ад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што г |
а себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели н |
ео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам |
, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, је |
његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друш |
који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућн |
томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање |
али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а |
тву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је |
на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме б |
сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је и |
кла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати т |
ио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, ме |
ало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, |
осу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клави |
ма које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном д |
о мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту ч |
чео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толи |
шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и |
ли матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војни |
ком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрет |
Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онак |
pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасав |
у и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механ |
за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се |
а се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је ка |
ко очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, |
артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, мест |
е ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, |
о у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара ки |
ма пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ства |
ршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову |
ије разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом кри |
о велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> чет |
те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име |
ај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотс |
пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се ч |
о и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се по |
ито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје брко |
толико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не |
са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истин |
омотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ват |
њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи |
гао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно |
ј учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У ре |
ет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат |
тоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију |
и и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешав |
ена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он |
ажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Ј |
и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својо |
знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се де |
е род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па мож |
уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и |
ја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања по |
одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела |
напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n=" |
аопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сај |
еоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето |
га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесн |
ким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се н |
ару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, |
насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј |
дозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Каж |
, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па пог |
поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} |
уком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, |
а да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није мн |
да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћа |
умрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме ј |
боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата |
; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} |
љком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То |
кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника |
чели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште. |
чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Рис |
другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а да |
лија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин |
ће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан |
даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је |
као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је з |
ју писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву |
инуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} С |
сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заист |
е даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од брад |
е му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне |
подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца |
са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, пит |
ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово н |
а бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шт |
ко би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по |
, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио шк |
ва нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод |
есник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта |
азговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради |
љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само |
ко је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да |
ну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати |
бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у св |
ли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да |
одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— По |
} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и д |
ем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} |
зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде |
овитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна заго |
р да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бог |
исао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно н |
ћ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој |
ј акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио |
е вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</ |
.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ |
ио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га |
едан исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не |
Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш д |
стрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа др |
знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па |
метио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.< |
откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао д |
са, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније мог |
мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па |
чекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновн |
и реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мис |
је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} |
е часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толик |
бала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удру |
е, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био и |
.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа |
бнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међ |
аћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала пл |
и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а |
празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али м |
атима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би |
ме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p> |
ута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког жи |
и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје |
вца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и |
о момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу |
Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наруч |
тује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у с |
га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан |
ему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада |
браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао диз |
тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуг |
овић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „ |
.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — п |
прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, по |
лећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема |
. . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се |
тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп |
ући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући |
p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли |
право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао з |
рво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа |
од поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио |
ну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. |
и очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p> |
наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — |
ује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући саста |
весне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од п |
е да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била н |
нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као мо |
родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у с |
ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не |
или, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега в |
ко је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш |
и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић по |
и да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му |
о је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и т |
не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бед |
би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупљ |
вира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред |
n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи |
ужни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, |
боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> < |
14" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам |
тост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, с |
обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је ка |
тео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породи |
хватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је |
е требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} |
2" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмази |
није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом пр |
доје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово и |
а још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје К |
чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачуна |
вим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом ад |
Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна и |
не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова смет |
а уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осет |
, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, |
роблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и чит |
у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, |
е рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је чести |
> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите |
а свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чуј |
општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако |
ека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” уд |
ино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво |
његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао ни |
е не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих м |
остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и км |
ађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али |
ду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а |
ашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу |
рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе |
х.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао не |
је имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{ |
крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је с |
ао магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срам |
поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између поп |
ачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам г |
и се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри |
чини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећ |
а, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он |
њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да |
појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу |
исаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчун |
лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наре |
к, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређ |
писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p |
би сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> < |
столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је паж |
њу цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не |
на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало |
грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао |
о је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но к |
она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско |
ло, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} |
исам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога |
помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Бос |
ер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђ |
да уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога |
еш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као |
е детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>То |
да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га м |
ј публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — |
мици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржал |
ут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу јо |
несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, к |
лове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га зад |
те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај конду |
трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају ј |
а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален |
им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише |
— пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — |
ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p> |
ека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпо |
То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини је |
детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата ње |
„по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто ниј |
да да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не см |
говори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после |
жњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p |
p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја |
p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза |
> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам и |
ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужб |
<pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник |
овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако тр |
и је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и з |
у Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— |
ично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио |
азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући д |
реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо |
ија! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред вра |
ерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто д |
еца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на |
зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; на |
</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћ |
боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — наст |
полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кеса |
она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а |
p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је < |
е?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, вид |
епљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише |
клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то |
кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, се |
ој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} Н |
т! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — ч |
онекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио |
треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у |
десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђ |
одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — п |
ивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, |
ну ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито |
и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све |
/> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује |
! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p |
И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље |
ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, је |
ом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло зад |
енађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једн |
и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо |
к рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека |
инистарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и |
о воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем |
да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада дин |
ерени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијс |
мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио |
орао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио |
е, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у арх |
, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну п |
: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у поче |
икнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије пр |
ог дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Мил |
е стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола ус |
област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Кв |
г да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да по |
у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свет |
да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак |
била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатанс |
епрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n= |
и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља |
иси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, т |
с сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и ист |
е.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p> |
за кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у пуб |
се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као с |
дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Р |
о сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда |
кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кљ |
прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала би |
ам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки пош |
ер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила п |
Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ле |
м отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по ј |
>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> < |
аци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла |
ије била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој |
а.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њ |
реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тог |
на мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{ |
вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Н |
ва је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега м |
те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о |
је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, заг |
у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и ка |
ику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, |
поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чис |
вори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији |
нала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви уве |
ло увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да |
мак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чи |
ним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће |
и злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, ч |
насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није |
ако се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.< |
се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао. |
некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда д |
<p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита к |
Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно |
прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима |
дува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не ти |
Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додад |
и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовиц |
а њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, п |
то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако |
зи човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљ |
<p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то |
енат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведок |
попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него ост |
, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо |
ену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>С |
па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити све |
рија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењац |
<p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђ |
ја, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, |
дна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и с |
под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао не |
>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет к |
аснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће п |
олено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није |
нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на крев |
ају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са про |
д оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је |
дера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узе |
/p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа пр |
Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Б |
наш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пиш |
ешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</ |
какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, |
даде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је |
.</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, је |
ђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би тре |
на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онак |
ати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па |
— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да ш |
...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан |
е се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати |
> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њем |
ацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, |
сећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, м |
огу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао |
требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је |
узике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње пор |
сму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која с |
а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канце |
— Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па н |
о усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се пр |
а никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на под |
и вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са |
не стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Рад |
а сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па |
и њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као |
а није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динар |
а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за так |
едох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — реч |
ћу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седе |
оћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се |
протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи |
е ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — |
{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку п |
госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рек |
је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећ |
ашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Је |
а добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара и |
на ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је |
да вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињ |
Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момен |
ешавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дет |
b n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ц |
<p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила |
кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље б |
казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, |
> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком |
<p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми ле |
а са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с об |
н он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за сво |
Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен |
то се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче |
е је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</ |
анџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки |
/p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме |
ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем |
ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити |
<p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осе |
На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна ба |
не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће |
кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дак |
м лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али мор |
ац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још је |
ануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот |
зговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па до |
— пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p> |
ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — пита |
спротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, |
ком упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти |
да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, |
казати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за |
кну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се |
а весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде |
е.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да не |
ешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да зн |
змеђу Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— З |
иће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или |
х кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово |
еко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала |
воре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб |
ати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа |
е и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако |
, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац н |
згрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој |
је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован |
<p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са |
а; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да виче |
чем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p |
да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се М |
и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе је |
и кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али с |
ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе |
чали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и |
осподин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали с |
водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио |
и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица |
е, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају дол |
ба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа |
ате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталиц |
вррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се |
ст и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети пон |
идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити ш |
се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа |
мо слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све пок |
сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како |
ћута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кме |
ицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да |
сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она д |
обених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у д |
о нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), т |
о и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ип |
има, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, ко |
чима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смеш |
тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на |
е да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара с |
ам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама |
у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који апла |
јенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава |
н смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни ш |
ти кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази |
амљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је |
, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе кр |
да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп< |
p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јо |
убање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живот |
лена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, |
Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна п |
слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би |
у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ј |
ли да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p |
прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији бриса |
је био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу ни |
у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Бог |
, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта |
о Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек нека |
отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно |
ако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу |
вори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте |
едној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска |
лан сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на п |
е окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беш |
ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова |
ило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на |
рата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канар |
, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је |
ева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гус |
ао желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</ |
<p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар из |
браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер |
ад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> |
ва удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожа |
ло ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огр |
етицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, |
/p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна с |
ра Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква |
, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и |
доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p |
есило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш |
историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича |
врће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му |
о помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шусте |
ма, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ |
ду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p> |
, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи да |
оверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се зам |
е могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер |
чно жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промис |
— Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри с |
ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцне |
ођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена т |
ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’ |
х, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута |
ешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, |
па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> |
рно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n= |
, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж |
И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, кап |
S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери |
на, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад |
— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој |
љања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — пр |
{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су |
, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не з |
p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме |
Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку. |
де ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а п |
ла Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, |
артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артик |
иректно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отпри |
ржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу |
дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обича |
>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митро |
ош да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издр |
а господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено |
да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чист |
у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице |
да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љуб |
ли и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћем |
вају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће |
ављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то |
књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свак |
ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — |
ол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четв |
ке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег це |
у свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који б |
Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госп |
А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити те |
р, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} |
азом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима |
кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{ |
, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти пости |
иш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, |
стану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{ |
на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов |
врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу |
о знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и от |
бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може цркве |
је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па |
ешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била |
колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник по |
... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па |
н о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о срески |
три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго |
родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> < |
одник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се |
а Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а |
S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом |
најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне бр |
редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то |
рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад |
н одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из |
вијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Макс |
ете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га остав |
а.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трб |
на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлеба |
почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="24 |
ојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате |
опов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршћ |
а, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кец |
уму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић |
е, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико |
стију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> < |
е почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до гос |
у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири ре |
је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се |
цкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме |
детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?.. |
илом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, |
рам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто ка |
ланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се |
се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко |
овео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за и |
њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, је |
S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књ |
нџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим |
децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо |
вим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање |
што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он прими |
куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћа |
је изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S |
законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p> |
зван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар |
удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес |
и, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, |
меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, |
едлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини г |
учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми каз |
скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:< |
е скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министр |
ло: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реално |
е.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље нап |
чије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb |
>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори м |
ете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу |
на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параг |
е ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „ |
попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из сво |
е са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола |
а учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, |
е пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у ка |
е је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p |
општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет р |
као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{ |
само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са соб |
а донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може н |
ларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене ос |
и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати и |
на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим |
е жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И так |
збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико ч |
ци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, п |
први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла с |
никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једн |
спречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, |
а!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обоји |
носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’? |
па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су тв |
д знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p |
, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — |
ин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да каж |
ата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и |
„Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти зв |
шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову гла |
лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и |
а овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред |
по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како |
примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S |
и ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се пар |
тмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних |
па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има |
жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и |
оћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи доб |
у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свак |
ша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— |
случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари ниј |
кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, |
је Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, се |
ве? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се ву |
ок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита он |
ана прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb |
она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочеп |
уповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не |
га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — и |
артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он |
тња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама н |
оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по есп |
тело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек |
цама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кут |
чају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хте |
е службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове ш |
но и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога |
, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили |
у поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стр |
у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства. |
> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стан |
то су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола исти |
е развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу ч |
две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година пр |
</p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, из |
атити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је |
о који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те |
су само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под к |
на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему |
али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови дете |
стао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, х |
д ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и б |
се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно |
им прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Том |
и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један м |
а.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше |
p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за |
у да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{ |
да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то |
ац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда |
едводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— |
ој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, |
амо каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{ |
ства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше |
а платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата |
и смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, |
го је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а ду |
19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— |
— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису зн |
одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, кој |
и, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче |
но у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну теш |
и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела пет |
ам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то |
ели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест п |
оше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред врат |
посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} |
декад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каж |
може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено при |
е на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе ж |
каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад пр |
реко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које |
м да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на с |
а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад |
оче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав к |
твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберу |
, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> |
/p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева хер |
узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— |
е се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само поп |
интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а |
а циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи |
је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга |
а, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа бра |
сподин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако |
, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које ј |
ече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> |
е дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошл |
м ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> |
е, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, м |
по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме јед |
она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу |
попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша при |
оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано за |
је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, н |
нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче |
ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто |
побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и |
ожеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од то |
n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом |
је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Ф |
надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек |
фицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S |
тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сест |
а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се р |
и, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици |
механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су по |
ра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори |
а кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, госпо |
свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у |
ко још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ |
{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је |
и мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор т |
престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго |
треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и как |
>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не |
за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна у |
/p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p |
>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмет |
дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме |
ога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дуб |
па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин |
дговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мисли |
пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује |
е него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му на |
p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно |
већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало за |
гледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> |
ку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда |
грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто о |
т и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је |
ађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи к |
идиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе проз |
говорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, |
во тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се саби |
авља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је сти |
било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја наград |
читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обича |
да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одл |
а оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си доне |
м детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”. |
један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ај |
а.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, п |
е тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово пр |
епог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав |
а сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар |
то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у ко |
се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, |
те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То он |
га (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по сре |
анице, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! |
ој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, |
а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p |
езиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То |
дисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате |
ад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити |
стави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из |
сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} О |
стали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет |
ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једн |
S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва трој |
амо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јо |
анџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује с |
<hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у ва |
телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред |
педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S |
ф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, |
то је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно |
p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али.. |
ако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговор |
та биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> < |
завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје каза |
е том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, |
ме тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу: |
.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аник |
} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архи |
деља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој |
лих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће |
сила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова прикази |
у цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером чи |
сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору |
приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и за |
у.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну ве |
/> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала |
е сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n |
анова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збо |
ати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико |
тавља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велик |
е, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја |
ним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше |
задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио о |
не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге ка |
ита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуш |
} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог жи |
но за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, |
/p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објаш |
се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> < |
су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им |
а, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час |
рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те |
ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.< |
насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није |
ем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам с |
е, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по |
е голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око п |
} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу |
у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права |
јпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар кр |
зо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} Пр |
о је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова |
о они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком кр |
опе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад он |
ркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад |
то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где |
е био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, |
и.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> |
тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се н |
о пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже |
едну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у ж |
не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који |
а код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само |
о.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на |
ију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па |
затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко |
о још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да |
о, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није н |
читељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану. |
у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаш |
глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та познат |
пут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло |
ије Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, п |
ало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p |
/> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите |
S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петрол |
S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошиша |
вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је мит |
није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње |
сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друг |
м преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао |
он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек |
е! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чуд |
атим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће д |
n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поно |
претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где с |
еч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару |
велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божје |
као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да |
ти, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се нар |
е.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла |
осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде |
сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ов |
ко проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Ан |
помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, о |
7" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, |
разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, |
рава пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — |
узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Нај |
па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала м |
из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој со |
После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала |
рду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број |
е заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз |
оново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одл |
>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од |
...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да |
јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размиш |
гњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, т |
о је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разум |
не у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p |
у Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грја |
еме размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и |
збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из просто |
да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> |
једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претре |
ом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он кло |
ао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и |
велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман |
ија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коњ |
нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порез |
се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком све |
ба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати јо |
} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не приме |
је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p> |
на како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрн |
м песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, |
иршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади |
љко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне да |
у мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p |
а Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S |
прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господи |
штиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у |
нт одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао к |
кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад |
ља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово |
док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — |
— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ла |
аћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов |
последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конфере |
друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор |
авао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода |
оп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се |
судну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласил |
<p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше |
ош четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу |
ума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, м |
удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави: |
ов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешног |
о пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер |
огледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај |
та, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али |
ј изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилн |
потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно |
довољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а С |
оје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично доп |
детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели о |
уо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да г |
са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој |
ја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као |
<p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што м |
седник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крман |
акле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хте |
оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интриганто |
е резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те с |
и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с не |
ану</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда |
само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Пре |
свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут |
голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу |
т осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> |
чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> |
риш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао |
он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом |
{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ј |
убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошл |
ота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка заж |
м кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за сп |
одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доб |
аве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није |
де, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало |
ајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> |
црвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у траву |
ч, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију |
и мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S |
в новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко г |
виш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не |
ене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из дру |
мећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Н |
што саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, |
ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш |
ли је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала. |
> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао д |
, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као с |
им тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестамен |
их приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија ј |
денице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не |
Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} |
све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатк |
крепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо |
ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p |
ије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Але |
тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело т |
ча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбр |
упав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине |
али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу |
други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то с |
се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце пр |
цима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у к |
м беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да забора |
још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај |
а има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка- |
о, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога да |
ика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног с |
ачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карт |
то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех |
ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми |
спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда |
ије велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим |
ло?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти |
брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који |
звикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичај |
> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, |
но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ов |
да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он |
и заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којег |
?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина |
ово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, на |
се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док |
је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ћ |
кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што |
гачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „це |
или.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад д |
мену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</ |
ман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима |
Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Про |
н није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешн |
према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него |
говара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мар |
ило — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То |
г села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, |
дан рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло |
повест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло |
ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чор |
/> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... н |
т.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошт |
поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да |
{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти н |
он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми |
ма томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви с |
ивот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" /> <div typ |
а је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је п |
име:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, к |
сар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош |
d>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</ |
етом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ прило |
илога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседни |
арта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 |
Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и |
ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судб |
алимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари |
сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли г |
лио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прп |
о седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих з |
сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога кој |
опствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, пос |
ме једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо. |
судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстари |
ани сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито |
ани сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до |
читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све дос |
уцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на |
<pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански |
ној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као з |
ту зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај ак |
дине</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p> |
одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова |
кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да |
ђанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бит |
чно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није прене |
ти? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то |
љко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин н |
тине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од |
з Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена ка |
ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада |
о господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господин |
Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — |
емена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо |
аре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама |
Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, |
ио каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, |
се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са |
воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> п |
ој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обича |
еду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За |
.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крен |
ктом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по |
анџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си п |
госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини г |
/p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је |
узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскоко |
рији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p |
апетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда |
село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, |
, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, |
свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоп |
мо из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато ш |
село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да р |
после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, н |
="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАР |
<p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</ |
му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Неде |
дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва |
="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвента |
се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста к |
је и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његово |
капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општи |
де у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му до |
да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари |
чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судни |
ку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам |
Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p> |
општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Ро |
долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> |
ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жал |
b n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по |
све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не |
>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџи |
окањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га опш |
љ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{ |
ом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећ |
ад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомислено |
ена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Ч |
, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што |
е збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Н |
има угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански п |
еченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, неш |
вако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Бри |
тељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увид |
правља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па |
и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај чове |
де дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби |
/p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опе |
е Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи |
5" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! |
војио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.< |
кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена дец |
ter" xml:id="SRP19021_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>С |
у прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Ју |
озваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе с |
нт.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са |
то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати о |
b n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радил |
у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, |
еме, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" |
вати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређе |
нбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања |
ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n |
и тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под свет |
са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прош |
И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и |
} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад |
довољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави г |
велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће з |
уги дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два |
шта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и |
на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ев |
спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на не |
ал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом |
из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="chapte |
дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су |
звесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у |
кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у с |
дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, |
тан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и св |
<p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућ |
— узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите јо |
ласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, мол |
Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да ми |
p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијо |
ан нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под нокт |
аде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином |
љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвос |
е и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> |
...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Т |
ња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји |
е!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грч |
има се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" |
иснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један |
па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како |
о смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као д |
оме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала |
реповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, ка |
<p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изгов |
о риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, |
ник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Бе |
очео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и за |
оп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната ј |
ампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува |
лику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, |
јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељи |
ио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, к |
ћка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конфер |
ожји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене |
јатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман |
аји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, бо |
<p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на |
вањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише нас |
ла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али |
е му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сва |
>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у |
отово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете м |
слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини |
људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се |
онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а св |
м гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми |
рцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде |
мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{ |
олим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувств |
ома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то |
ељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао н |
о руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стра |
једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапу |
мео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> |
пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине та |
зе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити |
на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину п |
жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака |
е замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цед |
имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај |
.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на њ |
но детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме |
дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина |
се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као |
иганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах |
е моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као |
раво у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочи |
речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по ко |
н и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он |
Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он |
.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала |
па Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице |
око замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, го |
се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља реша |
Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припа |
попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да при |
и, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управ |
ази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, пог |
pter" xml:id="SRP19021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од |
пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава н |
id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у ма |
ханџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кме |
ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, в |
ећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Том |
Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао |
спођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се |
{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних прим |
згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се |
литшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим ствари |
ља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова |
ни, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако |
осте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да |
руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар ра |
наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петориц |
е.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S |
и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је |
ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту |
акон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, н |
во немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада |
дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека |
астанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбо |
пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу |
правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни |
к и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју с |
томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за јед |
ран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за |
акође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> |
иких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступит |
као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом в |
тогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на |
подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек |
осом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p |
е шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ муз |
/p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он доша |
м свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О т |
збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово |
о по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикан |
> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих |
у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али |
их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку ње |
и се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p> |
детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од |
ите ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте ст |
p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није када |
својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, т |
а, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од |
а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да с |
<p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S |
упити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му н |
и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута. |
74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и |
лач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и |
адожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај у |
ме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — наст |
ах.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> |
<p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збун |
забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што ј |
/p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које |
то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа мног |
оче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> |
н...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — |
еповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рука |
а Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Миле |
о на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд с |
етан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госп |
џија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја |
о јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — |
се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз з |
и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно но |
ена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано |
S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{ |
спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да |
ти и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљ |
однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} Н |
<p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" / |
посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, кој |
” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе прав |
цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казуј |
кова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" / |
амо неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: |
и, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> |
чео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за п |
</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми |
разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обил |
гу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одрж |
гу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одрж |
е све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав |
уде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска |
ње кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши |
је на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капет |
је.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт оп |
као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми |
де лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</ |
им погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље |
цу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао м |
у па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, |
му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поч |
та ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, |
окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове |
тана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад |
игде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од |
ала окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг |
S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Бе |
че пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљ |
нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, |
p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрад |
као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мис |
ојој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршав |
љи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је доб |
длог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију |
он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> < |
Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична |
ве због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="chapter" x |
читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинск |
/p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну |
и, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишоб |
а шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да ј |
ојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n |
Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са |
ме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлос |
за пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко дев |
<p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и да |
неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатр |
тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути с |
арило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што |
стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, |
оп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их |
нао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен |
динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у |
> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је у |
понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру |
њи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за њ |
ехани о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућ |
н непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту к |
ећ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> |
ви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме |
ко и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разум |
обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минут |
овољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слуша |
као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад |
На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете |
а окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} То |
икле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан уч |
еву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад |
ресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова |
сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, |
ођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> |
право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позав |
n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се ту |
шалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме посл |
ше вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вин |
у приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим сл |
ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> < |
, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво з |
о му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји доб |
114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овак |
издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из сам |
ипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једн |
, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој при |
шише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и ј |
овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао о |
мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући |
уме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена т |
е мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Неме |
као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n |
ако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето |
чна централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама |
— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Ри |
се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да |
еби: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А |
з што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> |
га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би |
дали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по |
је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> |
један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му |
ти, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је и |
вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам по |
риганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно |
р не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} |
душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу |
.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу о |
ад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи |
покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је п |
е, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, |
не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317 |
и, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за |
ако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач не |
Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу у |
о проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад н |
зике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно |
пуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва з |
.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за |
ајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то т |
ја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и в |
</p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. С |
и госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна и |
ца је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да с |
није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави |
има је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљ |
штабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше |
адоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> |
о мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла |
ћна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судиј |
а писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије |
n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стра |
Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, н |
освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати |
ставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за |
спребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашља |
ане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је докто |
и прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак каз |
на и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо нег |
опреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и |
ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет |
инио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду т |
Ко: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елз |
м:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио |
ина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се по |
о што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Ел |
само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам |
{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у ж |
им да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> |
ну велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко |
е је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размиш |
ом часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елз |
је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће |
дан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркат |
Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елз |
> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих и |
на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n= |
рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, б |
ођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа |
пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој |
строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се же |
о, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он |
алутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка посла |
p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви |
о бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Т |
е; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на друго |
мој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни ох |
што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> |
што ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да |
ог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динар |
времена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управ |
другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова |
.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи. |
{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи |
то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је |
розор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако бу |
p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бр |
<p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутр |
исаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па п |
ојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>По |
изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Мил |
ало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружи |
читељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно баш |
Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, о |
иштво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изну |
ледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p |
ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћ |
ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем |
овог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу |
одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и |
бно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је си |
и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> < |
вастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то |
таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар |
оје у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога упр |
гант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} |
ћајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти |
зјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, |
жним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адв |
кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандар |
а и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски |
једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од стра |
донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се |
дговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— |
Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бро |
здржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет мин |
ара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа п |
цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и пок |
едимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, |
рса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо са |
а парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите т |
ја не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разд |
види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{ |
абицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, м |
ред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, |
селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дет |
бица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?< |
на, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси |
.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари је |
као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са гос |
није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а е |
ш и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се |
ије пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је о |
иви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам луп |
Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и њ |
се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отиша |
{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатл |
страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пођ |
/p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код |
ослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући ин |
кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видел |
то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог |
ли и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша с |
доје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb |
на Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој жив |
а „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица |
лесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно |
адоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцелари |
више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> |
та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година |
/> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала |
="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку |
живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наш |
<p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом та |
рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без |
Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, д |
иста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије разв |
груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се г |
итори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да |
, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S |
ога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је ст |
орише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет |
одчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> < |
е а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — х |
капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навез |
ности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи |
својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на |
ли га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се вр |
ледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање дес |
не тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу |
јој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" x |
он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође М |
ио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л |
та ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дође |
а порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по с |
.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога с |
и на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Б |
д врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пић |
чини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка з |
S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ |
еје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равно |
у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски |
Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој |
ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је |
.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— А |
колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосн |
често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме |
редником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека н |
н.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— |
и реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпо |
</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је баци |
p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разм |
Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најб |
као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле |
у у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј вр |
недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, каж |
веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је и |
а се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећн |
репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи |
{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" / |
пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га по |
S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам. |
— вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумет |
није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле су |
="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на ду |
ђене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту ф |
испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окр |
<p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Инт |
више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да ј |
изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а |
прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом р |
ура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И го |
се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница настав |
рским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је |
дин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављив |
— Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „А |
зговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, поп |
епиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то н |
већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у |
опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну н |
ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог г |
о га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његов |
буни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало посл |
м затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</ |
уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стра |
једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S |
вио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два |
намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може б |
ху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у пр |
ају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, ус |
Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и н |
е!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после |
пштинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, |
год спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Р |
атине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да |
је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из в |
публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p> |
ри на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава |
канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на |
е, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, |
кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет сед |
ите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и св |
аза овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједа |
ме интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то |
жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, прогов |
која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо и |
покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Том |
, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба |
изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права |
, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе |
а сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="18 |
hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{ |
авање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — |
причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунар |
тама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Аник |
а Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то |
који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— |
— настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор в |
а кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично |
м како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја пос |
ј је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди ма |
к поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред |
едне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служ |
некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> ј |
ла ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част |
оје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се |
ро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знат |
на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p> |
а поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Ба |
те и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелн |
шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље |
етета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> |
авите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа |
вцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</ |
животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само т |
ој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је наша |
огом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игр |
ео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некад |
разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити |
. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иб |
под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег |
којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите в |
учавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтел |
и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак ра |
пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе |
у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује |
у и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа |
а хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропасти |
Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> |
ћи четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад |
тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотел |
</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли |
у и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p> |
ес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао би |
а вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих с |
историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, |
која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, |
ећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао |
бе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте |
оји је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Лен |
још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали пре |
решноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хте |
ј је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су би |
необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазво |
тра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце ил |
три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњ |
ка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново г |
половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се спор |
и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим о |
а и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тих |
а он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месе |
асила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно т |
укагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком о |
укагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађ |
ој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка нали |
нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Им |
нски примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна со |
уши?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја м |
варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило ка |
ду касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај |
} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да |
и читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> < |
од ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да зап |
ебљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима |
тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p> |
обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене |
поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако |
о мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејст |
/p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ре |
лике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— |
коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле? |
не завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се |
{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, |
одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</ |
не као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо |
не очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и с |
запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да |
ши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу |
} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га пр |
е се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Ри |
трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} З |
плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш |
бићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она |
а ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то |
му наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати |
првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од |
— вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко |
ојави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа с |
Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на ста |
вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мар |
земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није |
тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинит |
ћи да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 |
терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су |
у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима |
ма, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти к |
узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића ж |
амилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако |
— рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако |
и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника |
елиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — по |
седу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би с |
ижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Е |
ко је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој ис |
лобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у суд |
ико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре |
.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p> |
ебледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја |
јатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!< |
а диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли |
оп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... у |
иш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— |
га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p> |
пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Т |
је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би пи |
но немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се ниј |
S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Ел |
ријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна д |
с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А |
раку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних |
образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чин |
и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове |
{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже |
прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке |
а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једана |
онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се |
слов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, |
студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов |
се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родит |
е, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет |
разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се |
з дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.< |
ет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим |
многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <p |
о.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шра |
Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињор |
ду жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Р |
, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му пр |
ем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се ди |
ад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: |
тали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални п |
днога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред п |
срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз о |
а толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четвор |
у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд в |
грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и |
крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели |
кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави |
Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако |
! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из наше |
гнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, к |
и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло т |
о је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао |
авом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чар |
м ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно св |
у књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Је |
н Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свес |
ћ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, |
ши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свог |
</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> |
ло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник |
м што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ прогово |
е која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</ |
ту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат |
асно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, |
ете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та п |
лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи заста |
/p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто з |
а Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том |
ите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не |
е, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово де |
а.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договорим |
вица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам м |
икога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај к |
и се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та јези |
нице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће |
лупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем |
, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Ова |
есно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да ук |
n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, |
рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— К |
тано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учи |
праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, кој |
47" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу упр |
е.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у |
звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао |
<p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим |
ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну |
ати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно п |
Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола |
ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја каж |
врр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... |
крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госп |
воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим о |
преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса |
роши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причува |
та поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да п |
е разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, разм |
уго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче |
акон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о сре |
глађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађим |
полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за |
ка, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је |
смо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше ис |
ла три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све дру |
други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно |
нпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Не |
ајпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с гл |
, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" / |
да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива! |
оће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици |
у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Из |
ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угоје |
p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима |
не сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачека |
ји велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је там |
{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би |
о се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој |
стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћ |
рого Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела о |
о ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим |
муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље ра |
кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, т |
, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, |
римам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, |
а мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо д |
а.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен масти |
оче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне |
дломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, |
ве редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти |
захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једно |
у није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу |
едали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и |
ну рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најз |
нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну запов |
едан одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло |
о сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, |
она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> |
у, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шесн |
о увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање М |
p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га |
бљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепниц |
ала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p |
е да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из |
рески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и |
а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учи |
оже зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У а |
о дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га ос |
33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то.. |
оже црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, |
ецу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажал |
да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвок |
е ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш |
ашна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име по |
бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Н |
ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, |
а па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</ |
сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне |
школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неб |
е како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p |
навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци |
ут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да нис |
јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је |
тог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да |
лбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n= |
— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — уч |
спођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — |
— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мисл |
нао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ |
е ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да п |
асред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа ла |
</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се |
жила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године сл |
се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији |
свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи з |
страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>К |
упује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важни |
увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога |
вија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко |
ре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хл |
у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n= |
ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку |
вао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигањ |
ута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, н |
ви сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву сво |
на имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробуди |
посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена |
пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну |
њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је и |
ји пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се же |
, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и |
.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 дина |
це нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па |
се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гла |
у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре јед |
и се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути |
о.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну о |
покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Бра |
о је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суману |
ор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себ |
елтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендек |
Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад ра |
о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, |
>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их |
куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо. |
е правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајми |
, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко |
ио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да проп |
и с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан |
слуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки дога |
ем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ак |
ма.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћ |
м лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да д |
кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га доне |
људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, је |
а рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рат |
ма га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивањ |
<p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</ |
носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, |
и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза |
{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата ос |
најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар |
ма од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој с |
знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим де |
оше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су |
ипали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она д |
а онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на с |
одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а |
— одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој св |
уго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разр |
купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> |
м — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па |
је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за ве |
али, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си |
разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, д |
оп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право |
ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија |
не догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часа |
је.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога |
и сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чис |
ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћ |
да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p |
он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Ч |
су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно |
пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата рамен |
мо по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би |
и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, раз |
онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино |
нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те |
/p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласо |
пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако п |
шљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја са |
е крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, к |
Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама |
т спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пре |
ње и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</ |
ирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се изв |
е учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра |
се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су л |
још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једн |
је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало |
не једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу |
змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, |
тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али с |
и.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је п |
капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми |
мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Р |
и нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислон |
ететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Ј |
оп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он зас |
} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти к |
олицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног по |
о да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборав |
се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и |
ге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ћ |
па па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити |
итуисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једн |
либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла |
ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ј |
лучајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, не |
— Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском у |
а.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише с |
проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом |
>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и л |
.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господ |
ом чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</ |
тише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога |
вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{ |
азна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом |
авала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина |
бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и |
опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а род |
пи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима. |
и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Н |
> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један мас |
n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа |
опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља п |
к Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" / |
S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; м |
" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се п |
да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем |
свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за |
умњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које |
ри му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дуже |
не којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од |
араграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну |
се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годин |
ије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако праз |
е, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господ |
.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово |
том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње. |
е да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, |
ову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце |
у па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кљу |
а зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако ка |
уче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори по |
е и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири ка |
вију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола т |
теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Б |
м и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Ц |
"71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћ |
то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири |
т изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Ја |
ојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет |
а цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, р |
ица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз ж |
м гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петров |
одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и по |
ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у |
<p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вел |
S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о |
нт сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам пос |
и смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и ч |
>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Рад |
о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођ |
>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жен |
ћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?< |
веса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи |
> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те |
Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт |
ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са детето |
ш једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} К |
рате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, коли |
ија ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет к |
иста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још јед |
и.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} П |
оћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам |
што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="1 |
и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механ |
да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колик |
сло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њ |
бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S |
и траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако ниј |
ш, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се т |
је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, |
стим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а |
а у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу |
рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писме |
та се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива ов |
и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не |
и ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и |
тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p |
Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, пр |
<p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра п |
казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде |
ако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а св |
о му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по поз |
поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на ко |
е је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до |
капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Не |
ке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице три |
то као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца |
Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p |
ко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка у |
та да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали ла |
нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јо |
дем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам т |
ражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те |
ну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири |
илић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћућ |
и плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево |
е што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћан |
вај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по |
ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да |
молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он |
Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају оч |
таре амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку у |
ак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А |
олнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младено |
Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору |
у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предл |
Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> |
па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у сво |
дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а |
дена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телег |
сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте |
дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у к |
те лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ам |
и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква |
у на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, кој |
<p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не мо |
је ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ни |
у ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити пос |
коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и ти |
ено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш |
/p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ног |
из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви |
испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха |
аф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као меши |
е.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Си |
ко?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на сам |
и да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материн |
астилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најза |
оварам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто |
о у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када |
од вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господин |
деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне ба |
д чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога |
да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне пр |
енуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се ув |
е повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра з |
помаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једно |
оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога ро |
да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али к |
ој њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, |
села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта |
ар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплака |
ађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, на |
”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори |
сподин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад |
тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада ди |
еп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на |
{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би тр |
ем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да |
, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" |
другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, |
опуларна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је |
а повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер |
рехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, реко |
проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, зна |
наче он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, |
о детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да |
еханџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер ви |
слу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло л |
, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави |
сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је м |
и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он пр |
ојој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да ј |
ије куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехри |
бу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако јо |
ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашч |
е осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не мо |
од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближ |
г, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне по |
о да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> |
већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Не |
с’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу |
ш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p> |
тер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али м |
како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју |
емо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свак |
да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измол |
та.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одма |
и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја< |
није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi> |
/hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> |
сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302 |
Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, |
за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати |
</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p |
ја настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противр |
ку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ т |
некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако глас |
то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде |
ице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосн |
о.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — о |
госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зи |
О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим |
— одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не ми |
што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} |
додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди |
е било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави |
и биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше |
ило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p |
ре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то тв |
тово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се |
> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише |
— учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљк |
и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> |
о, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> |
ко добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, ба |
овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... остав |
на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p |
и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> < |
иолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, п |
ментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао д |
Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, н |
да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је |
знадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Ри |
ени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Дру |
оп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија ва |
} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи ја |
она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни |
закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет ше |
а.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад |
ка у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би с |
говати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би с |
амотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег му |
редника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули |
гледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, з |
.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели |
амо што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам дина |
Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је |
тна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само |
вкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се |
ом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке |
свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам ш |
’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што друго |
p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, д |
а ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу њего |
ма у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — |
лави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је |
> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, |
? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчу |
бројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвор |
о се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово |
га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да |
м млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> < |
о сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа |
мигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, роди |
анин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одг |
га?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе с |
оје се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвој |
са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!< |
учавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах п |
а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара. |
окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се о |
оп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, зна |
<p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— |
позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни уд |
сподин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешн |
се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одгов |
ажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> |
идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка ра |
рене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му |
/p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ств |
можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво |
ела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n= |
<p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену кој |
свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања |
сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљ |
р ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, ал |
лико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> < |
<p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="3 |
, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> < |
жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и из |
Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подба |
наш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да за |
пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p |
ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта ј |
е ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p> |
ример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који ј |
вни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— |
ашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам о |
излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи ка |
а, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устре |
— одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте м |
и! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.< |
на то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам ниса |
> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— |
е то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте |
и? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме о |
некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи |
кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</ |
огодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забрин |
етов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га н |
<p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бру |
>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да каже |
.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да |
о не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— |
може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежа |
мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја |
ома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио к |
есплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога |
Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ста |
p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи с |
гледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те |
ао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да |
госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је |
главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо |
бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и |
ма, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам |
крете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом? |
е, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја |
лела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — |
ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да |
то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за нахо |
вала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло |
/p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојник |
педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава |
како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у а |
иси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бог |
бе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га опш |
Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа |
није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа пра |
е, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у |
А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> < |
з и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он чет |
>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема |
аузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у |
p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по два |
метно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсво |
— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара п |
тано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу |
кне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик поко |
људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је глав |
ма меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајк |
ре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена |
оји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном |
ла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем |
мем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буд |
.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда н |
годбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад |
нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам у |
ужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не |
Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да ов |
Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него о |
уче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> |
е се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> |
ан, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену |
а.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да |
у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но шт |
а, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, с |
едну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној м |
ед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршим |
одне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћ |
е!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разгово |
у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> |
име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован нег |
чао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо упра |
пове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" |
дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој |
ју, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ |
а доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да |
о да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да |
видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог |
ипекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она |
/p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко чес |
о њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му да |
је се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грца |
ама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво |
м ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све траг |
ије.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и |
аш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, |
цо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „М |
и:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће |
е виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана |
те у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би п |
а се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— |
о на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника |
ри, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад |
нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако |
поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb |
д не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општин |
ратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — |
з то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p |
у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће н |
ати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> н |
ремена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве п |
сно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</ |
</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад |
дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Е |
чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало п |
ели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — до |
дравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче м |
и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p> |
ије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику |
и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се |
осподине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{ |
лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта тр |
двоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како |
имер, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, |
ћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Доб |
" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> |
ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога т |
пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао |
летог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S |
<p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас јед |
ам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет |
замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете |
пним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Ре |
едељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам |
нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така |
, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, т |
ити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам наси |
Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунад |
ило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се |
тупили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута |
у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледа |
тету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на при |
здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека |
да у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека ло |
</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините г |
ато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Не |
је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кр |
ети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је |
је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> |
чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, |
{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо |
е: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стаме |
p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда |
ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се |
аку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три х |
д дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, н |
ама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја л |
ead> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирец |
сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама |
е стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите |
ре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пун |
еоград, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где |
лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао |
ање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета |
треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он |
а, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је у |
, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — ма |
м себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрез |
о да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но о |
кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је |
седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји о |
а виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница. |
е што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, нас |
код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и |
кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да |
.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — |
их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што |
и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} М |
.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и по |
о кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта м |
само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилам |
е треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку |
непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим пато |
ве куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би тре |
И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо |
p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи. |
ова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет |
у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дох |
ајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио с |
ако је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, ка |
} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то ј |
жи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећ |
лева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви зна |
мети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да ра |
некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином |
сет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад п |
ка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћ |
иђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испу |
ма.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а од |
то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у ме |
ошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управи |
кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев |
предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учин |
илева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати |
те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, |
е Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> |
собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад |
нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А |
и зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или |
нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник пр |
доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! |
уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су |
те, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> |
оцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам ка |
стадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, |
мо учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми |
и да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зу |
зео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, |
е можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остал |
е, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели м |
где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половин |
е се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-мини |
м, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да |
једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шт |
ји из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, |
вим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам |
онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казал |
нџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам |
њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те |
После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ л |
о <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељк |
ан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи |
мејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему ли |
честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те и |
века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве д |
ужичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновре |
ије заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском су |
већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шин |
ођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда |
макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окр |
товари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и |
главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, ш |
ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кири |
Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{ |
ло гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— |
же пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под |
ма понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би |
е, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него |
м, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, |
S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође |
је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, д |
ажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и |
S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, н |
ли „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ |
ји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”. |
е што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храброс |
се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим с |
вану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима |
шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дуг |
је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степен |
пће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај ст |
ојој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од с |
ри, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао |
трдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право |
длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <p |
били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга |
да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама т |
видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, д |
, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручња |
д се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек |
ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чу |
разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су му |
е сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наста |
у право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више |
ељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Госпо |
прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и с |
да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је гл |
бично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да с |
што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити кап |
шапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби мој |
рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па оп |
а на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Бож |
, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је |
А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да |
као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од |
p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила |
мка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех |
ра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао |
ли смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јел |
улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да |
S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} |
> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Руб |
ац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му |
јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је бил |
М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </div> <pb n="57" /> <div type=" |
звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међути |
еалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, о |
о рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је ру |
ије ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио пр |
а толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми |
> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Пе |
се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао |
је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ н |
е не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигд |
е никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрав |
је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре |
ером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва |
у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} |
нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетит |
а и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према |
Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не прили |
валац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљад |
му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у живот |
почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца |
вник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чи |
> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— |
кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ру |
умрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плач |
и да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра пос |
ма ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> |
едан литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се |
о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попуш |
тави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаће |
х је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>На |
већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би |
меху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник |
учем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, |
оје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешт |
ва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми |
увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо гос |
дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — дод |
{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да т |
да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где мог |
с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину з |
но за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>С |
да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла во |
аше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при |
зао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — ве |
уседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасви |
чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је |
пет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} |
би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— |
тра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не в |
а зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре |
упчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније с |
господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно |
во.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после кр |
ва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друш |
не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће |
има растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у |
јеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и |
му у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капи |
з кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се |
— настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека с |
штинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло |
иповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина |
едњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у сво |
колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он |
глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</ |
уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право гор |
зишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео |
говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, |
"210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, ка |
х мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крш |
сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће по |
чини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и бо |
Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза |
а задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа |
, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како |
е решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо л |
и г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да |
меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући |
и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зн |
це, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А |
ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникин |
во које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разгов |
<p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, т |
да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И |
ким народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му з |
ве је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим |
— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није |
сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мисл |
} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништ |
па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — |
ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да оде |
ш док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци ј |
па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на д |
вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А ш |
ви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитат |
гословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шуш |
То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучн |
њем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глав |
S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... м |
сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши ка |
а, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити |
им јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ |
ларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепн |
а, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњењ |
паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу |
уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, к |
еманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати буб |
не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом |
купио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави |
{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз |
вога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је |
а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста вре |
ц.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен |
, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза о |
час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карт |
дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју |
ја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачк |
дељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јави |
ра ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џе |
палише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав |
не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања за |
цне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри |
жи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да пр |
влачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S |
ма.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те ка |
зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин |
и га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио |
ути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с д |
је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а тр |
ет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „а |
а сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу |
љом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти ла |
<p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи. |
орим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај раз |
нских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 л |
на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет |
то то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, ка |
узике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће м |
побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко ушти |
то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него |
е беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али |
у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и т |
је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ј |
се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да прогово |
но.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то |
>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:< |
ици, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Ст |
т — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми при |
на — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила траже |
начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у |
је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то |
чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљ |
осити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дан |
<p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста |
ији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта вел |
е позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његови |
се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш |
рмално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзакон |
законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и |
{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти мож |
аље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падн |
да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих |
е оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове однос |
— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p> |
ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође |
, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, п |
Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је |
слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био |
а ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснае |
та и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, проти |
во да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се |
новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веом |
ри параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди |
ла, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта л |
него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо |
раграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, |
.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајк |
ћа једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и |
и, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да и |
ерење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ј |
еве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњен |
и каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми пара |
Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђ |
ки циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и |
двали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, позна |
штено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите |
кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно |
сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} Т |
.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где т |
ш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам |
у да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам |
иран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не ди |
е продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести |
пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори в |
емо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо |
ор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће мо |
пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још |
тпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и н |
о у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа |
ја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у прили |
е тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част. |
ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу |
погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некак |
мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели |
м.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој |
.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружн |
у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, |
равља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а дру |
бе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је прав |
и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, кој |
Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била п |
дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за |
шава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дез |
, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејан |
„Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 ди |
а, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од нек |
раће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 дин |
лази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и др |
је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију |
ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, л |
Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из па |
рати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Бе |
аст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, ал |
цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет ј |
на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегир |
п, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на |
ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје |
је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме зан |
механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душ |
ни и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се д |
ловији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горк |
ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљи |
и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један т |
ки пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са прос |
ни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше |
себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гне |
како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај |
ивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриган |
у помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> |
толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, по |
пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објаш |
што и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за |
да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за в |
.. твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш |
мија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p |
и пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и |
роде, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама п |
је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за |
уну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта |
а да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ор |
јка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пау |
<p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит ау |
шњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у в |
њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљ |
) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче ка |
вним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и сврши |
то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, |
колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника |
јеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Том |
јеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу |
ости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав |
иште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— |
в раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту н |
певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не мож |
жући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда |
лилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборн |
мачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред бог |
а поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али в |
ира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљен |
, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњив |
во, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу у |
ова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз де |
ет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам ве |
цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ћ |
све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он |
ни.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао |
пео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господи |
у:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p |
чка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову |
вори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали |
у четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ п |
ла и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, оче |
кококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевц |
и пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин С |
ЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, |
/> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја |
стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и но |
ису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ј |
пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласн |
је је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођ |
. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка |
и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. |
дин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му из |
има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарс |
живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљи |
обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Ра |
адија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које |
ли морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код |
иђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као с |
а ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— П |
мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језов |
b n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљд |
ав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна к |
ховни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на не |
села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви. |
и, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на п |
што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о свако |
себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал ок |
ургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су |
тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдек |
еоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога |
p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео д |
ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даљ |
к ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Ан |
али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће |
преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капе |
многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мис |
еће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је |
, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Сваком |
оговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, п |
олеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз ок |
спођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, |
одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља |
} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће п |
ирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне о |
, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи |
ји таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Може |
Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трп |
рину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њ |
ерсо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквог |
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p |
, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, |
иваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— |
Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово де |
ни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори |
буни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзир |
</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом н |
та усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испреки |
рвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар |
нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она з |
ју.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије |
i>:{S} Како?</p> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја< |
кнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да |
уку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb |
{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ј |
да га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само из |
<hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све |
Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S |
а</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi |
х свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</ |
дмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> < |
ц, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит |
/> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се на |
</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увред |
> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме ост |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим |
>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!< |
: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi> |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толик |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <h |
То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рук |
само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> < |
ава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</h |
а</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже |
вај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја |
јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речи |
ох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и пит |
?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</h |
си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да |
а</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгуб |
ница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уме |
унене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У |
ро, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, |
д си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> |
г дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегда |
а, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачег |
во! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није н |
е то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којим |
ти да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да с |
ote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази сво |
рну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, ка |
лева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади г |
и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </ |
идојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа дети |
де.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Ис |
pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народ |
из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост |
љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и |
талаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бог |
сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога |
еде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе |
ира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</ |
оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 ди |
ло: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила |
о тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то |
зад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на |
је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао |
надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа |
жила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсви |
е још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, ка |
је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још бил |
закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање |
ше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам |
седу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. |
за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела прав |
аесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно |
плаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још ш |
е да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово д |
мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара |
да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народ |
г пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ај |
ка Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који ј |
а у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло |
ter" xml:id="SRP19021_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се |
id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никак |
id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народ |
жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, г |
оска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p |
аше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо. |
, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси доб |
пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> < |
ротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису до |
ође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен г |
настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе |
ести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате |
вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? |
му ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, н |
ј да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све |
порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не др |
еницу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће |
ла оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари |
ужбу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она бац |
ter" xml:id="SRP19021_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удо |
о осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух н |
о, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и |
ана код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино |
ати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме |
ције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друш |
друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стран |
јзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решен |
н да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилим |
ри месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања |
је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председн |
ве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стран |
есеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће це |
p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} По |
ети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и |
љске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина |
еднем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телегр |
господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све |
еграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођ |
ко једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада |
ловином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста |
, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, т |
акве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човеч |
ричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, ка |
ом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госп |
ако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је т |
жи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет |
орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он п |
гасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је |
те или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој мат |
е чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком |
рем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима ка |
а богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потр |
једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и н |
авијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А |
ди.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, вол |
гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене |
еданпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у |
i>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си |
гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али. |
да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да |
неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недељ |
p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више о |
код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама п |
у, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла |
три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да |
или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и ум |
окторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и |
ако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у изве |
ла примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо љ |
а му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му тр |
д по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је |
ве црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на стран |
с он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да |
кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се |
ио је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет |
ео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да ј |
ом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођи |
ледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералшт |
чевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, при |
то је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пун |
е брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све ред |
могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш |
ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, г |
есо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет |
ита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија. |
” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једа |
ђег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, сваког |
е попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не |
спођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино |
к антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изл |
пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и |
зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p |
од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је на |
е засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и |
, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђ |
а како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> |
S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за с |
нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није ч |
мем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава. |
начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави го |
па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленк |
кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпан |
ланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме н |
ђа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу ро |
де, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио |
је никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb |
— бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи суд |
о се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пут |
завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часа |
љити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму |
и крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре |
нати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божи |
че свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музи |
ако сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је игр |
p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије |
ј сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми |
.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер го |
ивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женс |
у и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необ |
по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</ |
звади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а |
ог писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну |
> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто |
о тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо |
једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То м |
> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити н |
ведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па |
/p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га |
један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћ |
а да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, т |
господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— |
па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушањ |
Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку |
радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стра |
ако је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, к |
ила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и јед |
се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> |
им ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p |
је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није мог |
се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да с |
</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и ј |
жбу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази гос |
рирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као |
ив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у с |
најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, правед |
</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тр |
о капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе |
Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он |
его као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и че |
говорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јер |
ти, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао |
сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио |
Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од уд |
очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изнена |
а се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао |
— да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћ |
ац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац к |
и њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о |
/p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му |
<p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.< |
че игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага |
ад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; ни |
отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је дв |
p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — тр |
ога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S |
ме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додај |
го дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због п |
узикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретар |
ивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде |
ико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка |
облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S |
аже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једа |
Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку |
сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога |
head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима |
на са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу ов |
била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не поја |
није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем |
на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце |
кав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши о |
ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав о |
ио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста. |
како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног |
тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Н |
сли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мис |
> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељ |
ијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе |
сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p |
да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли |
, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познаје |
hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп |
познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе? |
је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сет |
што шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, на |
ер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.< |
пис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знај |
у” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био о |
нање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p |
один Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао пис |
одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти. |
суди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да н |
белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорн |
и за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из ле |
јане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну ве |
раво хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао |
ређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, |
>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{ |
сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Зати |
је кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пи |
уњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију |
успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она |
м нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница з |
живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођи |
роклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p> |
челнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово пис |
еђу мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господи |
ник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да п |
првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га з |
првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму ја |
<p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка напис |
, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену н |
} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није |
асвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, |
ијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол |
дне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и м |
е вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, кој |
и његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> |
акав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Ма |
з свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> < |
ова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш |
жа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког уби |
рао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави т |
ј да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Сре |
размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића! |
где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p |
атио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p |
иш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> |
нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица |
дом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет |
уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и |
времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у |
Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — п |
а штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, |
ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одгов |
јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> |
дмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јест |
</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немц |
ећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p> |
/> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамд |
> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да |
адисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно. |
</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрс |
рамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> |
инуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</ |
/p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</ |
огло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не исп |
и донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одго |
p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти к |
<p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином к |
му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те оти |
чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администра |
о.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, |
а.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помо |
<p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брат |
p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се |
и и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој бр |
p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Ист |
и ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, г |
це. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не бр |
ни да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћа |
ет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи |
дава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш |
чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p |
дговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговар |
даје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било пом |
пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели |
S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми с |
дини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећ |
до невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу. |
цедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и |
није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> |
ка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на |
бојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вел |
p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко узд |
глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” |
је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да ви |
који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена у |
и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, |
запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том при |
читих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе р |
а да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово де |
ција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би у |
прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође |
а никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, ј |
.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мис |
и леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— |
а сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} |
8" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим |
ајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве |
страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, |
Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побег |
дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипа |
е одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! |
овек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, нем |
ата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да |
Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Од |
е прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ус |
>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с днев |
штини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, |
јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут |
икну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} |
гуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвик |
ао да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пут |
овољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радим |
шу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Мож |
пре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси |
p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре н |
то.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге |
и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских к |
је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господи |
у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је |
Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја |
p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче свој |
, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима |
ао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} |
ао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штог |
је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били |
ре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин С |
ку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом гово |
јући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасви |
прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен |
не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи |
слушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „раср |
нти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки |
, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више |
И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан |
икама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио |
иће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети пре |
се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у треће |
есовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разни |
учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене |
— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу |
дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакл |
и нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то с |
дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> < |
не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— |
онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ |
... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима |
одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да и |
н Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ |
рама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијс |
им паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није |
рашно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава настава |
правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење не |
то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму |
е грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га н |
глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем |
них списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и о |
ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај рас |
гледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стре |
<p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне |
и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити не |
и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бре |
и сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он |
на бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промеш |
то је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11 |
се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрт |
сти, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која нас |
упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и иш |
боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком |
лико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са |
S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима |
да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати |
к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само ум |
сврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић п |
</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} Пл |
дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић |
>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни пар |
м тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата ил |
дном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад |
тоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у |
ма тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вр |
освађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа бом |
није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије |
т.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него кап |
се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, |
ењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом национално |
зишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чи |
hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изг |
ојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{ |
г опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо |
и се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем о |
очео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти ме |
ојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Жи |
туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А |
римам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар с |
д ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче |
<p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан |
го морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почел |
а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја |
инара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутра |
а последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако |
сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се проте |
т шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слу |
нтригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад |
га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп |
откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац л |
ако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — |
е друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али коли |
па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Р |
платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за ту |
ут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде |
је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} |
да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево |
Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је угов |
ом, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљи |
p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет ше |
истајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Та |
и мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напише |
ви љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше |
„Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина ј |
ирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели |
, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, гд |
му даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде |
жем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну |
о вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мар |
знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Ст |
ру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, |
у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали |
оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилин |
о врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која |
старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико |
ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те |
те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среј |
уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село |
на је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке |
ара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — бр |
не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не |
p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и да |
бав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио |
е у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и н |
кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, |
њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо пр |
предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска |
, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви мог |
.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се пр |
готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени |
му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени |
му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера |
пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но |
оказа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко |
<hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} |
ту, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео |
и се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чут |
, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са |
све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па |
ео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероват |
од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се |
и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— |
ва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да п |
ва ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао |
се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто б |
је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тих |
или у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе |
да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, с |
Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена |
ојим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па м |
пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изне |
етога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме с |
p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш |
што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше |
ри тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека |
n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</ |
> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш |
господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његов |
ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дет |
чише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја |
мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино ш |
н Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са м |
д у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби ру |
зраза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико п |
ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема |
сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он прими |
о: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо |
иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи свој |
додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} |
, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb |
затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, |
” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, п |
p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одгов |
вио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И |
ве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом |
>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му р |
едва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Ка |
притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — ск |
о!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чуд |
Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође |
м и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по |
ити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> < |
, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи |
при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љ |
се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилич |
црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и не |
тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у с |
глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њ |
р је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи н |
, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада у |
и да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из тел |
дари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искус |
е дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако |
>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајк |
а ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— П |
која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику |
гим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по спора |
" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико д |
танову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита |
у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И ком |
ку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине |
} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја т |
ви Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из т |
је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала д |
ко лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћ |
понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима |
е ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</ |
n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рек |
тине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфск |
седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће |
био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина та |
_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка |
то покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени |
и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна с |
деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се разв |
.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он |
рте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А |
а.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане згл |
трос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— |
ши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада д |
Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> |
седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седниц |
<p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово има |
/p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, т |
ја, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два сл |
га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Ан |
змеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покр |
том Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Ба |
емљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Мили |
ећ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све |
кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, |
њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она ме |
же бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она |
е Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута |
ог тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста |
леви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо нап |
да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.< |
ељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда так |
држаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после |
дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућа |
ар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо |
забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена кој |
сподин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену |
учаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се дого |
ста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, нег |
ишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb |
сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је изм |
најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога М |
<p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајућ |
Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавољ |
ека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за јед |
у и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у |
лупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би г |
а поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Ниј |
а оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није има |
етаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја |
д срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> |
е чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пи |
бацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" |
дбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да |
?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, |
и... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> |
одише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, ка |
еден обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек |
е пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као |
{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је |
ас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило д |
о, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао |
пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви |
за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате не |
настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накит |
адије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с п |
черава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије к |
грала.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не |
кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општи |
ко је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, је |
са знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г |
Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те ј |
а деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, о |
а гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграл |
а писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, в |
ђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb |
ко што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра зд |
ре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу ве |
од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова поду |
а сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву |
запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова ду |
.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако |
безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те с |
једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо |
де из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно |
и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и нај |
е она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах о |
м, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном |
д имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби ч |
у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части |
кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: ка |
ни њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима пол |
е изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, |
Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији |
еном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој гла |
месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, поква |
Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали |
часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потпис |
звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S |
није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садаш |
Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај |
ели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ног |
Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које с |
а, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{ |
али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, |
ш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, |
авање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка п |
<p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да |
сам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам прија |
рнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпо |
ула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у с |
естра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те с |
но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу соб |
је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прав |
ани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у |
се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А |
подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-М |
е прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете |
же сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то б |
-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је б |
ететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад п |
. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим |
и у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Н |
а против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштењ |
еви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је кази |
ош кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напо |
ећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка |
а дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану |
дрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог пом |
ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове гл |
ника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музи |
адији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S |
онику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за л |
ра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара |
окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно |
Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p> |
у.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, ве |
је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: |
е може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом мог |
ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разгов |
уд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} |
ога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одо |
смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пре |
о строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био |
тељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p |
овек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаес |
срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила |
нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то |
одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспи |
ушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Коли |
дно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп |
алемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете |
поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> < |
к су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p |
ева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у |
били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада реч |
, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јес |
гледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако |
ТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p> |
већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осв |
вним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публи |
су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” |
"207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на ко |
и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу |
а преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавн |
а од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— |
двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви с |
нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци |
написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао парагра |
, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мар |
ј соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, |
ић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборни |
м продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, м |
ванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес |
два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за |
а ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања |
е било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да |
нџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочет |
збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му сам |
то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најза |
и да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју |
седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погод |
или са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заје |
није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} |
ао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} |
е она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене. |
стиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу |
танем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се п |
, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу |
а веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос ка |
чна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек |
платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви удари |
ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кред |
вакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп бр |
ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјав |
па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и из |
дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, |
ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше гла |
ако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то деф |
го је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, |
се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опр |
а је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пе |
нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога |
управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би |
оложају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p> |
тио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац са |
деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p |
<p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море? |
растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата |
ви.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се |
ћ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p> |
те!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги з |
е доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу баци |
поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и |
шљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је |
и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страш |
ј својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дуж |
p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него не |
најдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и сте |
ИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају |
ио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> |
зе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Ј |
се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му б |
ао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђен |
очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући ка |
те један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пр |
да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, и |
тала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да пр |
А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би цркв |
па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска. |
те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p> |
захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који |
ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где |
млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса |
Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на |
<p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз |
им ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, ка |
и разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја |
тим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друг |
о казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова пос |
и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, п |
, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број |
а.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позо |
} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, |
кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени |
<p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p |
требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао. |
узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — |
на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} |
S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине |
о, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p |
а на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у ње |
писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n="227" /> <di |
ин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је ум |
интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је исто |
n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p |
а? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита |
ош пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи |
је дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на св |
— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у |
кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала |
вета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је |
/p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију |
музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, сам |
ј радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а |
оспођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побл |
па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам |
обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и ка |
не маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јо |
раму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се |
нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и |
они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p |
: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели |
> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да |
целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи ко |
>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Д |
дну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви чи |
во корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу |
оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и пот |
То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушк |
свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду |
напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио |
акупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p> |
просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И |
рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} |
лико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути |
добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вел |
ина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси |
онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што |
е и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не |
де је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која |
у много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан |
огомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусе |
поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би |
вога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на са |
о је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је |
сли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p |
господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на у |
о њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то |
само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра |
але по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и |
ледње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одгов |
није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „ |
елу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све о |
удила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано |
ренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме |
> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утуч |
p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> < |
дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова |
остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој |
смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде |
се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, ста |
јући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман с |
и ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ до |
о, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа |
ш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа ис |
и грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — н |
гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Ш |
<p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> < |
клано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! |
ш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Г |
да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знат |
леда, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које |
кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти о |
бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се |
а остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Д |
з кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.< |
као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био ма |
кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи |
иљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да |
м сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем |
понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису |
ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ |
ра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, ко |
најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благ |
ом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а д |
а по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па ни |
и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме с |
ине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодр |
’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин |
а и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту н |
а.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из |
мет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан |
Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске пан |
а сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> |
ове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, рек |
ед Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најп |
кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" |
иког улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опа |
p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад |
октом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. |
{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом г |
казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама го |
пили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко |
се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван |
ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, |
погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p |
а ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, |
нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div type="chapter" |
сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан |
p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што с |
Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ва |
село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека к |
ичке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ран |
е примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узви |
азмишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на ко |
е вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, |
јка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се на |
зао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећ |
Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раме |
умите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе |
ија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у к |
ему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му н |
едао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним мла |
"190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За с |
Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји к |
е у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на т |
емогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да с |
му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно за |
пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" /> <div type="chapter" |
лева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева |
— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш |
до, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута к |
и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, о |
p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за обра |
кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у |
вајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино |
и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много |
ј је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег муж |
p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо |
овијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код |
не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати |
, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој |
ије.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у прв |
за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица у |
По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара |
ете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цел |
н.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у |
и се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петориц |
ва:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините в |
београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу |
жу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, |
се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са ник |
— исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући |
етвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једв |
то помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На је |
один начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљи |
е ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на |
месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична |
ара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столо |
а момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити |
еђивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали С |
памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, к |
тине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Мил |
овића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој свет |
народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати |
ишта — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, |
часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општи |
не прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њ |
ође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type= |
вај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад с |
оменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то |
решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дет |
ело, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одр |
же и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карт |
ако пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас пи |
СЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јут |
е да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погле |
лију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио. |
рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелн |
атила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела |
боје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али |
пођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто |
ној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо. |
ом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и |
а памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пу |
у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у |
позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно реч |
раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је сп |
ехани сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, И |
у, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста < |
пак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је пр |
рахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жа |
паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у |
ђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у приј |
а и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би |
ад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, ра |
ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види |
ad> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао ра |
да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — |
рију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружају |
143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у |
после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жу |
ој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је |
, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — |
Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интриг |
еки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, |
толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би т |
окри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господи |
арају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео |
досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а |
и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> |
рци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> < |
агонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Н |
ани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се |
ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао |
ћом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени. |
на мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, ка |
.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопшт |
је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско |
своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госп |
разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом |
попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у в |
ела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвал |
разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче у |
ео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— |
ивање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сија |
р и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто тол |
> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</ |
рецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путни |
, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим |
тетом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чиј |
и, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресова |
осподине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога |
у и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што б |
n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Ш |
— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу |
рого, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> < |
ђе па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око мо |
гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере |
ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим |
/p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да п |
b n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки д |
становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</ |
ствице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као |
и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола |
нски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема б |
.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за |
столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз |
т није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истог |
мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба м |
ли само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао |
а, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде |
дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p |
што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се |
у ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан |
е! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна |
ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје |
Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је о |
личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се |
жића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Мин |
ја-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" / |
пет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га из |
би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу |
чела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест |
изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуј |
војој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S |
ога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <p |
рађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече јо |
ром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те |
лим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се |
’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и |
га.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госп |
е.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресе |
ениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати |
сла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље јед |
им да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — ве |
зненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу |
да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Ма |
свечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марк |
ш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја |
ем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подв |
S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три |
јати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А |
чепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нит |
љно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу |
ва конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши |
огао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> < |
<p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ниш |
умња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тума |
ца није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи з |
рце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — п |
тељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима гд |
Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорга |
и смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово д |
.. ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ |
о боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго |
а, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви |
па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет усп |
истајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије |
рдероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да |
е главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тај |
p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико и |
са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! |
<p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе пре |
ће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и поја |
е са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на р |
ти трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не ма |
ише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роск |
ену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по нави |
пље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељ |
неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је оп |
посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друш |
о четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају: |
и су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у б |
пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p |
бом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} М |
н да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га |
келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их |
појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад |
</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би с |
и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете |
p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп |
остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, б |
и понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} До |
моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљај |
ђе крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа р |
еше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> |
ецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помо |
ило све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, |
ново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су |
p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нум |
оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљају |
е ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој ка |
/p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се по |
с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома |
/> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је о |
{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јаг |
м.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио по |
валише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном д |
овима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркл |
у, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно |
самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да |
говарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња |
о цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних крој |
подине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој |
ут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се сми |
она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива |
пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке д |
ићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођ |
сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни То |
вој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио г |
држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно |
извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељ |
о на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{ |
за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узе |
мом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама ј |
и је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, наст |
за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само |
вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да т |
p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим проз |
ари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато |
леда исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бог |
не.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо |
госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И д |
ним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, |
било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на ве |
га припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И |
едељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини |
ни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опрости |
н Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног |
. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Са |
е да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кме |
а прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у субот |
ам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> < |
двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, ко |
пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као |
во, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који ј |
леђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп јед |
итативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, |
иког нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та г |
читељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би |
д познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље |
право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу те |
тира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са велики |
истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме н |
>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих бе |
бу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, дев |
абреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Р |
> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже |
вају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућ |
г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају на |
аиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни |
, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, н |
, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и |
да предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и т |
узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан |
лећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато |
уче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава пр |
д у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји оде |
госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите м |
па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од |
есарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му м |
i>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине |
ве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам г |
ако ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практика |
оп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Е |
ло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротиј |
бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло прос |
мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу |
та сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом |
ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти |
собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно поми |
е била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочит |
хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију к |
ти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потп |
ло Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростил |
са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чеш |
сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи |
давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од позна |
н Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилул |
арог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно пос |
авице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се |
да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Нед |
ровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да |
оје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је |
ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госп |
</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познат |
и грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави г |
} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S |
ких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резулта |
ар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће |
оју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције н |
>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако пр |
љеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крај |
две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из |
га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толи |
.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилинд |
ли то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: |
.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и |
Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је |
врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} |
дине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја са |
.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бад |
и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} |
ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину |
</p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — |
лним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је ј |
еза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаесто |
а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога р |
те! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља |
г светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластик |
а из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој ма |
ову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лек |
ова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</ |
р чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је |
ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> |
е радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу уп |
р зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам ко |
>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара |
ше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину |
енција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен |
е он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном о |
закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p> |
Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики |
Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, |
ју, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа ви |
жном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</ |
ођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ј |
е решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</ |
та неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи |
а кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика |
У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо ко |
и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да |
то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по |
етплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p |
ео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је из |
оге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Треб |
осматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало за |
ловима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је на |
2" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се |
не љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У То |
авниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар с |
е и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би с |
узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми тв |
} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле с |
е смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то |
>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{ |
, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, к |
јзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Н |
је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења кој |
че, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слав |
екивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шешириће |
p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна |
атури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p |
”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S |
што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у ру |
врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се дан |
чи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срц |
ад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом |
два дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу г |
лико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласо |
м заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то некол |
(презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Н |
уз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај дру |
неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то |
мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p |
.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: нас |
се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите |
ad> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште |
ио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве |
не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе |
ренцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, |
о да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт с |
ржале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио д |
стаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се |
<p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — |
а чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да |
и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је |
са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако |
оси на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да |
ђите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом г |
.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али |
о треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он ј |
а.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако |
је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елз |
у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите ш |
уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочи |
пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> < |
а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква |
> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњ |
ш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али с |
ог лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну мо |
туда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао |
жасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лут |
нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Би |
пко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и ч |
ћи га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало је |
ет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички пос |
ућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учин |
ора математике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту. |
епо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта м |
нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада |
у ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома и |
и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио с |
n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врел |
о сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, овакв |
мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и |
оказала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења |
се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га ист |
остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има по |
ред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, |
Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око |
јавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више ниј |
еда једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, ч |
ишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њ |
мислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} |
и сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И |
, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, |
а до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срез |
анку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога ср |
Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у |
</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били н |
на страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што |
ђена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних љ |
а и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из |
— поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ п |
гао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се изм |
а земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Ан |
-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп п |
лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђ |
једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научил |
з своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је |
потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло вели |
Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођ |
није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје с |
а посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, |
али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; н |
колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га у |
окојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суд |
лор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних |
о и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а н |
и и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алем |
али да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели. |
мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеон |
а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И |
је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо |
е остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента вид |
а мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијен |
им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S |
е у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче са |
и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завад |
.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и |
случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пр |
јвише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</ |
i>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Але |
ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и |
ојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, пос |
твар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код т |
/p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће |
ку тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу |
нај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадн |
рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{ |
о вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Бо |
<p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризн |
раграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући |
<p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује шт |
гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљ |
а!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим |
покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сум |
покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и по |
лита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче врт |
скрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом ј |
рата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p |
гов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су ра |
ру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава к |
мане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у |
има гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од |
Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разгова |
аправила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње с |
, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај |
ку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да |
и да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће м |
могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb |
же! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополит |
у, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домино |
није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређ |
>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да |
ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништ |
од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равноду |
к је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста |
имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у ова |
а грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, т |
кости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати |
азуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестамена |
, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва |
ика женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, н |
ошћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свасти |
, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове. |
у другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити |
ваше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а |
нт свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долаз |
а би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — д |
седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафан |
ако се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љу |
м са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме |
гант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и с |
ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и То |
о интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да и |
моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>К |
, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да |
<p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила |
ној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме из |
то ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Ко |
и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину с |
знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох |
о на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз |
налост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, |
ео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p |
и одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— Н |
које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету. |
, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз в |
.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испос |
и доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лек |
а акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до п |
и господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у св |
.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на сусед |
ли ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек |
— учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — настав |
џија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цига |
во?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов п |
у жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала |
и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је не |
плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће с |
же, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпу |
на изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукн |
мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да |
се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја |
овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чуде |
мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код на |
с, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису поли |
а и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p |
А ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушат |
д да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ јед |
ти или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред |
тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало тр |
ицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на |
} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „дог |
егао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па |
ели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> |
он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста |
, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мо |
ер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са |
S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а т |
ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изус |
нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка |
да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — дода |
ија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан с |
ину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не |
госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и м |
и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан ка |
вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а пос |
казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секрет |
од пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у прв |
акши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског |
неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, п |
у школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби с |
, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к |
ог тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин |
о то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар |
ицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, |
се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу |
сећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се т |
вен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица |
горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој с |
<p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија |
а:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случ |
ије имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Соф |
најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, ка |
ећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>К |
p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} |
ако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било |
ледњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, |
ест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био распол |
ло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак |
та по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би проша |
”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опази |
ту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи парт |
онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> < |
се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно р |
прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> < |
а (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n= |
вери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јаје |
ме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица |
тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, |
под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би |
овану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: |
врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима |
ину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом |
мете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — |
ко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да ј |
у са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да заустав |
Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу |
класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} |
месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати |
— Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандил |
ем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га ду |
књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ |
а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који б |
по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти |
легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није ни |
уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може |
ита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пак |
говорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Дос |
наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, он |
ете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче |
крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="chapter" x |
смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице м |
коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затека |
стави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p |
.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслог |
свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и поч |
</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико н |
петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку |
ући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— |
рафа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и за |
како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А |
е врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је сед |
50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{ |
ај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли с |
је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло л |
а дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:< |
је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева< |
играју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве. |
и јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то д |
не га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} З |
<p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> |
чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још |
толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> |
те изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, |
укџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се |
Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, |
а, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па ве |
о поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети из |
апишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стр |
ело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, |
пелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> |
е у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осој |
није ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту |
колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те г |
ете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени с |
њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски |
ве, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана |
то продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.< |
p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треб |
а, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јо |
та, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком |
а, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком н |
апута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио |
како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; дан |
ику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</ |
приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то |
наву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садр |
>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, |
<hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p> |
ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Ог |
за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало д |
ква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> |
оп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ћ |
— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> |
ек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а оп |
а, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љуб |
би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође д |
још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је |
</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабиц |
ала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да |
ут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Госп |
одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — до |
ду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципел |
е та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми с |
искочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена на |
} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја |
ем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које има |
еш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу прав |
а... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и у |
оје имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и |
раксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> < |
и.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој |
— упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Гос |
> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} |
се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао по |
, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћат |
моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју |
едео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку |
.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс к |
нице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не |
мнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест” |
ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ нап |
некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао пра |
проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних |
ако се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, как |
p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити |
ема г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник |
дговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и |
е, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво пона |
попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Сав |
лушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са |
љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље с |
и се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" |
пет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена си |
ко згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> |
ко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић |
да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кме |
а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне |
ши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло |
да му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим |
етом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ |
механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружа |
, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што |
брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша п |
} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину наче |
— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то ј |
{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажал |
И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заво |
са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-б |
<pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити |
ећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— М |
у нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику |
<p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мисл |
ало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала |
чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Нед |
Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особ |
изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно ч |
нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, |
ка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да д |
<p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се наш |
ан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа приб |
Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упаш |
је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико разд |
оји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грч |
о да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам |
д би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све ш |
а ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом нац |
— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од |
ко рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна о |
и — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш |
ли опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, жи |
питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис |
еби и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе |
мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха гл |
азмишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по д |
вор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он |
је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мај |
рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило д |
су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на |
а не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учит |
и троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ при |
датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јов |
шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело сме |
поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли |
га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, к |
— али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрз |
конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и н |
првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Си |
е, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила. |
би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљ |
аслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетанови |
тити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је њег |
оцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике ху |
ка тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је |
ина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пу |
/p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi |
— и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, кој |
p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, |
још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да |
ста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S |
ладен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка |
ћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Бр |
ца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене л |
, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ |
да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи |
или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто ад |
та ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, |
ла кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вин |
смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом руч |
, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави госп |
Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, |
д духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти н |
смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве |
је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, |
жљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га одн |
гих села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цр |
ашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да |
е даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па с |
кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко с |
и, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а |
и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, |
те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у |
да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: по |
> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у ц |
ао људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу |
нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, |
ње, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге сит |
ном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на |
е за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, на |
а попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије пр |
вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља |
ио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга |
> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијс |
аједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потр |
ди, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му |
а диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у л |
а лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадиј |
да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајал |
и, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест у |
ио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о с |
у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смо |
е ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи |
дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и са |
п Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у |
и. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је х |
асао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућан |
падала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Њег |
сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго з |
, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп |
и о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у се |
путати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} |
ћи у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски ша |
ријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа с |
пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кме |
о.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али |
муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили |
док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чув |
не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и |
ао находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч: |
{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и д |
ија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друг |
код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не изд |
а општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, ка |
говара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио |
литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како |
у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек |
ем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџ |
есеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — |
апун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче |
p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према |
год с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које |
шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— |
Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да |
лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита |
чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољ |
ћу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ |
, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} |
! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га т |
> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће |
p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!< |
како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, |
Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је по |
једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направит |
каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па |
лемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је |
, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ дв |
</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и н |
> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе час |
ревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тро |
в „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави о |
би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипа |
е налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, |
па почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао |
поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало |
p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хт |
ан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. |
идели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, к |
— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дет |
договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи у |
— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам |
мета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побег |
ђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш ш |
позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте ј |
ста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није ника |
е пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџ |
pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав х |
та дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите |
Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! |
<p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто |
p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако ј |
p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И н |
попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно ре |
де.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причај |
епутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад |
n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пи |
сланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовн |
обегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кме |
и.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чеш |
а је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде |
ча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једн |
="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где |
загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с |
соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како |
, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — |
паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, д |
а помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или ка |
чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p> |
една наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — до |
шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у |
а по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што б |
у тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где ј |
наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, |
попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и заме |
ли, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера че |
капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да л |
да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да |
а окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би т |
урио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне |
упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу гов |
ема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, |
, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, види |
вих дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> |
аш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосн |
т.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му о |
и! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата |
ни учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним по |
ној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав |
ред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако |
ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове |
p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подер |
ћ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не п |
гледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћанс |
е издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, к |
и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна |
наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> |
те удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабом |
— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> |
> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А |
<pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш ба |
ете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, |
</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> |
ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знат |
т капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, п |
а им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Пе |
д су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија т |
о живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у бело |
о, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дуж |
о у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... н |
евојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека |
чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата с |
ико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско д |
<p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви на |
/p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> |
’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се |
па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађе |
!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако р |
ожје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до д |
се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи |
е не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>: |
дити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није |
бе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p |
помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са ст |
идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово.. |
и, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћ |
у један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце суш |
— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?< |
размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који |
на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га ост |
еднога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске в |
<pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{ |
.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је ше |
јега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу |
своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он ц |
Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се |
ако то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни уд |
ишта, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Св |
екаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на о |
један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијо |
анас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Рист |
м чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донек |
вршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S |
њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Поми |
Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме неп |
к.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — |
р.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш нека |
n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека |
ебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код |
у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране н |
— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе |
на.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И в |
.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </ |
је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која |
ло вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капе |
се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су |
То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се савет |
о проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринц |
браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — д |
а после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} |
S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> |
попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</ |
о се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па |
анда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да с |
Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да м |
ика родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу |
пила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разгов |
е две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да |
је муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се |
о лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, |
попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хт |
п уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре наши |
сити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћ |
ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он нази |
те и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, госп |
осно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у ш |
не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помо |
тити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, л |
ског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Ј |
говор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му разме |
, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>: |
кант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, та |
и овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у |
ња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се |
кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа. |
оређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, |
да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике |
</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Б |
смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} К |
рости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вел |
черу и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да |
ало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него с |
его се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" / |
м.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стр |
дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по ч |
у.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бис |
нимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама н |
а адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе |
поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да |
бо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? |
кта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћем |
е била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе |
ијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.< |
научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само ш |
адоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сеља |
ђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама |
је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега сел |
ведам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељ |
p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, |
вану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на т |
<p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стан |
р?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на таван |
где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жив |
према, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у ба |
сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и г |
оље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потвр |
Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.< |
а по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој |
и, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, |
кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој |
те ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натер |
девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку |
а о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад |
дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом |
мане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту. |
ам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са ко |
седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка. |
ао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима ку |
а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у |
и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, |
, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што бе |
гледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</ |
о се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју брук |
амо, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— |
аде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те вид |
ад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те вид |
в део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни А |
емпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па са |
.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па |
би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни |
:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити изм |
’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у |
жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш |
е лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — |
за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се личн |
ијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао |
вога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно |
ећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у |
те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се м |
— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се |
<hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око |
уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже за |
<p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n=" |
но дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у |
иже њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Аник |
е преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> |
а које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ће |
сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеал |
ј да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то |
знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалко |
трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт |
и!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пре |
а.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били д |
општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у сва |
онио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га |
митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... је |
p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери н |
загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека вел |
том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељс |
ију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма |
рвипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прел |
<pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су заб |
гли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— |
нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрен |
има; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, |
никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, |
ком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико из |
ва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</ |
ио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али |
стричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, по |
у, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да п |
за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наор |
.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаест |
јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се |
н седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знам |
> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, |
му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им |
е прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на п |
ић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза |
и га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп п |
е изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није оста |
се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> |
нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} |
е у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да |
} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав |
> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав ж |
главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав ж |
патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав ж |
<pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, п |
стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали |
ед оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под манти |
су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је пос |
и попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је |
ајзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви |
жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим б |
и и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а наво |
, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави |
за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу |
на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радој |
је Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отат |
окат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али |
ћа поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат то |
се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, |
е другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити. |
да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па до |
уме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што |
че механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... |
кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и о |
и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p |
пи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одо |
срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како |
ој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима |
ца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обав |
пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — |
већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар |
етац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку |
Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, зн |
а, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу зна |
ћу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тр |
>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно |
д згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n= |
оче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је |
ник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p> |
општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, н |
ита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење з |
уго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане н |
спођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекива |
погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и да |
з малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало |
го је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку кој |
па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још ч |
пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетан |
и књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кме |
едну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од |
у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако од |
реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, о |
а правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и с |
тив чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} |
о је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судск |
чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на ми |
стогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе |
није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радос |
није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата уне |
м госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, кој |
ри, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив |
би, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Мил |
нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се уз |
овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, је |
ковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који |
уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тест |
астука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што ј |
свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> |
ш породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? |
ана, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави |
м тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала |
јим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би |
осио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутк |
као по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија |
би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ. |
тави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знај |
м трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, |
е зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, |
ање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог теста |
>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим пор |
ли, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема р |
јна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А |
ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала њего |
ле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бит |
но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино |
ремијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељ |
20" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она до |
6"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, п |
ди ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељск |
е жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођ |
е:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га |
слуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му |
} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп |
а се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко прогово |
поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато. |
, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па наста |
поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за п |
а узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p> |
истала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да |
у број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а |
pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p |
седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин ст |
опка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ |
ени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи ш |
број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, с |
ије толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, остав |
га се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право з |
ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ај |
а ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи |
.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канце |
<p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</ |
прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, |
p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} |
те, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S |
а она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и г |
је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа |
ивремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сад |
S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> |
</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје с |
ино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад б |
е припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а |
е лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца |
то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрада |
ње и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, ал |
блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p> |
>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="2 |
а патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан по |
ли у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једно |
о чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана |
осао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских |
ер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита |
јавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога |
опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме го |
ри, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а с |
руги момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био доби |
то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у нар |
то викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> |
— да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као оп |
о, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p |
ти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси |
читељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих |
ли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му |
што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш |
а путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој |
е моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста по |
ђе берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што |
дне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не |
Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он пон |
пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, |
а господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе уп |
кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има |
и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву пол |
="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Нег |
ођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па ле |
"165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су |
дницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> |
етровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S |
ко се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из К |
о са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио |
е, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p> |
Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти |
узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад с |
м, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има |
ослао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још р |
х ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба |
љ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење |
оријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се |
те кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ за |
јала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усво |
а ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у к |
ако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div typ |
о тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји п |
а за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки |
на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете |
ле, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци |
аре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо |
ису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га с |
причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, |
олитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипа |
ета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном л |
, па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их |
вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>М |
креће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да |
дин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скину |
морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носе |
заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала |
> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учите |
том остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ |
овијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни |
како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капе |
неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Р |
нда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и |
} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполов |
пут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера ј |
ницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар ј |
ио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је б |
цање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се о |
и заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, ј |
бије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није |
Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила з |
хану да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воден |
споведи, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави сно |
и, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <d |
кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се по |
се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и би |
по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро к |
{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дот |
ји носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Мили |
ев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је п |
замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато з |
и, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста |
пним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је |
све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга |
га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете к |
ина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћ |
> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо ше |
све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели |
зи, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да |
и је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те п |
а и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је |
Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је в |
веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радој |
"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дан |
круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сал |
ћу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло |
прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одош |
детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се |
знато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало |
и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и |
исма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му |
о, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор |
и време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, |
ожда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете к |
није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мај |
стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којим |
инио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у |
срећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, |
мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, |
да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што |
p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћ |
p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај |
етета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учи |
очитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету д |
!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је |
ако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, ст |
о? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов |
о последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по кој |
читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава ов |
бог којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знат |
емађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па |
ш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на по |
осову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним оч |
вој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се |
ито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога с |
слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали са |
тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исх |
испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега |
еларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дете |
данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на пам |
рафа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад |
оспођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и |
по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конф |
а Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва пол |
реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из |
(Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који |
тио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика |
у се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет к |
оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и п |
ћу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у |
дсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници |
сто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” |
аоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи |
У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи с |
пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како |
е дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Ф |
{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p |
ан и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у мех |
а друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је са |
и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао |
ан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гарди |
она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p |
и још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не |
га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да в |
276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезо |
х Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се ар |
пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио |
игнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне |
ешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепн |
на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</ |
омислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Он |
ер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не |
ечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположе |
p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — |
аводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици ж |
о пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала св |
е од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и |
и.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке ко |
вим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једн |
ника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила обј |
ц тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада ди |
е, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој род |
мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то дожив |
и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је м |
, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешен |
олико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, руме |
а ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у о |
шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ов |
није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не зна |
ћ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпу |
себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћ |
рошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савије |
шни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на с |
лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства пред |
асвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мис |
ојој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, умест |
ичног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био |
те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом паж |
колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџи |
мпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине п |
ничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена |
лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, ј |
чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте |
ија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саж |
осподин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је |
тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зат |
е он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта д |
реме умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да ј |
а, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим оч |
другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо |
</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, мл |
S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" |
а свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница |
е видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> < |
> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће боле |
о вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу |
!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће |
лаву, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуц |
био службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном |
г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар |
развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и р |
ши, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — ме |
Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако |
прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две |
се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо. |
лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да д |
била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> |
у и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете осп |
и.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет |
ћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> |
/p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти |
и, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; |
остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, |
оћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано от |
тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај ово |
ремери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди ов |
менуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> осн |
капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као |
исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практик |
екивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исм |
рло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само |
а он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, п |
/p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена |
е о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби |
упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно |
џија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздрж |
свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли |
вори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и |
ели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и ок |
ава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.< |
управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се с |
ја однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на |
ивремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор з |
власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор ч |
ам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да |
ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, |
Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву |
јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради |
без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што |
више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо |
не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бин |
ће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати. |
оци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћ |
Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се н |
рце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пет |
</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — нас |
е. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, д |
се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да ј |
разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар пост |
ло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ст |
свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећниц |
ну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби гл |
рберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што < |
и, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које |
Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан |
а тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неуте |
е.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоре |
а како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још он |
оче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гл |
са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он |
едном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али к |
ељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло до |
/> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи |
е се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћ |
трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на |
нске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година тол |
сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако ш |
ем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Примет |
ако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одма |
пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном брак |
тфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учи |
рети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно |
ани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</ |
војој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима |
ложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој пл |
огу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад сврши |
елу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене об |
такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закљу |
пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила леп |
— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p |
то, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се |
се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, ка |
то пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен |
па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и |
Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из |
ти једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је |
ијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих п |
олио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми по |
и.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потре |
али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то такв |
ногих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна |
а им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по св |
а све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе |
ко ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га |
од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина же |
шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програм |
да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; |
ућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа в |
немо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да с |
да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђени |
зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи. |
једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживе |
епа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, т |
p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће |
сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — |
тупи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Ма |
ожеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа |
андармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљено |
стаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи |
штину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и п |
м.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај |
р је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблу |
етко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он |
на која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а ра |
рве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као т |
сећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на стол |
речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усв |
ми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме |
и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div |
да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, иск |
лану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог р |
ко прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прич |
цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари |
аки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— |
м направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све |
<p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> < |
ече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему |
ше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему |
ао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, глед |
као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, |
се.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали ст |
вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут |
тава, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је поче |
а и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза п |
ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нем |
није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је је |
сали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — настављ |
им смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавни |
се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не |
ђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али |
воље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један пове |
умицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> |
и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да |
речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко |
враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Л |
аопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они д |
тила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p> |
јући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе |
своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да у |
> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за |
а деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-С |
ла.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо |
аде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом |
, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, |
и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде а |
и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позори |
ли од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешт |
p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да на |
?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, т |
p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије |
ткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је |
ца постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш ни |
председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из |
да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога ко |
ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још |
ој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="8 |
>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма ш |
написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није |
могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек |
ричали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам поз |
и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти |
вали дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћет |
у.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је и |
један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p |
p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто т |
... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! |
причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а д |
само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки |
вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад с |
ом, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и при |
те и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по |
и као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико |
А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико |
стичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је |
S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интриган |
ад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у |
уј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те |
ли.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и фор |
пусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред к |
да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би |
оста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да раз |
а престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то ј |
је свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, не |
} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понов |
онце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па |
о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, |
кви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</ |
а би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам просл |
м га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у |
ајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са |
она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l> |
а у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа! |
ча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине |
а јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук |
репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb |
рат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је б |
имунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, |
као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као з |
такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз |
ма чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а у |
га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместил |
узе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакл |
а сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Ваз |
били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе |
ла.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви пока |
своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога |
.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а к |
али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помо |
н одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ од |
ном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само о |
асно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p |
вади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у |
че један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Зас |
р вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше |
школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} По |
се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе |
под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз ме |
.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање |
етрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ |
ио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаес |
кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика гос |
уни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ак |
е кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни |
.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим ок |
но пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— |
S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки |
еду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— К |
ха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је би |
— на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> < |
еп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више п |
а кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански п |
з тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за |
<p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која р |
будио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестамен |
рези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</ |
своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не р |
ници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Јед |
четка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских пан |
дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољ |
како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како ј |
монстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва ј |
оспођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она |
у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.< |
једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако |
че ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и |
дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота |
ао змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаесто |
ра опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је |
уж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући в |
вао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Бо |
сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим |
е прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека |
ом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је о |
е ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раниј |
само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у |
на слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све |
к и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се |
дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи би |
ћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је н |
ту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим |
естрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наск |
ка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио |
окотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он |
у и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заб |
професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и н |
но наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако |
је није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а |
сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва |
и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, |
те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половин |
тал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је |
а његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен ч |
зад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од св |
ио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држа |
дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео с |
ој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би |
/head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свак |
интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Т |
кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збун |
у једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту |
о се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих р |
кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште |
; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још |
</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, по |
о с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео |
комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас |
рстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави к |
не, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча б |
ти је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} |
уркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их ни |
а женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад |
ех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз при |
лед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала д |
Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, |
ао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам к |
b n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све вре |
Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, пале |
столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се н |
занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем д |
ста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њо |
рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мар |
е му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићен |
тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} |
а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ј |
вести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник. |
ао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму ко |
д стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одма |
преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док |
Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са з |
икне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза по |
номе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног |
ђаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драг |
се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb |
има Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две ст |
ивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{ |
унцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена М |
те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде п |
Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти |
имовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, |
ђено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, |
у сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне |
аст.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да сп |
се крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео об |
и газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју |
аче?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш |
изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електри |
и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и |
b n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Уск |
би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је д |
</p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео |
и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду. |
тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужас |
.{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује |
ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смед |
једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му т |
телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p> |
трењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Пос |
рам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели |
Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском уп |
маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро |
head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> |
p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопш |
сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим п |
</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој |
да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другог |
размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш. |
ратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочеп |
и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под к |
па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп |
аво не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати ка |
е у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и мод |
па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, |
то ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али п |
мену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој |
рестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом: |
у на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно! |
„Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта |
поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из |
аспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{ |
је му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића |
ога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње укло |
ви ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </ |
дла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш к |
накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А к |
се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше д |
Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе н |
Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књига |
да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника с |
да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шт |
поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Е |
Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Л |
оришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи” |
>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништ |
и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе |
а суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то |
друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{ |
на издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част |
никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад ве |
Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, у |
>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, |
<p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија на |
дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</ |
одужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (ово |
ead>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово после |
акшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова нес |
ази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви на |
те...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрв |
в ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и |
о је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, |
Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском |
, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родит |
Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео |
свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози |
рљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једн |
итељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друг |
поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име. |
је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година сл |
целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, к |
дем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једно |
говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за |
ричао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хте |
анке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, |
из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет |
а? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућа |
о: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, госп |
је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је та |
</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећа |
.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музи |
м хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце |
човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држ |
ија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; ра |
/> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивањ |
ова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је шт |
ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. ка |
чај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није ра |
пољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка |
би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату |
е а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, к |
еда у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> |
здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа ко |
>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али |
те?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — нас |
у ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне |
полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе д |
них ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика. |
оме крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ује |
еси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао |
сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је к |
ек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="2 |
дељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако |
ивљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао св |
еларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпр |
ила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне в |
И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда |
22" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сла |
ејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да и |
свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, стар |
то се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не |
аних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференци |
колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је п |
рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, пр |
се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано |
стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да |
стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ш |
да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дођ |
забра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва |
ова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђен |
да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабо |
и а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је гото |
, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо |
четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и с |
ланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb |
ја је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке |
сторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, |
их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за и |
е изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је и |
се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена у |
<p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала ник |
о последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе |
.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у ко |
решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло |
на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на же |
ућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити |
ели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помо |
сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сва |
ма час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опушта |
некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа |
и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један |
е па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини го |
у његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter" |
Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерар |
ислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш ст |
црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још |
> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Ниј |
а спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кр |
есет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоће |
> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега |
ло разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста |
p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— О |
таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Не |
де! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчиј |
Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — она |
у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно |
ко закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако |
д већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло оз |
иђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на |
а памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника ни |
едао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско по |
и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на ж |
не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога зако |
мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> < |
адањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу |
за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, |
Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим. |
и, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из нек |
јим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он |
његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему и |
ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођ |
аца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало |
ки писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленим |
ут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по д |
који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Не |
.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S |
прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, д |
>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти ка |
у, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођ |
о говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, бр |
ете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по |
, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се |
еже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити |
, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професо |
лушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало |
је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Гос |
<p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и ње |
на са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице мес |
/> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> |
о пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренут |
ељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би т |
и:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде |
нове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде |
а се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде |
олицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — |
а идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и |
ао оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата |
ији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате |
, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби |
лади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њи |
, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључ |
он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја мо |
е знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да ј |
инемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45 |
е десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелеп |
ead> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога |
да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нар |
— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година б |
је Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако |
ега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као зад |
чије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у ме |
а јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад |
знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је |
ођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господ |
своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сим |
га па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси |
ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме збо |
е терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S |
} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Мили |
е погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да дон |
да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења г |
м.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вр |
е?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишл |
спа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па н |
чудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљин |
о поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила не |
чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после крат |
буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народ |
прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасви |
евога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монит |
ове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од п |
његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав |
моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, ко |
з далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе. |
ах око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар. |
у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну |
дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од |
сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а не |
в, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике ко |
" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смеј |
и.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да |
ковало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој ни |
ори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друг |
све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и друг |
оже, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе |
о које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући |
ад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет |
творише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потрес |
Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину |
љину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више п |
сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно |
а.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком |
pter" xml:id="SRP19021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега |
укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — |
а дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — |
оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p |
треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише п |
не и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са слик |
id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унекол |
id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Д |
30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло |
о решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да |
звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p |
буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није исквар |
нким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p |
ш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путни |
а била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета |
течени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем |
то је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, ком |
на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p |
љ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{ |
p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне к |
је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у во |
ца Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца |
но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Дру |
ову потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор н |
људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би |
тите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живе |
се.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један |
и тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен с |
пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуг |
руго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш |
смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори |
А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза ред |
ике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред ул |
равдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био најв |
војој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хо |
.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није ви |
аните!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовц |
не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} |
о, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, вид |
ав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у др |
прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, на |
лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате |
е дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће па |
косних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажова |
једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски е |
</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши параку |
<p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да при |
утношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, ок |
ене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племе |
венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, |
инџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то пр |
постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је света |
Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи пе |
н начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је г |
вица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, |
се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="1 |
Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три |
ријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе гла |
а каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома |
оплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете |
су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети де |
вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да |
оче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то с |
зе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он |
илике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... |
ј понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кме |
вратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да ниј |
и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па |
по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе гд |
аскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао сво |
о ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па позна |
, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у служ |
/p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како |
Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче к |
е договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у ва |
рно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да |
то ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са у |
жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу ниј |
било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Ча |
свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, јед |
чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и |
p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер ка |
ститих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi> |
ије, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Дру |
:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго |
а те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> |
/hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ј |
ају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој |
ада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после о |
опаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узв |
во, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа |
Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежа |
већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недос |
/p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <p |
аде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претс |
ме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, по |
ођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> |
сцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо |
ми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут об |
рине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претп |
е које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашл |
овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.< |
рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима |
ка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње г |
начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује ј |
оспођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> < |
ођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви н |
спођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, о |
за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са н |
ију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, к |
овића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} |
ку.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врат |
је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то ј |
тало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин |
стварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број јед |
и је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумал |
лоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници |
бегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођ |
и, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе проз |
е може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ова |
девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо |
е је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био м |
у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затеч |
ad>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце |
ву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— |
нијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправља |
</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад |
замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненад |
пијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај ов |
ођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сва |
ао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери |
би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукам |
дељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало б |
нут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто с |
Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вер |
већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види |
е четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том |
дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато т |
двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, от |
његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на п |
ви или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно в |
ећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак |
је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врач |
чану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се заб |
ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако |
е се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја |
ачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред |
и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среј |
" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она б |
тима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете |
м пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n=" |
спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге |
видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су с |
а — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Та |
о тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги |
оп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И с |
е да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оп |
метније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако |
> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} |
одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло см |
ључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број ј |
о два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, |
сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, прет |
} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он |
ошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну ва |
сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи |
бу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> < |
анпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само |
оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам |
време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шт |
што боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала ра |
ево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико |
ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, |
па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде |
му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n=" |
т му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Зати |
му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда |
И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је |
овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али |
дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— |
ла.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе |
p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, шт |
ели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет |
се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, |
ст, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то |
лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она |
нских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — грак |
ј који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се п |
ш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би с |
!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, |
гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребац |
кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> |
опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси ч |
е, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му |
ице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па |
се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко гл |
дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од с |
ници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— |
ица преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами |
сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај |
еким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На п |
а.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади паро |
би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да |
аја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, мес |
.. размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна стра |
но јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па |
ена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма |
ве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбро |
тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале б |
д подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него м |
и:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим кас |
Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пруж |
грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прег |
„Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам |
етити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје |
и и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промис |
вио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правил |
згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви о |
познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из |
> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити. |
а; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачув |
припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку су |
та са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у кој |
љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо |
ијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари св |
ишта више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то из |
че Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био ке |
е већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном |
} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљ |
и.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, |
а, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да |
удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну ка |
о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко сме |
уша!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита ис |
као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица |
агодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто |
слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево |
мет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли |
рата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кме |
у и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чино |
ице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што |
није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа |
том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет |
ове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, р |
и и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> |
е могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S |
у да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, ка |
b n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Ко |
потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у т |
p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла |
се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, |
орен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Л |
ст”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Ј |
} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сет |
вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и |
а још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г |
ицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p> |
ам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену. |
заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му |
поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обо |
богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е |
кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" |
зусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и з |
раво из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је |
руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако т |
епелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, |
д Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушн |
„Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступни |
да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом |
зове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у |
је Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право каже |
ла се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно гово |
се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па п |
ледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице А |
г ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу. |
ижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити позна |
ана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у |
изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прос |
и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} |
земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник |
е му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!” |
p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена |
ој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сут |
па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле у |
— то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја |
што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани |
сији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао н |
ели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те |
чај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и |
Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђ |
внички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари предст |
асу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као св |
би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљ |
т, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „С |
ш не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав |
вој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедит |
да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре. |
свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи гов |
те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако др |
слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћ |
о, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепр |
.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору |
, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар |
спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафа |
праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— |
и.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да на |
ше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не при |
као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би г |
ма да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој |
у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о ко |
Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом д |
{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан оном |
се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> |
господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи |
еби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — |
евици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на г |
, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кр |
бреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” гру |
ве и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну |
ез материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест г |
ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити |
ни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од ње |
оспођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро |
..</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, коли |
би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу га |
дитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пу |
ао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је |
з обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се на |
аде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња л |
перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> < |
че овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не |
а, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са км |
канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку б |
ка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити |
а који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран |
ктима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје К |
ни не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игр |
ознавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не |
ош страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову |
ете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пр |
г кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, |
се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало |
<p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Н |
јника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде ба |
ложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предла |
и да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференци |
едељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оп |
варену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложил |
анске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конфер |
ено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој г |
кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те |
до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дет |
ску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хв |
/p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету |
јке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога д |
само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да б |
село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, |
ћности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући |
борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дан |
да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не |
срди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мисл |
е да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, |
а се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредов |
таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасв |
ози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. С |
и.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> |
ле већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било |
ак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу |
итељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада на |
p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону |
Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати п |
а.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин |
ика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо з |
а му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и ј |
њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње |
закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједн |
нџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо о |
ограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се о |
а!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би о |
ио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно зб |
адског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? |
у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши по |
ј пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће в |
шање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, |
лико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p |
име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа с |
редложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на р |
о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу |
је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да |
а у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побе |
дговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својо |
а Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој ре |
ље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p |
и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили циг |
д дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички ст |
ори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без |
е није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, оч |
ко ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — |
и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љуба |
На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новча |
ма откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуд |
болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Ми |
зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се ј |
стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и |
икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинов |
ш једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном |
не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце |
да, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Ста |
чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошл |
ер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођиц |
ог госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глум |
СЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије рече |
да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} О |
ви рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све мог |
агледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као |
се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одва |
ва необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична пој |
тенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима |
ка је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је б |
<p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА |
инско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="ti |
итној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.< |
ађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је в |
имо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту и |
ом столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Др |
брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно ка |
.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи |
увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, |
<p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, |
кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним акт |
е диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, |
еживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, насл |
ом добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне вел |
е капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне вел |
— досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне вел |
ног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп сав |
да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама |
за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком д |
<p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био |
ке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Нед |
ад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског |
у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе х |
лих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном мл |
ву.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивањ |
то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио |
p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље |
о главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш |
то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али т |
угог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из п |
тим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том друго |
чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одју |
узике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> |
умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свешт |
д у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајде |
а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудн |
т успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дир |
во питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што с |
ине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учит |
ог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, |
<p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи |
Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} |
ита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам |
/> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку |
и оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира в |
је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих си |
стало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртиц |
четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је |
ити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још д |
а жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дет |
је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је |
е представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, |
одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које |
се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прст |
, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре |
чен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapt |
чно заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и |
лите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, |
влачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици |
<hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од к |
у Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар с |
не, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, ра |
, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље |
епашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радознал |
закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега ш |
пођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то гово |
p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, к |
сећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А |
{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среск |
но Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад с |
апредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би с |
и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада |
ли а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро |
однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претил |
и као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подноше |
. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> |
ђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капе |
ead> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, усле |
рова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву м |
Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вел |
биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! |
е, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, |
почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су гр |
све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одгов |
/p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Р |
Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb |
окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — |
екако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако |
ринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p> |
мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере |
еле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А т |
причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још |
ead> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би |
ла крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у п |
а, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима |
да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетано |
аги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом |
и су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те од |
оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав |
} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га |
влачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapt |
самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала у |
ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p |
1 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</ |
тињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде о |
тињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у |
но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није |
акву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане |
62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаш |
, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао |
ко, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинул |
ај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, кој |
општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу |
сан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на чет |
везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је ш |
шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он јед |
још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле |
дам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговор |
да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, |
ојега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега |
у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара |
м адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено |
еника неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и от |
тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привре |
ити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с д |
ина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крма |
м.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбо |
почету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца |
> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима пр |
хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, |
која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи |
аса.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вел |
твари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! |
могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— |
ке, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су < |
Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом |
и пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, |
ење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се |
уснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То |
ичине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непоз |
е рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Ф |
вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> |
{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила |
а пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и веруј |
еш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него дос |
о сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> ни |
да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а г |
он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да н |
пругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш |
ча г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не |
не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра |
оја „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у |
бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сим |
у, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разг |
увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би |
Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар с |
нело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала ј |
о млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени м |
аво на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати |
никину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао к |
о мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— И |
други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, пост |
ја није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао с |
собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, бр |
пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, |
Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Сви |
ан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је |
/p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државно |
итамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија. |
путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из |
ст саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена кл |
а добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „и |
го прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучив |
у беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p> |
ојој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p |
онца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинств |
елика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана |
очепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађен |
ко приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чл |
враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у је |
кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И |
<hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> |
под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под сво |
<p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљи |
и ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под ма |
овина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p |
а комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица |
<p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом пис |
аћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света |
— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајт |
у па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако |
у још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му с |
у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са |
S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере пан |
<p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, |
чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо |
ше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вра |
слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> |
>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора |
пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва суза |
о и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види |
као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили та |
е депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу пре |
си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа |
сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћ |
се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, |
илија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још го |
плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Не |
је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, ка |
.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси неш |
та жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извиња |
леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{ |
тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да п |
и се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, |
е кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="chapte |
раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десил |
ићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, с |
х монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени н |
део, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те |
ата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у ј |
једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер |
би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не |
ин, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досе |
та је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Т |
твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је п |
да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје |
те кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи |
ожемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одб |
вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да |
ић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка |
па-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету не |
оп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> |
а једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као при |
{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки |
те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад |
у, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту лож |
змишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обал |
жником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ му |
ј идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву |
конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале |
до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је д |
чима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега |
е љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао |
су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p |
сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господин |
аје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе |
албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа |
м журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо < |
видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могућ |
да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз |
} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p> |
че игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло си |
ожете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник зг |
вног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и т |
Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да ниса |
находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту од |
утимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, |
е Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi |
а управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељко |
ици конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељко |
о сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео д |
.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима о |
.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастик |
аш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S |
е <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да каж |
ити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, |
еренција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то |
већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је |
човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и |
д ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места. |
p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове |
хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то |
м акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш |
ло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати. |
а му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, ко |
едан за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није б |
ко је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци с |
е г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Стано |
афише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала |
ћа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио. |
рло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на т |
S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у |
и да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, |
нио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклони |
чело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у прави |
коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, |
читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило в |
вастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учит |
p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се госпо |
му уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он ви |
стричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Он |
ује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа |
риличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је ко |
/title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и до |
д при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их нај |
очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је у |
никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све о |
а дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p |
лника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Ч |
као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, |
осно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и н |
је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвал |
’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак |
м! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да |
о има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожел |
м, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује. |
мех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних |
фе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да |
са</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, |
све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупн |
дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претр |
нима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори |
ознајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— |
е тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то |
а у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као |
вља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе |
те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, сре |
су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек |
аком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђ |
ад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а |
та дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткр |
он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не |
p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређа |
ослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p> |
Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безоб |
, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трош |
Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог |
уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди с |
није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на но |
учај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кр |
ер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је п |
би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поч |
дбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ват |
шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p |
рда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узм |
S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни |
... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, т |
се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташ |
ном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па |
ца.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имал |
ри којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није п |
.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, пра |
се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S |
нина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</ |
ржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију |
атру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, |
амо од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и о |
} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потв |
а првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново |
а, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис |
вилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланов |
и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и вла |
ошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазил |
отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и ц |
е, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} А |
о друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као |
спа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује |
сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> |
во шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство |
о час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p |
већи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Вас |
ш слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги |
<p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногам |
ахори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”. |
с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио |
д му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, |
понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, |
у и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се с |
ола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо |
>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p> |
д.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно |
на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? |
ред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав |
дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са |
презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али ко |
ину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на |
и му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи ј |
p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, маг |
е, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, |
<p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.< |
к да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга по |
мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица к |
бу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, и |
у, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није оста |
врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, |
дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли |
би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали? |
<p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi |
” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне кр |
дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> |
ролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, сред |
не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Д |
вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S |
р он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад |
вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> |
ушна да је управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељи |
ђа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења |
p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је |
тко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна |
ајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева |
и и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност. |
а.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен дока |
S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа |
не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашт |
изнајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани То |
а, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> |
, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> |
ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— |
привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исп |
луку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привре |
за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре п |
дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у |
а Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала |
друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за с |
кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам дина |
лушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило |
атра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb |
ку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам |
ати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њ |
путали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи |
у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи гос |
бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није ро |
сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад |
} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</h |
е она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда |
ћи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код први |
ме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро |
и растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи ви |
а пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад |
е мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година к |
а овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми |
каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, а |
објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној т |
оћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватит |
то га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које |
збаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје о |
м селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако |
>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} |
не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло н |
го...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како м |
а коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било д |
ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном при |
ћ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је прос |
налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робиј |
где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас |
учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p |
р, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> < |
<p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, |
та.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и п |
а свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздво |
а.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо ш |
аја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог |
азлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, н |
из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрет |
ђе до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он |
сија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно |
и неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што |
<p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељ |
ођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месе |
м животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсе |
у и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не |
ером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи г |
као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, |
утами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима углов |
пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоћ |
ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="1 |
буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, |
узити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Та |
сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други н |
ане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа |
да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи |
осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варв |
јпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове |
е можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, |
баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међ |
спод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије о |
S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разг |
е десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погод |
рношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или нег |
биђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како ј |
идите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији |
ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згра |
е се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То ва |
признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с о |
да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је зат |
порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са прем |
фских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио |
ачин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружењ |
јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема ру |
који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку мал |
ођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb |
једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика л |
ара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народо |
се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ |
жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и... |
већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> |
{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина |
а тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>За |
о збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шес |
јдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој сваст |
стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је наш |
жно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откак |
ну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три зак |
а, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је |
азао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да ка |
ем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> |
џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија |
же начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу п |
јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош |
ију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако ј |
лева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округ |
одсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома н |
општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крма |
је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила |
била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пу |
p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> |
би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се п |
општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му |
загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Рад |
овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са пр |
који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом најве |
е се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb |
ељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најз |
ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> |
су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су изма |
ине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крман |
дницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита |
немо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прил |
рилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз се |
се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце в |
ега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као о |
манске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево |
је је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ст |
сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погле |
где из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће |
а Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се о |
вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво пи |
а прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Бе |
кле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и та |
аучен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе |
јан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је |
и Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља п |
напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, ме |
уруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе о |
ретседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и к |
се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Т |
/p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома |
вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађ |
овоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма |
до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Бо |
— прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету |
ете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета с |
човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи |
се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им вра |
депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би бил |
ш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамн |
вога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</ |
атила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на врат |
е погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у |
оту и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочито |
ег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, |
све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, |
чки и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред соб |
таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласи |
вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси! |
а шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или ба |
умније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! |
био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> о |
="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, к |
} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; |
пта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези |
"229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— |
разне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p> |
на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нераспол |
ичи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хо |
, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно преброди |
о што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи та |
ше личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми |
најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим при |
сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Пу |
а поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од |
акви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, |
ао оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Бос |
м телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телегра |
док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо пл |
о би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— |
икако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о |
подин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не приста |
сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити |
осилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и гд |
шкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, |
а је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго |
навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је доса |
ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој с |
тету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} |
о је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну на |
даривши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смр |
ву дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.< |
три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упу |
која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин |
и’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па |
онаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо кој |
е намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="3 |
ик кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати. |
дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, |
лцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа |
е Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или |
дељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпита |
<p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви. |
гу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако |
требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за це |
т, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скри |
ироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И гос |
е у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затво |
/p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учи |
о сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и м |
претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имањ |
тврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сироти |
дговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питањ |
родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита ст |
ка.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у св |
еба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, |
које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова ма |
угог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико им |
S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Миле |
ан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га понов |
хом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски т |
тика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрште |
атераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана |
у, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адво |
астику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прим |
ипало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право |
и у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази |
ако већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата врте |
ње на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — и |
штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> |
ело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и њег |
врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="1 |
оже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне |
лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати |
ро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је |
есникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из дале |
, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господин |
ајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћ |
ом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумња |
лазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу дру |
сац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово |
о оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и |
не слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да |
/head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б |
чу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена |
а је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, к |
те женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете н |
буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност |
дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише.. |
рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да б |
млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да д |
<p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у ва |
укчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет во |
прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза |
не прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасв |
, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгр |
а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А м |
а Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстр |
сет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} При |
сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — |
о колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствар |
већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену |
о је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу ка |
ај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу |
е навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ от |
ива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Ов |
јако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фи |
дин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, н |
и рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вел |
сте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па срав |
ареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе |
да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата |
замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} У |
/> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара пр |
<p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе де |
>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели |
ао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о |
наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p> |
е без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" /> < |
ад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутр |
тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препир |
.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мај |
лико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми |
бњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка прос |
рс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> |
што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младоже |
био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да |
а остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p |
ду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па ко |
рговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> |
>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гес |
сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите |
мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па м |
вио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је |
не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме |
е то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да |
У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је уп |
љада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и остало |
да динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с м |
асом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, |
а опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад |
ковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовањ |
друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор |
у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових |
жете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n=" |
брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором ларма |
та и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта |
"291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је д |
просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} |
е лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго т |
и, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на с |
н, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет |
сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући к |
оре, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу |
иљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:< |
ту?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштов |
а депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију. |
орали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, ко |
> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо ова |
е не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити на |
се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесн |
едно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публи |
отивник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седни |
а остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изнена |
а остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у какво |
би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима |
зима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по |
еље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врат |
услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и |
јега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад |
ћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тро |
так; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.< |
месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се |
га је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд бо |
бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је б |
ањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати старо |
нио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, за |
о израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" |
м почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина |
шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се |
ете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> < |
АДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, |
је! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интриган |
пште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то тр |
опала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто мно |
Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и при |
ва два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотек |
жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут |
параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се |
— одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општ |
јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, |
се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</ |
једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој |
иста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и т |
у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у |
ародним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наору |
а само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, |
а.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</ |
ашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине |
а би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — бра |
уди којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и т |
13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти |
дна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у сел |
Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на д |
нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле г |
и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ћ |
огледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин |
непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова д |
жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам |
одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, |
еде неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, н |
нталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="1 |
а да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих |
двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по јед |
пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У |
Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричин |
ју коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човек |
људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p> |
ош и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, т |
ви као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју же |
ану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармо |
е већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као |
зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји ве |
шење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа |
понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад |
испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељ |
једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудн |
збуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из |
а не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> |
сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди не |
пштине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја |
и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде |
реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код вла |
ам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, уз |
ћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чек |
тац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његов |
а сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p> |
ледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећо |
во у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто |
ти и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, вид |
из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, свак |
<p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се |
би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је |
е пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: н |
ти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позо |
/p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћута |
омак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко |
S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се |
рији.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пе |
у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајк |
и прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S |
кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошт |
са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) |
тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и у |
ела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да му |
те мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања |
а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако |
има, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, ко |
оспа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих оч |
била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваз |
е, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачиони |
</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани госп |
веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и |
ица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, |
са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из сед |
ести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> |
Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја |
адгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, |
хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тро |
p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носит |
ковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дет |
тање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То г |
и забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Неде |
ант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим |
/p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брз |
Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... |
не под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, |
ст није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по сто |
вање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div t |
на код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута |
ој недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао |
сле, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, |
е ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И ш |
је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на г |
кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљут |
ге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини |
а пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.< |
вим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и с |
} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње |
суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара |
p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као |
1" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{ |
и мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто |
а нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и с |
треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, а |
толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уост |
је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке. |
о на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он |
а музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабе |
у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно |
н млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовиц |
ужи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је |
враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> |
вела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно |
ети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S |
„Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господ |
шен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, до |
<pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не пут |
ита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем |
има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онд |
> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ћ |
од, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година ка |
, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p |
да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут |
у, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...< |
вати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, |
<p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јо |
’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу |
Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спу |
атрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи |
квену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и |
у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div |
ре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а ко |
нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи сил |
једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита ра |
инистра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је ка |
увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било |
мином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Ма |
о.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест р |
аведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе |
и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— |
а, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је |
> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се п |
исли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би м |
ти, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода ба |
може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — пита |
шља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Б |
па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резо |
може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> |
деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може ј |
о госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, о |
.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и н |
ди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дан |
која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, |
не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пе |
пиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако |
А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да |
рише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „др |
сећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдес |
о на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на т |
а спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма гл |
страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под сто |
је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну са |
де!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; |
b n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се догово |
као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би |
е да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n=" |
, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{ |
не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па ве |
ја си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> |
ад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћош |
Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђ |
је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих мог |
p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> |
пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгле |
смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занемож |
оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па он |
робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у оп |
жавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се ни |
терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се предста |
ге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, уп |
азмишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г |
<p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капет |
.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим |
Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад |
S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једви |
удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему ујед |
му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује |
мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p |
ико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћ |
к десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала |
ти шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они |
две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> |
ство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у |
дина дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупн |
твеном фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично до |
еће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити не |
ко потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекн |
<p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, н |
отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> < |
иљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде |
Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег сп |
о:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, |
зовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Проз |
ом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим |
к, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на је |
изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се н |
се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње не |
етровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу с |
новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац |
да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци. |
обе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, |
светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе бого |
ин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друг |
али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тог |
ена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну |
Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади |
е лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз |
ако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад ни |
у, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. С |
еву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опе |
чним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу проч |
и.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако |
Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку |
рисутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— |
врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуд |
вића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се в |
ухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— |
унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад св |
шим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет? |
Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p |
у мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, |
к био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, |
и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.< |
ову ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ов |
бе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то прав |
же — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног д |
писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља ма |
него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, |
едног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох ку |
ако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику нев |
његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> |
бу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ |
прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга приро |
али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, |
, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није пр |
згубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једн |
ене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p |
ле привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и годи |
д муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке и |
ила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, кој |
<p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами |
прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије |
штена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, |
бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p> |
>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему на |
служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растан |
ења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> < |
а да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами оп |
уди!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за |
али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста |
ути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога |
од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је ис |
тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p |
аку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; сву |
реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него |
ко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не мо |
еби.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као |
ха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било дост |
ет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види нај |
ашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства |
>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да б |
/p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, гос |
елену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један д |
а.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је уп |
сме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, гос |
но за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин |
и се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са к |
гласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} |
м.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског |
ен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са пре |
о лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то |
да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата |
Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варн |
о, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите жен |
да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</ |
грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело |
у сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Гос |
а, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати једа |
поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћан |
ихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само сло |
о да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио д |
кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има је |
све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г |
<p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје |
ен дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да ј |
И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао |
ека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S |
ети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, |
дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче |
е ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове |
онске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што |
а ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се пара |
е мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, ш |
> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа |
четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој |
ђутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се пар |
ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе к |
ог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да |
ене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, т |
тигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме ид |
а ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на ј |
ре, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово |
атим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и |
S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова |
сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!< |
твом, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хте |
едставља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, р |
у ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60 |
ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — |
је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут мо |
е тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да |
<p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окрив |
, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја |
решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу |
буна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни |
ако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим ј |
а, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> |
смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна стр |
о, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти |
ма:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и |
његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат н |
и је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са р |
арало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, |
ћни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За о |
>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му |
ам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та |
а увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много |
</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с детет |
е такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови бео |
уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потреб |
>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете |
одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</ |
зван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и |
или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих |
е широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човеча |
кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечан |
су, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечан |
је горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечан |
<p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </ |
очићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака к |
потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, |
Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћ |
је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви |
пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа |
н сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру |
е га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> |
осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свет |
а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на |
еци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господ |
је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док |
о”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} |
пре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Ње |
речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду. |
Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружењ |
ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви диго |
</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б |
м да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сат |
арте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, |
о је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је |
чно би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много виш |
р, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни је |
Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био |
се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од осо |
сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао јед |
који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</h |
нфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула |
една сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који |
ан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кр |
ар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе ча |
ли кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су м |
зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? |
О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов п |
Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на ме |
е целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута са |
жакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца |
ућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођ |
ране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, |
стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе |
воје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два т |
сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом |
> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у |
су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, к |
у! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.< |
шћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене |
ре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лу |
ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је н |
љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао |
не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио |
ковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у бр |
ену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показало, |
двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због |
једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће прогов |
е него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> |
ог начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео |
утро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било в |
уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову н |
капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давн |
прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, |
у госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их |
а, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборни |
м.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико н |
ну цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на о |
им оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп. |
посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске рад |
ењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један |
епничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочи |
друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцел |
> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето |
тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња бита |
</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је |
и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читат |
и, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога р |
вога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким |
ао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве к |
> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу д |
а Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>М |
бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до |
е је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после к |
оли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигаре |
аш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла јо |
што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети шт |
Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи св |
е диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико н |
и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као |
и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре |
ла и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре |
а и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре |
сет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све |
— И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и моли |
у малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала |
у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља |
.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окре |
и, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност к |
али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} |
, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега р |
нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то |
видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили чита |
а код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали |
њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба н |
> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ни |
на и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцков |
<p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву зак |
ље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав ј |
Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост |
ребало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет од |
ву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље го |
т месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио |
> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толик |
ференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што |
ога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падају |
говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који изла |
поразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да уч |
p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало |
една осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда |
м у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандис |
вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управ |
улијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња |
Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала |
{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као дет |
а жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хт |
чео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, пра |
ном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са по |
светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле |
ИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, |
прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином |
, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене |
а светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са та |
в паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда |
и дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и в |
му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ј |
ав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... ов |
а ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе |
стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест маш |
Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он пон |
<pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу п |
вари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка ниј |
ка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па |
октор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, д |
аном, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим |
ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „ |
вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ев |
ови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био |
б око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме ле |
целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, |
<p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слобод |
То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p |
је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а |
, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај н |
идиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли |
ндар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече |
мак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови |
о бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве к |
ом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако н |
се тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свеча |
м положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, о |
сподин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кљу |
<p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим |
виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даљ |
уштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љуп |
b n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би |
ојави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се зб |
хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на ред |
и очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не |
осу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупа |
нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајућ |
као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрс |
на ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је к |
време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао |
власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе д |
поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о орд |
убавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није б |
ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац к |
фона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правц |
речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре |
је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, к |
е у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична п |
се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на т |
ије.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та с |
омаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељк |
судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; ј |
ују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама |
свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни на |
нце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И |
ак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по |
е нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{ |
ублике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави наро |
<p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примил |
вате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује |
, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па |
о је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ муз |
ад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка |
већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће |
трашан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу |
дари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут п |
хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> |
ак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа пред |
рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главно |
.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне за |
се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој ул |
зику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају пог |
м он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз му |
зива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце ја |
затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никак |
силе мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} |
ј завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није сме |
у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{ |
асила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харн |
може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам |
неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на |
ли можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима зами |
бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце |
ВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</hea |
ју као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму ј |
сети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га г |
цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, |
уштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова |
за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај с |
њао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месе |
платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачил |
ла петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду ил |
рце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милев |
њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, < |
ог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конферен |
ћина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, |
е као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега |
е обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а |
ући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је ле |
острто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили с |
расла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, св |
ешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију |
отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала |
жао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлова |
рпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узм |
и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све пле |
деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p> |
прављала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозор |
очињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S |
авир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; вид |
ти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси |
тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога |
скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пан |
црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но |
што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у |
зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу д |
тање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтин |
Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он |
га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљ |
болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И |
у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда |
се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми н |
великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њ |
коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, |
а ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” |
је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> < |
е, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да про |
си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни |
беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час прав |
а оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан с |
т поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Том |
, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита |
Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p |
за са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разго |
тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чу |
спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, к |
— на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било |
} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један госп |
ор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатко |
око замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће парагра |
послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — гос |
дан господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, к |
и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једно |
и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-п |
шни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други ку |
> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави |
шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p |
p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом |
Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог |
, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, по |
ена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео |
е очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред о |
комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, х |
п сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове п |
сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо жив |
орода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И с |
а зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се |
није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и п |
ојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили |
овој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а |
због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, |
рло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које |
врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли |
оћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуц |
нух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} П |
нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} |
но па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија от |
рећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="ch |
до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играл |
ао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попади |
ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слат |
одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами |
S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски п |
грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним |
p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> |
нера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, п |
добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p |
теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори |
и, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него изв |
е маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш г |
66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икак |
се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усавету |
то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом |
вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу п |
Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у |
ојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} |
ла ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана |
е баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — п |
еда затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</ |
силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на |
тригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико ср |
ца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не |
ски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, исл |
.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Ал |
ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет |
{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад |
.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко г |
еца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварил |
е и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што ј |
немо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p |
то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се |
једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку |
а девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није сла |
рофесор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се пос |
у одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, |
анпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још |
било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на |
и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седиш |
о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отм |
добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, |
ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем |
првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је цел |
и где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан |
ма, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у ко |
с, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не м |
.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов |
асни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, |
ој, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек |
ана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S |
е на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div type="chapter" |
и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало |
а се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покри |
жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n= |
.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да |
ним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним при |
к колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни |
рса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се |
— пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S |
Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју |
јој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши та |
улијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи |
њем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са |
ђа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајт |
d>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којо |
ановање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој ј |
е могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста |
Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, |
боравила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином |
наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што |
Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штум |
тој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и |
итиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p> |
<p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је д |
Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> < |
такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p |
ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади |
ако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав |
вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и поглед |
овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе |
му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема |
учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми о |
га безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никак |
е на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кро |
арама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — ује |
весну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме стар |
еститом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} |
p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Е |
— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p |
едај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај неш |
p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика |
тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића. |
начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво |
о моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, |
?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев р |
у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набраја |
ићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа |
Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је |
с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара д |
амо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај сво |
крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па |
гласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомил |
и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он про |
а и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору |
увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га исту |
шао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив с |
ва постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, |
ницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, |
ворити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно ов |
нцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А т |
у, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у посл |
ош две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференци |
јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више |
постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div |
је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци |
ије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, доби |
зовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концепти |
Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене бео |
ледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај п |
но јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због ко |
>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p> |
сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима у |
онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све |
рад да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгу |
која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради |
никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и х |
, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па |
а одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на |
ка компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред њег |
утру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — гов |
практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динар |
деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у ис |
м дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> < |
а разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам наша |
а у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворе |
ву тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Ма |
</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мр |
газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није т |
инут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то до |
p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одгов |
ћа.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и |
, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам ра |
осподин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са м |
сав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђај |
, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре |
> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у а |
нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, |
анови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав сед |
менима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p> |
Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико |
" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше |
задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, |
акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га |
ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> |
>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо де |
те, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како |
неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из |
Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров |
сав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салути |
ном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет |
ма”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све посло |
цу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> |
дало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — ве |
дставе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на врат |
а је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Рад |
устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим |
<p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба |
ори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, п |
</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било |
закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параг |
и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога так |
ога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин С |
са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија |
иних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изн |
то шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципел |
аси партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитрије |
а и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и п |
о није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећуј |
на запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина |
тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих ост |
поче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко |
ног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој прво |
рна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi> |
дне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић |
ите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да н |
их утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије |
ана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, |
обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими п |
седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види гос |
а.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође р |
да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме |
такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми в |
ке осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у ра |
слугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми |
још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</ |
ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фурун |
ст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> |
. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо зб |
СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Ка |
те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жен |
ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом чове |
их колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се |
и се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p |
тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> < |
што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем. |
<p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај |
те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава не |
кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћ |
земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, чи |
<p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголаст |
а литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језови |
а Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидб |
бије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би |
и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али ка |
аци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и поп |
а се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта ми |
тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлет |
Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, пор |
и.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да |
ј пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у сре |
же:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онд |
до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ћ |
ше навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан |
ет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шуш |
ника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У не |
и дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} |
азивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је |
ле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Бож |
<pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: из |
>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет |
/p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији |
>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина ј |
— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му |
се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а |
што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће с |
да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад |
<p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се |
тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, |
виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву |
а разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Ани |
прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— |
!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као |
а.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јут |
лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Д |
у мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p |
а ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</ |
p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <p |
тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то с |
едаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, ина |
едне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> |
<p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у |
а крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом |
мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговор |
ти попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако |
осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— П |
ика ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Рад |
да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде н |
гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од |
го кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као |
нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко |
е чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за м |
ог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све т |
плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп |
по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се по |
е, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст |
го говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким пос |
ан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде пон |
ај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се с |
законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш д |
општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па |
де таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти о |
кву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок |
спи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једа |
к, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају л |
у, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му доша |
као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, бом |
ушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе |
пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> |
брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћу |
/p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, го |
после, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> |
а које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, |
ни да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радој |
ављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо |
.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за вре |
за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света п |
мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви |
> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући п |
га закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буд |
онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па пр |
е онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чу |
своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у ж |
ди из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па с |
т и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образи |
ше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осв |
кона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — у |
ја толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p |
ају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и |
осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати |
о пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узб |
јка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе |
онференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју в |
ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбор |
ј Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа. |
пођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа |
ао жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је |
Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте |
</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са не |
његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је и |
а, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећн |
се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по му |
иљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз ре |
се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да д |
ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вече |
х како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па |
била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад |
свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суд |
тељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држа |
на да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од ти |
аву и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, по |
.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније |
е други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видест |
били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у с |
, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп |
да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео. |
е.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим |
ога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у |
тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам д |
усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје |
у.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафа |
се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно |
е као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још јед |
p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господи |
.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село П |
, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у а |
аде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви |
н, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покр |
штва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је чит |
шала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав |
кад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома |
зуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... |
у ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p |
даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија |
онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихва |
лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.< |
е погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше с |
не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек ок |
драв здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} |
> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам |
има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра. |
елу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све по |
леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разго |
афане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си |
е вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неки |
завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штим |
p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-кор |
ј нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пр |
дела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p |
p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мо |
се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам |
ијатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп |
мо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се |
оворио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо |
у из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забрин |
и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— |
госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окр |
p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад |
јен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богос |
ина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне |
тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћат |
нате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — в |
ени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти т |
Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не и |
ка плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предме |
— вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође изме |
p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте |
не, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — |
господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва |
писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Нед |
ао кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и с |
о сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер та |
рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати д |
са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изг |
ри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, |
ђи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се |
>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету |
почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти име |
кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p> |
ве чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — в |
је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, |
у вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Рис |
ећ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи |
масе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч |
учем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Х |
а досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и он |
а млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате је |
p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, о |
и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да про |
ли да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој |
„инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — |
капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је |
рипалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо |
S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квар |
зама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и |
ј кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречи |
и кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да ј |
био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда |
дојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то ј |
ом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића |
па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се |
у, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутр |
ог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и би |
ели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло л |
смо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и |
n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се н |
нама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Сре |
иноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше т |
.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана зат |
Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо и |
> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</ |
им стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ |
апут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, |
p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина |
замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је |
к још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да |
.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко |
ло једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна ра |
, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p |
м у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и |
ки сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Сре |
акве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једно |
вори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрч |
птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична д |
азмишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљ |
хо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — |
ичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском ј |
.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до нови |
ну нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји |
p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апо |
сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко |
дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњ |
ај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по |
p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну |
го Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши но |
>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено |
увство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затанд |
ли, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми ј |
ђу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Ал |
вразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... до |
и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако н |
а се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— М |
пођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да с |
зео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господ |
из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гле |
јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би в |
— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> |
а, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је |
пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему п |
d> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти св |
у твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа |
екови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} |
је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из |
е госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог бил |
p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, |
ротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му |
ође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала |
тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Пре |
попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам кара |
божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p> |
полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће б |
и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти |
али као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треб |
</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Х |
и, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Зн |
снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више |
p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба од |
>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фи |
требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац л |
и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у п |
се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би |
p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, го |
д чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> |
ћи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од |
рупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне м |
<pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зн |
змишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком прек |
бро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да |
Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као |
p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од то |
де што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p |
је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p |
што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече |
реба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад |
ом мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, |
а за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то пос |
ла у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец да |
p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што |
селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> |
ок је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори |
pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находч |
чуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин поша |
госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста |
де госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — о |
клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреб |
<p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не про |
ного боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је |
на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, бир |
и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне |
зикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и мно |
је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, ј |
учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Ш |
зуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а м |
је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се |
и ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад сти |
ођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже ст |
исац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води |
е се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу |
свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одб |
и”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у |
енчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то т |
.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидови |
азуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па |
енској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му |
рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На |
егове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} |
наест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и г |
о и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, др |
ео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлук |
већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити |
уће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим пут |
о хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој г |
ригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући |
зи свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а |
иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које |
еличина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Ин |
цу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узет |
а сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам ч |
гант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p |
је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђ |
еса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите |
<p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало п |
о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у вез |
сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и д |
уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Так |
излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хри |
у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њ |
<pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једн |
чао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на послани |
ђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није пород |
селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку |
абрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лека |
на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике д |
давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умеш |
упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ник |
отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он за |
тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за |
ње он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гл |
} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати |
ревуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду н |
дне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који с |
ме док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, |
приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} |
рађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, |
ли апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене. |
ре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угуши |
уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око |
е наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ј |
и, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом. |
оће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту м |
ставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артиле |
н у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо з |
т и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, пр |
азао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убеди |
их вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом п |
ла јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бр |
погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна |
и побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех |
коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и к |
престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што |
ши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да р |
м прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псу |
ређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коме |
и две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића пон |
пис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови. |
и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, и |
hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и |
ете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у |
лико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није |
начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако мат |
> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усп |
своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, ш |
госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве п |
> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је |
ина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — ч |
„Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим ак |
хивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но |
ише није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да по |
не трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да с |
главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>М |
ак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p |
ем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и |
Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем на |
зумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар м |
е.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није п |
ајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају |
што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправда |
ади неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} |
мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{ |
ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћ |
ик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И исти |
p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер |
све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се ни |
и тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, г |
собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, св |
ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена |
="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — |
орник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драј |
и.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано |
њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто |
земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видет |
више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну нед |
а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет |
зражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, ба |
и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћ |
а брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према се |
наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће |
а и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се |
ни Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћат |
мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артик |
ут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржил |
трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева |
<p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> |
Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде |
а писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах |
приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си т |
рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S |
Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати |
е сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како |
ојом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Прип |
емо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па с |
м, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гла |
јим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво ј |
у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шт |
ата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове |
прли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него д |
то? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредито |
ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија км |
>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене к |
мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p |
p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јаха |
<p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не |
омодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар па |
, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије |
из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна ј |
{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> п |
тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину |
шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> |
оружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После |
а пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колик |
ставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре р |
и деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онд |
најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то |
изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, |
ем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим а |
м актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Рад |
е у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикала |
ајпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да м |
ео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; п |
в, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја |
почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако с |
згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко |
"100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је ди |
номе капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио |
пштина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када |
њу.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна |
ача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве пос |
мео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{ |
даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је дав |
о дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, по |
ла она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп д |
омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> |
је топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о |
тељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ |
гим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник гов |
, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво |
е у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једн |
спођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и д |
у.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би |
: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа |
ао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, |
ар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако |
многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће м |
го нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га к |
ућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда от |
е тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> < |
ви.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђен |
остраним двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам је |
карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој уве |
им да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p |
а неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> |
о знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и |
гедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети |
<pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио са |
а Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Чести |
За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчи |
срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да |
о поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мен |
, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и о |
овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима н |
како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жен |
он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Пр |
змишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у |
нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оста |
</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика |
на до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml: |
сава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда п |
о се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло |
им, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав полив |
му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на дру |
анану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је изве |
му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се друга |
своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу |
им на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архи |
н Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> |
него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав |
ама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје |
ио миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда |
ти дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то |
чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али с |
лом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и |
а и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био ко |
метио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква |
оли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући |
зби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и |
едино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту |
ам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долаз |
опу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, |
је, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и са |
ијатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, о |
али ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га |
е он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натур |
памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове |
м, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да пре |
за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе |
на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и |
хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и бри |
и па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет |
а стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто ск |
ао и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”. |
ише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најза |
ва ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу |
својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те |
упштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу м |
ш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра |
n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочит |
а, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да |
ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се са |
ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро ни |
е после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих |
ви; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са |
а ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш |
ти у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобаја |
ештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран |
утрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао ве |
нције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанс |
<p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до уш |
ме да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на п |
као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} |
.{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је |
а две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре |
познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо ск |
даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се н |
само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла |
то и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара с |
не, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да во |
пред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сирот |
улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ науч |
дин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно м |
у ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, |
<p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реве |
ила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише по |
а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Л |
и.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини г |
.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавир |
де ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— З |
нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као мил |
обеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању ро |
е и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</ |
ра, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на |
лази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, јед |
и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље о |
и.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То |
ло довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо с |
а пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе поз |
друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било ва |
претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године не |
позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је о |
ите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p |
дом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у поли |
— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p> |
вска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надни |
их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за |
а да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали з |
отврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дођ |
ар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а ма |
себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око с |
ј је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме с |
а му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи |
тпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке к |
е, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници госп |
>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепниц |
ад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, се |
у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра |
јпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану |
! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? |
вде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми ка |
о да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово д |
ли: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухват |
сам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије и |
дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се р |
онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења |
ија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, |
о другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако |
опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — |
p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три |
в. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је оди |
таје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S |
пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши |
145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева по |
че као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје с |
уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш |
мунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вешти |
би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напушт |
је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутр |
и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим |
нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предме |
двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно мом |
песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је при |
ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Ани |
лаго и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да ла |
право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја н |
ао да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако |
е то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим г |
одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и |
ати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује с |
овора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без |
ила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, |
> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађ |
</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних д |
ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек довед |
еђивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако |
е да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи |
кламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина |
жавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да иде |
материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек в |
осталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, |
не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбиј |
о себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна |
лује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, |
рим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па им |
ат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још к |
.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— |
, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих |
баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крс |
ерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, пог |
да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, нег |
није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сва |
у, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па м |
а помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свек |
о оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје врем |
<p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко бо |
шетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукам |
њор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.< |
страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран |
лили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; |
ен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, није |
ји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са повере |
— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако |
зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да |
ар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број |
сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да |
азговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником |
дели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му свој |
него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и р |
те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у |
а никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепниц |
знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће к |
цију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засеб |
ачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, |
е није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разум |
дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутациј |
га оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p |
а их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, блед |
пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у |
„Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотре |
="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са ус |
дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле |
етама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би |
, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце! |
у лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p |
и. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло |
те, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он |
ако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа |
је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се см |
ги неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и |
ви:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не |
да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме ј |
јта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесе |
.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и з |
све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</ |
ине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу |
апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, |
ожјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно |
што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, ш |
дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвој |
тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тај |
<p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настав |
> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, |
таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући |
госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити |
телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски мома |
премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изнена |
дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло би |
</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег |
немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш реш |
и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада |
p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици |
и, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Зати |
даде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> |
> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> |
он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тр |
иста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, ни |
чети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се т |
а ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приа |
изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ев |
лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу к |
за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да ј |
</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну |
врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, при |
не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласо |
се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помо |
ренција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конф |
} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друшт |
конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тад |
ије и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, до |
конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору пет |
два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти |
ицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако он |
со с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је |
ад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, |
брати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати |
ш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени |
<hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с |
него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не зна |
те дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p |
то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пелен |
вари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ств |
етовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> к |
па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој! |
то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље |
етне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са плас |
можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> |
p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја кој |
и детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да м |
су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Мо |
Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека ј |
{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора ч |
има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко |
благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да б |
<p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Н |
>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, т |
заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} О |
удре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је |
Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском стр |
ст тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то |
сле једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још д |
нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и |
моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја |
попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се |
а госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју мат |
пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету |
е, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нис |
.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— |
уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успе |
еч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислит |
х се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже |
„Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о де |
а на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе. |
језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне |
је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефици |
ошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то ј |
.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узе |
рац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара с |
којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше гото |
во до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, |
лушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чуј |
и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чу |
разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде |
увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција н |
видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно им |
ребао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позо |
ледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, д |
уцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштер |
лим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у |
о, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само на |
те о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, |
баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању |
ло код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p |
што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а |
ребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p |
е му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понаша |
својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођен |
штено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, |
т.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио |
та раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p |
о узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однеку |
но уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек |
ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и |
Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ре |
а.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Зами |
p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало п |
акле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> |
не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао |
непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докто |
е ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из |
то држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p> |
ог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како б |
син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд |
косно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздраже |
} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самно |
<p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога |
а то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам |
аља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ов |
цу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није г |
иво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он |
се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде |
у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо д |
ему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо |
некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека |
са.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко |
ник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и |
> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче |
окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово |
, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар т |
овије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја |
се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати! |
исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сим |
во било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван |
.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста |
богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој пр |
ао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лоп |
ну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него ј |
да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да бу |
роседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер ј |
n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код |
е утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капе |
е а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} |
прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити ка |
ао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p> |
почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе |
непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Шту |
изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседн |
гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он |
доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и з |
да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спа |
в предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај п |
ер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на |
адосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дн |
једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то |
оме ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме |
време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — |
ави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, |
езни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а |
Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговор |
најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава ј |
створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може |
сподином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, |
ду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; про |
ра.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> |
Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сир |
прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кме |
иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се с |
жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге от |
ешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну |
би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био ве |
се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најз |
њење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, |
се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у ку |
ија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите |
"41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути |
овора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конфер |
адајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, так |
потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — |
се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког држ |
лије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а к |
чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошт |
о уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно |
прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="3 |
ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да |
ивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, ка |
о чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> |
еш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућа |
реба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не д |
ао што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, п |
е беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад |
ете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била |
} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева |
а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начел |
допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p |
</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба ра |
S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишља |
двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбеди |
рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— |
мет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чу |
<p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа |
ато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу ко |
чке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да с |
тари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење св |
гађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене гос |
нтригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам |
ислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаш |
о ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну против |
љ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у ј |
ука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, с |
тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку. |
ори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф |
еће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у к |
ао ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче б |
<p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фић |
могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитат |
Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осе |
подин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељс |
ad> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао најве |
је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брат |
стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p |
млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи |
шко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће при |
{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш г |
рекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корац |
узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер |
те у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво |
очовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике прв |
и се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство |
да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гле |
х виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у в |
им природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље |
ом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза стар |
аве.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати с |
S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због |
ожији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али разм |
елокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се ни |
<pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док с |
ва и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том |
ање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збор |
ољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>Н |
састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Д |
е разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у служ |
и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила |
прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига г |
>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћит |
у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори |
оже никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и д |
е је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које са |
о са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ов |
, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га м |
Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је |
, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p> |
редитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у |
да ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, |
и колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тре |
после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> < |
тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију с |
{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао |
сумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која м |
а избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p |
један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин |
ривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза н |
у?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То је |
то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, по |
тије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми |
бично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која ј |
ислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А |
војчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју |
готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља с |
>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам |
не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођ |
мо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и напра |
за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем. |
ле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вел |
ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</ |
е с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафа |
приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по |
усти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се |
зу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је б |
лази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се ок |
о нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка |
га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још јед |
ати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то |
узику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплау |
Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његов |
ма живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је д |
овој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две в |
Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово |
рове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи |
још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија пр |
ставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па |
та понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учин |
кну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут д |
он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да в |
ети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај с |
> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — |
кам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, в |
успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div |
<p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штум |
госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко о |
емирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, ка |
.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџ |
уке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме |
ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога к |
Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи пол |
ашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет |
то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет |
p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је треб |
онише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре т |
од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, доч |
наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема |
низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њ |
p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени ј |
пео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску. |
Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар назива |
ине дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кме |
а ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет нај |
ут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли с |
ог полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе |
као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у ч |
Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари |
кривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутн |
d>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба са |
ше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Ри |
pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да |
, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом |
аручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се |
але, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађ |
едник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </div> |
ј деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две |
<p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.< |
и одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, поз |
а обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је куп |
и, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало |
наш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.< |
} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n |
а због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало време |
Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, |
н-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, |
мишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и |
ек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија зади |
с јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио |
тановници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја |
воје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један |
вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш |
p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не |
ло до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полага |
би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> < |
за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, |
е госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленк |
жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив |
бисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је |
ао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је |
или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, |
и Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, ве |
девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> |
читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ |
p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као |
, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је |
ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест |
, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, ко |
ића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био пис |
идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: ка |
оводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случа |
године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њ |
. у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да с |
ба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да |
господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, |
она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом пи |
ја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда н |
сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за мину |
а сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p |
нце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Раз |
е далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко |
еде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да |
ст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, |
и, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била проп |
поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђ |
и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправност |
сецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају в |
мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете ст |
је ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једног |
, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родит |
би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога |
право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не |
пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p |
а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p |
вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — о |
емих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачу |
кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би дола |
вши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику |
, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не мож |
ту није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, |
би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да им |
чански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики |
плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} |
е на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки |
ма, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! |
один Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на |
али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад |
е ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља в |
е у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У та |
лу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хот |
ви:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и п |
ма, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан. |
ника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани свој |
<p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака оп |
сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој |
ински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> |
е и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и |
е приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, |
n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљ |
од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина С |
аест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене. |
оје у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детет |
араграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске п |
Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ст |
а дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш |
жеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на ј |
афа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до |
адим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како |
„Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег |
да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири |
је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формалн |
у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или н |
својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао |
дње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њи |
ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се кој |
е уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила |
мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио ка |
. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Госпо |
до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за |
ати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар г |
о шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div type=" |
ђени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као ње |
роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна |
после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов |
би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана |
је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и |
а месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, зна |
омани у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала са |
и кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Пр |
или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу |
, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда |
ло на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ак |
вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мис |
о било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива |
рац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и ј |
ио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао |
оче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу ка |
ед очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, |
} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад |
А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасв |
није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли |
а, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје м |
је срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још з |
дила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима |
мо нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body> </text> </TEI |
троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, |
ио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, д |
ad> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, н |
ј неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је о |
ји — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод до |
м тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави |
смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, |
ју, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем |
ко раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако про |
сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја |
елепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете |
ну твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па |
а још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био п |
ом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су он |
ме ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter" x |
„издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се отк |
ило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претхо |
ити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да |
ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна у |
Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу д |
прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S |
о опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ |
села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој гл |
једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </ |
говора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, ова |
, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам на |
и.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би |
н почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар |
он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојал |
а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако ј |
још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би |
тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника |
ешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми в |
бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац |
p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава |
романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разн |
не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног обр |
>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пус |
омана, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да |
илима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког т |
/> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој пом |
атан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се ју |
једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није |
а.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим л |
и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова д |
његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.< |
би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ три |
етња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p> |
код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку са |
рошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би |
њим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанс |
те је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто |
оје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.< |
} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало |
би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла |
е било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — |
<p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти |
ојне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али |
Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као пр |
дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи |
нога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној у |
ге вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особит |
им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као ка |
степени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, |
аље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И од |
ј.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="27 |
марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са моно |
, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је чове |
и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста з |
н честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се |
ог чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, |
S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{ |
Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>: |
Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изрк |
алог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p |
четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} О |
ј рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi |
у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене к |
ам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза он |
и и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у зан |
ику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође |
мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране пред |
и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога |
ло лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p> |
је не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко нас |
у реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, о |
је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сел |
ест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању |
срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних т |
ко је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше |
о да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш каз |
p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералд |
> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, |
Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Че |
и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђ |
S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна |
лаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изн |
се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство н |
Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује |
су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осе |
ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почне |
бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и г |
едељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој |
ику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то |
и тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку |
<p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ва |
удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету о |
ам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ д |
зе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени |
га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не ум |
н — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљ |
а, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети зби |
прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково |
ко гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како ве |
сну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме сво |
ок је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друшт |
то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додај |
н је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} С |
е, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ м |
, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се |
е био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> |
"180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву |
и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се |
мици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али |
Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p |
, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, |
ма, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за на |
— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи док |
Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини |
, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је л |
да, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче |
кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, |
г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као |
ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p |
дмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у м |
шљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисл |
гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него о |
е јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпо |
ове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу д |
опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шна |
која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око |
музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, к |
ећ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин |
сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро |
/p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем |
<p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> |
угу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде пи |
ар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него |
ова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо прим |
спа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине п |
поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су с |
ригорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћан |
асност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој |
ни овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> |
н приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно за |
да срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин |
а је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане |
ад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласо |
итељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све доса |
ну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После ве |
284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо |
лагодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игр |
рицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p |
а рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p> |
ори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођ |
ије ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му не |
ако изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђи |
седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу |
а разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу |
руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком. |
а:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено |
а Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам ш |
мешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу |
ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под ки |
— поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај |
” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њ |
ни, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није мог |
олан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бог |
својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, заш |
но, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин |
на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице глед |
линој, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине |
} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би ус |
Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али |
азе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прља |
>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звон |
вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-в |
о од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о том |
се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</ |
ињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више п |
село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су са |
чепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p |
ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> |
ају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, напи |
ите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi |
а бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш он |
као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међути |
i>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi> |
теже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p |
епенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана |
пет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу |
Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми |
и, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говор |
а то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп |
емо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за |
не, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пре |
>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још ј |
креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пај |
буке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се п |
па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убр |
.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још б |
сте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини |
ења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да |
очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој ж |
ао <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере |
си на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни дру |
ила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p> |
деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје сре |
неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да |
ш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са а |
раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто |
ром седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћник |
де поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пиј |
, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна |
е тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" x |
Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter" |
— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то |
је опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђен |
авати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада с |
гужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв н |
29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче ве |
Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и |
те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> < |
И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су |
тна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и |
е скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које н |
> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима |
влији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохват |
<p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дет |
шко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љу |
{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају” |
Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће д |
Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, о |
</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим |
те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па он |
државање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загл |
се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце |
а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, прокли |
собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама |
и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" |
овица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа див |
ја објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у |
олицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он |
воду, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Бе |
ћи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете |
но је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> |
рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> |
атиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакну |
која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред м |
ећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру |
сак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, |
...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Г |
ом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и |
у; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.< |
аучити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бру |
а је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази |
ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет |
а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је д |
/p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесм |
помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне о |
у програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бој |
у они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у |
>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слего |
пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који |
т’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не мож |
ећ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у |
н пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да |
дуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза |
а би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га м |
</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одг |
p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> < |
, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, |
ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек |
ао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или |
се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођ |
Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи |
је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним пи |
лите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу |
да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому бо |
спођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда |
n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало ј |
се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а |
ј рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.< |
где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш л |
ошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бр |
дсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <d |
, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — |
рекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме воли |
месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, т |
у жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, как |
те написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.< |
асно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, гос |
ју, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да ј |
нџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не |
" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а на |
, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што |
нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није мо |
а све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти по |
ану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу с |
рејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Н |
па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црв |
ици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... |
S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће |
/p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу |
ска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библ |
— а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не |
полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другач |
гу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобр |
се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном |
ју доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— |
завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посм |
е се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што |
ришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше |
ајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чуј |
и излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да |
ко да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, т |
гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изнен |
ead> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госп |
х.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је |
су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује к |
твар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пру |
м?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то м |
о много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и |
о одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паст |
аром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по прија |
чајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и |
ку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до |
да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци ко |
авља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација |
ело и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литр |
<pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким п |
иског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те п |
н дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све |
на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну |
Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са |
састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кр |
час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хте |
ије проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате |
.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред |
оспођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на |
луша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих |
тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или |
ана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама |
ла која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операциј |
же у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од ц |
цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, к |
</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза с |
долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које он |
једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућ |
оје им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица |
ом случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца |
и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љуп |
који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има ув |
и лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијск |
ене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала П |
} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са моно |
к госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе |
аса, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је не |
ка је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Ка |
одигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али |
нка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> < |
кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има вр |
d>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа |
з кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као |
ц са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране |
може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дв |
>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p |
, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњуј |
ата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за |
ца, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљал |
е то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тот |
Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске р |
учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада |
са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После в |
удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрч |
овник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У ост |
ерса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} |
рчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, ов |
г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и |
до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и р |
ву под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметни |
лику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрт |
е преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче ко |
ница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгле |
све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа |
роје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> |
едом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео н |
ла.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> |
шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута |
џија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошап |
лезницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а |
кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапут |
но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапу |
породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману |
е и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати |
Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну |
И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуце |
ан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју доб |
ке и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне |
</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S |
на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи |
зор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да |
ов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богос |
осила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да |
и, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са не |
танојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— |
ехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, |
му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберци |
зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским |
то су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова |
дин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> |
Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи |
на или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнут |
деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошл |
светљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и |
(У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p |
ву овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У |
ене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госп |
на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на |
: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу |
жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: |
само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да |
кче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, о |
ве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао к |
са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га |
онео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, к |
у сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантиј |
/p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фић |
ио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управни |
ређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче |
ди господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахну |
{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и |
авке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано гд |
ишта друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бин |
ер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и м |
и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како |
се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> < |
Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао |
век и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима |
је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и о |
воме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот чов |
а, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот чове |
авесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот чове |
своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот чове |
ква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што па |
> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне се |
p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће о |
не и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити |
чери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине к |
ата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, |
" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор |
све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вра |
општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни |
прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да в |
цима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе |
музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни |
им још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— |
ознају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники д |
ним јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, к |
на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је п |
т претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предв |
и да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и де |
није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упозн |
учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељк |
поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео ку |
однику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" |
судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочи |
е, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а |
е, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те д |
којник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види по |
о је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам |
а.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска т |
од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div typ |
м разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ник |
е обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или д |
ије никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у ју |
и при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао пре |
трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ст |
јатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div |
м — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, прост |
ћен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} О |
ског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је ј |
во? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле |
ерацијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита осо |
26" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мења |
се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом зб |
а се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <p |
чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се |
вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p |
, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви з |
који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пике |
јгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том момент |
. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела см |
зумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранији |
слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак с |
S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико глав |
химандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говоро |
ека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S |
в, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу кап |
као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и с |
објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је с |
eign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ врати |
<pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу. |
љевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и |
ром целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница |
S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтере |
роз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — |
јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар |
покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па |
рује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — |
брог пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло р |
је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме с |
ла пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није |
.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, |
настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим |
тилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним с |
рзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари то |
суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јо |
врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата |
, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и |
сар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Ка |
е цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је |
а ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Т |
дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да |
ате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> |
дне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени |
господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Ел |
исам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ |
ити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне н |
, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Ди |
е он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили он |
а ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да |
казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интри |
капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило к |
.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <p |
протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лиц |
еном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он |
а министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је |
и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, б |
на Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој гла |
Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори гос |
метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај п |
та.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, ур |
она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или |
Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Пр |
га!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у |
има, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између |
ази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете н |
ад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима |
ило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Мил |
јим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то до |
би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек н |
чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село н |
ст, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете уз |
а је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе |
даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва |
а, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ То |
та и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Том |
Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље |
лу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина н |
много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га збо |
а буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рог |
се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мисл |
постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим пот |
у механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служи |
реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљут |
мам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно ма |
му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико |
и! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том п |
ом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у п |
и прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко в |
више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је |
оспође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени |
ва ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S |
допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У так |
парена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, |
да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одист |
з коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси |
Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљес |
рамом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позај |
па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка в |
до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мар |
у сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> |
а значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а |
би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају |
у беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p> |
очеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на ње |
љен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране т |
ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и |
не”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њег |
и пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док с |
кта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет |
приште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S |
оприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме пис |
оприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо до |
оприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете |
оја га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотин |
су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки ср |
је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, |
арче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче |
растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије п |
м, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што |
на страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... |
Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="ti |
ЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p |
елики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А ка |
е треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} То |
а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Ра |
, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у |
нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних |
којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза |
ко, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, |
еве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе умо |
а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" / |
њене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разгова |
масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав зак |
шајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син |
радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има |
пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, |
а пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . ди |
а пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, ка |
а пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и |
срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо |
а свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за бла |
тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника др |
море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу д |
дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на пе |
изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави |
обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим д |
ога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је ка |
, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је |
оју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај |
којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља |
и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало. |
е ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац о |
роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно |
има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у |
тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у |
> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> |
стаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах |
ам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији пре |
<p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не |
свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току о |
шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та |
сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецим |
нога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан |
и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од |
, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немо |
мет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто сасл |
се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму |
ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</ |
у и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћер |
писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к |
>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да |
мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља |
вља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој бра |
ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слу |
му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не мож |
ну, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавк |
м за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па ве |
мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша п |
јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пе |
мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина |
та:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</ |
по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становниц |
бом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Мили |
родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно |
види како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе |
кад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређењ |
зник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му ј |
јих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато |
> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="2 |
и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони |
мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога ра |
него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испушта |
весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја вес |
претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор ма |
е појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између не |
да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему |
<p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац< |
, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу |
е обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завуко |
:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома |
нам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана к |
S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини |
кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби д |
</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац |
авила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође |
арију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе |
.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја< |
х заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и у |
ини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда |
рши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Моли |
/p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме о |
министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} |
„Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила |
ица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Миле |
могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет |
леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} |
е практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши п |
То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштр |
/p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде к |
саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати љу |
се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа |
.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разу |
оју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложи |
пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је т |
ј, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што |
не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много |
га није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај крев |
с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица |
близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем |
Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би треба |
да све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се |
> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — од |
вљено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, |
, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и покло |
јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p> |
видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је остав |
да” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин |
.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још |
пусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу |
цеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да |
ерс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без рев |
твар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберциге |
<p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хо |
већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Ва |
карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем |
р по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би |
— поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди мом |
ерса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не проти |
одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, |
те тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави ра |
ду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једин |
соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="19 |
о је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти |
је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ј |
оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе |
ом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног ла |
основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На зб |
а узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по до |
ка на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево |
> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ј |
одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они. |
њу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако к |
о <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савк |
још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао |
ише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао |
<p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао |
Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И о |
те, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а как |
зике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на ко |
викао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем |
тишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп |
ћи, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу с |
га је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Т |
раној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом пол |
i>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на крев |
ко исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја |
у тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен |
p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свас |
итра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се |
шу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: |
редба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> < |
оми, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше |
д виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокота |
подин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — |
а.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, |
предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конферен |
<p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што |
{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да |
овић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и прим |
дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је м |
ја су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића у |
и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома б |
аде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде |
воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева ле |
етеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога |
је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери н |
оћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се |
паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска |
плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај |
кт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> < |
како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствар |
ематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и |
и пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да |
нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њ |
пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом |
војка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није с |
лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта |
врнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута |
ене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже н |
мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме неср |
умем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господи |
p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га |
што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би с |
како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, п |
сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели |
ругога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Рад |
>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам |
ог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја |
ас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да у |
<p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са |
тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и с |
/> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он |
'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— |
шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, |
о своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову тра |
скоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — ре |
аграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ст |
{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да |
могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор |
видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет |
епница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогла |
несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, ж |
крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто |
ис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <p |
ут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div t |
аде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би мож |
Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује пит |
другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја п |
га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљ |
ти ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма ш |
на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио д |
аборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о п |
речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се ниј |
у и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе п |
е о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најз |
<p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и о |
ко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, |
да, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> < |
м из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо |
учно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> |
</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио |
<p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, |
ање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је с |
час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима |
и идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> < |
те крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребн |
>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се п |
се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конфе |
голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи п |
служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, |
уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помо |
Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго |
би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тра |
рунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клет |
цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра дру |
ивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за п |
но напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава чет |
причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица п |
чкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пи |
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина |
све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, са |
вета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, |
за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји чита |
<p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свил |
на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је д |
ојима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова |
9021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 год |
l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, п |
ема власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако посе |
несеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали |
те у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и он |
и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да д |
ажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажал |
p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао к |
дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па ј |
е главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погле |
адоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” |
икантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и р |
ојима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је |
осподин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађе |
о нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће |
тврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор упра |
на.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах при |
времена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привр |
а потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довоља |
ија.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на |
о налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те |
двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је |
води довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало св |
штитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, г |
еренција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола њ |
вар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивк |
песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” |
е, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је зати |
азна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе |
који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи |
е места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке |
ара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте |
Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст ст |
ао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како? |
би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (п |
што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, |
итам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две со |
вој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца до |
е и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> < |
"297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не |
{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</ |
у, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи н |
м и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа М |
, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а к |
а” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове кон |
сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реф |
да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, |
шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове |
не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем |
дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова к |
едњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција |
вима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор подн |
нредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број ч |
како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се |
осто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандова |
биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p |
<p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упу |
репирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта |
и кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви с |
Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу |
јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у каз |
чувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња |
а вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не |
ико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p> |
у подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат сва |
не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Каз |
воме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То |
нзација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он мет |
остављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска |
лица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до д |
сеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предл |
рхимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте |
еде у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седниц |
ведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, |
ни до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет |
и куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва из |
гословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер п |
на каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> < |
сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не |
толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="13 |
метила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим |
ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услуг |
— Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— |
готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и |
сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још јед |
сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп н |
сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му ка |
заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на в |
а, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, |
афу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и т |
о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врл |
ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором б |
и причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а зао |
ге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје пи |
мислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> < |
S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како са |
лугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утоли |
<p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, да |
{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресо |
т...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, |
а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој г |
га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће |
рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим пар |
ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да ј |
> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> |
бе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те |
<p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те н |
пу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога ро |
— одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар |
ако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципе |
сподин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с ле |
а могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам |
залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, |
еће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има |
ала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и глед |
стижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да и |
евојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приме |
блета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, |
видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" |
сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душ |
оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али д |
сам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа |
два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио |
ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми љ |
S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па л |
пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им кома |
се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, |
ичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај ч |
Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p |
вити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам |
и и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, пр |
ом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богослови |
тво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} |
окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председ |
/> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођ |
де са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седе |
је је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и |
ела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, пом |
ах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеж |
hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Ан |
г никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађе |
анску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често разми |
ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад |
— извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви |
да нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” По |
она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, глед |
и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити л |
p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржава |
читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову |
јој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због си |
и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због си |
На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само |
дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.< |
ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да и |
ећ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? |
сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам |
рог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти |
ара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је |
шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госп |
ције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено |
од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод |
већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно в |
/p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Т |
т кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом |
првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си |
о из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увија |
ада си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави ов |
</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје |
S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о |
нт боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мо |
ас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то иск |
т и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима с |
је извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се ј |
истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли |
ете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу |
им је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук д |
лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} И |
ровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу |
е, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни ње |
а сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елз |
о Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета не |
ак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немог |
чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са опе |
л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за су |
се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним мој |
аоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра |
та мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> < |
вар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту с |
рође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час |
лава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео |
питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала де |
о рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код |
вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} |
прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу усп |
питач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Же |
евојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог гос |
, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то |
, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ. |
а романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман |
>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је тре |
и, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће де |
чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да с |
збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако про |
а је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да |
</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те мед |
вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе |
га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из преве |
ету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је |
били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад |
е главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са |
то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако с |
, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван |
.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пре |
> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети к |
било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и ка |
теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шт |
јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остал |
<p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тр |
и смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се осве |
ј су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја исприча |
д ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео |
л; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, |
диш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Так |
шилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока ни |
ран са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете |
е исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгу |
>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол. |
преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као па |
а на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div |
ома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то н |
— вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у ц |
лазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извин |
су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радој |
/p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж |
а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христин |
Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад об |
и кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих јо |
будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и |
имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су |
олико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једн |
} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бо |
има С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изр |
ени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{ |
Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Мил |
а испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стан |
д нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он |
ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, |
жно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му |
еровати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца |
те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадиј |
рислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најп |
час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог |
де шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца. |
ибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погле |
добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвок |
рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двој |
Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толи |
но грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће |
?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре П |
људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћа |
ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам |
први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећ |
чно облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров |
после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у |
звикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук |
је ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Как |
ко.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача. |
а понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба |
ије могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје |
слим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запита |
<p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпос |
беница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да |
а поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Кој |
ну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био са |
их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да |
овор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих по |
на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гост |
дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p |
налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на зави |
што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уоп |
био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набав |
су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад н |
подин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окруж |
и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ доби |
епо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} |
женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа |
службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази |
слушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме сва |
жован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легне |
Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да вид |
е Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам раз |
, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви вид |
жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S |
. управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам до |
о.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату и |
ла мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што |
ишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда |
ом упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор |
S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти |
/p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кме |
да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћ |
ук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сас |
> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Јед |
ате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, |
не недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео к |
си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да |
о ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата |
тио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то |
е прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми |
и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на п |
жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим |
о ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао коли |
варам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опе |
кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његов |
чинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То |
ни и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, ка |
ише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу |
нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да р |
тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био |
шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам |
итам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав њег |
ам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањ |
те — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим ца |
тим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добр |
S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, |
брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја |
} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мисли |
Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и га |
апредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div type="c |
?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што прово |
ет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</ |
и господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ће |
авајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита са |
Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутр |
, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} З |
па, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте |
га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да |
то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја с |
} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а |
забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, |
ер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. < |
Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> < |
ов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, |
/> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих т |
један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo vadis</fo |
е верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, о |
ако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он |
нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрн |
ре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је |
о госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме ка |
же, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то оп |
све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем са |
же боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се |
много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — |
пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забу |
већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је |
Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте |
антовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, до |
стила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план до |
и и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди |
зи, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледа |
="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узе |
ерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, |
и.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се |
опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на |
твар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ни |
а Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и |
кочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора б |
ила је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та ј |
јем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напиш |
. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-бл |
роговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поч |
и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај |
ине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња |
итаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Он |
</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда |
изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче |
остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов ст |
.. шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом |
узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, |
како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p |
е надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} |
пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала |
покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно заврши |
ју, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и д |
леда значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа |
тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту п |
ив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом |
ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да прили |
— упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да |
>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кир |
рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — |
уги пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> < |
паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радој |
те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одл |
па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p |
дика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — |
ило помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окре |
<p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо |
там тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако |
вак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унес |
ра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти |
лепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то нека |
је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се |
и имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p |
— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра |
pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете |
>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и зд |
асан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан с |
поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребаци |
идети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча. |
из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их |
противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само |
> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће |
аво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> св |
Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем |
ри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само т |
ете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, |
још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам |
уштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па |
ако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора |
а за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да |
шљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, |
даде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се |
у учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p |
и он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и |
ао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и |
тине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом нас |
попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по д |
ном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума |
своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и нај |
учна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода госпо |
штећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са |
рно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до ње |
S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо с |
агњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па од |
најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} |
сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далек |
, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна с |
о деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановић |
два виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Сим |
а у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код |
оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да |
i>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ј |
да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћућ |
ивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он ј |
p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тр |
ек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p> |
ишта видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" / |
о сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успу |
<p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личн |
м, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим. |
рнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} |
чи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разум |
што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него |
е скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се нап |
ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па не |
ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело |
а том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, |
ћка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и |
пак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад т |
селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник |
рошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није см |
леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало |
сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Д |
амо лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме |
у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> < |
е то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатер |
естан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу п |
нако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, |
и то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрах |
сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље |
, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће |
здинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у п |
ан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пако |
једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ |
која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, н |
етири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дер |
да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој. |
врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, бр |
ако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте |
ије реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после јо |
S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа др |
и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, как |
<pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у ин |
главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има |
је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како |
и да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете |
То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са де |
раграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гр |
па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побе |
њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва |
аза, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је с |
загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!< |
ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дет |
Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</ |
о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> <div |
с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женс |
ано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџиј |
а Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве з |
, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! |
ући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им |
у сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне пар |
ојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи с |
управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то |
кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> |
ар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то |
/p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да п |
и сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> < |
утило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљи |
нице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара. |
о и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче изба |
па-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се |
чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. |
и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеш |
ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ства |
им мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на < |
а лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата |
а држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вел |
вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет д |
којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан |
е увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друш |
} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у |
и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олта |
а зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Ме |
узећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, види |
ку или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да о |
нијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очиг |
казати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао м |
исивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној |
сајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи св |
} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удов |
то су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео |
ва!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умре |
ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, |
лу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из про |
дник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „С |
з нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — |
дици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље |
месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p |
, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он |
је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост |
удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар н |
а ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} |
ше сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то |
ла насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и а |
ко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови |
последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога ром |
м гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика |
једно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже |
тави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим |
аман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то п |
попадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колик |
ава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед т |
сприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је на |
душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети |
велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на |
пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде |
бећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрх |
ниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, |
</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабо |
враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одсл |
а да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му конд |
а.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнул |
це, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ |
о упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би |
ретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да |
, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се диг |
седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крманс |
лио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумиц |
као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, т |
ло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме т |
ман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, |
мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана |
ан одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седн |
е послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише прос |
нференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити |
, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привр |
му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи |
ад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То |
и требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ пос |
цило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да ид |
у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У т |
м ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни |
сиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст кој |
али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се се |
о, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет вр |
а слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за кој |
ви механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— |
и ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам |
А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је л |
о.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију |
’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} |
о вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поно |
каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница превр |
<p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем |
дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо г |
о обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да н |
нка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна |
ј је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја |
ој један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би |
прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А гос |
о као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води де |
сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџет |
увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту |
лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — нас |
удо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте с |
тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је |
кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у н |
.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пр |
> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула п |
ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, |
p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако |
p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па |
да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{ |
окуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави |
же се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били н |
стима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упи |
> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> < |
нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу |
трати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Ј |
вно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Ел |
<p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби там |
тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, и |
е свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости г |
рађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисл |
свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихо |
насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, |
ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце к |
рипита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељ |
користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти |
те.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> |
ио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не |
, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и пантал |
p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то д |
пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад г |
Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога да |
рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви к |
да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, |
> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у |
ко штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери д |
ох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</ |
љиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро ум |
знавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум св |
у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже м |
ађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отера |
мојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па д |
ко ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, ве |
на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бу |
дносећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — |
на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, п |
моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{ |
ду.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесит |
је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече т |
, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки поса |
аоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају |
или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се |
али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили |
повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле д |
на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао ше |
илија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.< |
>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник от |
измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна |
ешење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и уз |
ључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</ |
ута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не свр |
звинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељ |
ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети к |
ди адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то |
а, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роман |
т бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва |
је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{ |
месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго тра |
н месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, |
е, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или д |
ђе прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје сред |
n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али |
двоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остад |
ва конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог б |
рад да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају наш |
еторице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај о |
ш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући н |
/p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно д |
p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након |
да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферат |
е сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, д |
p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту ц |
ећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог |
евно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују ш |
м музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то ча |
а изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из со |
рењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једн |
кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — |
по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па |
м разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душман |
/p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се к |
се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића |
се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега о |
<p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на |
Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балка |
ни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само ј |
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опрост |
е још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде д |
а и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне ње |
гра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије |
еданпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору |
је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу |
свим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањ |
та је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је |
оспођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно гос |
болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звон |
Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешн |
>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним ј |
крено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак |
поје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња |
првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног д |
атраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмањ |
енат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа д |
вио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгу |
да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграф |
ли се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> |
ину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" |
— а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каж |
ао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, зав |
n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само |
п <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} |
се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начел |
Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>: |
— настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали |
врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете |
да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — бл |
тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у |
д вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој из |
ну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, |
могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наго |
у ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа исп |
ира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он ч |
шевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а |
и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је поне |
е јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на гор |
нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, |
ше сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са прв |
оно решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> < |
ешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао |
ки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је да |
а века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како |
не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозг |
је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једа |
S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост |
<p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео сво |
ожише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не |
идиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бр |
авиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си |
и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа п |
он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била д |
си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p |
а, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi |
акојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав р |
<p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути с |
и’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко з |
подине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненад |
лаву кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дару |
је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каж |
з нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према |
влије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, д |
како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја пре |
јраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало |
ана пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут |
о, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> < |
ног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се пр |
дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа л |
осле, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л |
те ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, с |
а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављу |
р и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је |
давајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држа |
ојим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у |
о?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти |
на човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола |
ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, а |
ца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебо |
ра, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на пам |
динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те при |
па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти д |
На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, |
о да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некак |
ј Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Ма |
трнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га |
ој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету преба |
са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат п |
и члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да н |
ила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.< |
м убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да |
изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво |
ажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за |
е код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљ |
>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћа |
и сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> < |
тину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана |
пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамен |
коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) |
уда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то т |
ео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну ку |
наш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, |
ко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу |
Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који нос |
уштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се |
} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p> |
ита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одг |
би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дет |
тремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да |
.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Е |
тике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва |
души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Не |
ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, |
ци која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних др |
рисуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој г |
.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и д |
оворише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да н |
ка.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је р |
хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроб |
ВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне п |
че!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — згран |
Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{ |
говим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вра |
сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радо |
Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то |
оба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, |
аном.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, к |
ам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта |
ио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, з |
ји се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога дај |
ло толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Та |
„Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше с |
д је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби |
роучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најза |
отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет им |
пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао који |
до моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, |
бе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног |
ари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу |
ољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек з |
вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запр |
памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са ко |
та ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добит |
b n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно д |
еде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав пис |
зближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доб |
јвише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови! |
егово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета ш |
анталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на но |
иваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учите |
се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо иш |
е слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>На |
ти по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као |
а Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као о |
ви.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а |
, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> |
етка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по с |
ого труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочи |
ити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врл |
хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити |
откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p |
авитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешн |
гађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То |
затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најз |
} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука |
а не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена |
, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одг |
p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, |
снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно |
То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин |
е крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћат |
та да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избега |
се.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензи |
би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са на |
дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет ј |
з двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но прем |
<pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може млад |
иковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најле |
оспођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Кале |
нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повије |
збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјав |
је љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити ка |
{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречи |
е бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му |
што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију |
>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љуб |
или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу ко |
ово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Р |
ер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, |
ку и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити панси |
ећ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он ј |
асно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више |
творити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао упра |
раз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од |
Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета |
ни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, чо |
даде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав |
који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и |
вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну |
длогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикам |
овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и са |
за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је у |
т да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господи |
жи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на |
кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вел |
м и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Ј |
јатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме ј |
осио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако је |
рестрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p |
и из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће |
е мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам не |
мам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да |
будим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све |
ти, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може |
бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, |
расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам с |
а сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели |
ен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да по |
ви, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућ |
пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ам |
ад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} |
тник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мал |
уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп пр |
парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање и |
естричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лиц |
е раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако д |
војој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам |
невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болеста |
n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — б |
да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама б |
љунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио |
p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а |
>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како |
прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не за |
да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теб |
ано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p> |
еститао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак |
} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберциг |
олит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, д |
пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дот |
да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне |
пање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, ш |
нца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па к |
ова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја м |
да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли |
и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођо |
то више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, примети |
те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити г |
p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — |
овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </ |
се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде ка |
а кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са ме |
, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да |
<p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико м |
госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој. |
роши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло ј |
в, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у суд |
а се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором л |
вари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — пр |
{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, ко |
х: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао |
ио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим |
чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се при |
на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68 |
маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он ре |
/> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша |
ога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више |
Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин |
ечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на сто |
још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети |
е у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> |
још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Ф |
ква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дот |
е управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хте |
S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p |
је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где с |
ао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p> |
о се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} |
пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> |
а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p |
дносеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> |
езброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о с |
било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су |
азговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да |
е мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и к |
да тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, |
ги пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се |
непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један |
, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник |
у.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пу |
арија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насм |
тити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне веч |
ј предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Преле |
чи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најп |
т најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капет |
p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</ |
у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— |
већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли он |
а запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p> |
капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају |
ти.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим |
сет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели о |
све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима ј |
ријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застира |
увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао по |
љао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која б |
ју о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика |
менту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим ос |
е што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се п |
То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да гов |
ане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је г |
.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и ј |
е у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки мест |
готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви |
мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пође |
ни”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио с |
сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , |
иле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чаш |
е, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а |
ромумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велик |
Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем |
о, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде |
о тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се сп |
шања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</ |
јаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у пр |
азите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је |
ше никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, |
аздарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, |
авом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек |
све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар |
/p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.< |
ма и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треб |
ске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганск |
еца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога обр |
п, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе с |
би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није |
би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Л |
, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да |
у се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му и |
пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић пр |
ојачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је би |
е ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увре |
ати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па |
анцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да ш |
и се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој |
ичао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко сме |
аван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам |
ваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А |
/p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни уда |
ња одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред онолики |
ћан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и |
и превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се км |
а с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.< |
> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва. |
ти у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам пр |
и Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе |
в’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да м |
м да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то |
морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и |
етири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.< |
питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> < |
управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто ду |
а и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињав |
догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне но |
после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — п |
<p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па |
могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, о |
риметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о том |
ила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозн |
викује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за о |
кав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држ |
мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, |
ваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> |
добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свог |
употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како ј |
ца, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављ |
и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим с |
дије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то реч |
а време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толи |
оспа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми. |
, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити о |
о наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатн |
да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска ф |
његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новац |
месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се р |
кад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су |
зић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где |
представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић |
и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дођ |
њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде |
сти.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђош |
i>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег |
ли о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он |
пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћ |
S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућа |
ући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је п |
па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје К |
дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па ос |
} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се у |
на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г |
он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— |
ема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак посл |
уге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког |
породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да |
пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповетка |
<p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету. |
а имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет |
окат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да |
их израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, коли |
а у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не са |
овек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасни |
сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. нач |
главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он |
а.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, поз |
р нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпи |
е појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има |
биља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му |
донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева р |
амо по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и ка |
сом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше д |
е са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S |
а да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, |
тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Пе |
аљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко |
да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што |
ије било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухв |
нам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да |
ерспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, к |
како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана п |
у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. |
где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамље |
о прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га |
са не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше |
параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што |
у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић н |
м као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нит |
прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој о |
аљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> |
лакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку |
— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја |
ло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубил |
сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју |
очну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и бри |
Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> |
они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на |
ко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усавету |
гнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да |
иви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко н |
има и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако |
есно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме |
Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је ба |
кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пи |
јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје на |
ветској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, ко |
ња признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да |
а Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кр |
х жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу |
а њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је за |
ико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ |
а — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, |
> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла |
> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их |
раза, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш |
но је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквен |
је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је |
ионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, |
/p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не зна |
о проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то |
p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже |
увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је ле |
то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из |
веном наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је |
егла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужн |
у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио ср |
Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на велико |
ила уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њ |
м грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађан |
тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како |
амртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако |
ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што јед |
а у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен |
наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад |
чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срик |
ћанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини |
ај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару |
лом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли госп |
или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је |
ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, з |
о што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвику |
припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тр |
те слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда ст |
овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ств |
е са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: же |
неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако |
а била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у он |
розоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега |
е собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана |
в-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће |
вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не |
.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџија |
не, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре нег |
ца позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих п |
„Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у ц |
рекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> < |
се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналаз |
ла сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} |
о, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се |
и, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме |
арски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} |
ју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се го |
и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојнико |
у ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа М |
је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напуст |
p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на |
>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари св |
p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на |
вани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у |
бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вел |
е: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људ |
/> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који |
з Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда с |
ћну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да |
учајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ве |
ве чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није н |
човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нис |
очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи. |
мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} |
та опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку |
че које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> |
зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Лен |
о цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, как |
попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџи |
а?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као нару |
<p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дво |
је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што |
име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих” |
ван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер |
вице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека |
сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, |
д раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се |
Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жен |
о сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно! |
е на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она ост |
часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и п |
и дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.< |
рочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p> |
шених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта. |
д мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигош |
а се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили |
параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, н |
бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је гор |
унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест |
— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, о |
пштине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо |
увици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и |
<p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра |
.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па испр |
.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну |
и о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, |
диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњав |
могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јер |
> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи |
по казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали |
у две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној меха |
а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хо |
Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да траж |
и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно |
нај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Сина |
му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га |
ало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: |
змувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекас |
Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право |
жила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са |
о не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наден |
у да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} |
дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ј |
ико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на |
што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судни |
ош врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. |
ише помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, т |
ише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако |
Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парни |
ину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, |
се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилого |
нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад |
е.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата |
љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капета |
а време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, |
ар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како |
је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радој |
следства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па диг |
коме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n= |
ога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете к |
— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди |
капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одеље |
ља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p |
Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак |
S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи ј |
његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој г |
ђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p |
е.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам пра |
кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, прем |
/p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архи |
одинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне д |
ји Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.< |
дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што |
акони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> |
а — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у |
манска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.< |
жени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при и |
те, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, к |
ма свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се п |
— право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку ком |
ве поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одли |
дитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је |
Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— |
ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; з |
јући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикн |
трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} |
одаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну |
ма, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не |
дна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна шт |
ежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлова |
одсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске |
ељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло фин |
ете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини г |
ну да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цел |
е имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад |
а Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце |
ад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <p |
ичици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Ни |
слов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</ |
ећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је |
едајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи |
ти.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радоз |
о га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо нев |
е сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ст |
може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то пог |
подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није |
сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара |
све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у |
азивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза |
d>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у мом |
"246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При т |
а даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, |
? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се |
ти да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p> |
иком спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, прес |
p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; сви |
аш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p |
о му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала |
о, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никак |
кант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме |
јета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје |
.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнич |
<p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на |
виром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги |
у Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне ма |
ни је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, |
ричао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по |
и су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је |
, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је |
дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја |
! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећ |
читељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа |
есвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пе |
акав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме в |
вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, к |
а им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о т |
глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други ј |
аље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате |
ав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили ст |
су крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је |
промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигу |
управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к |
к даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" |
га на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен чове |
што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмо |
пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз |
ки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да преж |
о пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као |
што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза миро |
одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Осто |
неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је |
олико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, |
аја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; чит |
, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из П |
омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну служб |
о сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нароч |
шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колик |
га разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога поп |
же, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој |
је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, к |
мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности не |
а Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као |
ђа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак |
мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како |
авњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне |
а окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла вра |
могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а |
ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остат |
е Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет усп |
мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвока |
та Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се в |
и га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповер |
зната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку |
пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једног |
усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпо |
ед његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p> |
и чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му |
тски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Нем |
ан, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештени |
зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром |
на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге |
им још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Том |
таде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт- |
и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време |
дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прв |
којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачар |
беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине п |
ва.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних |
>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам |
отел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме ј |
то ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а |
и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете. |
на, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код |
ијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, п |
д се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав з |
<hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се |
} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} См |
ао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору |
кџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја |
ара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:< |
нице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, дос |
препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — |
S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Оста |
сао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> |
је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд |
штина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету |
штина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћа |
ала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према с |
ном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" |
ело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је бил |
дисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи н |
ође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} |
тана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то у |
о ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Авр |
ишћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, дод |
у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Оста |
Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад ј |
писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко с |
колачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због |
тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко |
ући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село |
ога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорн |
>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> < |
а и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запреп |
ем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече д |
риликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се бу |
а се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под |
таде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону вели |
ишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је у |
век врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова ком |
о му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од |
ако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она |
— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завр |
држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубав |
макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својо |
вљао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно |
де се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Т |
р у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај поз |
гледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео ј |
на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим т |
друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом су |
} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешни |
онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господ |
стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> < |
т.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмр |
еограда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешач |
а диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, б |
енутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Т |
е тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветит |
томе лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао о |
ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p> |
та вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Им |
/p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћа |
Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био ј |
p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донес |
ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом. |
, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели пи |
о да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћат |
ad> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га прос |
кајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште с |
д је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> < |
а о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање б |
му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угле |
огло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се |
ш носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојнико |
ead> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци |
или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.< |
одило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све нево |
вади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио. |
сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и |
хочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима поз |
о срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпо |
ала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчето |
оји се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад ј |
е последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазит |
црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају пр |
душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има т |
по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџи |
севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како |
динама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе |
p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лак |
ла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, ко |
н чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају |
ао своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p |
> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто |
што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — |
обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ј |
дан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, са |
се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а поп |
осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно |
јпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и |
сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од ш |
ке хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разор |
p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали |
ом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фа |
бре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме |
ију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој |
Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онд |
— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као |
е мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо св |
уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на врати |
та више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако |
у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже м |
апијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших сам |
ом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други н |
<title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку |
и.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се т |
чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n=" |
намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је |
једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што тр |
би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим л |
направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као |
мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за |
оучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се |
на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у |
и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и о |
одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако са |
Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вече |
ечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита заг |
небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, |
ући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што |
у у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> |
и се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде |
стина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шар |
Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да |
а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима ви |
укџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слуша |
аграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрест |
ег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако с |
нтригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он ис |
е се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише |
испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, а |
да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пре |
ма господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подр |
и, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div |
т:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због |
пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан |
ог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза доб |
тиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, |
у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, |
и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа |
, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонов |
ће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће с |
вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у у |
и му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде |
Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не |
јбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој |
дан огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне |
ина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је теш |
ине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово ј |
ости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Та |
д смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто ни |
ти и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:< |
је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, |
S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— |
ако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, |
> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви ка |
лико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна |
ка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је |
овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности |
пођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, к |
бруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике и |
сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с |
отичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакш |
ога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} |
> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати пр |
и спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ дема |
дски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је ч |
-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, |
кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви св |
ј историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим |
> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестог |
јој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима |
мана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да |
оја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> < |
оженоме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине |
еници у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникин |
ход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима так |
дости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пако |
</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује н |
сподине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, |
о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао |
ља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека д |
оцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз за |
лушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то |
уштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред |
це у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци |
После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, |
/> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако пам |
ћи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже |
<p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се |
рави тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су са |
ку као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стад |
се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту ск |
ише ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишт |
ахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друш |
м се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и а |
те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао |
нџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгр |
ти како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што |
а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме к |
следња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p |
била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ |
Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само |
у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зо |
азало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло |
лу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што |
о ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој |
азове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на |
прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према т |
упан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он рад |
p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин |
овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му |
ку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцел |
собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да г |
да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би |
исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе |
али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким |
м лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет |
ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, |
чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је из |
ју сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — г |
и отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг и |
ма како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</ |
ва односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од б |
м ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме дру |
хода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у дл |
се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши |
е жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа |
а полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обича |
сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаж |
ћи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од |
држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} |
прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на |
т Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи |
овица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, и |
би у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тим |
ко даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} |
е подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Ос |
м најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам |
>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био |
Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Вас |
ика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, от |
асто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, |
е да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то |
слеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Т |
ле четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и |
купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, о |
двокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску |
ферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саоп |
т за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе |
аходче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> |
живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да до |
едра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може |
хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црк |
било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот |
одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, гос |
учаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— П |
раду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и о |
вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти и |
ћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова |
ти да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, |
/> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му пан |
а пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешни |
ика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом. |
едео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и до |
ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прош |
е знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: |
Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошт |
папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од в |
Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче с |
дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но ш |
почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце б |
вори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским |
је више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, за |
е право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столиц |
не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је стро |
илеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у нек |
даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало |
о одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p> |
свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак пр |
е на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је |
а да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажн |
еробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заје |
ао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са ј |
„А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</ |
овори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија ниј |
него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несре |
ам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опрост |
а свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пр |
едљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебат |
ео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је уме |
креност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и опш |
во очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава ј |
p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога |
<p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у |
> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, зн |
могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да отку |
<p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако |
е јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Неде |
к!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>П |
после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказ |
имо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</ |
дају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим |
е замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— |
pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, а |
је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозб |
ак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p |
м.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и |
највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин |
естамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две |
{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} |
сплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и ње |
ома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му орос |
уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја |
мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу |
шки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме жур |
ека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p |
е да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у |
е једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али |
та натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што ј |
ндидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} |
ним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена к |
а и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} |
Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, |
власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га |
{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он |
н је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџ |
навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га |
још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Б |
тпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</ |
неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин наче |
инута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим |
д у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конф |
олећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, он |
есити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров. |
<hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, бић |
еданпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Пок |
го ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да |
тељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао |
р ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма ка |
> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>П |
ш у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики праз |
слова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала |
шти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па |
уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једи |
им друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи од |
ри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није |
радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута |
ведао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства |
мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb |
диста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији п |
, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћа |
ци Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види |
> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p |
— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да |
дличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, |
са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Сл |
знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем су |
једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад т |
ица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" |
.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депута |
p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> < |
крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати |
а мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш |
што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била ов |
талом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је њег |
та; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је траж |
ене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слуш |
а?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари нек |
си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да т |
покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да |
, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша |
г врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p |
="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек зн |
е да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и дру |
се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више |
кад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је и |
би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин С |
p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све д |
се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа |
<p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми ч |
добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети к |
тру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе зем |
S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога до |
о трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек |
Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет по |
} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, |
ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право |
ега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је д |
>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито и |
ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно |
а сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за м |
и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну в |
би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти |
агајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. |
ња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ра |
те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ниш |
</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и |
к.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме |
оспођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замол |
ично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из ск |
мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, на |
i>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S |
други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И |
p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не |
се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва мом |
ке, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и пра |
ко мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не в |
стиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кућ |
ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се м |
авде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет о |
дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће м |
тила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича |
а на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и х |
стике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, |
еке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, отка |
ви, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и |
и морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овак |
зо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p> |
да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су |
се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попади |
ше се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, деде |
да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би м |
ви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се ј |
говор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихв |
олико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето |
ви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети не |
но сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћ |
да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја |
покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из ч |
ђе свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем ш |
дна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштв |
х наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву |
а.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни д |
претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно |
/> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па зати |
одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} |
.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S |
м, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што |
мех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{ |
ти без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовањ |
а ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Нек |
е такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.< |
p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му |
се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у ш |
те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! |
не да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погреш |
вони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда ро |
нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глуми |
<p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете |
у представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема |
ет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не |
чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима |
смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> |
Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спуст |
p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капет |
зађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда мо |
и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појм |
ега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шес |
м и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спаз |
е он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> |
т и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућан |
кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натр |
ивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находча |
или, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази п |
кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> |
е да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука п |
је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном пита |
у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, н |
pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте љ |
окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кима |
, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јо |
и у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај п |
ај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да |
<p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно |
и разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један бо |
о, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> |
, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полица |
ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други |
! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— |
Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пр |
подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Прек |
атили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.< |
?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове после |
ди и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изја |
нуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, |
се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли |
ек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сут |
и заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> < |
сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига |
ре главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уј |
о је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски о |
ојешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благ |
ниту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је |
то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо |
на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло с |
дношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, |
Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p |
којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter |
мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се по |
што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље |
нцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа |
{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито ист |
јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Кр |
ако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају |
омана?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни |
штва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да с |
.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста |
е?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би |
затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Нед |
акију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли |
, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још ка |
и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А к |
недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики г |
да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци |
елника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у прво |
ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Саз |
<hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та р |
а, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове гла |
Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о с |
д, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћут |
ена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нест |
сом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то |
ни и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зат |
ква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Ј |
пко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161 |
у се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и |
шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе |
вом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа |
ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите пис |
p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изн |
ем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, |
дне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се |
се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као з |
ема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бр |
и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цел |
г, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то |
јно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом р |
једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} |
најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак по |
угу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини ш |
едељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и |
н, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се |
да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђ |
едва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручј |
касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино зб |
ти у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Д |
параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећају |
ли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пут |
годно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.< |
ваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зи |
тенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S |
против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац |
друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко |
ражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон ј |
>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није н |
лавној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се ниј |
мин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да |
терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савес |
и на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила |
пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беш |
и, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на др |
у петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се та |
је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Пе |
да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у поче |
је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто мес |
ла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање в |
досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Бог |
о, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истр |
згледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као |
те тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекциј |
на погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве |
е радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике. |
длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа п |
у се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црн |
е врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта |
ам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче |
троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него |
ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није мо |
<p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење те |
разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нис |
, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" / |
ар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово |
нати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пр |
један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друш |
е, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А к |
учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин С |
.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих |
о би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубок |
ебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља д |
</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде докт |
ете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још в |
p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> |
ру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима пов |
<p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину |
није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућ |
оклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових |
нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, п |
е.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребн |
длог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи |
прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у |
ржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима |
кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље ост |
ре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само м |
ели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја |
учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, од |
била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза до |
коликих говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло присту |
и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад т |
и у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ |
емпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; |
родавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прих |
овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабе |
ја улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је |
ан односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да |
а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд |
кант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да и |
рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме м |
— вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не п |
гова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „ |
ин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала нека |
спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде |
бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да с |
у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што и |
ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и |
господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, |
привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу пр |
и и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изаб |
у помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон к |
што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p |
на ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој |
еринске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година |
ненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја н |
кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да |
млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора |
уђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвок |
.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш р |
оји не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим број |
е.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се |
не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланов |
ао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је д |
> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђа |
авле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једн |
ше никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућа |
опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и |
м и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и и |
ше један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те неде |
је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то |
застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, |
чам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја са |
/p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајућ |
л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа |
е, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она |
амна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру |
а на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је |
ој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Бо |
глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; ка |
асположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао |
после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како озној |
моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на ме |
мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме ожени |
м браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p |
вуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је п |
пу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p> |
е руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер м |
оклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p |
сподњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије к |
по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да |
тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра |
.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу б |
иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стр |
ад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у |
е поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су |
их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме |
а храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашањ |
а једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поно |
рекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога виш |
уљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и |
/p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реш |
а Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} |
коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадиј |
а једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београ |
брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику п |
су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нис |
га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у |
не, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину к |
е кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То ј |
антији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио ти |
куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговор |
— збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, из |
бљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да ј |
генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" / |
ици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да |
И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензацион |
ходчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и |
и да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, уве |
ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би м |
громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежни |
у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није |
јаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене ил |
</head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити |
јком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} |
> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Т |
прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допада |
чешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова |
сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} А |
га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> |
лева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Мил |
навао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у |
hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију ул |
ће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је зав |
е гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећ |
стало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, |
<hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} |
а Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не ма |
а </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши да |
каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и |
очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шешир |
х речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} По |
си знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, поп |
еш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар зак |
Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д* |
одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав |
напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p |
а романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” |
по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење |
озната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђе |
> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде је |
вијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> |
може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и ј |
сићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је св |
на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да |
ах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="2 |
/p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први ма |
ајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао је |
ље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен с |
а којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да |
>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околно |
ебијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће |
ђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко гла |
игант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла |
дњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где |
е, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166 |
нтриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— |
ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави |
уштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељк |
додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него тво |
пак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p |
одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огла |
утра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледа |
кнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као је |
ад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, гд |
сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необич |
формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиро |
ој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем так |
Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижи |
е такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка |
корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у |
Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете |
и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из срез |
то смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорил |
мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” |
о, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да |
у, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им |
свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако |
оше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо |
о закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини |
ми комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са |
ије попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из |
рочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест |
<p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћ |
вим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, |
сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју |
пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене |
прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и кра |
да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:< |
уске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; |
а у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и |
нашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако пред |
ај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер |
петан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се |
се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легн |
чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> |
е се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога сто |
ла Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Ва |
му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег в |
p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово бе |
би!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже |
је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет |
у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу |
а, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, к |
ст, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт шт |
а попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанп |
штује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју |
бу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо |
гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај |
Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Р |
е окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Са |
ом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — др |
етом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза |
ђе за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао ко |
м предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци |
ама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, наст |
иде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p |
спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је |
мо што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у |
куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требал |
је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажит |
крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механ |
цит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, така |
е кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, |
исам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</ |
ац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му л |
ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда смета |
узика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још |
то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и |
откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто |
> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признад |
ву у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, |
па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са ту |
је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђ |
и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим |
чења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили |
у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељкови |
о беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ ст |
тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу |
и и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмет |
лиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у |
уди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S |
и главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на с |
полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах на |
бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твој |
!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: |
на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила |
ма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја |
p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Ј |
о кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и к |
кругла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену кр |
упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборави |
о.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} |
е узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче |
за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да |
е велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф тр |
у будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за сваг |
>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мор |
у.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом |
во ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман |
чи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> |
не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ |
ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори |
/p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и поз |
пођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} |
ћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Од |
иде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и дад |
м се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове од |
ас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се |
ђоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седни |
ајпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу |
зговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменито |
ило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би м |
ађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из |
за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жан |
и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, |
аш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за |
му и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, |
<p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и к |
игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер |
ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испрати |
ирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се |
е разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестам |
Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да ов |
нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно |
је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а |
урци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру |
оносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „је |
и уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин С |
бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи ка |
ије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила |
> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ |
а се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им |
е љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ уз |
је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и са |
ставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чв |
ешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска так |
и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он изва |
убомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек бо |
добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; н |
а, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, м |
о се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} |
еселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с пр |
згледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила |
елепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику д |
ао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па |
у дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задр |
којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но |
ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, ви |
Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> |
по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Ст |
> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је пренос |
и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у ка |
л’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, ал |
p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како |
ана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлеп |
које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је гот |
ерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва |
:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грех |
ра! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако прек |
да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку |
.” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те па |
о предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309 |
зненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head |
његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi |
стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> < |
авни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послуже |
сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно |
еђу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка |
а сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја пониз |
оме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици го |
е онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што |
као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када |
а на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође дов |
истарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја н |
у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева ј |
збија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што- |
е Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома |
у искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удови |
е једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Е |
жби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и о |
кнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гој |
трпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, |
ној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n= |
збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова |
{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p |
тао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.< |
ше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, |
о још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двој |
ли на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бин |
господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> |
без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чи |
тао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју |
у, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побе |
то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p |
ави читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила ста |
у је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Рад |
ђа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те м |
розор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући |
ин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, н |
к донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски |
на у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било д |
злози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем |
це већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58 |
други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло леп |
, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се ње |
Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у наро |
озна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> |
га ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напр |
На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смел |
куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мисли |
стави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} |
потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једн |
људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је |
гом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место а |
ао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад |
="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, сед |
не?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ов |
одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к |
пођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разгово |
укне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на |
е не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, ш |
има и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те ниј |
акосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и наст |
тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан |
илиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара |
није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући |
ачки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњос |
што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога |
равиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> |
исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p> |
џије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашени |
ослати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</ |
то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћ |
ило је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћ |
p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете |
ило Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Е |
head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p |
е родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са пок |
е обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> |
то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p |
једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од |
башурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са |
дна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. |
озната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај |
аксимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедач |
од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколи |
дружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и |
а каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— |
имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мо |
да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?< |
у била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним см |
човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви |
тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општи |
уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, не |
овија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика |
диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са ч |
.</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, |
о даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.< |
кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али н |
в човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воде |
схладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је |
или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских ш |
<p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама |
хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетан |
дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема глав |
за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад из |
толом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног |
67" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне реч |
још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једн |
и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, |
а кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен |
ема попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> |
ледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на п |
о.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину |
момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође |
152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамн |
сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко мес |
механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да |
вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротиц |
о власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским у |
еру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинити |
под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу |
на.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и ни |
и због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у |
акле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога с |
а одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни |
бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> < |
преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту. |
анима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ |
се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због к |
ила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професо |
а одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз |
екарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То |
што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин |
им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола о |
ин умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих с |
оја је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <p |
то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може кап |
радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавањ |
ц, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — |
ну кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комш |
ио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним |
е већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће. |
и да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се и |
и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди муш |
ављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и на |
Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у |
pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења и |
извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамно |
он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са кр |
.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живк |
д крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепа |
дер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете |
На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На |
ике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цел |
ан почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам плам |
<p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у |
која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво о |
у ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „ин |
/p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му не |
приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му |
а дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Н |
n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозо |
о велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А |
е, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узм |
црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прек |
оворио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још н |
дисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како ј |
м састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах из |
тамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S |
ад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и сва |
ио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле с |
оја отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жен |
сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прич |
п, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Пр |
па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш |
свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућ |
им поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му не |
им Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му |
</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не мож |
као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам наста |
че са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под |
а.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му об |
цу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, к |
ако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, моли |
а.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја н |
не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се |
, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по |
вара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музи |
е убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад |
ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорниц |
кривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек |
</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све |
им мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једин |
ћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме нећ |
> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! |
још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобаја |
руга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једн |
м реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као свом |
свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта су |
а Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</ |
трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толи |
ељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за ув |
енитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви |
у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се деси |
уги <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; до |
да по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти м |
д очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину |
— рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?< |
едним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и теста |
г крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио |
p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам |
а нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким |
/> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се |
да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну |
ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупн |
РИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не сед |
анова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На т |
ест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тим |
једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за |
овом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то м |
ећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— П |
ући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како |
осио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то к |
о, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђ |
оћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, д |
а дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка |
ли му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</ |
човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — ве |
аже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћа |
воја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шес |
роста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, пр |
ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> |
p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, нада |
ислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му |
зао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном ре |
и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — |
” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова |
се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата |
ају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да |
отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођиц |
фанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут д |
броја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донес |
да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, у |
добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме т |
"61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вр |
антов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи греш |
ебру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под ман |
сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се диго |
други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би и |
ш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни |
<p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени |
мо пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред пл |
џија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> |
месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којо |
времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још |
есет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>К |
а добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у |
о варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви чет |
и се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, |
а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекн |
него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се |
И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да |
пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним |
сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева |
пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још |
ородио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да |
е.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше |
сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Том |
, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га |
где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Нем |
прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>Пос |
мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се |
ова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а |
је управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а |
у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, ис |
жности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Н |
се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један |
није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће |
Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> < |
завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завес |
ченица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измисл |
свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла са |
лемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима |
рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме |
да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је |
е обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталим |
ле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује однос |
то размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао |
ажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ |
како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер |
упним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете |
м се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опро |
звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што се |
ислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину упра |
сту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} |
’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> |
друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та г |
абош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ј |
рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер |
предељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припал |
м хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би пор |
знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за |
тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да прост |
ако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова п |
> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазн |
фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И |
кратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само ни |
ису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах |
ох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натра |
ли да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под |
испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n |
апетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и |
време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих |
и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло |
рити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док |
да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се ни |
где из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло науче |
али су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски са |
ко то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само ис |
даје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ одне |
о учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било с |
држа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} |
знао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви с |
словце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас |
и и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто виш |
ошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, ј |
о трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути |
ем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу рук |
и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда п |
ић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извиру |
<pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и у |
а механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у |
, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима |
аре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана |
та акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Ва |
ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи. |
ка, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> |
>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав |
ћина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, с |
ајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не |
— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја |
>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> |
е.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад |
руштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је з |
еђутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као п |
екла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца |
високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глу |
је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у који |
се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час |
јна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</ |
> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ак |
дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама |
тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се н |
дне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p> |
та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али |
ста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша |
ној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин |
<p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетан |
а ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем к |
рвој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до к |
.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} |
после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и јо |
ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежи |
с и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пре |
ца, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је |
ожете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико и |
, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име ст |
три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде |
акле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда |
d> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то уве |
изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, |
и и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... крев |
н учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да |
. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет |
лепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се сам |
ако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— З |
бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека кој |
ао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих |
убе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак |
а је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једн |
Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, ј |
јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су |
<p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учи |
— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шт |
чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије кој |
</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он пр |
је је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и |
е зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направ |
га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога дете |
ете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p |
тана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследник |
т да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревет |
разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпо |
е читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у се |
ћи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда п |
ска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки г |
</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га |
ош неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирн |
>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писа |
пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кљу |
аци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и об |
љен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнл |
јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ |
, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то и |
мена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници по |
есило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе |
биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет по |
ословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једн |
не биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> |
овучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад |
диста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на ње |
уо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голиц |
остатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта |
ли су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи в |
ручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај мома |
момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у |
е и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и |
седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један ч |
номе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приб |
ад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <p |
у ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по |
и!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Ч |
ји су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својим |
ао и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Пр |
е кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он |
кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре по |
ц саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки |
иста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То |
кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S |
речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изр |
да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да |
и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и доче |
ругаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, |
да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли приста |
<pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је ра |
носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали |
се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове |
е се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па з |
о моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш |
о у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од |
анпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се |
али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не б |
тави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Бо |
вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену |
Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади а |
а месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где на |
<hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</ |
и!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин! |
н!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубља |
<p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</ |
p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао с |
ча.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> < |
ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се |
а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат чо |
едали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> |
е.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одг |
а те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, нег |
о, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно |
суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, при |
анства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење |
ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је о |
и депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар к |
шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те пр |
сватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш с |
тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А |
рме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la"> |
една лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је |
<p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изглед |
и цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз |
аш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успе |
ди Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Пра |
ас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то ник |
капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, |
пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима |
узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да |
своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Н |
p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p> |
предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се дево |
вљује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити |
заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити ха |
а се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професо |
pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико |
млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те сма |
сти, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још зап |
а погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и о |
{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} С |
<hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јес |
романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој гл |
ао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике гро |
ме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нем |
низно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово поз |
брва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штог |
на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окруж |
које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао |
о неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити |
мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље |
даје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, вид |
} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, |
места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, |
, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди |
како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти н |
брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да |
ширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад наста |
баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео |
то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватит |
мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би б |
књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци з |
е напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших |
има потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири |
ешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћ |
Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо |
ра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он |
<p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увиј |
ске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи |
ут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div type="chapt |
главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар |
авир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или |
м да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милев |
— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> < |
S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присут |
себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље т |
<p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p |
уднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно |
и позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брук |
— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га м |
ме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је п |
ијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коле |
с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара |
е? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’о |
весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железниц |
сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p |
ва дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешт |
де даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове |
за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима д |
знало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако н |
ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела и |
, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у њег |
то се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не пого |
формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванза |
се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, |
дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чем |
аде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати |
обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на т |
ете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би о |
у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да |
рна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што |
ђе, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, |
лицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, |
не, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа в |
и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући |
енади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, узда |
зе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти прем |
иња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су о |
ата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци |
даде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Ст |
па како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији тава |
испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском п |
ице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="chapter" xml:id |
капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац ово |
о... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те? |
ало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Ча |
речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра |
па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакост |
, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промисли |
зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар |
/> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш |
ију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пр |
тку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па |
сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац |
да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало пос |
крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вр |
во догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора д |
а Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учит |
ве онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред |
из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је |
ани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друг |
ог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се рав |
ија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво |
ачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ују |
број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и пос |
ао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се р |
р општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Ср |
и честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио. |
шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку верова |
они на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — |
ше, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сук |
она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се н |
Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пи |
то ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, ве |
свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике |
та гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта |
ревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва свој |
ла се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метну |
ковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која с |
Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радој |
ићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у бр |
да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда ма |
нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му |
осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио |
убомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прис |
ећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о гла |
збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико |
<p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p> |
је кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па г |
рштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, из |
S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та пр |
p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божић |
ead> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се |
ЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планин |
услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морал |
не:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог |
премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, ста |
со!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
а и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмев |
то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу бу |
Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</ |
и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце год |
већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то |
и одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и |
привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото |
слушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење |
сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, да |
умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак |
ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити |
дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се ко |
му и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> < |
арају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, п |
већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, и |
ергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из кор |
а то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бит |
а пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети |
иотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се |
подин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допад |
— потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незго |
вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа |
знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p |
не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! |
а.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар |
>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> |
рићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку |
да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај |
hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара.. |
настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, ком |
вините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте |
ене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, ал |
необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу кој |
, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има к |
м мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — |
етак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра? |
мана сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огр |
ве претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина до |
м: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је |
беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова же |
не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин |
ва.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу |
е.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, б |
Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али |
<p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> |
а ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} К |
их; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја ш |
и. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и |
дим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрл |
госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутил |
на зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје |
ш мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који тама |
а, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пре |
и се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадош |
сто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се |
нце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те ут |
пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник! |
се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова |
урао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у |
ам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p |
— находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак |
равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и св |
ожда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Том |
ад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш наро |
! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди |
прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то |
рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих |
ми, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Т |
ата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељ |
p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастук |
и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник |
Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, о |
о никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсел |
> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли |
посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова дух |
ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет |
лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на |
да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; п |
ам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђ |
ове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног п |
тавља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} |
у и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} О |
е!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да с |
али”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци оп |
о биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако веч |
и жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Прав |
по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S |
у само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разу |
ла да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је |
ланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи б |
о није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полици |
о очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима пос |
ује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавал |
рама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декор |
а које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари з |
а никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, т |
оља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, ш |
ака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} П |
> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће т |
њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни |
а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три к |
исав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако н |
са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад |
е, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, к |
и су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... |
не деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у |
цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не мо |
сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Мом |
е то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и заку |
обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на веч |
оде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем же |
ећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више пр |
или.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу |
> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p |
к, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе |
бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање та |
Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јо |
рошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред рек |
ао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, разми |
} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женск |
је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи |
уше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу ма |
него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога |
остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кме |
на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже о |
шао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова |
и зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле ни |
је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из сел |
видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги |
ута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— |
аку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је та |
у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да саб |
логај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућа |
еј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и |
оче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад из |
браз затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој з |
етакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Може |
е!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној де |
ио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа. |
} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и с |
тавила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио |
а побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се |
се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар |
{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и по |
испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учи |
у, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се о |
боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде |
рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија |
один”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој |
се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја |
авом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па |
ш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванае |
ви такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар прев |
један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, ш |
ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалниц |
ци”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песн |
hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, |
pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> |
који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перс |
е и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искре |
а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут ко |
астаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крњ |
осављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене |
о је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{ |
ена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите |
више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај по |
т и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели неш |
ју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено |
ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се ника |
наћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то о |
ге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се |
чима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредај |
и.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврн |
видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се поче |
{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — п |
млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те |
ркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад |
тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење |
овори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде к |
ветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим муж |
о плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну р |
обајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у |
и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци |
код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати |
а га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија |
м и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погл |
мана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне |
прича шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се ј |
његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији |
и дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред |
ој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голиц |
објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} |
у удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајм |
Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га |
ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спаз |
спе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, т |
ељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (по |
дити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће за |
олити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.< |
црвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Ка |
, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо к |
наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који |
?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу |
Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад по |
а с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довик |
нско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензациј |
орити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим пу |
та и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да |
"262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подм |
настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. С |
Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која ј |
ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима од |
онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео ра |
n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без и |
чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло до |
паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку. |
видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, |
ачелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сма |
леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник зва |
з лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није |
b n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има |
р розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди |
/p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задо |
што није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао б |
а, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављ |
лити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, је |
ци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилиј |
намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> |
астави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— |
аја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама гд |
ригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересан |
а жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам ос |
ије се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала |
ествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се мл |
квене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p |
то, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. |
и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, ма |
једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показ |
куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет |
Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваља |
о да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb |
Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше |
здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била |
е.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим |
к почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то |
аша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не приз |
бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да |
најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> |
лосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</ |
’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у |
аставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се дв |
и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и у |
глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S |
едно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо |
часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијо |
на смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири мес |
и:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас виде |
важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам |
јна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам се |
ко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже глав |
ги пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше рук |
пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за у |
већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи |
што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?< |
тало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и ду |
гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из |
о говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих |
вори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогут |
Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— |
ћ претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> |
и</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Шт |
им, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а км |
на није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом |
мерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови приста |
{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, |
ата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јес |
ефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, ми |
во право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детет |
ођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је ње |
S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи |
аст се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена |
<p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слуш |
ставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти по |
че, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то |
>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите |
.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна к |
>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, б |
ом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а о |
— додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је мог |
ба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја ниса |
шт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није |
то је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија |
/p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно и |
кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у со |
може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> |
ј брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту |
у да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп ј |
о је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу мира |
на, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио ц |
вољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и а |
д „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну |
чуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такођ |
удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га з |
/p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат са |
спођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу |
којног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом |
гала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у |
њена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на г |
ј породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много |
немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> |
задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, |
да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и |
дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ст |
пу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка бе |
у Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме |
био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или о |
на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спрема |
узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је п |
аш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које |
се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико ш |
ице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</ |
Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попов |
упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, |
</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p> |
се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом прил |
ај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите |
и, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напусти |
и — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па |
це места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија зб |
а им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утица |
ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и |
родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на |
, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору |
по и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а к |
, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео т |
чи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко |
идесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она |
је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отво |
а Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча |
S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" |
е, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично б |
осподин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима. |
ељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> |
редлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар |
, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име |
за врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле б |
ново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех |
вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасви |
ше насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише |
тојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозо |
вара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И |
<head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје |
а је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! |
и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Т |
е ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} |
неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потп |
:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави |
т:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питањ |
семо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, во |
трошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да |
амо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ов |
огледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознал |
/p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог из |
своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично |
због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Бож |
о прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ |
д на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> |
е, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> < |
цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео по |
поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све |
о поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме |
о поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо |
о поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома изл |
тине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете |
кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком... |
Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер |
госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и гос |
и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из в |
ожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325 |
огословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се пос |
поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, |
пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајн |
>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те оставља |
та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не |
државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на |
ај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, и |
тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опш |
них споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног |
ушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме |
време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! |
реме! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — п |
о има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко |
е не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у сво |
но надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су о |
; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да приста |
ог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади п |
ивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" / |
срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза |
ним чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане пр |
/p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — |
тече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћи |
е их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, |
ину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стру |
пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр. |
од трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а |
оглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би |
аље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p> |
ворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је уп |
оставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано |
и на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то ника |
е он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да |
ј!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома ос |
ли, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима св |
} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, д |
глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа |
емештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне |
а.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му рак |
зике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци пог |
почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало ч |
ти да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кез |
ја ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, т |
и рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога р |
кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се јо |
како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда |
му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни |
походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако с |
к то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> |
наест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S |
лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из бла |
”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чу |
тио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али с |
ањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода ни |
мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране |
ољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, о |
ат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га |
ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа о |
сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} О |
је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту: |
!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} |
у и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право њего |
се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вел |
свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — твр |
то чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У |
ad> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор |
етком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дођ |
b n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и г |
подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете |
ајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао ре |
воју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига |
могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућ |
то није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> < |
аопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете ве |
>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — у |
Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спават |
кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, н |
и на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја |
умрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шве |
писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бо |
ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише о |
сти ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па |
забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељс |
на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор иг |
где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она |
озналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши |
е.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а |
а сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче |
ем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет б |
сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џе |
ору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: |
и сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> |
тада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радој |
нео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушка |
тине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно од |
е утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место |
ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другог |
и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три |
, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p |
а проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те на |
о хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} |
, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали јед |
ју, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на до |
којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кр |
бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практикова |
Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну |
разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове |
лза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за суд |
зује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реф |
орима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине за |
ко чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, |
у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а к |
ој.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин |
ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао |
у сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А т |
Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још би |
ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десил |
аветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно |
о састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на т |
негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас кра |
за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ |
а се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклен |
коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ак |
овог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатино |
ја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те у |
орити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, в |
/hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже |
се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим с |
Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.< |
Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај |
иној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћ |
ше одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Каф |
е изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу с |
етнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, д |
новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим |
да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> |
Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси то |
и треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после н |
м као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља |
роменила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она пр |
се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео |
вим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А до |
Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— |
сподине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим |
р” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадес |
е! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си ве |
тику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту |
на среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову |
е ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватил |
што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излаз |
рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате коли |
ст година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако |
и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била та |
ети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, |
већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити |
ну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природ |
i>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја же |
е, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сут |
он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, в |
у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим |
даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима з |
25" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> |
бе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... к |
управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби п |
адије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, |
кава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто |
није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> |
а, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настав |
То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер б |
ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као св |
у, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ра |
а, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месец |
им у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако |
ва.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима |
м божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њо |
удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да |
ежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље |
му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која с |
ам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{ |
бу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу |
итра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дуб |
еданпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па |
а ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред |
то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право |
чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи пи |
пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.< |
се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпо |
ган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи |
ажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се |
нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час гос |
а ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете ј |
о питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> |
ан мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo vadis</foreig |
{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} |
кругле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној ноз |
и ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „ |
/p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Г |
ли себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је в |
ст месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начи |
вања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала м |
S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин |
ље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога |
стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у |
p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио |
га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да |
енади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је |
јавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као |
бани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и д |
иђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> < |
трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је с |
Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да пр |
задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме ву |
ти се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аник |
обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним |
у је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сва |
ирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један |
p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — |
срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и |
седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</ |
е ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ко |
сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика |
ван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мен |
итељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се |
има, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, ал |
добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах н |
женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да |
причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих сед |
цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у ј |
? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Ра |
, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин |
ће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покрива |
. — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p> |
о ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са |
и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га п |
и сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнае |
ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а |
ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му врат |
рсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на |
огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука кој |
пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шап |
вља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред оч |
ter" xml:id="SRP19021_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> < |
слити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тих |
у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави |
сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</ |
које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме с |
га часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодниј |
голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина. |
како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, |
ста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеш |
ше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па у |
ше благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те |
p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авл |
њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим с |
све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја |
а, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре б |
Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта б |
иге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Деде |
и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она ј |
ад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— |
да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свир |
стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана н |
м радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, г |
Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb |
ац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица |
челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у је |
та жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гроб |
би пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђ |
е претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила |
ди, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="1 |
крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господин |
ежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу |
само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време |
раду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петроле |
е гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући |
истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почет |
ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо ис |
е гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свасти |
младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако |
едседник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му |
раму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и |
а ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која |
седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеш |
ика окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране |
те зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете |
>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p |
одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а о |
жим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добр |
човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на |
ју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе |
, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а |
> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзин |
е послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће г |
а жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтев |
тал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главо |
како лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом |
ћ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће |
м ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче |
е.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пр |
, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и та |
одом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке уд |
а док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, |
, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачк |
а га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заков |
вао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај |
је сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија по |
p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али он |
правник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплауди |
ду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да |
т и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрна |
Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак ј |
Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и |
се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S |
из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је |
незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише |
ом месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви т |
ри!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она |
ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем час |
добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам |
то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп |
шљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима |
в ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се к |
ter" xml:id="SRP19021_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелеп |
id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре м |
id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати |
уки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики с |
<p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи пр |
има и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? |
з ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, к |
трогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са |
е презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стихо |
аске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне |
о седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио вр |
положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да с |
женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем л |
избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Бео |
нка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да п |
је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу |
и кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „ |
вршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова пр |
се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремен |
, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена |
и, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на по |
дидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислит |
хочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одбо |
.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут мог |
вите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њ |
дном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследнос |
изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника |
анови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку |
на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав |
ут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.< |
овну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног |
зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођош |
па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам ј |
.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, |
ену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, п |
ана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец |
е господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин пре |
сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Пр |
који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли м |
а класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарск |
4" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жен |
едној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „ |
ка, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p |
дур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели |
тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прос |
, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна |
Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би |
мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини. |
ачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је |
ри и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је |
адан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне се |
ио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико х |
ним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник |
га романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, |
Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Ј |
А </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, |
има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и ка |
рмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћ |
у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што б |
брао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропу |
ручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако де |
<p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а |
редника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се ки |
це!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар |
<p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да од |
у у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: п |
и, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отиш |
ји да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А |
гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, |
едом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење кап |
е — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не |
у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, |
а га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је п |
лу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп г |
еће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а |
нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулу |
е, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете. |
је, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml: |
устисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви |
роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној |
к и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако |
— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је |
м, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>Пос |
едовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него |
тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаг |
pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си он |
оравио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, |
ешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души и |
разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно |
де кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две годи |
раде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се ј |
е, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, |
ио последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, |
на да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову |
.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! |
апусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто м |
ранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а о |
{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а |
ју са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно и |
те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га д |
албантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је в |
<p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} О |
као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине |
? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као д |
> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте |
="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте |
јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао |
"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка мог |
с, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Км |
оја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p> |
разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све шт |
е.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, нег |
оп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није т |
год моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како |
је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће |
тим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише |
! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — |
очачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кан |
а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</ |
.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше пр |
ног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто |
изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе н |
ар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{ |
а одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} |
донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се деси |
Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p> |
брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим с |
ати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме |
Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао |
ш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица |
лест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а о |
огови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило |
, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратн |
<p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим |
веста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате р |
о Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаест |
ру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти с |
седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша инт |
ма каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— |
на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два |
окатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његово |
ћи, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста |
како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша |
о под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да |
Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају |
ВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у |
избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт су |
уше и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинит |
то грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем |
то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те |
лете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде з |
иштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које |
њу; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да с |
собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и дру |
но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном вас |
едан мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није ни |
не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и |
себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте |
а! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.< |
{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно |
четка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шт |
шара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати п |
види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога в |
главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као |
ео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитањ |
оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво |
састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију п |
уни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о |
се туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би дола |
после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко |
илан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној пу |
м целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би сла |
шевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару г |
ако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и |
ету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} |
авана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се испо |
ких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично |
ја му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут |
6" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну јо |
<p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, беке |
се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у р |
е дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свир |
е цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, |
0" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним |
рестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као |
тере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит |
их <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим п |
да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од наш |
који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној |
ељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац сла |
смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код м |
ена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” |
жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је извод |
.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те |
огу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо |
абоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта |
Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не би |
је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да |
им вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук |
чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети |
p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да |
му држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању ка |
о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га |
кну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госп |
.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да ви |
опадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи |
да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га с |
поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе п |
ад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка ув |
, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> < |
е код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> |
прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и |
е тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не м |
о да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја |
> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Е |
оспа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, |
деју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћ |
, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезањ |
даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно зн |
а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не ок |
ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, |
ани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика |
ка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да |
видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — |
дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај |
твори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Ту |
кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагр |
шио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога ке |
пеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, |
омоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад |
енутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да |
јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не зна |
се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет реч |
з воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се |
ођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих |
сподине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, зве |
а сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огреши |
шио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да др |
свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али вр |
своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштан |
мпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} |
Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пут |
hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi> |
озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар |
аде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb |
прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба т |
лазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој |
и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа М |
p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзм |
Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило |
i>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће д |
и ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</ |
ја у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глав |
p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
ај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки |
викну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође кру |
из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојк |
о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило д |
ада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено |
га романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој |
p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> |
</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ |
злози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погл |
попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој пр |
е, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, н |
укче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових у |
беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, дов |
видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом |
а си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <h |
спао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе С |
си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једно |
— зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петна |
даће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде дол |
цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Ел |
ли Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме |
ли, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље бил |
одсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео м |
е тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, вид |
ћанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова |
Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше |
ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да с |
ало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово! |
е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати |
лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одго |
овек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си |
и и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само пок |
очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" |
ом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло |
p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако. |
срете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, веру |
— поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отв |
сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако |
мо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> |
ем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је |
ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те < |
<p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано |
</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена вол |
, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори |
hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети с |
ели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом тр |
се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај |
а.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постав |
вке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а |
оја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школ |
уци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, п |
јући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не |
отиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је с |
здо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео к |
погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n= |
>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села п |
до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је |
и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита не |
влију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на п |
трпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упут |
упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, |
кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још |
пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем |
ј својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изаз |
а ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти поз |
ше помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — |
се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве |
аво у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чист |
ревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође јо |
којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој сво |
жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога |
та или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнич |
дин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог соп |
одило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак |
авести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и за |
.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је т |
је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему деси |
ајзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прв |
екле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те |
, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{ |
а?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је |
авили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене. |
p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила п |
ва.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и по |
кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Мно |
јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме |
узике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала |
дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ст |
то је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво з |
иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши чове |
доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Профе |
и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће |
е конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само у |
и план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <p |
<p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било |
у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има св |
ама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим в |
све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела |
у тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, |
!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> < |
тседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад |
И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Ка |
или!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је ча |
тседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ |
на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио м |
де бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конф |
ако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и вид |
ајвећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се |
на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је ви |
ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем |
/p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио |
вари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крај |
И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, ка |
е се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је |
з недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </d |
ених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није ни |
ко, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана |
ед судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила д |
пшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, кој |
ајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што |
етну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно веч |
p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и она |
идети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док |
епа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно |
> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске ман |
погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка |
<head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head |
и овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој |
а крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</ |
.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло |
, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку уч |
S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође |
идби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у дла |
да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није ј |
едан „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично с |
ћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га |
ацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо ка |
закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига |
Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> |
шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — |
зике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпу |
не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па |
и љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваш |
Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет |
ам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вел |
и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S |
а.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који |
на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — ве |
ознанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и бог |
..</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усво |
нске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и ње |
ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова |
тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, |
d> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јев |
ајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби |
та ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упо |
и.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо |
>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре |
ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо |
м одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb |
фантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним који |
е отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике о |
али.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим ре |
то молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа ј |
</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То |
кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин- |
ема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга |
увам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као но |
!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа- |
</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрх |
е, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Ка |
добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас |
> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> |
p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одаг |
дњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библ |
ЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Б |
е ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, |
не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у по |
бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ства |
вијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p |
самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па так |
а после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за р |
ца, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је чест |
ену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у пр |
ризна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, |
тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је к |
ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у |
оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Нек |
, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ им |
напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усам |
уђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га бо |
ма, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад ви |
, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне |
ст... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— В |
p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој о |
те ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гле |
очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељкови |
тана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца с |
и силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу сил |
али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана уп |
пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на про |
роз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле |
ао неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. |
конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице р |
утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” кој |
и жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отиш |
оћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице |
целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску кра |
чи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин С |
у дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна дв |
n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или сво |
тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи |
рађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту |
иња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се с |
ји је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усв |
, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску миса |
поче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је |
и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи |
у.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> < |
авнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта д |
м, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витр |
ке вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна ж |
љ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити |
S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се таш |
саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p |
има Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много проби |
итељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео |
<p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на |
је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је в |
ј шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у |
тање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, |
ледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом |
д сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, б |
нати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — сва |
"241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери д |
бља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре |
ренцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој |
ицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, к |
вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму прво |
шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? |
вориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га |
да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер оп |
непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кућ |
кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и |
ој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело |
види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом |
ституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву |
иде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb |
тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој пол |
е Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>У |
ког гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <div type="chapter" xml |
олим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај |
дер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојиц |
пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> |
бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа |
заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот |
становиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никак |
у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале |
тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још |
не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је из |
цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо |
мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцни |
имо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која |
оји је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички |
а заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и |
као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, |
сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — |
Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да |
а глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И |
роменила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</ |
роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} |
заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај б |
доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, |
д пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше. |
како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шиб |
„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими |
од њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, п |
седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао прелом |
ти дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој п |
ареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> |
су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! |
p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гл |
ећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта уз |
трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, ал |
Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи го |
мци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, |
јим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), изво |
Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ј |
/p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи јед |
ипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до речен |
ајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само ре |
овао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту |
и:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла |
мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала гре |
по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено прим |
ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво к |
head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је н |
ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дет |
ње:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу |
је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сироти |
мочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сироти |
е које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — |
рено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" / |
бро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да |
оме селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова |
је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да н |
на и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људ |
на и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људ |
рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} О |
јка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме |
да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке |
: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке |
х чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна о |
а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни |
мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп |
пштина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу |
и кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају |
д у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p> |
ћи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и |
уће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствар |
добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори |
е поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте |
> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), |
разује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> < |
било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да |
Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођош |
То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Ид |
.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће |
о дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, |
ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p> |
’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да |
преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нароч |
подин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је |
ђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет д |
, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне пос |
штење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним т |
ако? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете м |
> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> |
рупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецим |
ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете |
енска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се |
је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг |
хтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или ко |
рецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то |
ева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господин |
ерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у ква |
ш и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико |
са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div ty |
" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставш |
г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам г |
пита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и ни |
државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па ј |
предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних сит |
а не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике. |
тле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод на |
и, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде |
нпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати гор |
вор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по сво |
једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла |
а за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <p |
одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита |
тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још |
в, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у |
а попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрве |
омбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да |
и тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на |
>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад |
ом приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — ре |
ер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> < |
— учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек |
ки.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па с |
, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се |
ме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, |
и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div t |
ре тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Повод |
увати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запе |
е?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је т |
зи, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мис |
во, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И так |
"12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан |
данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић раки |
више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појми |
г разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се за |
...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој в |
ела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућност |
соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке |
ме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео по |
са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа св |
оме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па он |
:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин |
ци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу н |
нате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за |
очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — настав |
е љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз ма |
а му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога т |
ара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p |
ра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> |
Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га сп |
ћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје |
ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића |
т, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде |
ије била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијск |
ао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, гре |
је отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашур |
ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу |
хватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да |
кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити |
а”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога |
Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима заради |
дела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање д |
панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} |
за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада |
ражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је пр |
ови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зат |
да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, |
идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Д |
е његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио с |
подину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по |
мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, изда |
поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</ |
је и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и |
уп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} А |
учај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнут |
гла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, ка |
а иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупи |
на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није |
га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и пром |
том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, |
е да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, |
ате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се зака |
а би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова кол |
, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако са |
>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагач |
пут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај пред |
ма купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан |
тригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из креве |
: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамно |
и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то |
пеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору |
ига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непоср |
ра води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недогле |
слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гес |
ан и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Сре |
вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за |
од светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома б |
да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да на |
ју много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, к |
еран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног |
а здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана |
чке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је к |
и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио |
се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајт |
ном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од ко |
учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође ни |
четом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао |
ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; за |
појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у ма |
а сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим з |
о на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и |
добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љушт |
атељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом коми |
и Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и |
г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му |
ња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то пра |
тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи |
кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нароч |
.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је г |
а купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек с |
<pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично боле |
ом попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћ |
о, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — в |
крва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, при |
ти ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало |
рагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао са |
увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатк |
већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојн |
ао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није |
ице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову |
, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Р |
пљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго |
> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах |
дом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво к |
то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад |
учали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво но |
да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ |
ором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води |
и везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да в |
луја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети ки |
оз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледа |
астирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, |
е пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и |
о у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимили |
му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, који |
стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших |
а искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и |
па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се б |
скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиот |
публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у |
виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену |
је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни фло |
.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођ |
вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он |
него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој |
у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет са |
о у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конф |
од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је |
ферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од ј |
ића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким г |
едереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је |
, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима |
те још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљај |
о собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп |
никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у |
сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ва |
то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n |
сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим |
му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он и |
ла батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој пок |
антија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говори |
питрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... зам |
лужба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на |
бе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са с |
ку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назо |
правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бек |
рио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам обр |
, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управ |
томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бит |
лово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати б |
у дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, д |
адили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад ра |
{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом |
ина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се |
скључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици |
, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије |
о стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>З |
требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, д |
лите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, с |
је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као љу |
/head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан б |
год је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при |
дморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства |
еротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за |
, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћем |
ачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није |
прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако |
му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> < |
би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их пр |
би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које г |
ник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, беке |
амо, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је н |
, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета сл |
74" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, мол |
њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада усле |
оши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме ме |
ске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, |
ош док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се |
начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварим |
тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме с |
уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог |
ила обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела |
га, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, |
па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умр |
ара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле пог |
ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — |
аје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па је |
да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је |
е је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S |
>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полици |
ело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: |
је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи реклам |
Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — досл |
ра ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и |
тићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су |
им путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана |
а и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Је |
ку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити ш |
и једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и спис |
у никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој |
нути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Жив |
злази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Рај |
бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловн |
Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођ |
— вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди |
за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му прип |
досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онд |
у сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако |
ересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио |
иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n= |
ер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и |
ироким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за |
{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни с |
убити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако што |
је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг |
зе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он |
" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете б |
тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, |
о исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, |
>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин П |
погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп |
93" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је мет |
лази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са к |
је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу роди |
рагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класи |
ву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, пи |
и ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; |
ити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грч |
а.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута |
јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, |
зултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та |
дало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полго |
ике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на ка |
вора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим |
очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и ба |
ј располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли |
а вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Кол |
еграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам р |
деје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да |
нанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} |
авијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нем |
мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати |
асним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би о |
рском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њи |
но ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпи |
положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, ви |
у говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који |
крете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, |
истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор. |
лу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са н |
кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком ка |
ак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграф |
Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — |
а поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговар |
одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Доб |
ну интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај |
ше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видим |
собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предус |
о да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме |
Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд т |
на ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глум |
. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљ |
е учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да |
/p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на прим |
ома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!< |
општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први |
а.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, |
шао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац ко |
одичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на |
еха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије наро |
Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као |
од, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа |
к... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет |
</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а по |
јашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За |
а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем |
ћао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедиј |
е, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза |
е г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки док |
и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, т |
је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам ост |
можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— |
брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу уби |
то је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провес |
би.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га и |
једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски |
рима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; п |
с да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При т |
ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{ |
ка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} И |
м скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> < |
а дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или са |
пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напус |
рилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријем |
а његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче гос |
{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S |
да да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</ |
, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба |
е јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n=" |
ена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да |
донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} |
друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до пор |
био претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како |
ао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то в |
, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па п |
гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иак |
сију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — на |
пази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми д |
ма није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је |
са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пр |
, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скр |
е! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да н |
и то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак |
а његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> |
публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно |
ичу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него |
смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се доне |
озорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опе |
лником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке |
е наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин |
<p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољ |
али како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> < |
мејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодар |
се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицев |
195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер |
рете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите нитко |
и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову м |
ну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе та |
Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име. |
ва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми |
инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ рак |
овори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дан |
, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, м |
.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} |
а приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и |
уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био |
Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p |
p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде |
но рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би ка |
оспођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, |
та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дође |
, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>| |
Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Ми |
" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећа |
погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад с |
ад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се |
.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савес |
ада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девој |
у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умр |
вако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљд |
акету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја |
е госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— |
ку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> |
им вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетове |
овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни |
, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, |
же се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — |
јући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин |
та решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; ст |
грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште |
о су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву р |
овлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="1 |
, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре |
аједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра |
и смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И та |
, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p |
ође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их ник |
p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак |
и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и |
а више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — |
ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити |
где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на го |
да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га по |
публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, сп |
ом месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{ |
А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, |
празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> |
и као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, |
иди је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа |
е погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p> |
во насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богосло |
и прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје. |
S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетан |
ораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја ве |
велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, ника |
> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi> |
ласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p |
арницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла |
: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њо |
стати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред |
лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, |
да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крс |
не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје |
бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p> |
је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно |
е и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста |
у под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољн |
а ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гле |
.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је збо |
би дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецеде |
ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не |
оже бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како |
еси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </d |
b n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана |
е попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана |
дитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију |
е Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакал |
мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога роман |
и параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у зл |
часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје? |
гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, наставис |
— наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су с |
и ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну с |
али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некак |
есет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад |
рупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разум |
графу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не од |
а’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и |
осан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако ј |
ило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога |
.</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апети |
очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаи |
вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали |
Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут |
А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</ |
Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем мој |
имајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>П |
да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда ва |
заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе честву |
ам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној де |
е за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућан |
Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим пр |
„Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет |
г дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири |
га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која |
м, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама з |
кле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе пост |
” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ств |
х, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не |
стави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас |
и дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина |
а је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се заба |
чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију |
чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп |
чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману |
пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и бл |
бјашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос. |
ска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених |
</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева |
гледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било зг |
{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и н |
госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које ј |
с удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вел |
РВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други |
којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за |
>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање |
, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда |
наш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> |
становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општи |
Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо |
наге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељ |
удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и |
регледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и |
обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мисли |
ад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није |
ла да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежат |
рина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредни |
још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по ј |
онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Зами |
же од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо. |
платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дет |
</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ћ |
еди сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврач |
е могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерњ |
како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти к |
га опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забр |
то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипају |
ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанем |
атина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није наз |
е смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова |
му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а |
најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није м |
Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као |
ита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориш |
поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома бог |
што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почне |
и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у ов |
ласе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов |
лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n= |
седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу о |
изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па |
је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости ун |
2" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца н |
оспођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види |
анџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — з |
ичари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери |
из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете с |
прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у |
пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша |
<pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све |
се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с |
пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђа |
ављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! |
љда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми бр |
Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и пол |
ај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на св |
на са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у хо |
ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала гос |
кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли |
начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закљу |
ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, |
е лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао ум |
учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну |
<p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда |
пођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтед |
ко поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој |
а у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n= |
ива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— |
гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено муш |
нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете к |
ђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем |
истина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован |
управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља |
атече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико госп |
д Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се |
Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учите |
, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову с |
е је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако разд |
сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и |
отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники |
брину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која < |
дин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а |
>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући п |
Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемаг |
а приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај п |
а око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— |
капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет врат |
момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив пре |
он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли с |
да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да |
јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниотк |
ијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.< |
на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбац |
Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост. |
бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија с |
е мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред мех |
мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле ода |
а друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, |
р се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар не |
кријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па он |
е!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљу |
ас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — |
лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Су |
па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то гово |
, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад г |
ања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафана |
сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствар |
подин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p |
ету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању |
штеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увр |
ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да |
вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.< |
требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким трену |
} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па |
једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прв |
осподин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, п |
к не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем |
оверењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше |
собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Ел |
а са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број један |
ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође |
на, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он |
ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет ј |
да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жанда |
то је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде |
лице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{ |
закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита |
у, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је о |
била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних |
/p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да с |
вокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају кој |
нице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ниш |
е и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фић |
спрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре не |
се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву по |
ка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим |
ори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} |
, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој па |
већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби |
S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорис |
појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</ |
ичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорга |
се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет |
куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде прем |
бри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кућ |
ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се |
чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко на |
p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи кра |
тим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет про |
<p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стов |
} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се вра |
ни да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> |
чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни гос |
ошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут |
спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти |
суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па |
еровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? |
засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала го |
у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где |
е, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, |
изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друшт |
о времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се |
ко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на |
мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберциг |
не врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снаг |
учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за |
ош већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађ |
зани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа |
е, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој |
је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којо |
речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да по |
он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета н |
а војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S |
м остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу |
рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, вра |
ако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико |
да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S |
а пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мен |
муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море |
ни, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p |
} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{ |
би ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> |
моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Бос |
лачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавд |
.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{ |
па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту соб |
покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" |
амолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! |
атролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас |
07" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пе |
реје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицам |
рој девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у ле |
кан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у тр |
та, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Про |
који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико нес |
ин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ |
ка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцков |
хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} |
: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта реша |
видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весел |
лавна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону руп |
пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, треба |
ре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе. |
о поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на |
ћењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући |
попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија |
ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} |
послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на с |
рође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Рис |
а са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с вра |
сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више ра |
оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> |
е било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Ј |
ће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су изла |
толом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио |
Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог ч |
а бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи ста |
све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити по |
ина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни |
; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Р |
напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале с |
дом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, |
пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут ос |
пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла |
пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе |
о се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот |
га је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p |
људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са |
чна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је би |
и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања |
тија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, |
тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се |
нео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p> |
га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се ујед |
Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницам |
сад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се. |
списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију |
четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима друг |
а завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила М |
само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртин |
бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јак |
њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још в |
ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчиц |
ком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, по |
вне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запис |
} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне |
чеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој |
<p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове |
м распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, |
па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— |
оз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на крев |
зиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савес |
в плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је |
места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира |
собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни |
и испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није глед |
у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p> |
дељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: |
какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две с |
како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад |
ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да |
е још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом прили |
сио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и р |
да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће |
собљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, н |
о, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући |
ике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И |
њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он |
а! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— |
насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се |
напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се да |
ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слат |
и кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, з |
лађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућ |
м вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не |
м кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... |
еном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не |
е даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов н |
еби уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, |
а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи |
кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од пре |
ли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао |
новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут н |
одаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да с |
е се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „и |
божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси |
ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректор |
у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу |
можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, |
кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја о |
убањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, |
да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, |
оследњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши р |
најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту |
ли јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге |
о ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде кр |
ице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву р |
не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да |
ало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, |
х, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу |
с’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли |
опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су д |
оришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те усл |
ву се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зн |
и учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а друго |
е он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и |
се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде бру |
ног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, саб |
у, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој д |
ј депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границ |
остарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред д |
наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек кој |
службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових сре |
при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе |
рограмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је вр |
за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквом |
у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да н |
ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и нез |
х ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крман |
— дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Ј |
т диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у |
вао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p |
ђу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви |
</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, ви |
<p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ са |
га, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</ |
је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! |
га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје |
тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа |
досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављуј |
се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На |
d> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у си |
.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и ба |
не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одбо |
т је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била |
о, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да |
додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново ом |
обегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нек |
ђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо |
ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парни |
за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кме |
глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се к |
душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим |
а!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село |
шманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>К |
p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете |
ице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, оно |
путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти так |
и на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побе |
ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао км |
в, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога |
и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са |
/p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, |
тину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, к |
ст која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под |
ла за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуце |
ас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији |
д, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али |
отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београ |
кад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви |
сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај |
полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S |
тан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра |
о задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири ј |
дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесе |
н о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти з |
је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџ |
аженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као |
од мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S |
n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што |
из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Са |
ао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што |
је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер |
а стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, к |
ује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</ |
о наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> |
ристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве сно |
целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па |
о свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огње |
само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, |
се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бан |
ац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слут |
је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с гл |
се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече |
то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му с |
а бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћ |
ага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, |
ћи пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс- |
е архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на п |
међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме о |
а спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па о |
ршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види |
ако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећа |
пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара |
му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} |
еђу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођ |
„Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је траж |
а пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах |
.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете |
пштинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" / |
пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г |
а Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— |
н Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни |
речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним |
ису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <p |
не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према |
ече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Д |
приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице |
спођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестрич |
ства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она |
родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру |
и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне пла |
ена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао |
открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многи |
ка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледал |
и, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколик |
b n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ет |
ви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дош |
својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p |
м шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским |
да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин С |
ошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, л |
е шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамо |
<p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у |
у изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога ро |
етровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је |
та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:< |
казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и од |
ета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ов |
ти да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезг |
жила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n=" |
.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало кој |
, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољуби |
ао стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смис |
тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.< |
и, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу с |
— како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немам |
нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</ |
n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не |
ди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја |
Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка |
ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немил |
ћа, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S |
дајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни ч |
Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пођ |
нтија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину |
е тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p |
можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука |
алашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не с |
руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и је |
И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам |
ст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована |
јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми |
срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш |
на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи |
по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако ј |
није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш |
га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели гос |
ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једн |
ом моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колиц |
га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господи |
рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева мол |
е разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не нада |
и крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Т |
о да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успа |
отресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: |
прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувс |
дисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам |
извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац ује |
ено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се ка |
али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао |
ш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођ |
ић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад |
је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о слични |
забран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних |
баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским по |
/p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глум |
таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар |
едним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији ко |
лице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Об |
било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапута |
утра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="8 |
ећ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрог |
уха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два ш |
им се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче меш |
ом оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у т |
тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га |
а га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p |
, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у па |
сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред м |
илама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је ви |
ларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, |
е јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p |
ре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се к |
ешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава к |
тана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад |
се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пр |
сио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{ |
ао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер |
Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</ |
им је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико ме |
а.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади с |
штена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако |
ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дан |
ца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или |
и!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом |
их из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег поко |
И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђ |
пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и |
попастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:< |
<p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштери |
м три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истин |
једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе |
е речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода р |
>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образ |
ица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мисле |
адија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због он |
ој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића |
ђује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћива |
га.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне а |
дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим |
о.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра п |
.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за ј |
госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Д |
p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Паун |
ала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десн |
дост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино дет |
тари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да и |
е.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те до |
аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb |
т дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене д |
острој се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се |
ешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> < |
S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању |
н господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мисл |
за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у п |
видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господ |
зоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад |
својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје |
то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, |
којника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпи |
рмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу |
пет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три стр |
дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>П |
колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако ко |
на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по т |
даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је с |
У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, кој |
итрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена |
е: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингиш |
ле службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе |
амет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој |
ђу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он |
И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути зма |
ницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</ |
уштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У р |
а пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктират |
<pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца пород |
Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фа |
> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање... |
овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> < |
<p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их |
гом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан з |
строј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., ра |
службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио |
никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање дев |
улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазн |
е отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд де |
не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа |
у идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г |
ародну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студе |
звесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p |
Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећет |
и Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дош |
} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила |
ив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви ве |
и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, |
чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народ |
капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици |
ачелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Зати |
S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ о |
том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; нек |
он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, т |
„Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету |
жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?< |
че кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица ко |
после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ни |
, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да |
иметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако |
ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа |
се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, |
оже бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, св |
овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у то |
ем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему п |
b n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — ви |
ња пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је ув |
најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да |
не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она сти |
че занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би и |
же главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који |
у коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у о |
hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — |
упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство го |
, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога С |
ше дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетк |
а и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то |
цију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стал |
им је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жест |
то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велик |
расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није мог |
је остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} |
— да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже ко |
је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан |
те, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, |
тански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да |
” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то би |
умети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} |
да отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није |
зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се |
сти.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног |
а ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да каж |
<p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата |
икну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у проп |
ало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. о |
поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> |
до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајде |
... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар нев |
ог односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто че |
и сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толик |
већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред ве |
ригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће |
р проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбо |
ог у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио с |
није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Д |
/p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} А |
знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник |
нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење |
ди, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, |
стала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забри |
у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада ше |
онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се до |
да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и |
једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице |
необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у о |
о перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите о |
{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> |
скрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави го |
тране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се зак |
, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. |
} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се |
дној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да в |
у „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што |
, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, н |
одаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има ов |
ила да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти к |
много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа |
.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћат |
итељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савест |
трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гон |
ића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом. |
епљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвок |
да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, к |
ћа</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа. |
њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према |
т — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — п |
тан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p |
овић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (поста |
<p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из с |
е и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и |
авила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Си |
ене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепим |
дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хр |
по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви |
узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед к |
глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор р |
осталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> < |
а нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учите |
које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, к |
ило лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао |
, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару д |
воју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вр |
да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на при |
не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе |
рафима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад б |
емо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — |
могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{ |
та полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бит |
сада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!< |
рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило |
а из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно |
во алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p |
ите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија |
/p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на |
омана.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом к |
едан односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А ка |
— настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд |
сец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на ов |
са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје дец |
!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно |
тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очиш |
и задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је |
следице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има ј |
мена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог |
то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на о |
су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удов |
романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div typ |
, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним до |
слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb |
p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим |
твар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један од |
м извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређе |
нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење |
ње, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме |
око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић |
што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те |
везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једн |
е главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много б |
кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на ко |
то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узет |
раве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је |
p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву з |
p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би ре |
говом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.< |
оме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај |
— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — уч |
ега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одис |
ало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота |
p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је |
, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „д |
лошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу |
="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> |
, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, |
по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук му |
ге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мез |
ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интриган |
бица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> |
ата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију |
о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутра |
леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још поза |
нзији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. С |
шта.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића |
га дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, к |
ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умол |
тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" / |
кву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ства |
обожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крст |
имо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па н |
акве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то т |
тав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је о |
а изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово д |
госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варај |
> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ |
ад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb |
попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пр |
додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек |
подин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте |
огледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није |
ању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте с |
сте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој ј |
нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и |
ој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да пл |
да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га |
есмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна о |
т човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. |
, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете |
ричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта |
> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и |
ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одго |
ој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за ва |
> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако |
о да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами |
.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, |
хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писа |
лижњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! |
У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали ка |
шање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље |
а, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p |
им да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јада |
да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то дов |
кло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је |
ало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаг |
петан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем |
пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено |
/p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и д |
него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> |
жеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога оча |
а слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени |
молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако ва |
а чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете |
да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја |
<p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли |
сац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао во |
певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— К |
сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, ко |
видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А к |
н Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас |
<p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} |
ћи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газ |
собно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> < |
погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешт |
ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас. |
руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја са |
ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те жен |
је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је |
шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у |
редложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибил |
> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поце |
тећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Из |
их.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског в |
азив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи |
рата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамо |
као својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се |
асута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, ш |
х речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се у |
корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сат |
се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава |
аре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе |
је није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је |
ро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На |
лазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло |
ут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпо |
и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје пант |
едељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> |
ођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од лок |
шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она т |
то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p |
праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрас |
рој врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену ку |
у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене го |
опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да |
ејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, |
јем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са наме |
о ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ од |
е Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јо |
ачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна |
закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар |
к имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с детет |
нска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, |
он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згле |
оре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је |
одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања. |
опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је п |
n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти мушт |
?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је |
село.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, за |
куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин |
и врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћ |
х рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као |
е, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, д |
а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} |
Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n= |
, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кре |
гледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" |
р та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне |
е у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече |
ога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари” |
адиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је |
руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти |
онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на з |
х да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многај |
ндрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову |
пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрде |
-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи |
угови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно о |
ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, |
јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не |
заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p |
грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се |
ије говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и т |
аје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика |
ије ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад увери |
касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу |
му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, |
ало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да |
Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих г |
оспођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уз |
на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви |
е његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу с |
шница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новина |
зати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале |
то из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене |
лаву.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} |
ло и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се о |
то мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то н |
ма пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и н |
уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, |
— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једн |
> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а |
и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да |
а моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари знач |
ко би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, |
на нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} |
у потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад пр |
<p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред сто |
верити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— П |
равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време |
те, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... |
ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет |
кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз |
мдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> < |
јд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да |
ете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихвати |
ете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихвати |
се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене |
немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад |
ржава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали д |
дину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не |
време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затек |
е, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну соб |
тор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што |
мо зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићк |
децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не |
колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p |
је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да п |
праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим пи |
е склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код ње |
авом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво по |
спођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Ј |
ојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S |
дела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колик |
амо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто не |
нџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће |
обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једн |
то јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи ча |
метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спу |
, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и з |
и свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њ |
га, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешт |
сподин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према ваш |
којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сре |
рквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на |
еварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сес |
ами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се |
вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки |
још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше |
Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су |
тоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а |
ом на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а |
а ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута |
т ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, |
ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, |
.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је |
има салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љу |
га момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савија |
не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="1 |
друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на к |
ницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> |
Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је |
ти како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац. |
/p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред г |
наест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „с |
што преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, а |
чере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под с |
н одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете |
е те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели |
коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, |
више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више |
у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се |
кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" |
проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним |
жи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окр |
а затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седе |
еним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници ни |
ригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће |
, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући с |
ле вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S |
е велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа |
говор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и х |
аручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео |
ти.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин. |
бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружи |
сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци |
„и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придруж |
а његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чи |
и тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола |
>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати |
утра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, зн |
огледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он |
ивен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, |
око замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџи |
лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, н |
он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад |
дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око ч |
ту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо |
животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један |
иког чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавај |
неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже гла |
орезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> |
!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div typ |
срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огрома |
каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели |
та Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и |
pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће |
p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — |
ила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за |
егово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и рук |
ест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана |
>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чека |
х изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, м |
гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и д |
тране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојев |
коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а зат |
коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да с |
н, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они к |
е млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам |
мере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо |
0" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судб |
писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто |
овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије |
му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељко |
мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у |
S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазн |
полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачу |
есрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— П |
ој Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страс |
стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили |
кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је кр |
а бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин |
вота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо |
о у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, че |
ка имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући |
ере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен у |
Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако |
госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је |
е — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој бра |
нога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткр |
м Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једв |
неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које |
као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне. |
је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односе |
азио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му |
једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} |
релепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село ле |
и сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p |
конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких гово |
пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија |
.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је |
а дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек |
осле вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како ј |
иђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им ти |
моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога |
на и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку |
у те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, п |
у те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребл |
а, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, п |
, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, |
хоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под ј |
удије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих |
ја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је опер |
ата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а |
аву бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да в |
се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и ј |
свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила |
ња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских р |
е у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> |
Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе |
/hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бира |
ао оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дет |
Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— |
у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ |
а.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да миг |
ву у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти |
уну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва |
ах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустри |
, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и по |
едељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као ку |
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се заус |
о му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — н |
ом преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— |
ТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> |
<p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће с |
деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Б |
под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да пр |
таоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и т |
га друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумад |
раво при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разгов |
тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотр |
о даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ни |
ане никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S |
га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. |
да слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се на |
бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> |
вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме. |
<p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „О |
</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, при |
хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфер |
ицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде д |
писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци |
ју, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би |
и корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен не |
је су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из |
било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прило |
ке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био |
, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, изм |
је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на |
.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгуб |
/p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни ре |
лушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обичн |
е она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у |
> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта |
уђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </ |
... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. |
холизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу с |
е.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, |
е писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда. |
о то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер от |
ена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петна |
отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају |
т облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гла |
у од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало |
јем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мал |
ориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, |
шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај |
главкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као с |
е зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису |
али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" |
ве, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што |
ажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био бо |
у, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарс |
отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Ра |
им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</ |
тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" / |
сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да пут |
и су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми |
п унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шу |
са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} |
Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт- |
је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> м |
Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он ч |
алека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем сви |
а се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, |
инути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмет |
осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне |
о му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад б |
по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костир |
на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше ј |
е — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Нег |
ј сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака |
ебни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и т |
Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру |
последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да ј |
тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} |
и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише муч |
и, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кр |
а стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су б |
стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно |
јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и |
пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на |
моћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, |
апевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, |
есвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио је |
јицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два |
ледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрен |
најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је |
„Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети |
, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Мес |
е.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле |
Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да |
о идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче |
тчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско |
на ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном дру |
а сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Т |
ише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— |
олуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закљ |
е; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пен |
вићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим |
ли рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" |
ут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијат |
сли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом ма |
ас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и р |
ледњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе з |
ва израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су м |
ресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор матема |
у, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у т |
дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се |
уму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили. |
среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је |
би нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, |
p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја са |
ео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Сими |
осподо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно |
.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, |
и, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам |
е није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не к |
реске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим ни |
, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима залив |
била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те |
до од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и |
ши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп. |
ј знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се |
еми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према поп |
> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена са |
као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле. |
е спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широ |
и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свак |
иге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би ог |
носно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну |
S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда по |
нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима |
велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, |
јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} |
три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.< |
е их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p |
е госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних лис |
не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, < |
, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцка |
у сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са паза |
> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп мо |
или, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали |
.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на го |
нтију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на |
ове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела |
па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако |
у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, |
рло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сим |
еме којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата |
за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практик |
а олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пу |
да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и по |
параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{ |
ајковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере |
а је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремај |
</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учи |
S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по је |
поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се |
јући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="31 |
опио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју |
:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренут |
а врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз кој |
</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> |
p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— |
акве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, |
> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако у |
} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као |
, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома |
уњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад |
пише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разг |
на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за ку |
ућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, би |
обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну ма |
батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Ани |
ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још |
>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпо |
.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапута |
ругом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај |
ка и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, |
удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није би |
уче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама |
ини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је |
анце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — ви |
е предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељкови |
га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце к |
не управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мар |
за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> |
писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, мет |
азак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Мили |
а.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин а |
кочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа деж |
е се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још в |
држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Ре |
и дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, а |
на разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили брк |
ји пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две |
амо у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кесте |
души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p |
један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће |
ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, к |
, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их сп |
енуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за п |
причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје |
и Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за |
ead> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога р |
у се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао |
есудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу |
ене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао |
бразује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори |
одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине |
олико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управ |
ним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакри |
ојица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили |
а је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише тро |
жи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у |
а својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" |
решчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бо |
било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио к |
е ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патр |
је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после ду |
једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то к |
, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се |
уча у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, |
ве редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одби |
е годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разн |
ао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како ле |
риној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и госпо |
говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и ду |
чи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својт |
му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све |
т изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док ј |
> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ па |
p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам |
велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, прија |
у ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па д |
дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} А |
они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; к |
уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, |
" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познати |
То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче |
ама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовн |
али према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје |
име Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капиј |
што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка м |
оп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погле |
тност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете п |
Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} |
ђе Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још |
га!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за ме |
била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима |
да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали |
судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} вид |
Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чу |
ша.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што |
и, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко изба |
мана.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, |
председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, |
ти ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима де |
рено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— |
посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заје |
који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте |
ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и пис |
е то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној н |
о није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата |
> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београ |
не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед |
је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас |
тра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, |
виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два држ |
војим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав по |
а поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па |
реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа- |
удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило н |
, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то ка |
одитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општин |
<p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, ж |
вица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и |
и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Ста |
Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао |
глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине пре |
и.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} |
наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по |
<p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — з |
иним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи |
рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човек |
>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, |
да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на ко |
те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа |
акву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела |
тен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”< |
их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њ |
и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претс |
<p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабо |
е канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута |
а на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усх |
ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" xml: |
29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1 |
г начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком испи |
чишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре |
била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој к |
вој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" /> <di |
ао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, мо |
а и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало к |
у о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседнико |
ачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пе |
остала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она |
да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> |
рете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.< |
аслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опр |
о: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз а |
и.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи |
у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није досто |
љи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.< |
мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко |
кове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те |
о једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ван |
о од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Ал |
> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много |
ијатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Ју |
аде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа ми |
лећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна |
иле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто зани |
ТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утвр |
та шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двес |
е ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке ц |
гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— |
и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добр |
ње и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, |
р, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, |
иком суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји |
ин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и чов |
он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у |
Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да з |
, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне усп |
с у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепо |
послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресн |
м.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја би |
</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити |
али већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што |
ану, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} |
исар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета |
— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хра |
ош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и з |
малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе |
т вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} |
очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре јед |
еца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... |
волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} По |
ући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако |
позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суд |
/p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, |
одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, чети |
јега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са сво |
p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо шт |
ов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И он |
о да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на осно |
сли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, е |
стио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила ј |
хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, н |
, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сме |
аву, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је |
91 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p |
ора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутр |
како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро |
ту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, |
е нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прил |
и грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савес |
и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на |
сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду. |
н и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем |
Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажа |
ећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога рома |
зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу к |
дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, |
па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у |
ј материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе по |
а наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола с |
агрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на д |
здржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не м |
сао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљ |
и прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим |
нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја п |
а.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жен |
/p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и гото |
ка употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца |
Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, је |
менуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад |
е лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео све |
ица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што |
м спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена. |
са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут |
и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујак |
="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа М |
поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста поли |
жни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И |
броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једног |
и то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол н |
за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, |
лета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаг |
а око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што |
ичим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љу |
а</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се |
покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p |
.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бо |
Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необичн |
ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога м |
тећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело раз |
/p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише с |
се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n |
Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни |
>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, |
ожен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, н |
кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити |
за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту дон |
p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем ј |
прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у |
ом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељ |
као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: о |
извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом р |
ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с |
а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није н |
тине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} П |
уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, |
ицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилук |
еширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у с |
о, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, р |
књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Уп |
ва, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је |
исли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран д |
меник, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љу |
еч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, ш |
пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша пр |
осподин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени |
, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата |
онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад |
жбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рач |
проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, |
Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за сво |
аву.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или |
том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштв |
ли уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кме |
p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па |
а је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> |
љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p |
овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја< |
/p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му |
>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} |
а!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш к |
да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — И |
одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p> |
он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крш |
о ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес |
а не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и |
а им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво |
вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Свет |
од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатк |
="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ј |
него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</ |
ега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да о |
ој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се |
тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би |
амет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, мож |
тегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућан |
.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један в |
.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хва |
Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље |
стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке не |
комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је |
овора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради не |
онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта |
окатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја |
осиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, ов |
теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га прост |
кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А |
у речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет |
одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајк |
— да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај п |
е и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S |
дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучен |
ратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очи |
ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са акт |
оравити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели с |
оћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева |
, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла ј |
а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљи |
о такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са |
Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти теле |
и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саоп |
ер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених |
> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранији |
озвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са гос |
и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је |
ad> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милев |
дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (р |
Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та |
отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} |
еле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам |
њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А |
алој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком с |
господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интр |
необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се |
вамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате. |
ођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је бил |
би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи м |
ад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресен |
ји одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му об |
о што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до |
p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ |
ће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи |
онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p |
ознатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, гд |
жеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала бе |
у врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто |
у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу |
оји је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у |
запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— |
Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реа |
, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се |
душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У ј |
на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. |
правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чла |
-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној у |
тства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника смат |
двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и д |
кари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од ко |
паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као ч |
> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука. |
кламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању |
у је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да им |
</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Вре |
један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p |
ко лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражил |
стима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодиш |
е.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јес |
сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? |
а, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> |
а уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо |
вори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехр |
говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То |
ог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста |
као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а о |
проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носи |
ном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у ваше |
год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда |
</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не зн |
енади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?< |
олиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнен |
д првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу П |
ушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или |
сподине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван |
сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру м |
и су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та в |
ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, |
да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том |
дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находча |
сцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она б |
p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака |
жа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мор |
лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција |
породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше |
, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је |
шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад |
и!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда |
И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи |
ака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отп |
Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— З |
оз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} |
ти и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фо |
ра и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са нов |
плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у |
ији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једн |
а учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избаци |
нате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} |
{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем |
</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти го |
о, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чиј |
м се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу на |
кла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи! |
Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, |
/hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раск |
А</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела ј |
одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашар |
довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре |
свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себ |
колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађан |
аписала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ства |
<p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа |
" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не пр |
<p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здра |
ао свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било ле |
о ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у с |
ажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, |
почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламено |
тране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи раз |
еће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пош |
кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава в |
то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви |
она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињу |
и, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљал |
/p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> |
чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p |
<p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у |
ити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ |
нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уо |
лужи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас в |
омила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{ |
везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се госпо |
е сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друшт |
сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа |
/p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p |
Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> |
ад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише |
још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је |
сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, |
нда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и н |
” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да |
орице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и ре |
и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Сим |
толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан д |
њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командов |
сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година н |
у ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме |
Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашт |
мо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста |
очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу на |
но за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужил |
ело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним то |
момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S |
пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њ |
би тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац о |
ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.< |
Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p |
м! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини |
са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за н |
неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — н |
!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div |
јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој ј |
седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често д |
ти веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му |
ања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико го |
госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто веш |
у, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{ |
што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољс |
p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушиј |
легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је |
ао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом п |
естала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврди |
сто у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те |
меру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи |
нда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и о |
аје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти |
ако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти |
ог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генер |
учју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и |
оправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{ |
ни да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напр |
главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, |
дан од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је п |
ако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не |
и дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било |
подин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе к |
S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— |
, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и р |
ћи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако |
} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко ј |
</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учите |
ала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на о |
па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} |
релепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт |
свим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том п |
аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му |
рамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па ка |
улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, |
а потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп |
овори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођит |
но, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави |
ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најсл |
показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било |
толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран н |
ице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт |
уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно с |
во игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочек |
а који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „ |
p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и |
о водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, |
га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Рад |
гант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једн |
ља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој |
т! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу |
он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко |
p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз п |
руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућ |
/p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више |
е био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било т |
ед њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није б |
која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртк |
ароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозра |
али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда |
је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, п |
ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, |
да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће |
м казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави |
комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом |
а тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљ |
ДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним та |
биљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети |
. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p |
овато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећ |
је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, |
да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна пр |
уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, ка |
ма никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у з |
ћи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу |
Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око пон |
Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам м |
је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и |
пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца треб |
а је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије |
иблиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p |
а, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, пос |
и се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он из |
о сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би би |
> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p |
тором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих |
де мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" |
оја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите они |
мо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце |
несе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Ан |
јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата |
п и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, п |
редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> < |
ко он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не с |
, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је о |
гу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога |
арочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу |
> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Так |
ијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна мили |
ман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па ова |
кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дођ |
S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кир |
може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још ја |
дно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S |
рничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља |
н, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату мора |
и ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свр |
, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да |
ити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим глас |
да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је би |
зило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јо |
или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предл |
само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или ж |
, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погле |
о прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, к |
на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право |
издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у |
астаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је |
шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред |
адоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад |
емаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много |
p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p |
е.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи |
ника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се з |
к нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Н |
хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу |
</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иновер |
ила у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она |
х осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на |
е ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је |
ња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — |
родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готово |
и се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онол |
ознају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала |
призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах |
ње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну |
дна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев пр |
аој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S |
о ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана |
на сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанс |
шта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p> |
а се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: |
ара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског оде |
каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учи |
у, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сиро |
х црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла д |
це”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb |
речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му |
родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно нем |
слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p |
је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>К |
екинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је на |
ем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ет |
као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим |
изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али |
сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље |
, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млати |
а, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!< |
е пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а т |
свим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама |
не речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћ |
ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оже |
унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну д |
чи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да |
сак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћ |
говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли |
г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мен |
чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усу |
кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p |
рицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су |
ели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали |
ремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади приј |
таџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Деде |
Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, |
ецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледн |
ко ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, |
и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју |
а, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шат |
ни — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли |
— поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не |
еце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се |
друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него |
нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре |
ту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет вра |
сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{ |
ео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе |
оју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири ди |
! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него г |
се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очи |
а Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнезд |
израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на најве |
оп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> < |
кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка јо |
То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта |
ија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга д |
оју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој |
, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног сав |
лакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је в |
ит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми |
чему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на п |
едељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би |
огло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад ни |
сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа |
х залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја |
знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. С |
ме више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може та |
жда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавн |
разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш |
... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек. |
p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да |
нас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав т |
ец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљн |
шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> < |
; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је |
аћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и |
ио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађ |
ису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се |
арницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи с |
ата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?< |
нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, в |
повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ст |
него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они пого |
село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога ка |
друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и |
а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад |
а! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога за |
ри и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родит |
ку љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим |
олико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, н |
се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо |
е са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Б |
ли круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири |
один Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету. |
у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим краје |
су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу |
и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало |
џије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп ос |
на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине |
редседнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или |
осумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као |
те преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе |
и било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли |
лицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за по |
шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће |
да погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знат |
о то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачен |
Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, |
А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ниш |
о.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сес |
какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!< |
не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје биро |
што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у м |
мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лук |
осад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ј |
S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> |
би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непр |
, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да с |
тно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на |
есе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и |
ем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели |
га је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у ово |
ућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај |
а.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> < |
ини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при свом |
ажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога |
кад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дођ |
Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како |
<p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоћ |
епне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране |
инети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња закон |
око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако |
шљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} |
р, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше |
архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — |
да, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога г |
р, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази свако |
друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био ка |
финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо м |
о ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је је |
а Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло |
ија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било м |
епрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, в |
ко је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две полов |
ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се парагр |
ац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољ |
..</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p |
на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и о |
еринске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао |
црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, ко |
ли смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Ј |
што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар до |
пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно д |
овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву |
, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из |
а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се |
S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће |
пници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да п |
а Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, |
да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шум |
6 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вра |
ака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике нас |
о доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити и |
рија са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, |
ант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан |
цит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило |
љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, д |
занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорн |
е он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и так |
{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога мес |
е браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је |
p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их кр |
лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне јед |
одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p |
арији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло |
анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави и |
м очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикну |
то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{ |
и.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поч |
се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </di |
и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из |
деја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, ј |
У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја |
је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.< |
в је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав ј |
оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, упр |
увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе с |
те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица дав |
њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам ко |
члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја с |
, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину н |
ако?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> |
у и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад го |
вету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучен |
е то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта |
га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао. |
ненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се |
м; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестр |
ш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...” |
одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божић |
лусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене с |
г њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Ут |
што да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{ |
тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне пар |
.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је с |
Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да |
и као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} |
:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за рук |
ватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да |
бао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су |
же женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сен |
у говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем ист |
е мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и |
ај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и з |
д је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јај |
љ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се |
ају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од б |
ш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у |
буни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... п |
стра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — и |
ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, за |
се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га н |
се Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div |
тим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и |
ј волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам је |
је њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце. |
лашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију |
на Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „М |
шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи чет |
а образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, |
ек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће |
нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi |
да, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје |
ком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати н |
јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребр |
ло мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто |
ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан т |
е је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре |
икад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману ша |
а, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почн |
преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери |
ва месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — у |
ћ, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до |
воме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да |
како, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клуп |
љ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докаже |
вери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи вра |
и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина |
вали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се з |
м приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Ве |
ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој гла |
аса мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чуднов |
ењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле |
т, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</ |
а не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред све |
их још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, п |
b n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа по |
је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да |
а да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без об |
кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га прим |
па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како |
док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она х |
ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогу |
лио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај |
ли да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман т |
е би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет кор |
стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин п |
лене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то |
кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јач |
а у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило ш |
о може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично обл |
ио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро д |
вог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако уж |
мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> д |
је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мисл |
и сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту заст |
само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и напи |
ко, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне бор |
p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече |
ци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор опш |
еја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођ |
ог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је |
а, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не мо |
одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је |
што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и |
} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а ка |
ћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додај |
pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за |
спа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џ |
а је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих ж |
— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</ |
ов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је п |
наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата |
м живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p |
ји зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је |
велико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и |
и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја |
*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску |
одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров |
, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет а |
— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, |
за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто |
како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензио |
нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп П |
ни, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, г |
редлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић п |
о! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово |
интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупн |
епо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" |
тел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како ј |
шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи с |
у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онак |
адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну |
шу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко врем |
ном не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у н |
да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дет |
да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са |
и су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег пу |
з десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, посл |
ротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да |
о за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварен |
ослати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, |
, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се д |
у одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције |
спођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код уд |
на га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде |
га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне г |
сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и |
ји пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, |
и, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде к |
а се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе бро |
кт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{ |
о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална |
а њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Си |
ео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је поч |
највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И |
сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник од |
ви, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. а |
може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада |
одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на дл |
ре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се бри |
вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица блед |
и се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али |
у ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гл |
ељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у |
ује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ |
тура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружењ |
е сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се |
управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Т |
штва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” |
ар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљад |
јих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло ра |
а сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна |
законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па о |
намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— К |
ете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорн |
, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гле |
ла, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим с |
биње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p |
да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, н |
да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са |
Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега |
ту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удеси |
е раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, |
, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој |
х четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, б |
<p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да |
кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још |
лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и у |
да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми |
никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се вра |
чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прис |
та он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без глав |
зјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако |
<p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келн |
сила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом к |
дно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— |
подину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко |
ји су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђ |
часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима |
полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пр |
.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи |
аније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то |
ЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа пр |
тљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мр |
ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> < |
жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жен |
а жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу де |
опа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже де |
сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју пар |
тарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па |
једно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14 |
Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, |
хово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, до |
ао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у |
его откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</ |
награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, |
вих ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је д |
је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, |
опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног |
се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је б |
око питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућно |
, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног |
е свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом п |
.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Пла |
енуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обаз |
о где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тав |
е хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој па |
одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запита |
о, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Ниш |
> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела г |
— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и |
бе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Мили |
они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта ј |
ко хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је |
одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже же |
; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије д |
се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео |
о: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео ма |
тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и |
Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића мле |
а је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове у |
ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште |
дио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се бра |
жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад |
мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; |
ћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне |
збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.< |
ед собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висо |
ако? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, дру |
{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман |
едници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две |
ношћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете |
плаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одво |
као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање |
из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није |
годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу н |
требно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — уп |
шта бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само з |
ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и зак |
штење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заје |
а ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Миле |
није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара ми |
су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситниц |
орио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја вр |
, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се |
а и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути |
н Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је |
како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амр |
це.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благод |
хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којо |
и Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зо |
паде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се из |
> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу д |
љство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље ј |
свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што и |
целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зет |
у кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му |
>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћат |
риличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се пор |
је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто |
смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мис |
ли ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... |
д једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: |
— вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са |
на идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. |
ђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко но |
о дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану |
а да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш |
о успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним р |
кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама как |
имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућан |
ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, |
жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод с |
<pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће |
вања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и с |
у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, |
па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још |
ики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељ |
</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, |
— додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено км |
се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се св |
те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти ве |
браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> |
ог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</h |
ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно ма |
кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и |
нако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ би |
тао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохол |
ако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гле |
е ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам са |
и, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је |
и уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиро |
ји је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} |
, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија |
собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми |
емпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле шт |
бјасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, |
кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погл |
”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој парти |
ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, |
и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад |
а велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" |
аца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непр |
ћом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учит |
старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи нос |
је да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда полож |
Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се |
говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благи |
да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се |
S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред вра |
тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зг |
арију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз от |
да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што |
дија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она |
е, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прв |
="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, п |
на.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога |
ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он |
воју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад |
а јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежеви |
а.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му |
ј нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p |
не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја |
бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син до |
и ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз |
да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва п |
кад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, |
на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му |
на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сас |
био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомо |
рага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> < |
во се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Р |
би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рач |
љани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.< |
отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, з |
свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав г |
лози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се н |
у, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та ње |
ећ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и |
служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да г |
селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јут |
а, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" |
ња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p> |
p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп |
тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога ред |
дно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на кр |
р.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у ду |
ћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело г |
најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар п |
о тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грч |
сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека |
оте дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, |
S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете |
д већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице.. |
та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</ |
сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да испов |
<p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав ни |
укџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако |
и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је |
pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у пр |
месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет |
, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која |
>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S |
јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да за |
едне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама |
равила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме ра |
оже црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си |
бро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање |
ине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много тру |
Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак |
ји који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће л |
што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица С |
, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, н |
елики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је |
трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и |
у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Ра |
јим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на свак |
лизма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уме |
што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно на |
когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу нек |
ћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, |
иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да |
нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео |
е тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седниц |
е се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још |
, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав |
почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> |
</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну |
стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млати |
мрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, |
а, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вр |
ало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се |
е се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим |
оји у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, |
Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на |
да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих и |
реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок |
изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n |
о некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, |
тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она д |
д уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари те |
и куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p |
та црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе п |
а, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било до |
кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори м |
е, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он |
невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један п |
поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</ |
гове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћа |
о сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са увере |
љује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз |
г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се |
исти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, |
по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кме |
а говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада јо |
ћи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— |
једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а |
гли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} А |
вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што |
Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <p |
селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше. |
ар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сл |
е седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпуто |
бро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде |
количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу не |
, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу |
="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом |
једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са п |
И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, |
згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец |
е — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавит |
а обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма не |
— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, од |
Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљо |
ођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Пре |
” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хвата |
Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Как |
то пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те д |
А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</ |
а смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— |
а смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на о |
и — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S |
треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што с |
наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп с |
ц.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</ |
Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу |
Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћем |
</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} |
та кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{ |
лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила г |
но у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној з |
„Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадис |
поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана м |
ибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и а |
да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p> |
миреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву |
ином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах |
него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ |
ли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и н |
?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те |
а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка |
но примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје траг |
као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочити |
лицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге |
оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из сел |
} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и |
прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је |
Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледал |
Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш |
јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло та |
ава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и је |
у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуш |
ханом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и н |
ек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Ње |
ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, |
оју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутр |
И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је т |
у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури |
рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к |
ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> < |
ељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње из |
ету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Е |
е појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, |
и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n=" |
да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:< |
јине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бу |
детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди |
</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на |
ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројим |
да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучи |
лагодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предус |
што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град р |
је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог п |
лужбу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву |
живели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега ј |
} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти |
> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, ш |
е договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у рав |
ене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Р |
гдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу |
то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ног |
/quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази |
пазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покрил |
ол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb |
иће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући |
од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога |
е која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као |
много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, н |
ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, |
му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда |
ила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни прип |
ој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног да |
лике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: |
да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у |
те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца п |
/p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су |
у сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, |
мо испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и прија |
а слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала ка |
ве нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> м |
ад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право |
а се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби ча |
колико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био |
поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} |
у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пе |
еја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али ба |
то тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изглед |
ца, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удеш |
окри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претр |
и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И так |
ривремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, саз |
забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета |
па-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још не |
Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи |
в, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отера |
ао рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да пла |
ој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крш |
села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш ка |
тела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} |
да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их |
и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а |
о.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196 |
м, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу |
гнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брук |
тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад |
ња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па оп |
бра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објас |
"299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мен |
лу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву ист |
та, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутр |
те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили |
апта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених о |
лојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућан |
је, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробу |
елима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске |
ити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А гр |
музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} |
Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> |
хода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад |
о је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, са |
како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, мо |
/> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, та |
јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра т |
е ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стај |
и пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје п |
S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, грун |
чани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако |
саца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим ро |
Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> < |
е о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели |
ући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом |
е гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, |
ерса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара др |
опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном |
право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна |
тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и ост |
и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда |
у имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу п |
Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му |
.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” |
b n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Ј |
кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га |
нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш д |
</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} П |
на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се пр |
очетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} |
а Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није |
а Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете вер |
Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамам |
Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова |
обро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, ов |
казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и са |
о ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигл |
речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, по |
ез икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрад |
оре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} |
>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи |
својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), и |
за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели п |
Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} До |
е је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвој |
друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отиша |
<hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може би |
ога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Ра |
мете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет влад |
крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога ром |
нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се |
се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш |
х вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та д |
{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; |
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</ |
/> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— |
твар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одг |
>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у ког |
ло размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} |
више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узв |
, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сирот |
ечи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— |
да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну |
ас женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп |
би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман |
— да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то др |
ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: ка |
рим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p |
{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — |
очнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — |
се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> < |
ц с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</ |
и на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам |
и на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам |
м, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест |
гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>И |
умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>До |
ма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га пр |
уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже |
<p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није н |
је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста |
.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Ше |
где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића с |
ко га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што буви |
еахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају |
о већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елз |
свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот |
е улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отвори |
ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што |
зочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И јед |
и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић |
ети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега с |
ре „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам би |
ету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће |
аље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксен |
, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши |
, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући |
идео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде д |
њајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка |
је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{ |
као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, |
лако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p |
ра како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ће |
ене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шес |
Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — ка |
тави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми |
авица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Да |
е као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник не |
еши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни км |
па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брат |
о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај |
ре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе |
ака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи зава |
тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан сл |
</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу н |
догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, |
рај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како |
као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца дов |
<p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу д |
сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појми |
<p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац дет |
ворим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, пом |
>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не |
е него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај чов |
е, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећно |
! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Ва |
о их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се |
што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме |
и госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није мо |
да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb |
<p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачу |
ве госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, |
н направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок |
по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о сво |
чунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошап |
а није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, |
едеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, |
суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{ |
е заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пр |
ека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на |
бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” им |
рхивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — о |
ешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципе |
би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где с |
д него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити |
сталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити |
по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене |
ега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се из |
а се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чуднова |
де за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи науч |
> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем |
Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друм |
иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве |
же главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јо |
и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене |
у се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви с |
7" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете дале |
будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му гово |
е лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Пр |
ожити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И |
и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор |
жите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На св |
но правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу |
други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Ри |
очио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се |
кну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, |
282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да |
ова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла |
госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам с |
писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад до |
ала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дош |
да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас |
и да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има к |
ац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, |
из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, а |
— Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац теле |
а; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је н |
и да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи |
се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и |
ршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи |
рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} О |
гне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, |
ву на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста од |
обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом |
номе дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно ја |
Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — |
а макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам о |
благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва |
м па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>П |
етна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку де |
ојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен ј |
ка, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је упр |
чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, |
га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу |
Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин |
он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћат |
у и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би гото |
во такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених реч |
Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господ |
еч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још нек |
сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му |
како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита г |
начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у живот |
ата, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те |
ест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа |
слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, |
мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином ж |
ки, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дођ |
>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начел |
онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је |
имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роман |
ра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп у |
S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једно |
/p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варо |
на, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим |
вам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, |
pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако |
Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје |
му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> |
у у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то ј |
сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни ча |
ло убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева |
у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен |
можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то |
седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у |
рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Мил |
окојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било д |
оследња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пел |
ас могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и |
уша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да р |
— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да са |
анцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, |
је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко пого |
"220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, нај |
је, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ |
ћи попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" |
ио на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти сво |
ри једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљ |
прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци |
ош многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном |
мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога |
у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијен |
туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb |
на госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела з |
Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то |
и пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњо |
писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле |
па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што н |
д јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно пр |
ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу |
п оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике |
Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али |
е?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, ви |
о поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, |
га да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити |
од живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу |
кат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ћ |
з причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвен |
нак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се уд |
ом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети с |
да њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ један |
нако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато гос |
се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно шт |
сећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад пог |
м, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, с |
ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb |
ата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отм |
сад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио по |
ом, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће |
није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао |
застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отм |
е да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није |
са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји |
г паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим. |
пет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати чи |
и ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку |
шумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види |
општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без те |
мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље |
рибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> < |
у благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <p |
а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</ |
с’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако пр |
ного је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико су |
> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi> |
леда глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да прист |
о подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узе |
S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта в |
ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у А |
мом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ниса |
а ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, |
ста!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми с |
{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време |
ц, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ид |
здашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срц |
нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацел |
/p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не |
p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са |
е му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се за |
једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... ра |
мам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да и |
дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Ј |
ила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> |
! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели гос |
слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоће |
ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p> |
шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, |
> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, |
тру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каж |
веног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако т |
е, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не |
јни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу план |
Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанов |
ој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти |
<p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p |
на стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке |
ике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у |
„Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па д |
Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препат |
кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, |
разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то |
м очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</ |
т човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену он |
<p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с |
ајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?< |
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p |
тра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па мо |
метнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он м |
шта лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне д |
нути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељ |
ма:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? |
е поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно |
м, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени нан |
сећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко |
ко је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш. |
но, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Е |
и.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са форма |
еди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини так |
обро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке су |
у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега сел |
а што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он т |
за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у |
атељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта |
ипази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп преблед |
ете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зр |
а сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја т |
не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да |
да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар |
еша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то к |
а-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! |
на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти п |
у ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља ко |
е адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у сре |
те за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Са |
говори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то мо |
— кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говор |
свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пош |
ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удо |
је Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да |
и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече ш |
ало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку |
врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и о |
есеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.< |
шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек |
случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, |
о другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им н |
без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев |
скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— |
динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — |
р онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} И |
у и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору ок |
а мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала о |
n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију |
те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста да |
>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскала |
чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти каже |
гледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло |
да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учин |
и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, |
проштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се |
о осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и |
ржава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш |
вори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи |
а... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру |
и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одгова |
— вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Ј |
диш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} |
аре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће |
, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим |
и: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а |
ставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој |
Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— |
чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирн |
очитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно гру |
ворити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим г |
ховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, |
и припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаће |
ко само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Зна |
каквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег |
о подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</ |
некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију |
штерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на |
и млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, с |
ији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако са |
> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пај |
а то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="32 |
о узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру |
сподине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностран |
не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> |
е разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, п |
а, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би т |
> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да т |
, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и |
и сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се прави |
кружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дуб |
што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> |
снаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пе |
томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим шт |
и душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> |
Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја О |
и: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштв |
еда се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесем |
параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два |
} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измо |
Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{ |
руга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање пос |
ако да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>П |
рума.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" |
Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а обори |
.. видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> < |
.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и зау |
? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим по |
— вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ев |
ажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет |
ван интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју |
је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице |
Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре в |
ован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> |
зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест |
јем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговор |
писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она |
м га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— П |
ћанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм |
, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није мога |
/p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли |
јде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S |
сар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти н |
се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету |
зу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо |
не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро ус |
то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем |
..</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш пре |
м дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Б |
ени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја |
и пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш |
онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у с |
, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво при |
Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је |
е, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету |
лаву.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом |
и”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S |
ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу |
оквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па |
/p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, д |
вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Мој |
и то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може б |
ш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте д |
а пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Вид |
чи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, |
тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се тав |
сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код кућ |
јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три нед |
ао што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не б |
аш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и |
рса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> |
идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће |
и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Сре |
д и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет ње |
куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те |
о, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћ |
улук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто в |
<p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођај |
сао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја< |
— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац |
м.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели |
мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</ |
ни! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разгов |
Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој |
а знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет |
си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разло |
кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабо |
нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни кил |
него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне н |
брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио служб |
и, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја неде |
мете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање |
би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа |
баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад по |
окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесп |
а пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Бож |
ва акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то зна |
! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — п |
додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, |
ај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; |
нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер |
а могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патрија |
да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} |
њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли |
кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну |
подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толик |
ујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, |
ом, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радој |
о да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну |
за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу |
па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иност |
хну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да ка |
а се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу. |
p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, |
, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге |
душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да |
питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја зн |
се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет |
да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућ |
глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну |
је слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешава |
га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Боси |
та у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале т |
слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важ |
ши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке. |
се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би при |
hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, нем |
за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним к |
! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, |
>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете |
о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а |
лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је дру |
есеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то |
у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али |
p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопстве |
к и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <p |
ати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мисл |
о не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијски |
да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Ми |
ио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се у |
еља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и дру |
уги писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да у |
се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да |
дарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај |
знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохват |
и не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има матери |
и тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се д |
ницу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица |
а само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из |
кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти |
а, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако ос |
јна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у |
свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а |
апила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет |
памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је м |
нуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима |
— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби с |
, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса |
ндиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „П |
а, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, д |
="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Ма |
ео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало ја |
знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља прија |
</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према |
и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог кар |
је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло аутор |
дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" / |
нова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да |
ршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div |
ла.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још |
кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елз |
ије Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступ |
ој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Не |
а по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, |
.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу пи |
чким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.< |
ему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S |
прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим |
се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник мини |
моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици пре |
би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>М |
него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад х |
види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Ми |
"115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из да |
војим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испо |
у да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" |
, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шт |
говарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда мо |
селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека но |
е господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више |
у врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не изл |
додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много |
мет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегл |
о рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, |
да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам з |
авам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако |
ги храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ва |
се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> |
а зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да с |
ну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p> |
одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и сврши |
аске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле оду |
да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена у |
шумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да |
оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од т |
ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим |
извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> |
</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ |
стави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих |
не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и |
розора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, |
ање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по д |
</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај |
Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, |
дином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо |
екати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле |
екати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи р |
ако је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају |
тељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа ми |
е имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто |
а вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систе |
?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја с |
вести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде н |
би га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... |
богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљив |
>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила |
у” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала ј |
</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Цел |
донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу д |
рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог за |
ошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно |
нској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти |
Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учин |
с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосн |
мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није мо |
ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не д |
а приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још неде |
ну седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>С |
</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам |
а му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} |
његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — |
но мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога |
бица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> дет |
и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није н |
рану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим. |
е, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим |
p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, не |
молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђуј |
бавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да пос |
грану се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало зв |
зигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кр |
и.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, у |
на.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер поч |
ло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки др |
} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако с |
је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пр |
дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави |
.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи и |
и ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се |
ао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, ни |
е!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <p |
илија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разуме |
кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем |
рили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— |
о што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у пр |
сећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у с |
ђутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а |
знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар |
} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, каза |
кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авл |
тави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегд |
<p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему не |
дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије ина |
ашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, д |
мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли н |
ко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја |
а ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, п |
готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и |
ом:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је |
стика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу |
, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја о |
ног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, ве |
во и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би прос |
Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим имено |
родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да |
ј кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дете |
ги су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба |
а шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не би |
еверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</ |
а мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Бо |
, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља |
ледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то веч |
} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, |
е Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који |
ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је мла |
абуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Пр |
и уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова пр |
извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — изви |
ет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> |
ош ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пер |
ржави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепље |
уфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче и |
ктикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста ус |
судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, |
драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај |
се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која |
замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови при |
мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестрич |
е пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, о |
али се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затво |
одчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то див |
оје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S |
молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остад |
ор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — о |
— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, у |
ама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!.. |
сим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?< |
д иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички ин |
о ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, о |
е бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема |
загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што |
дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> |
може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринц |
друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче зан |
>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> |
ађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која |
<hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећ |
се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек |
а сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, |
Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића остави |
лули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим |
оспа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазил |
один Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на с |
и или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} |
, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је т |
бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публи |
андарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где |
че нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глу |
вање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упи |
n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја |
вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним сл |
о затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмеши |
опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у момен |
пних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је |
о би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> |
романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село |
је се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави. |
или они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот |
н ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Т |
лада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — |
ако мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" / |
зу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани |
а питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав |
ма да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смисл |
ће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћ |
рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило |
гор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивк |
и из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} |
зак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет |
ц мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин |
окажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеве |
то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без и |
ете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p |
а ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} |
ац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да не |
— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: држ |
</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и |
>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би т |
аповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовно |
отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме |
Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p |
То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разуме |
бога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покраде |
ете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са детето |
ко како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми |
ију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па реч |
— вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</ |
ст од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ћ |
редавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам де |
о дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, |
т и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настав |
е и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И та |
поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта ово |
и то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав |
— пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да С |
ја није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Те |
пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општин |
ље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знат |
знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је |
екали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој п |
не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти |
— Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно в |
а, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брз |
то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је |
ди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би |
{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, з |
е чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учите |
оне, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара |
о значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а м |
е фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</ |
слов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на |
о сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да |
По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор |
S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, не |
иш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, |
т може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала |
256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју позн |
овек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да на |
ак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chap |
ни се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена |
оже целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би ј |
ар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју с |
штво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља |
е друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно |
.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и п |
се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ј |
у казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма ко |
с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој ду |
промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, нем |
ве што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отвор |
да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозо |
...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може |
ј бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на госпо |
на мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер |
р, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијал |
пут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, |
блици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на харт |
у испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласо |
лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускра |
ува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, |
у јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђ |
ог лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје |
том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла ниј |
/p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари св |
се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуце |
м је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А |
а подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да п |
ј овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је бр |
<pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако ла |
па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p |
а да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да |
поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још |
последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то по |
ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десе |
p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите |
ека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је |
вац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати |
цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S |
ст пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министр |
тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму |
и г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. |
је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те свој |
пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћ |
ма не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке |
ље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, |
нерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умет |
/> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо оном |
ма вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-б |
</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад има |
.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут |
у управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Неде |
кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> < |
сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кме |
на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, го |
није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе так |
олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова |
говара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У наш |
у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због |
на непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога |
есеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исај |
рећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде |
пођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су |
ас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и ве |
ас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас упра |
, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> |
име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ип |
ли поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предл |
шио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас пози |
е ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одист |
е да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетк |
. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Н |
нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом |
ући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пр |
да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је |
цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и г |
ва и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила |
а!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то |
акав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга о |
ужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме м |
га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана как |
ђутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, |
дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" / |
и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој упра |
ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, о |
општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме с |
о му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, в |
вани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете! |
ек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28 |
жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чуднов |
би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — уз |
што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну |
улиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику |
а да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године служб |
то је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани м |
суде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу |
, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно с |
му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је та |
Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Ра |
као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори |
имо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог ум |
да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p> |
> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог н |
> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кућ |
е то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата. |
што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лиц |
или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „ |
поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти |
— одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те? |
му у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни д |
нку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да |
{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> |
p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као д |
{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> |
} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> |
све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквен |
о би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ |
ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удар |
Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? |
и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на вр |
себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две с |
то је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У |
ајбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и н |
кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и т |
ђај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, |
, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.< |
ма случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну прим |
ичина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а |
доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту з |
некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехо |
Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ј |
/p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим доб |
одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Не |
ред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеј |
да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере |
оби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{ |
зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она та |
нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познан |
у кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећај |
о на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се прест |
дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место ст |
воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први с |
грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, з |
ра човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже |
{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше су |
каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и п |
говор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> < |
е ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја т |
па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана |
тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S |
он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и н |
нити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато |
, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред |
п — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на |
на идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја иде |
да да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо дире |
” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (ј |
но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га |
раве такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови |
вом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад прон |
г руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Р |
кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Так |
на није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} |
и то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење |
одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на п |
p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</ |
набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме |
алац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом п |
треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговач |
свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба |
ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимни |
ненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку де |
иђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже к |
ити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити са |
то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... |
као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћат |
ли жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штого |
а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви бил |
мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених кре |
колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничк |
да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p |
дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! |
н.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Ка |
могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби |
да досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад |
животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у |
о величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p |
ију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање |
п, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата |
људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} |
и град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају |
p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавн |
бар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са ду |
дно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему проп |
га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p |
и.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљ |
ста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо |
ом родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео |
Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биро |
ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота же |
ћанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</ |
а који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p |
опе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек она |
ице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је |
заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана д |
а понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш |
пи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није ба |
руштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили |
мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло |
е примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњ |
<p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, ка |
А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, |
више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут |
п. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција |
ди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо! |
А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Ј |
рити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="ch |
ена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па о |
его ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, |
рију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је д |
ју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, |
е ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је би |
се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече |
ачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на пред |
ош јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првип |
ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава |
каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у о |
што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да |
сподин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства. |
/p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закон |
би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице |
да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима |
ко је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зов |
операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушк |
љка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребр |
n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саве |
лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне |
челник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из |
А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу |
наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, как |
е, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.< |
опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубит |
че Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, |
да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу с |
ева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реално |
и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је тр |
/p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво |
по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу |
вао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Нед |
ком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, |
<p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јест |
еченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме с |
<p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кме |
му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> |
век.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели |
.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата |
ио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се |
шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном речен |
аусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — ве |
е у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опрости |
је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никак |
> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предв |
то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од |
ан угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта |
, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад н |
одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се пос |
ђа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу нек |
ног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из |
ареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељк |
штине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предл |
ако се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кр |
решни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одгово |
остили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господин |
нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о ве |
кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче |
да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да |
имо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, |
пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о бер |
рло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— |
сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! |
авља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо |
у како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а несло |
ај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали д |
ерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло б |
има осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем |
та тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао ника |
а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, |
и.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по к |
десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа |
вности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не мо |
S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друш |
оћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај |
пови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој ж |
доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз двана |
до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најз |
ва јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за |
коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна |
у две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на ст |
давала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> |
да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и |
<p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, |
иким неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} |
свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет примети |
цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице о |
био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} |
— питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако |
и се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> < |
д државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неко |
у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био ј |
писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледа |
воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној |
анпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом сн |
е узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само |
.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој! |
ашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да ј |
гову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутр |
левци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор |
он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све |
вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) |
а, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — |
гунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични |
својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то |
е, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” св |
{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, з |
о.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној ме |
сионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застараш |
м осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека н |
</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно од |
да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и трош |
и је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш н |
<p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију. |
ешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па |
под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— |
е, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у |
није да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, |
тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина |
а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је |
била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, кој |
и га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, ал |
те, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш |
</p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако |
чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја |
не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице с |
смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Гос |
ишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болес |
мство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати де |
ежете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је с |
јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> ни |
отивразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... |
којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити гри |
те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора дир |
е као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не |
је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ст |
ички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем но |
па Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију < |
рво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си ма |
м у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захо |
стоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има |
се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам каже |
</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад |
вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет |
то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му к |
здише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо |
скликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{ |
чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и |
љивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник |
ли Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, ду |
ослуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, |
у први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, |
леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учите |
Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се уч |
вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! |
слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је |
нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет ш |
шко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве ст |
ило ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутациј |
чен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам на |
оспођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је |
откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, види |
>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фи |
јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које |
уго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало |
...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш |
сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор уз |
ровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлу |
у се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саоп |
ислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није р |
ом.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се |
илева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче |
го од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно |
таше на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи пом |
а пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један |
Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., |
огло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протер |
оше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрад |
ра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Р |
шна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.< |
али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси |
води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га |
овник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! |
. којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши |
ам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим п |
сар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и |
ута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хл |
ли она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја ж |
нам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет при |
вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита |
попим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеала |
ђаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не |
во: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у св |
ђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде |
ега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни с |
том под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, |
жа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она. |
p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота же |
деће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата у |
говори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узме |
души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, |
о чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја о |
у.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то |
смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари д |
убазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p> |
нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га |
ик ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, н |
ма, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би мес |
! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата |
ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито ди |
што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незго |
будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцелариј |
ше тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му |
ико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у |
толици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> |
{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врл |
ни, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то |
дно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза |
ане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, |
твари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и ж |
да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини |
сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{ |
но, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, |
није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло |
це!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богос |
„била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај |
данпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске к |
ма своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, о |
</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац о |
ј да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То с |
та изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да види |
ди прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — |
село ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, |
е му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама |
вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе поставље |
адуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доно |
а Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак да |
ено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти |
осиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и л |
без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време нава |
ећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писар |
се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а |
а</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, гос |
у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан |
иде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Е |
ича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелеп |
аса кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом. |
и као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико |
, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{ |
тваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код свак |
силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то |
а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, |
ите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо |
отични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки |
да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хв |
службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него |
по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој с |
о је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, кој |
, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и |
тио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није им |
им — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кр |
чини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Ал |
ште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако |
рих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се иск |
ји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — |
/p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг поч |
о се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за |
и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице п |
био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и |
, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био ка |
аку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује |
у интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих |
и не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и д |
одо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за |
једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити |
лу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих сто |
је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му |
о и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино над |
ла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта |
том.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра |
— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.< |
си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малоп |
ја-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајми |
м признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, не |
кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на ми |
је позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао ак |
, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није го |
у позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца |
ало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла |
>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пу |
се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отво |
нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи м |
је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, го |
це места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата |
куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, с |
лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и |
Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним кор |
ни дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па о |
ами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом де |
млати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очи |
в, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, |
ете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуг |
S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, |
— каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једн |
ко, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете |
већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа во |
неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одист |
ага моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје та |
агу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и д |
Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај |
едлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тет |
н доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили |
образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је кон |
ов-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са пан |
ави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ |
или за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удр |
и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме п |
се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чуд |
истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-М |
тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже |
и, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље про |
него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио |
дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојн |
чела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао ј |
е да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава. |
тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера |
ју, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан једа |
па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јес |
а образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета |
камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настав |
вце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркн |
ам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бо |
додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће |
би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у |
на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, ка |
е.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмен |
гла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облет |
се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на дру |
евино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто посло |
удници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и пам |
осподин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та |
за мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана п |
, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: |
еким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био |
ужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти |
аходчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум |
ође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да т |
енције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног |
атим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p |
арод после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и пропо |
верењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” |
а детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женс |
већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела к |
почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и чес |
а, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времен |
тво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна н |
редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дне |
онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} |
нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, |
а”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео д |
свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори пог |
естаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације ни |
ад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташт |
у нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, |
уни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици |
учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу о |
и надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође |
а запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу |
ицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсни |
говести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на нап |
лико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидер |
Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми |
ијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дот |
против ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закљу |
а се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а поне |
реда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете |
које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} У |
ених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и пр |
</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбин |
олити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те |
етан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз |
ој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој |
сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је |
не усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим |
има — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некр |
ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој пре |
сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете |
p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— |
p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{ |
завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, |
подина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Н |
у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и к |
а</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> |
кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и |
то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхт |
одину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га по |
проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате ро |
од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од м |
е велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капет |
ва да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} |
четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, |
ја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? |
спехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, бил |
тан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, к |
по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то |
ена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка к |
:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</ |
тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена по |
желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за |
ао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући |
но акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смр |
удио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и |
ри динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, |
м чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи: |
се у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125 |
<p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па м |
стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у |
ије то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се |
рстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, кр |
велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо с |
о тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад једа |
и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али |
је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамени |
а у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да |
ер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођ |
иде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли леп |
оћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би |
руже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи им |
о у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — настављ |
а четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <p |
ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће л |
госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли |
морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који |
ан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „вели |
дсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са |
м дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставит |
е рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и |
аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Гос |
било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избо |
оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и |
ко чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али најве |
Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смисл |
Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави |
дговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим на |
што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, |
ерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „ |
а.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се о |
су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.< |
његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на ко |
ојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и с |
покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени див |
ндистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, о |
нтифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не у |
о, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га |
ену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа м |
е себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око ле |
е на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се |
ке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у ј |
ва немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, |
аћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже |
сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазн |
и ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити |
о, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као зал |
м већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу |
ружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капуто |
у где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, стр |
з Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, |
да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огрома |
све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија |
.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер |
рају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, ко |
анесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов |
— Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по |
шила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, |
у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган прек |
интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао |
одитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских н |
м и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па он |
у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изи |
аје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непоз |
лаве и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече |
на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, |
код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо |
оворио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме |
капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице |
!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио |
талоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n |
енте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио погл |
тварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пу |
протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му |
лза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељ |
ену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесн |
да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се испр |
јзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{ |
кле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и |
лза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час |
ке, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као ри |
огу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осе |
м је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави |
.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви |
> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити |
раголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разу |
ли обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног |
p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би пев |
за овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се неш |
ога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мра |
равнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова |
325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада |
тану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша |
већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и сп |
</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто |
ечи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> |
н плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</ |
ад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто |
што.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време инт |
а хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једно |
ахорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се |
ице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, ни |
а време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, мор |
казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава |
није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима |
енку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веров |
ом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</ |
<p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже |
и се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после |
ви да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па |
<pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом к |
једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете |
вора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем зам |
</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, приз |
здах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара |
ао да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зи |
p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је свој |
спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Нај |
ли женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао изд |
ам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и ш |
ећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} |
то видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безб |
таве кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствим |
дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на |
се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диж |
очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и |
етак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, ко |
d> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку п |
а оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, |
памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало |
ам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило |
ећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао. |
— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те на |
и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га |
ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" |
ик звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачи |
ндармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и о |
она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те оп |
кат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с ми |
b n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на |
дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, |
ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је би |
познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату к |
, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумиц |
овор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он |
нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да ј |
а свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако доб |
чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак дон |
лизнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету п |
Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није л |
у жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат |
чи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод |
ога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако |
у се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом |
лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа |
е врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> < |
вати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, м |
х сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овог |
на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла ј |
ички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало |
у, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као |
ајглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на др |
ме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да из |
није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се поз |
тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том поглед |
да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све би |
одим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убе |
агрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елз |
е баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да д |
твар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места |
љка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред соб |
Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да от |
математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један проф |
обро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одг |
И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар |
хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жен |
задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике пра |
о искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским |
дноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како каж |
pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како ј |
</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теор |
ЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Н |
али прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} О |
екарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу сво |
професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник к |
ављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И |
појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у по |
се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те д |
грљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, к |
.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најп |
м погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку с |
ије право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке. |
а мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирал |
околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговор |
ловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, так |
рштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у |
ерење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде |
и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом |
свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бе |
да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим |
тра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мал |
арош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четвор |
ту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p> |
на.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко зам |
<pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</ |
ђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој ј |
врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима |
} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „ |
вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су гово |
поче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше |
наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском вел |
дном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри ду |
што у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разлик |
вство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсо |
све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар |
ви ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче ј |
оја је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена М |
ене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појм |
му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радо |
<p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ниш |
eign xml:lang="la">Quo vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе |
ким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да в |
на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало б |
пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти к |
би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Поз |
додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упит |
Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам |
се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није |
ати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их |
о под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзи |
ад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошни |
једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са |
интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Том |
ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, к |
„Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што ви |
жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприч |
по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Л |
сли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, |
говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интриган |
петана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и |
пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S |
ној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратим |
еже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како |
м, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који у |
има отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним г |
.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се |
ницом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глав |
емо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању с |
p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> < |
сподине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја |
ететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, |
<p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимск |
о затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег |
у, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код ко |
одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета |
није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једно |
не и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па с |
Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсво |
вала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту тр |
огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад до |
ко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу проф |
да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави |
јд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде нај |
Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одгов |
е рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није до |
замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала |
/p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја |
већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узруј |
к страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и к |
трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му |
ма је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанс |
е чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, п |
Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и ни |
јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде: |
пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао с |
</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величи |
после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво за |
м да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> < |
ј, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет |
евијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.< |
а — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора |
це, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у |
ће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удо |
Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице |
пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и муз |
јатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара |
ља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар |
з.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели |
ра — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти |
је него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту |
е тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана |
дног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ј |
и ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не зна |
ше они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p> |
а да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находча |
пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb |
и могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руц |
се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, и |
позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једви |
се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се осну |
ненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али |
/p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло |
најдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће де |
српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове и |
јић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао једа |
едиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; |
е, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда би |
нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципе |
пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некак |
би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за с |
а.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти к |
, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и |
дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири |
р петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да доб |
ног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицал |
карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} |
дњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није мог |
има прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се приди |
м врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и |
чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се и |
ћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер |
а сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чу |
кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да |
„шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва |
развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ но |
ће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па кос |
стављена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јо |
тно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се |
је.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> |
усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, ув |
ра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојк |
„удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зо |
о и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полициј |
век крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партиј |
нут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра |
укџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверце |
бош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ни |
параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} |
не, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну д |
а, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из о |
човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наор |
рзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе опш |
p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да н |
лим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно |
ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесе |
— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква |
тотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребр |
Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест обр |
р гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и нап |
ара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч |
:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — |
одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се п |
рквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљ |
дно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се изм |
ше полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч го |
овеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све в |
е воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као |
претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо |
нтар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћа |
еје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, обр |
оје си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, |
опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског ј |
лаве а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све |
из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе ужи |
имо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па је |
S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не |
мана коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а |
говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о |
хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје за |
/> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Сврши |
слом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане н |
ајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и доби |
осподине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и ј |
тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бог |
олицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме |
ала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и |
осиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p |
већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад д |
ет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, |
еца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви о |
<p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га |
те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да ј |
узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и |
дчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио ј |
{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шт |
а у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима |
е неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, п |
овору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само д |
а личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред |
експир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи ниј |
одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Беог |
је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које |
се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп ув |
закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрд |
припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S |
во друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав” |
д паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прош |
> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још чет |
јима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја |
ако је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му |
ајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели |
ј мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад |
сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, |
атог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, о |
се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм |
сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели гос |
би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да с |
} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи М |
је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво |
и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам |
вога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не р |
иде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као |
је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њи |
ру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са |
) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — дода |
ити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Го |
ребао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата |
02" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником |
>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати |
{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева |
човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — |
купила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем |
ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар |
ад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једа |
да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу |
ор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих |
очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио |
Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и нас |
ао модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за в |
</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче с |
ренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви |
отскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну |
гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз п |
зговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати паж |
све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.< |
Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и пре |
{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p |
је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се |
<p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре је |
на нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељ |
није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за на |
му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је |
ћ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Ани |
е је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшни |
прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, в |
но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, |
="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи прија |
Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је |
, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче |
им оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи прона |
а млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док |
ter" xml:id="SRP19021_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочит |
дија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде |
кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, |
Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној ид |
и ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, |
id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома |
id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је |
мина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али ко |
ава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој ј |
и рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он |
е, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, |
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се госпо |
да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се |
т”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у ка |
писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.< |
дину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На |
де, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта |
други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то |
њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише |
тиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остал |
њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полици |
51 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим нес |
као.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже |
велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу |
д такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаес |
а томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу |
њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дер |
<pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде |
горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрс |
рцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране |
ста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Рист |
и, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико |
е висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreig |
а његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} |
е Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изј |
кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по се |
акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њи |
је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партиј |
и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без опера |
јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{ |
јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} |
те врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, |
покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете! |
о на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде |
поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да з |
чавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец |
го је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? |
а су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који |
о т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} |
енција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и д |
врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{ |
ао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ов |
Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој |
та покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод п |
аспитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго мо |
ђа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски |
дељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. |
ледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и т |
аву и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> < |
е је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја! |
десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капиј |
амо рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> < |
е био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је |
ез обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави п |
таде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут |
ади Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које |
аје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учи |
Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке с |
Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутним |
ћи једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбо |
реси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то |
.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље о |
.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духов |
етири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама |
г детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да пон |
тво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан |
уће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не мо |
ну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа ди |
>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва с |
ија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана |
ницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.< |
објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ства |
ве духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, д |
по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type |
дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је г |
то, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па кр |
Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад |
своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка |
ци Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Сел |
ла ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да ва |
те ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.< |
{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз теп |
ter" xml:id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</h |
ter" xml:id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију |
ter" xml:id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марко |
ter" xml:id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да |
ter" xml:id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђ |
ter" xml:id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а з |
ter" xml:id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо п |
па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да |
, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи теп |
на негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах обја |
оји нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, |
ter" xml:id="SRP19021_C30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нах |
удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.< |
х нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло ј |
<p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће |
са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи наме |
ter" xml:id="SRP19021_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из |
приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођ |
е свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости |
d> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да |
а и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму п |
раграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пет |
ао о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некак |
сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мен |
Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес |
медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погл |
ш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до |
има, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија |
вар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, |
те рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стр |
прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Ка |
<p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>М |
, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетано |
Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више н |
м објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо |
заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</ |
о, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, п |
то кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али |
ви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом з |
решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— |
да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао стол |
за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут |
<p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали |
на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — п |
м! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Н |
им!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, мо |
ази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли |
едње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осе |
це између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен |
ју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једно |
ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то буд |
етири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих че |
аквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћ |
елеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истин |
би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је |
мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n=" |
вају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управн |
ј кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, |
е може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што |
с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу муз |
знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе |
научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном |
олитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако |
вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода и |
Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а њ |
.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест |
а.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— |
и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја воли |
{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тр |
пати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грува |
и ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после |
је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено в |
жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те |
пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро је |
ром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публи |
а ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили а |
епо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то би |
, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</ |
добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" / |
</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикн |
ао што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали |
<p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе па |
и охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе |
ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све ре |
обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина |
кве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је |
али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник |
ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не б |
м.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни |
м: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман |
ела Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{ |
ога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме по |
ина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до в |
вара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, |
<p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту |
Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спрем |
не, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљив |
ала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто |
<p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се са |
а ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у к |
да и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је |
учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — ј |
осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</ |
исмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{ |
и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, |
стаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="2 |
Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина |
<pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, |
.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног |
а романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редо |
мамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би о |
а ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познаје |
га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући д |
— одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Нар |
ете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</ |
јако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио ј |
е да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умр |
ари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из с |
е ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином |
у уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео |
а отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај |
а, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири |
ело, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi> |
ш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ак |
на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на др |
ет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, к |
а жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки ген |
<p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запит |
ни за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за об |
ва испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа |
, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко о |
оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај |
ленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећн |
Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је о |
а удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p |
, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ |
те, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у дет |
о као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа |
док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; |
што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и |
ратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман поче |
сак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на |
е ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа |
но сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у |
осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{ |
, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{ |
и ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге |
им гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У |
>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, |
а моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите |
одао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се стар |
о је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не сти |
авајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о то |
сећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p |
оје огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад |
ло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам ва |
</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издаје |
а један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А |
за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја с |
срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи зак |
оме се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, |
> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила ни |
и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског г |
зила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стак |
упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет |
ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко о |
Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем |
ам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за н |
о што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је б |
уновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана |
другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада и |
неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Бур |
удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни |
оме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, |
пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> |
ључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као кла |
то је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар поме |
тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то |
сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</ |
би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутр |
каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњив |
незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спа |
а романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао |
дговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће |
грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигер |
да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику |
није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у р |
ер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентиј |
чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан наста |
овори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену |
хиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није п |
олико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платиће |
ину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је д |
то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ства |
до срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и о |
ке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напос |
ор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврд |
Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред су |
амоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насм |
к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да |
а слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а |
p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и ти |
е уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све о |
ерен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек преша |
их посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све |
ова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле |
ћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека |
знанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p> |
љка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљк |
су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су о |
ља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу |
д осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило |
одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете |
л него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на |
ости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико п |
она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена |
руга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом |
кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>Пос |
акле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Вр |
рти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са оча |
о је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом |
некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго |
па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види с |
ине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак |
осно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увр |
е онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића |
нагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам |
</p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палил |
утије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шла |
оне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му |
после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица |
рши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелник |
о још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа |
ој мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и за |
се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам |
кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> |
обно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, |
опржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже об |
..</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се јо |
искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а исте |
обно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком |
, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете |
</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он |
а остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} |
во ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гле |
ату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека к |
а ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата |
страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква |
хани да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb |
в се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови |
ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добр |
вако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зо |
овор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се ј |
и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, |
удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу д |
, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихват |
да каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по с |
тај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се од |
оп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. |
<p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администр |
аучи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде |
>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да |
та кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — |
.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са акт |
оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугл |
ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он |
ни једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: изво |
друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде сва |
е још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибр |
у нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} |
се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна |
поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општин |
утрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако д |
одају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један п |
0" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, |
лио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ раки |
јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</ |
може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских пос |
рио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неко |
Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му не |
ила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, |
те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и |
како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет |
је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговори |
Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онд |
већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором |
рејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски р |
ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, с |
една, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убе |
{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели |
град.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— |
о раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашће |
> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила |
потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет |
а крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје |
да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> |
ко леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је р |
е. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњ |
води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви приста |
дисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> |
же да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Ос |
, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљ |
не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или |
се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику та |
сна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна |
кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а са |
ија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му нек |
То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — |
те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, б |
>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, |
еђати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак д |
време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” |
>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли |
Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> < |
, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам науче |
о, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера и |
а ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у |
гоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако прело |
и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, |
а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— |
> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није ч |
Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па в |
рвипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мен |
т.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шт |
ако ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, |
испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.< |
у да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</ |
аконски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може |
имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловк |
о мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли пог |
ајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги |
опа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеж |
и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је пла |
аш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће |
ш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако |
Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је от |
, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћа |
ре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо |
човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послу |
и, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би са |
поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата |
аде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од |
ве опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад |
преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагаз |
ну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и |
а!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар с |
рио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, ш |
аде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође |
дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљути |
гоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ства |
и се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, бра |
тога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће |
<p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није |
, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и |
оје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупи |
клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а |
ву. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић т |
p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крм |
да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p |
, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио з |
ници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срет |
ла нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општин |
кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, н |
растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Е |
ав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Ко |
ефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене |
рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, |
е мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати дон |
државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву |
гу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одуш |
а расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће |
ица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманск |
има!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> < |
век.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном т |
> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, |
опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капета |
ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам |
љу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како о |
умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па |
b n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш шт |
ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш |
аче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p |
е општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се |
дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да |
а му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда ср |
њава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли |
даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишч |
— наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја |
мисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А |
ати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам ш |
уче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови |
Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, |
школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер |
> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И |
Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. |
тра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо к |
а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмет |
> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буд |
— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет |
ушевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш пр |
у и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а |
као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара |
а ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште |
ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом |
својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно пед |
њава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет |
супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено ј |
онашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из служ |
удски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</ |
ће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су парагра |
, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог |
а овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом |
д ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово |
ковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, |
еном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као с |
а памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, |
за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта |
бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па |
бегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбу |
избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Бол |
ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник |
пођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве |
и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу т |
(којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он |
е за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледа |
ит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— |
га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и дру |
се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било к |
мишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друк |
S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудн |
свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводи |
под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи с |
свим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ по |
вом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> < |
д нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мисли |
дитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за |
леменитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цр |
ја и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, в |
протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и ду |
.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан |
робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер |
је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није |
љда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После ова |
но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се д |
уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" xml:i |
упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ћ |
идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то |
ити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико |
јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p |
други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; |
} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да л |
и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим са |
ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не би |
е, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће по |
Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини |
Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћат |
ша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај |
а њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се |
гледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да т |
, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудн |
и — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} |
а зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да из |
вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, |
ећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он т |
седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи н |
ла.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем се |
еханџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хо |
, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала ј |
пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забри |
Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— |
пштини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво |
који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако |
тијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп |
буну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дет |
а шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што с |
олико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} |
дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подм |
астали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће у |
е је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — мог |
нам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чува |
стрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, |
ри, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p> |
удници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се увр |
свим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је |
госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практ |
Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а вид |
рими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку сне |
<p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> < |
/p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> |
тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што |
а једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и те |
доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек гла |
нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Пр |
адог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански исква |
учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегава |
.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре ни |
ичка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са не |
ело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело. |
чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео |
1" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни |
а бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="17 |
ао заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити |
<p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана п |
е питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питањ |
зиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад чо |
ад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично |
и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за је |
о врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушк |
иста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског |
сти.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била једа |
је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} |
d> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати кр |
А ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не |
рте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко ч |
те да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем |
механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до во |
чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>Н |
о јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p> |
црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што |
> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га |
порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, |
— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет дин |
она и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> |
и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјав |
шајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а |
ет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, |
ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама |
е изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројек |
рло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с детето |
анас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам |
први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се поч |
шавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на з |
довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> < |
те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ств |
ри апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: и |
ко ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у теле |
ељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу |
ју не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова с |
неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како ј |
никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађ |
" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењ |
пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} |
, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било |
е после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, |
кох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло сла |
а да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је о |
ати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> |
музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на |
себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантаст |
мо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> |
словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао т |
, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — |
га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којо |
ен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са п |
понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p> |
/p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете |
о поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причат |
д га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што |
х а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао ку |
и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једин |
а-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне нег |
ју на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на |
ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, |
p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb |
осом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош. |
д ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вере |
и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, |
и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па |
ажио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански |
ајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Нес |
у насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би |
у варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реш |
спа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика |
х научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од |
ата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћат |
до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају о |
о кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери к |
о она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад н |
зо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ бли |
</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, прич |
к носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све т |
че поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подм |
а дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмар |
ко јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, ка |
подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, |
то ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него |
радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанп |
, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општин |
А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А жен |
смо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} М |
да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити |
о Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да о |
, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и |
ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече к |
то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу |
ца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. |
поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи |
о дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори уч |
код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун своји |
а је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по |
е исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави |
је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — |
земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па д |
о до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара |
после зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо. |
ако каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за |
што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да и |
/p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми |
к моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана |
роко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:< |
, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Ми |
енама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од кап |
ли на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, |
ати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газ |
<p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{ |
се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, |
десет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није |
те л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има да |
батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага |
тидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи |
лачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> |
дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Неме |
>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња гла |
авили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно ју |
и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мај |
м стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> |
.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди с |
настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, |
Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели по |
ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Нала |
у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба |
га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржават |
тајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме |
а додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата б |
.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу |
> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чуј |
те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Ср |
ријал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји |
оспођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бог |
о не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш |
p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са ов |
шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време ра |
онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони пос |
е, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили з |
о не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо |
, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p> |
мо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сирот |
о лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> |
важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госп |
и одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у |
Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог д |
мо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али |
ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> < |
знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија ниј |
сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> |
а је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Преле |
, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заје |
сподина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућо |
написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — на |
е за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да |
и, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не мож |
још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p |
/p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја и |
ису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или |
е јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протерив |
у варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план. |
</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној в |
ри да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мај |
а преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму пр |
звила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у д |
{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га н |
ио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате јо |
и, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у речениц |
о и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Дес |
> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охраб |
ани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радој |
Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је |
а сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он ј |
ко боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је с |
дине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пиш |
ко да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p |
<p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, од |
Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</ |
од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћ |
е будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је |
ка је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто |
одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ |
хватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра с |
шло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Гос |
грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Зем |
</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја |
има, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кме |
те и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецеп |
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> < |
Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, |
е познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, ј |
ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја н |
, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да нар |
боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у |
, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом |
у, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — |
атите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> |
вештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> |
мах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па леп |
<p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не тре |
у, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задрж |
аче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, |
p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам |
о.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, км |
бе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је уб |
> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да |
према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу оп |
S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најм |
ин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међут |
је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, |
ац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у |
ч.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, па |
м, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то зна |
м, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то зна |
>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњ |
говор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати |
л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учин |
лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </b |
како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље. |
, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у о |
шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то |
говор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћ |
и моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, об |
ло.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад |
зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{ |
м помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати |
е, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> |
немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оц |
х, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброт |
говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити |
н Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далек |
ио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, |
се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загре |
традан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац |
ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све |
} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он |
Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Бо |
аћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ће |
о, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме в |
?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати |
е могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад св |
кочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — ре |
м ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Си |
, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука |
ате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то б |
а видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих |
ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и |
бро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру д |
ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији при |
овори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Ри |
дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити |
љка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам пом |
кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — |
к нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала |
ло да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{ |
своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити |
штину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити |
ли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох пр |
<p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекн |
ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, |
целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете |
у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу |
моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И шт |
ита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо дос |
тижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим |
стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфс |
целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката |
”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се поја |
сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, п |
о може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— |
Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> |
ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери |
у и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно ш |
а донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али з |
, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако |
браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би м |
вде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће |
</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А |
стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни уч |
<p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде! |
нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” саст |
ете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамен |
</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, |
поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове |
итају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича |
че мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви ст |
јој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је веч |
патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време које |
Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А в |
ица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти |
ини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да с |
и то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, н |
м моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као ј |
да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и |
в.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био |
, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговор |
би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које |
ста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо наш |
зишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим н |
не крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли д |
>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јов |
ало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па |
авити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило с |
ти да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Зг |
поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — нас |
тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад с |
д кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста т |
p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> |
и на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риб |
тета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мисли |
т што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те |
а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писа |
117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и к |
<pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S |
ноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш |
абога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беш |
, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете |
авију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела са |
ла носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{ |
и глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, н |
ам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И |
ећ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од |
у публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан нов |
е чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је |
ели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи |
” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p |
да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасн |
асу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p |
осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојни |
у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељ |
мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено |
ићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица з |
да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и от |
а тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференци |
>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој |
им касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени |
ем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренем |
изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакв |
омана код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникин |
о носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Поп |
ено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало |
ио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам |
е у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако |
чима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у по |
бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, |
за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје |
енки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, |
, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> |
њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, ве |
S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама.. |
мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног |
спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види кол |
нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је |
старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве танде |
а она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако ј |
ним пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и |
ку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ с |
ла литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интр |
и креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му п |
к чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни г |
ло је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знаме |
а, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш в |
значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро р |
дмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, |
ас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и по |
видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пр |
онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требал |
а се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општ |
а и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског |
сред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола ви |
еда у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким |
да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његов |
сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ |
а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осе |
кивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па |
налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло |
з бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако са |
} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим ка |
и.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми |
тов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца к |
појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа |
сеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Неде |
а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп< |
ођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, |
Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} Н |
Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов |
те из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="17 |
е да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није |
а тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у |
ам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. |
ви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд не |
, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете |
мах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни |
стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се уп |
пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у |
усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке |
исте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, |
аветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику |
мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне |
p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем |
но колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ре |
госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти |
оп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „ |
својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, |
чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, де |
прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба К |
_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац |
_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но |
_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушк |
head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат и |
упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позор |
„антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не |
е појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у |
</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи |
та и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} |
е, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој |
p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка нап |
од, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и пос |
ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади |
олицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прс |
, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и |
лазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна ст |
вало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо |
је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што |
амо, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би |
то сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцка |
у блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али ш |
жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу је |
ко родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и гото |
но, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој п |
њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа |
чно је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, к |
наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које |
ге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женск |
ли боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} |
дељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено |
дње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много |
тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— |
довиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме с |
ујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина дваде |
ету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, и |
актом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не |
тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да |
>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> < |
затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, п |
цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомо |
м писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени |
гледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље заг |
бу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да поро |
на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> |
о га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Р |
а у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, х |
да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{ |
ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</ |
не танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене |
, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на |
личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и |
пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један н |
p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</ |
”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло уз |
њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне |
лаговести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на н |
подину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>Н |
родна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвока |
о, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље |
попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се доб |
о са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила парти |
афи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад км |
Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом по |
2" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, ко |
ана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај |
о да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побег |
у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одма |
ка.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још |
друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пре |
тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „д |
ив тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је др |
и носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, кој |
е у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она |
Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак свој |
, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него... |
едаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима д |
рову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић |
и да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају |
, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да св |
ремештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је т |
међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, |
чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о т |
ма врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у |
потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а д |
му.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше |
одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ћ |
те ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо т |
едног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешт |
ете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако |
нгупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније |
} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на с |
, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најр |
на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па са |
о слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко |
кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му |
>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава |
е смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p |
ти како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се та |
p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта |
и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-М |
м му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што не |
ах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола |
а Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели: |
небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брат |
акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћ |
/p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— |
у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да ниј |
шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, н |
тврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама |
па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се |
поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у |
анковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој д |
м, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видел |
жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена н |
подо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дет |
/p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако ба |
о, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их прав |
То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „ |
а смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — сва |
нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p |
ског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам виде |
јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било |
селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бив |
свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које |
г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковић |
44" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека |
аузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намење |
и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се умо |
да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох ж |
иска између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње |
поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— |
Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа- |
око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да прим |
пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела |
ној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читав |
е хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" |
и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре ј |
и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташт |
а с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са |
<p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним |
ло.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није |
е тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби сн |
е тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефин |
у да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жан |
у потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачн |
ед вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> |
тивно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је сврше |
а се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те |
да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, |
стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијаше |
стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> |
тати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у |
би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај р |
нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим |
брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај |
ма изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе |
аест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај на |
хт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође |
веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p |
и би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ру |
у женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан |
гне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу а |
акачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У |
самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па са |
и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо |
отињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:< |
, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је |
p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаж |
ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — о |
ше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појав |
степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с таван |
из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда |
кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на |
еда око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p |
b n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам сто |
:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространи |
епознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количи |
неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорн |
носиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{ |
јући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 15 |
ног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемег |
прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочић |
дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне к |
праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али |
ва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по је |
ње.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове |
— онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што |
релепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</h |
<p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у |
и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знам |
рећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, д |
то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господи |
<pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком н |
p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревет |
убазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и пре |
</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву |
а ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Ст |
окобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чароб |
додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по зако |
ирићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузам |
давања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала |
и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ов |
о.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафа |
раг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није н |
у и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познат |
, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама за |
, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опе |
еже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око |
оји зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} |
није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> < |
у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игр |
ед трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, |
а је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после год |
имити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и |
ако би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики |
луку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да има |
.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево т |
о је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа |
што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и ста |
ор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благ |
има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спа |
очито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога |
јствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} |
хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би п |
спитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том прилико |
п.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби |
ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годи |
p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа |
ој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекл |
њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав |
жби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, |
тим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле д |
м, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше н |
играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе мо |
<p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бу |
ко и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо т |
у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вр |
едељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло ф |
<pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си |
улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али |
ана у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника по |
г вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, |
ва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове ко |
, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти |
ија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнај |
која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стот |
ену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао. |
, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини |
недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па |
амота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим |
абринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> < |
, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељск |
аше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <p |
— запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онак |
о као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" / |
остепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док |
и.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" / |
b n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, к |
оје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда |
p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мер |
ф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар |
Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он пр |
би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се прове |
етају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво н |
ају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Мар |
мисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— |
узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име М |
лу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па кре |
а увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је |
го сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред |
, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збе |
} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнак |
<p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у к |
S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је зате |
улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику |
у болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа |
ноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој пред |
ш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш! |
еликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњав |
а неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже г |
порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</ |
прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Го |
а Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да |
p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни х |
двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картар |
мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом |
е неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је сва |
бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је о |
ани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те |
аборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницо |
и терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да с |
.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћ |
твар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу |
<p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине к |
, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела |
, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док |
— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво |
тно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто мес |
да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S |
е господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је дав |
ство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после |
у то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде |
ика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с детето |
твар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила чове |
ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, |
олеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних |
прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p |
о прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп мах |
прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ман |
у нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ра |
д да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн |
и у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе ре |
етири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим |
то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве |
главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете ил |
ити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћ |
>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> < |
у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се |
шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот |
а у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћа |
спођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже |
, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив п |
Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она |
чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа пр |
а се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покој |
коше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако ре |
{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div |
, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припи |
се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друш |
је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, |
</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једи |
ров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко пр |
е за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са |
мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попр |
е Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — до |
Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — |
="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је |
тку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је |
у била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли |
ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личн |
арце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и преба |
би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симин |
во платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глум |
6" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар |
поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола л |
оји се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнс |
он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије |
рича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друг |
чно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? |
о добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој |
ренцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> |
ацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, |
нуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојков |
еле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и |
нитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао |
етан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробави |
. замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да |
вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљ |
аквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопствен |
ригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за је |
Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удо |
</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би |
убав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жу |
од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта т |
веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А |
ука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком мук |
n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи при |
та и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водиц |
а и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки |
себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једно |
од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се |
његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја |
своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што ова |
ике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музика |
твари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати гла |
ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то |
е попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши зб |
елеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм |
мена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега у |
и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео |
p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече |
позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са у |
S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p |
то име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога |
а изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у |
ећ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњен |
да цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет |
што запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу по |
и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— |
ко поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује с |
ско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у свом |
ско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, та |
ско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома и |
се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да |
p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, и |
ћ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул кој |
уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интрига |
ин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује |
рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обуста |
СЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама в |
петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дослов |
аже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Рад |
по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, |
ва бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Р |
куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде |
је, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на свој |
тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души |
себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и |
њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он по |
ници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>С |
.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете на |
т владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји гр |
чку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби |
е, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, че |
а, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који |
Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госп |
према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствар |
лилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, м |
— одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар |
, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пр |
е у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време |
етан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гар |
вом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја |
а поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно ши |
времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, та |
остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парн |
оће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне |
, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те м |
ко заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када |
ећ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало |
м се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад км |
ра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није мога |
вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца и |
мо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, п |
егла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на |
му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабира |
ли госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрш |
сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он м |
у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p |
ешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад ј |
а почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако |
?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, |
натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је н |
ом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његово |
Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, |
ној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није с |
рет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести. |
ственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али |
м делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га |
јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало |
картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и к |
ам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно. |
аже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не |
p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — |
су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат н |
вце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас ми |
му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите |
а на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.< |
неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у |
ло.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе на |
е измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора |
даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бо |
а не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих ш |
њем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку |
ње, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу |
а поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома б |
и стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја |
.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да |
пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из |
а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли |
исара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира |
није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банк |
{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарн |
— Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест т |
о разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширн |
„четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне |
’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S |
сар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у |
нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љу |
толико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мид |
астанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тава |
и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једн |
а палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако |
и, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив к |
е виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама ви |
и кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо с |
арош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и |
ти и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>К |
анио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџиј |
и чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако теш |
е!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста д |
маш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по п |
b n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица с |
, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л |
е.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је |
би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p |
<p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо |
онаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— А |
иком, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може д |
{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, |
а своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе ар |
је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, ни |
се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома ни |
/> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шуш |
го је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам ту |
љи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од кућ |
п ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" xm |
ућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то од |
ао што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто |
ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, ин |
човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</ |
на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поц |
i>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако род |
им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, к |
читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Б |
„сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бог |
к, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуч |
очетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по |
<p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p |
а радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што им |
дите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете |
ма.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} У |
сиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Боси |
пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова М |
је донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се де |
иказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и из |
оли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест годи |
, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи |
љева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино |
павао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома с |
ли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Ма |
их се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића |
{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан сврш |
е то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам |
ђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На в |
</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Урани |
док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дан |
с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови |
<p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је про |
ујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p |
ћана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје К |
оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две го |
али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су |
је Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, к |
затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише јед |
адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају к |
80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут |
страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуб |
а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ра |
ше се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су |
с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима обј |
да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише мл |
а што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одма |
.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролаз |
, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену с |
ати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} |
сно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и ус |
то га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не |
S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели |
ме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S |
теља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којо |
а се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде б |
а параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачек |
ногим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. нач |
цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време служ |
ead>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у м |
и тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год |
</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песн |
наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало стро |
се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвокат |
ни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен п |
е гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, и |
огу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је прету |
апије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type=" |
тева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, |
у, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очим |
е сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љуба |
и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четвр |
или, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <d |
а ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и ж |
асиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више и |
канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жал |
ивота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми |
леви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, ко |
ом, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену |
би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда |
ога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свир |
преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савет |
а се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, ал |
осао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све ш |
случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из |
ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али ни |
био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позв |
киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је зн |
породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести |
бици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није |
нџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па по |
/p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и |
превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави при |
p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме |
иста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, по |
е вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који п |
помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те по |
</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако как |
те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, зау |
пет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S |
штва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког др |
тка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је поз |
м пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече ј |
ји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође сва |
зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз |
ене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, |
— Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде |
ју Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућа |
дитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима |
на околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом нагов |
се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточић |
авикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се буди |
едно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, ј |
браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се |
ћ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов д |
од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је |
а свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и |
пенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна н |
кмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се преви |
.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је св |
ела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на |
за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се |
кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, т |
p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи |
, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и |
ест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он ч |
игер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док пр |
ало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као з |
ека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је |
еза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза |
и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као д |
но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шт |
а говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који из |
обе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</ |
тан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам нав |
господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врат |
прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се |
у Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрв |
м, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији |
е мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би ду |
Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чу |
да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као ш |
матике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друшт |
зненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да ј |
амо на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандар |
јпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, кој |
у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре ј |
се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне |
з друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— |
опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћ |
не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењ |
смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и н |
у одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће о |
ла једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним |
ајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — |
<pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног д |
ед друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па св |
т у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам усти |
к што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет поч |
е и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т. |
— запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па т |
убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено |
{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је син |
ма запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне л |
остићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене с |
тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест да |
ише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Ф |
он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату мо |
поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по цело |
а би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома бого |
апут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, |
и, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се см |
а одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — |
по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем ва |
жем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је пр |
родни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред мног |
е; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репу |
омо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и |
„Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја |
ија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огње |
„Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво з |
} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте |
претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.< |
том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глав |
5" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако п |
у коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, кој |
када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела |
свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па.. |
испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре |
рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака сти |
интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био н |
у нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и какво |
ференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу неде |
ројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи ка |
вима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти |
одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} |
једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с во |
последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши |
<p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато |
м да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, г |
а Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> < |
ко говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p |
о баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> |
ли и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдерово |
борио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар |
и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> |
и се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву |
ву цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добр |
ског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова |
их начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим ствар |
позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и |
ох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> < |
се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта х |
табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и |
<p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег поко |
{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у крев |
окрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио |
јдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, там |
е узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића |
са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће п |
снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипа |
ним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се |
ним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, |
сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, п |
приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> |
своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац ос |
и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је |
исао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста. |
и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Ј |
</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се так |
— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да |
беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, цип |
брегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина ду |
аје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да |
почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се |
а услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост |
опа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим |
епо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длан |
чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као |
у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те т |
је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је чов |
сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цит |
м она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.< |
кле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима |
пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен |
им удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, |
путио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није |
лим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају |
ако се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо с |
забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако |
онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда пост |
потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже |
овор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја б |
.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се |
месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти пре |
, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у поч |
фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, |
асно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико б |
з оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, |
с у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} |
рим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, |
елим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због |
<p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазн |
” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила |
поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> < |
годио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме |
да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, в |
вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон |
, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на |
споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да |
ји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као |
љујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је |
S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад |
у незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим с |
развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са со |
леко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу пр |
досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет |
часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само кав |
био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши |
јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за пре |
могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да |
а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљи |
фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може ја |
тра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, |
рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника. |
ли оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им в |
ности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је |
се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех |
е још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви |
да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Доша |
ло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би к |
ави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима гов |
без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживају |
тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у о |
а сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> < |
ома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј в |
199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као прекл |
учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" |
гу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и препов |
ошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћоша |
ежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин |
г пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, |
ра равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за вре |
, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и |
ла.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је |
вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у со |
се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путова |
, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше нио |
p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све |
педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није |
асмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике |
мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живот |
омак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу как |
је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан нас |
и у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, ал |
ђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио |
уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога бу |
е.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задеси |
ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондукте |
учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— |
егови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је б |
рова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са |
ље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се |
конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју |
з.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки ње |
бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански мом |
боме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, |
разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљаво |
мет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, зб |
га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и |
а, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један г |
ица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свач |
меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: |
огу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="1 |
њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, |
о прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S |
ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p |
ам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Ан |
веде га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе м |
му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрува |
исто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час |
у у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и га |
.</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антиф |
јом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" / |
т пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— |
неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео да |
сла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и |
сподин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову м |
би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и |
шио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у суд |
, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно |
и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други н |
нађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична це |
напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писм |
и — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је она |
Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишт |
окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, |
ше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аник |
велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — |
беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би |
брижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица |
Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој |
није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа С |
пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капу |
није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пре |
вцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, с |
тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да |
ама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети з |
и прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чу |
и, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у |
баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа М |
маћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је нај |
, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то |
аш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на |
дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у д |
било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каж |
Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо |
стали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади шт |
тао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> |
ре и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не |
ира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге пече |
о диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде ка |
же нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> < |
ши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме |
недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт |
ао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, |
ше?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодуш |
кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што р |
х пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећ |
овом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у |
Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> < |
н Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом т |
атог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза д |
је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p |
капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину уне |
ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако д |
</p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутал |
е, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем. |
.. оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радис |
је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига за |
тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би |
ем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на |
е су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазан |
„интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре |
<p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав ј |
им задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме |
познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба |
ман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и н |
тин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније |
ајбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — |
е реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуб |
јски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет к |
спођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" |
очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадиј |
ала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили |
е полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету |
ко размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба |
голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у с |
ију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, |
ату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пре |
опа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, |
та, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то ч |
игером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи |
дојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека |
ткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канц |
— рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па ок |
чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не |
срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло распо |
кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав |
p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био |
ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине п |
олико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Ма |
ом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из опш |
чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’ |
у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви |
ва брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим |
тво вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељ |
и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} М |
аво, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, в |
из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки н |
у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терет |
тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши до |
гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</ |
д мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заје |
лог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Р |
поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге в |
зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.< |
она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јо |
ем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дет |
ива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p |
оју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> < |
о време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, с |
тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи раз |
ле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени к |
десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам |
нтијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу |
рају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — |
од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаи |
после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се |
ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштви |
један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења |
во већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p |
све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, |
колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама |
са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи д |
вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави |
рману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S |
с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекн |
аку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, |
т као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писа |
зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, |
pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} |
има, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целог |
напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто |
тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, |
четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општин |
деје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана. |
n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При |
је разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам |
ила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко прого |
> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима с |
се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго |
акле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и |
е тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур у |
носила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова прика |
ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером |
лиже да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била |
ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p> |
.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му |
} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био |
</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се дон |
а ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицо |
ти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели |
све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није |
p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одс |
шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у |
ије слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилер |
о?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, |
ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца р |
ад вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба пра |
из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p |
>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под |
вањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb |
аном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом |
много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Ко |
о да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А |
Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ з |
ма прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељко |
ом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко |
поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а |
поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састан |
м, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите |
и.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби м |
о да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас наста |
дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми |
је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав |
вописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе р |
дан чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, |
грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно |
да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину д |
реме службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побож |
и казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секр |
са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед к |
много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни |
е прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, |
ви језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} |
ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати је |
рчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који м |
е Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда иш |
е и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако с |
це, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на ге |
о новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на п |
аправи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су |
за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полиц |
у имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош бог |
</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељк |
ва.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој с |
емену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, пр |
и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Т |
чило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</ |
лику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, ст |
ченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати |
оме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, по |
ој мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло леп |
ол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под нокто |
општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И да |
ељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Зат |
} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на |
таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због нек |
Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да хран |
али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни поме |
м решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би мог |
искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад мома |
времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, н |
ледњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се км |
и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут зб |
а то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да |
а, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори |
ик.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изг |
није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је |
жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госп |
<head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова ж |
И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим |
к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хла |
е.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици |
мислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан с |
тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те |
м стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто |
н Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да |
тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се ис |
а дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је ма |
еде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слуша |
одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан |
ва.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> < |
е.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, |
а ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа- |
дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти |
ојим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о све |
ши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутр |
жеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удови |
чана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p |
пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам |
буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мор |
ваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то ј |
славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз п |
ије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима |
ће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери |
лом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, при |
логом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по |
што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити цип |
архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што с |
т срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, жен |
ај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> кале |
ет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, из |
/> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Б |
м сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче г |
то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, |
се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми |
ен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му муз |
{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречј |
ин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везан |
>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb |
удиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— |
и се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити. |
прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била |
у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задриг |
подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писар |
све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помог |
више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојни |
кају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно |
ријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му |
колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их |
су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље пи |
рате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па.. |
твори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{ |
кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не мо |
срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у п |
ли нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим |
оме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћ |
па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огро |
нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он |
година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој |
зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и |
аходчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифр |
затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> мате |
јбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек |
јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p |
у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном |
ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ног |
прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена |
болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а |
нда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш л |
<p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, |
рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у |
и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не и |
ице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном |
поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... |
ријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије |
p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да |
авршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика |
уће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а |
па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>По |
ану једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја |
су могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у по |
гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитри |
рн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</ |
ма, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој |
измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Ј |
>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у |
/p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi> |
опште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, та |
томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у ко |
пко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том трен |
ад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је к |
Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле |
познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом же |
у реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно не |
у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето |
колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра |
екиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли л |
> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад |
лим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и |
мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — клик |
м! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— |
писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише леп |
то сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни |
о то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилик |
ућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је ле |
рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није деси |
но, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сим |
ошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлош |
9021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удови |
<head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје коле |
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да с |
12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се |
<head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је |
ворих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се и |
ка све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџи |
ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински б |
а једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог |
А</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, |
ијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријат |
у узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „ј |
дило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо |
аријским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и д |
но, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вра |
под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у п |
тоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! |
је ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежме |
па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народ |
и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој со |
Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и |
остаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет. |
— па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћ |
сположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дука |
м почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он |
њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, и |
та, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов пакл |
четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову с |
о врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му сам |
му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И к |
!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, |
аног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако леп |
нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба |
</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте з |
> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p |
p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> |
свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код м |
икну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао кр |
> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перс |
ти ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви м |
и.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми зат |
риправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме уб |
утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно с |
ма.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за пот |
чи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је |
та је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом уче |
пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он с |
сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако нап |
е, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски осни |
— настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</ |
мет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам |
хвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госп |
е који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{ |
е трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се |
ивоту срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели |
ило и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па |
једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је |
ек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек |
због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, |
оморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финан |
сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори |
успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> |
боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацит |
змире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и |
на.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нов |
ни, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер |
да, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике |
неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> |
едељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дан |
ватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <p |
е Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман |
у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто бо |
и.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Г |
фану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb |
ли се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па |
а како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли ј |
ила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десет |
ла шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, м |
на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на |
ама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефин |
ић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између ше |
ђе на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој слу |
из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p |
, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поч |
се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у глав |
одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста да |
јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а пос |
девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова |
осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем пол |
свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога |
је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара. |
згледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив |
ква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Наста |
ене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, |
акве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађ |
, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворн |
а ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" / |
="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога по |
О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа |
реба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет ди |
ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, н |
је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу |
да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те д |
сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>О |
е једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по двана |
поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роск |
некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-о |
ва грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> |
глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, нас |
ући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И |
ри само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, |
тходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јај |
иво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва ти |
ју”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину |
окажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо |
на идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> |
} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Е |
виком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досада |
а прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n=" |
ВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последи |
општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, |
ата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за |
баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсеч |
их срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам |
пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има ка |
>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као шт |
ричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био уби |
е могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добр |
ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њ |
но да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребни |
> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, госп |
д хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер |
е.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се |
" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата |
је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то са |
у руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђ |
<p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара |
а, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ће |
сподин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> је |
ш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећ |
ко ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— |
а једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би б |
ша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје ме |
ео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем с |
а воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У |
е у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кн |
ву слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела |
ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, мол |
зно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>Пос |
то су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине |
а си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— |
ђе једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар з |
ула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она |
ти тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} |
и све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да ви |
сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају |
са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене мас |
о руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом |
рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама ш |
би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћ |
за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питањ |
ће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p> |
светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а д |
тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као |
:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љуба |
диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему |
, направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потуко |
тељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер |
зник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница |
о уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="24 |
ати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет! |
довице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми н |
а проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер |
да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Мариј |
орио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, к |
увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разго |
румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општ |
не жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се с |
<p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да уст |
и слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне |
онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим ча |
ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под ја |
рес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста |
сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Т |
каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец да |
е је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично забор |
ед Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p> |
велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? |
на тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућан |
та, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, д |
вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као |
из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је пи |
није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да обја |
шњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим с |
му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све оста |
сно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави |
оме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, |
, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свим |
ри тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал пос |
ало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигн |
ко је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу д |
ини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја |
је ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто |
једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује |
ашта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер |
озорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу |
есто да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. п |
спођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазв |
ратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спр |
ила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да |
то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у се |
инара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој с |
Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци п |
зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Том |
па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</ |
еси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, |
бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавија |
невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да |
било се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то обј |
упио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p |
емону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване гра |
ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Сам |
ки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често пре |
/p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже |
ебу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђ |
би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га |
ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин |
инистарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у |
да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило с |
телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Рист |
е лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из |
ан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, ка |
тарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</ |
би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену де |
се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка бил |
за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што с |
</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изок |
и, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а д |
о хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува |
Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} |
пава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе госп |
ешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, ома |
розној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева приличн |
проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би б |
> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ |
к и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па |
?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прог |
д друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп с |
писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрил |
авно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз |
ead> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетк |
жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојн |
друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покв |
S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима јед |
/p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесе |
колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, |
кати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{ |
месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар п |
} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојно |
а пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовиц |
је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога |
је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва тр |
о ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче к |
”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он |
— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о |
Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гр |
г одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него |
ена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешт |
а сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда |
п и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крма |
, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће з |
ика, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају сво |
никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Г |
ого капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп |
смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога д |
у као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек о |
ником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетк |
етака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но стари |
Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Мили |
На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} |
јми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би у |
ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи |
тро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника с |
лон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и кувари |
ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није ј |
јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радој |
ели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— А |
те фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писа |
мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину ж |
на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако о |
што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се |
је чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао |
ћи у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је |
подине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о т |
кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, |
, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, |
ће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је |
лед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{ |
одно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смир |
госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да |
ла удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, |
п.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — |
ислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку М |
ије хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој |
и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, о |
тално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло |
так да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију |
еч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. |
продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку |
ечи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један п |
и се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљ |
едног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадес |
а — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред |
pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало |
дам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прс |
ренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, кој |
екну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овом |
и, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p |
и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чи |
се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Преле |
То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме ми |
би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива |
потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, сед |
ознат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за ул |
у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек |
дио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, ка |
ду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чуд |
е жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и п |
ештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у |
ала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-С |
енутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један м |
прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених |
="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши |
у и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи по |
— гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вел |
д се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управите |
и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p |
ође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па |
у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао ко |
дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо |
уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, |
:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свек |
прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Н |
дељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се |
д општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело |
кат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <p |
од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, |
а грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, |
хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, |
о што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са п |
а својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о |
вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек из |
е, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још |
де.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођиц |
p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Нед |
што страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и |
ј пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, |
један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам има |
на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само |
ујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким де |
његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опр |
онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а |
надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радоз |
азове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са усп |
пити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да на |
е конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао ма |
кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којег |
, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А н |
атрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авл |
ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у |
је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се |
тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за д |
/p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би ст |
музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брз |
гао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дођ |
ојену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и |
оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и та |
и карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац |
да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, ш |
ко рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настат |
видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну |
ага моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та ид |
је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која |
да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика кој |
екратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици ра |
пилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма цига |
p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:< |
ва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, |
} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада |
дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити |
говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из д |
е прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} |
ја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто |
е крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило |
ад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су м |
оз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113 |
оји је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог |
ћ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n= |
не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата ула |
ркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, |
риво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје |
ви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и д |
донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, з |
мету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а не |
вршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били |
змем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не ли |
е много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми |
пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи |
према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, госпо |
хију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како ј |
онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожал |
а кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, |
<p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовн |
сли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на су |
овали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: |
за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако |
нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време пре |
ких послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да ме |
.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се д |
остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун То |
замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могл |
/p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — за |
е пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши |
не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико ј |
ао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па с |
жа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана сре |
ко срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S |
Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде неш |
/p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Как |
е трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратиш |
бјави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се |
е види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако |
уза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је |
господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, |
м се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Бо |
> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са |
> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин |
напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, |
да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно |
ледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју |
ечити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> |
чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћ |
па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo v |
ин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чува |
то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном зак |
који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција |
но. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућут |
учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” |
е ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змиј |
хани је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема к |
ни, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи п |
тави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви н |
злегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се |
ог пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те през |
г вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једн |
каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парч |
ктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао |
ако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једн |
овор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини |
Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарност |
ао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отел |
гра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала |
а.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="20 |
ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, ви |
ати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намери |
авио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осв |
ан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се св |
ло, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино ш |
на, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n |
о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену. |
се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n |
ао радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— |
, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде го |
се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, д |
о за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну |
госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко уче |
</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> |
ву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p |
Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у жив |
својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљ |
” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, |
дахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећа |
мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила М |
имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} |
у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда пита |
е батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд |
пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи |
зике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на |
} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен |
јала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p> |
вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлу |
х то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља муз |
јим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ ст |
сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} |
.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморил |
</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може |
подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли |
/p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{ |
о дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p> |
знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка |
зјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка в |
је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од |
Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога |
тац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте |
треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супру |
> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прим |
е као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и |
ола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{ |
своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће г |
тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бир |
осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен му |
у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли |
кајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапута |
ве мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и он |
а се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп. |
гове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њо |
ра најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе з |
.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе |
аваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> |
на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијат |
олом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљив |
а један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога ра |
p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господи |
> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име јед |
ода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, |
нку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зач |
тацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопствено |
ка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, |
ло од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио |
овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њ |
по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пал |
икну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је |
један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака веза |
ет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад |
ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како |
{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више |
, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се |
вирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не |
р постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико мес |
ј је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застад |
ци још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и вр |
за добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се |
пођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођ |
никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватр |
ревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" / |
словије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после |
поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она |
ља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" |
ц од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и др |
цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јак |
од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је т |
> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, с |
бро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учи |
’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} |
а са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог |
она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају |
могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај. |
имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти |
а, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си реш |
ве што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А в |
pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да ј |
јица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} |
. тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част |
о, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја глед |
поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, |
шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, как |
мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, т |
м олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — узд |
оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем |
мора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље |
ше је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао |
.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p |
леграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га преглед |
а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место |
е кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћат |
{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је |
ђу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и муш |
обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и ст |
а свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и к |
абавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда сед |
ог тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, |
било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце... |
допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — д |
p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове н |
штовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</ |
ом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе |
чуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш |
p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мал |
и бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</ |
p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — |
ите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за ва |
и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још н |
ка, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавај |
ају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад |
на?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни да |
в и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у с |
на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечан |
е нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама јо |
речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страх |
те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију |
ак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује с |
d> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Мож |
коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере |
у у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, св |
сподин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги |
обру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лон |
јадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучен |
чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете |
гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад |
води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги чита |
— учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, ш |
а.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декораци |
ута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није бил |
p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је изд |
глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали |
душевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, ус |
И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чуј |
рци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више |
на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој |
поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb |
хана, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом |
су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:< |
ба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку |
ко година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испоч |
а, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па од |
<p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада в |
ама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елз |
и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пош |
и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија с |
одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.< |
да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког по |
ко тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на врат |
е окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} |
> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> |
ас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то |
подин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља |
прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у |
>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сач |
е претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну |
Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ван |
енили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браћ |
удера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шлајер . . |
а при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берб |
/p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди д |
<p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} Т |
.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перс |
рема људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из че |
допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећ |
је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</ |
паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те с |
283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, ј |
сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена плат |
не степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не |
ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се |
ој утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се |
а адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз ко |
ад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и |
а дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! |
атно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без и |
и ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана ко |
осподин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала ва |
<p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како |
<pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им с |
одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахач |
уван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестиј |
ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front> <body> <pb n="7" /> <div t |
ца кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да рад |
ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред |
н обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек дод |
<p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу са |
и где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата |
ику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> |
ead> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хо |
руга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом |
е ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јав |
и вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учит |
{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мар |
ао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим ле |
јте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} П |
Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, |
би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар |
био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда |
звони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, |
ас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете остави |
буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ неприја |
ава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не д |
тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, по |
у се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} |
љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира |
ије комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свако |
} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> |
еце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећа |
удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није |
ад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Ог |
удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић |
лумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад зна |
ићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разу |
едио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено гр |
који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чуднов |
тили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио бро |
о један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није |
имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и |
некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p |
ању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор |
у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не гов |
о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Раз |
кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем |
кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, |
— Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да |
т, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељ |
.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на јед |
и да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата ко |
и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће ре |
она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ства |
жи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и |
утих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се |
м вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је изра |
онео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! |
разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две не |
ри кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд |
у музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном о |
погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна |
ула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити |
памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме |
а посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле |
некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му каже |
кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-М |
жиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад |
учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете |
данпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други |
ле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мар |
о срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, |
за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан пропов |
пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том мо |
м улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се |
оре, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао |
испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима |
све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдог |
дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче ј |
лектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног |
олики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у из |
читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећ |
ећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које д |
роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за ча |
ном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм ц |
ну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и сва |
који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи |
о ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то ст |
каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Бо |
али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кмето |
, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што |
односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се |
да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у |
ти воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се с |
заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, |
одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт |
о објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</ |
у Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даљ |
чигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после |
и у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један гл |
ећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране по |
о не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме |
и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се |
ређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" / |
апетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад |
аш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви |
сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по т |
нога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за сус |
ију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Са |
дем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са |
дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Рис |
ет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</ |
за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде го |
<p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и |
, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су |
е сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога ш |
г убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом рома |
е, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Ра |
ужи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га о |
ели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је А |
ра се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас |
о мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али |
уди;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месе |
ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... ко |
ди како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налаз |
p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа |
ека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно увере |
ато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Бо |
убећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијат |
бе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, д |
г пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесни |
ливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижиц |
о и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек |
у ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад каж |
и се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те |
баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле ниј |
већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви |
ави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да |
дила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи |
S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да |
исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за |
десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> |
Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза |
d> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зо |
и утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак доприне |
т.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица |
тку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мрт |
из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на |
т! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче д |
хићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја |
што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко н |
а реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „ |
збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну |
прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, |
дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија |
а мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутам |
кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кр |
јаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p |
само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекн |
S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, ла |
ати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не |
сти управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је б |
које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја |
е стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачит |
целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам п |
ла од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> < |
авао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да |
канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба поче |
мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А к |
, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако в |
ај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафан |
један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживе |
дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> < |
ла <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу пр |
карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да |
преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, |
је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погл |
јам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од |
о општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, шт |
овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је |
<p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је |
о је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед т |
ики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, ц |
кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Је |
е око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И зал |
јану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар |
е зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено |
т у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{ |
не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч |
се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задрж |
омента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неод |
а исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије |
.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ов |
и, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Е |
олутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} |
танове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шт |
один Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну но |
управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на пр |
привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписани |
ланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те и |
дно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли |
</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по чел |
азумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју. |
ња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, так |
.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} |
за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније |
Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да је |
а.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да |
шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па не |
хватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одгово |
> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У наш |
носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је |
ли сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шн |
загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви |
затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено оде |
аиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в |
мце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како |
да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он |
е бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, |
мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па са |
одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и про |
ељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> |
право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошл |
м, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио |
о обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами |
ћи широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био |
сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, |
>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дат |
да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, |
<p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју |
говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражи |
тано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да |
Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршит |
згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке грам |
ни” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, ком |
о је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усн |
и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које |
ста и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за пре |
ића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изаб |
ло довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На |
јој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конфе |
се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, |
бра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремен |
ава даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потвр |
ве „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која |
једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Си |
с у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела приврем |
ла правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили |
их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном по |
сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и о |
више четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појед |
рди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим з |
д је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је дет |
ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам |
а ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње |
ио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — дода |
ава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љу |
е место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало ча |
Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу ње |
ала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знал |
ослушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на кој |
— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову пр |
па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за |
м старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је |
тету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без ј |
неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и |
старашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један к |
пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и |
да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Ел |
о би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву пол |
дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да |
ин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, |
те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни |
али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је го |
ш мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у |
ави једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светин |
умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије п |
њу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" |
што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi |
да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да до |
која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће |
аест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете |
и рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од госп |
варио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто пос |
а, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао.. |
и облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, |
ледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, |
се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може |
<p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заб |
тела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће |
агрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотел |
ин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, |
ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима ниј |
А ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине т |
изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да о |
услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из |
цигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструме |
ошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три |
је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — наход |
ст, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви |
о, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на ст |
> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, |
ш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто стр |
се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p> |
ко није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, |
али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је |
е код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" |
змирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да |
кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дош |
то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управн |
кви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Д |
вају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомуч |
ми и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак |
ога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, ш |
ад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш |
ференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је |
е замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па ре |
/> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је |
„Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је ча |
. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета |
авесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збун |
на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича к |
ри своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, је |
е Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који н |
у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, как |
.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Поља |
полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ |
и, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што |
ака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву |
како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек |
— да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Ра |
да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свра |
>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејск |
ад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распит |
илог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њ |
све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи д |
авити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити прогово |
одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме до |
а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам |
ред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око |
на толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност |
таментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то б |
рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака ре |
ши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, о |
оју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно |
ишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност |
шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на вод |
децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија- |
S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике |
збила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је |
у на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p |
публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и од |
како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога |
дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мал |
о ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, да |
се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни ту |
врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да |
матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички из |
се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у |
и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни |
, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога |
вићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да |
осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра |
то шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференциј |
ји толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и оса |
држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши н |
на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две |
>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} |
најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезн |
звесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог ис |
Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва п |
о да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа |
које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред ови |
p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест год |
ој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац |
де „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред |
p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпит |
и или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница |
ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравц |
да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Е |
за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пр |
ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше глав |
не.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају |
а.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају |
мо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају |
своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају |
ђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мисл |
о, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и леп |
ех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попа |
ам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" / |
наћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек о |
</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му т |
а просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умре |
тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Ни |
ила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музичк |
рају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољит |
д учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак го |
отреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да деш |
ла Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p |
види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је |
а у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену |
андиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у сво |
игде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену |
карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година |
ристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави |
> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ло |
еграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра |
ожда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико ко |
једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло добр |
купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па и |
<p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је |
атрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то |
се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима зате |
ена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја ов |
о ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одгово |
сади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа |
> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они |
т исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а |
о исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи |
подин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите т |
</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силн |
чех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. нач |
па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст н |
ошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После |
је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондукте |
и љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>П |
а дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — |
урђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла |
ад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, |
рите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} |
ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око |
pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је ко |
капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја са |
гајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види па |
?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће л |
ожио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је |
илева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ј |
астати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> |
на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Сими |
, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз пом |
г друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник ок |
ио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодар |
рну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње |
днесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, |
Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно |
сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да |
е крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> |
да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцка |
<p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте |
едан дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена |
о, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила < |
>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти |
ваном цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, |
д Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, нат |
н него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали ј |
е Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куч |
а му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим |
разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода |
ти у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда др |
ирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман д |
тане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, к |
>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да |
је упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше |
сподину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи |
луга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице ко |
ија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час |
е упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само непри |
да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Мариј |
ру како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни у |
но где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, < |
не лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Б |
а композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако |
ше ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, из |
кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} |
у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло |
их уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да |
дам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем |
дрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође |
мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олиже |
, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже и |
и бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли |
гова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна д |
ајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до уши |
а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче. |
м, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> |
p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чу |
пу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у к |
ика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одско |
пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, |
де поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и по |
, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад м |
ку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, |
тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг |
ојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опе |
изам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и реч |
не, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи |
а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p |
ђана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — |
теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет нава |
о да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за |
имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и на |
ну, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима |
пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слов |
чицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> |
блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и |
финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би куп |
мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш |
, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од с |
ти!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, |
о добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ћ |
оспођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе ча |
е л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</ |
е.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете |
!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне го |
ика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и г |
две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразум |
пођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа |
у, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где н |
, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе с |
а једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађа |
рса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" /> <div type=" |
:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наор |
м, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим |
Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је т |
ане није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а |
у материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ му |
, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковић |
добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и о |
ахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толик |
толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за ч |
unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, |
нско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена |
азлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што |
ање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику ко |
ант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја и |
себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је |
ува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романи |
Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повер |
девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће ре |
Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину нач |
опу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бог |
и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек |
и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што |
ењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавешт |
у кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати |
не трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант |
!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда |
тојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> В |
овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај |
они и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, из |
.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p |
ројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се пу |
том месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за ко |
као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији |
, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак |
теља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вел |
е, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у мо |
е ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, зна |
ше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељ |
је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капе |
све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли |
н има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када |
је своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајн |
тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што г |
</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од |
покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је в |
ио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те пла |
О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку |
..</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} |
својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом д |
после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда к |
о?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћ |
да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не мо |
ија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је |
смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили с |
ст пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га |
е као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државн |
кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зат |
b n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — |
пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — |
ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са |
олност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе |
ледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> |
тећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотич |
> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту ка |
ћ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то |
же!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна мног |
о би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило о |
тељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шес |
трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би |
тави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за |
аче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обичн |
њем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај |
сподин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога |
ућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А пол |
а нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарај |
ржала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције |
и у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и |
се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друшт |
а право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наш |
ли у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није |
је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па |
аљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну |
ти службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете ка |
ладе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети ка |
е се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> < |
а увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Сре |
ижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу |
азумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и |
па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Гов |
а вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради сл |
помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно ре |
некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p> |
рже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње в |
а свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ј |
тотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> |
решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредб |
здере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p |
свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као |
ана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и |
<p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и |
као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили |
и сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку р |
о дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли |
но га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је |
ва и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, |
! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек |
јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до |
а, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</ |
у увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практик |
ше помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен поко |
о са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми |
вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и пов |
рда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пре |
а да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније |
, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да проду |
прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин |
удновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад |
а то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево каз |
/p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: |
</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га ку |
ра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп о |
г коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином п |
посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне |
аснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре нару |
и присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се ре |
и.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни од |
наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одуш |
ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p |
имски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеу |
Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па ј |
и да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на |
И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, |
сталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му |
ислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кри |
кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— |
лача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварнос |
оспе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листов |
и Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би |
сао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико п |
детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по ма |
те.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: |
а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких |
илија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и ис |
нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје |
ого расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} |
, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Р |
петан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у је |
мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ст |
зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па. |
бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S |
а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: во |
восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, кака |
ја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам |
пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини п |
огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била об |
и су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова |
дседник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о |
ите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то тр |
одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини кр |
м ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати |
поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одуш |
ко ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p |
оји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећа |
тави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пр |
<p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала т |
тави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и |
еђутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а |
јући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуациј |
закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после д |
ном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спуст |
или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госп |
/> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, |
/p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелнико |
а да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца |
p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по |
ну.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало с |
> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, по |
<p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих |
је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се п |
своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе на |
а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, ни |
сподин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> |
p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> |
анга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је н |
ци да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике с |
..</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно |
</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој п |
и баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „. |
о код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: |
њу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао |
похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут |
говор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је |
урена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово |
нредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјав |
рилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n= |
а ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> |
</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је држа |
ређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими |
твеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је зада |
су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али |
ако би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине |
е могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватр |
а, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једн |
ји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речи |
теља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету |
убавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> < |
песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између т |
нда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ов |
ашкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћ |
а разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво |
.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као д |
врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала р |
ати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено ј |
потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно жен |
ника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељк |
ошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком на |
ив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{ |
о је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирот |
љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на |
на — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује. |
ими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастик |
ну.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима ка |
ите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разгов |
мете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад сл |
итуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад г |
е, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радој |
”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима. |
!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p |
радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, кој |
ласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Го |
>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фата |
Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има п |
p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са какви |
давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да |
то, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особит |
Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p> |
поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му свој |
е тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијат |
ке, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се бех |
молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би р |
Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је |
о а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекину |
е, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као |
е?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељ |
видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи н |
какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима ј |
м речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: |
один Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је |
један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџи |
>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича. |
разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запр |
вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> |
хта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> |
отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што |
Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било р |
рој 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музич |
и, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати |
г размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> < |
— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромит |
ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да |
а једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{ |
.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање |
савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих б |
је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздр |
дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за оств |
ти.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госп |
га романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n="227" /> <div type="c |
че Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово ј |
какав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора пре |
жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину |
е ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а о |
p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на смет |
<head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом сад |
ара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p> |
свим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и |
и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме м |
а је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је би |
S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чинов |
p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међ |
, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.< |
м!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— |
та, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз обр |
чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о ју |
емарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па |
лаве, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на т |
>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а |
ћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да |
а последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја |
p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Призна |
а оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из насле |
емогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље |
сна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си |
коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним |
опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је |
ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, |
</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутро |
ој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о |
слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио с |
оже бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја св |
оспођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> < |
ом на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви |
оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — дода |
Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час нави |
и госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затез |
већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише |
а, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p |
, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети н |
акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио ка |
ао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— |
је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући д |
</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук |
једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корит |
ав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесно |
дскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође |
о деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, |
ма, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис |
<p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би знач |
ли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p |
меш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, п |
ије да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p> |
ер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> |
еди у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу |
улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна х |
а, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум |
ва на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цу |
је поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћат |
енама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако |
<p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо ј |
ртир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.< |
час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло |
бема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни с |
рећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на к |
де нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих |
Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо суд |
донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепн |
е било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по стол |
p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко |
> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели |
атим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак |
искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од |
да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се |
е нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа |
ева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и нас |
овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Мил |
над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било ним |
ожише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фић |
ј брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законск |
требе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по варо |
апетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то и |
е одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:< |
а, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p |
имало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је упр |
о да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Пр |
Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продуж |
ону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и закон |
ао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету |
да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и |
вар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, |
рено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и |
сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштериј |
сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у дру |
но на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи упр |
шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ств |
споде, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас |
оче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госп |
ом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви с |
ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, |
вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као |
, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Бо |
х, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са који |
ићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар |
о да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви |
лева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову к |
ођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа М |
S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мен |
а Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја |
то је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи |
ледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мал |
је части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџи |
соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз |
АЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају |
ви овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде зат |
романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с в |
е које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се од |
већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он ј |
p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да |
о собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} |
буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То |
ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</h |
размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајк |
та, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село |
агодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их. |
е без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијент |
ако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, за |
но.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића |
Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када |
о да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошн |
.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све |
Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је |
То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја н |
емо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
еровати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо ст |
к.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и |
бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана |
ко нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима година |
/hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно п |
н дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер |
има још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи |
е коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е |
се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108 |
азак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она н |
то динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом |
и да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила |
ином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p |
.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико |
рло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n= |
ћа удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо ј |
.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— |
ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога м |
као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа |
вога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види |
вана Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног |
n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном |
ођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на мно |
почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{ |
сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа |
рате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, нег |
емљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана |
ишта друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Мил |
:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје |
о једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} |
дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је упр |
се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим |
пан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео |
део је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима |
да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики у |
е, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p> |
и: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која |
а, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љ |
>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита у |
алемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучен |
свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Ма |
ај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер |
собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво сме |
озору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извинит |
х.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, го |
желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк минист |
то их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па т |
Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лиц |
би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом |
рујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врл |
Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим в |
цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро. |
у.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а н |
тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је тако |
чком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се |
="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад |
због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме |
— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па пр |
хваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ пот |
музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за |
еком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан |
.{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шлајер . . .{S} 1.50 |
укао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су р |
е, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публиц |
акав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим |
свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Зно |
одине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ћ |
.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на |
узе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте |
ко сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав б |
аш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p> |
апустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје же |
вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишл |
истаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Ра |
есет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угости |
већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим |
волите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештен |
к; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— |
у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведе |
а, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по с |
у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црве |
У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој |
меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам |
ркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољц |
м изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би ч |
> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно и |
ање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац т |
васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не м |
ар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од |
есет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу |
е буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно изд |
иљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може о |
к, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара |
тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка |
ад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како г |
н.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— |
и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— |
пасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — б |
о, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" |
да, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" |
ругле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као вос |
ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, госп |
— упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под ибе |
кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Б |
је и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у р |
Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам |
ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођ |
Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговара |
/> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, |
војку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинем |
боље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И п |
азмисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац |
</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си |
слиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p |
најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p |
и се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста пол |
ра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутр |
кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке мој |
ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам |
а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој |
ма врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спава |
т динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, је |
томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре |
ече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из |
аво да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам |
пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену соб |
{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици с |
ући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући так |
ар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због т |
било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="3 |
сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не зна |
ријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому |
ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп ку |
вог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме |
иту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао |
ју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај с |
то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење |
купе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији завад |
г свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детет |
ја је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у б |
и Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p |
>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до на |
љске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — о |
/p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да |
не господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из |
} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики |
душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ев |
— испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова. |
тирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмен |
иле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то би |
ао да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји уго |
ај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављат |
се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радо |
а ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и |
во сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не |
а заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га при |
<p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет |
о муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p |
ар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није |
о љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори То |
олимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, по |
ш четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила |
м кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет ди |
i>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи |
тависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ни |
2" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели |
било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па |
и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— |
p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p |
ао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може |
з није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! |
да га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли |
ве, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он |
да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — ве |
ју; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што прода |
мете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим |
гледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни |
кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче |
гла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при |
ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако |
лади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада |
— До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чуј |
— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — то |
да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је д |
S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња |
арош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури рук |
а волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја |
ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина д |
м — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, |
рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликуј |
толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало мно |
ве да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И уср |
осто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај |
наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми |
радски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџиј |
скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишин |
то једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније с |
дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, уче |
рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине преле |
о речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине преле |
и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p |
тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима |
анчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, |
видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и м |
од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра п |
е ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја са |
ицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господ |
ш већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву |
естром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам |
жну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ |
премање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође д |
цају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога д |
ао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства от |
ко одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p> |
ашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S |
о није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога |
у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p> |
е благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету как |
ниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> < |
а, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно д |
да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска и |
о је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n= |
ркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешт |
Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док < |
кује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће г |
ека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под н |
а буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како |
на нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не |
сле врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да |
м вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче гла |
на, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо на |
видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том |
све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — |
<p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да |
го ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, је |
</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поч |
он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} |
.. мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако кра |
а које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крив |
љиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала т |
некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} |
едао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христи |
и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стишт |
огла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које |
мам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дет |
или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био ст |
е, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у г |
но задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{ |
лости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у |
> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друг |
се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на та |
п — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није |
2" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу |
исам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p> |
дном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је |
ду, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо |
те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божј |
о по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више |
/p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недо |
а се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућа |
а и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом саб |
ушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p |
— додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали. |
..</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави: |
на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу |
де! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Нај |
га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном с |
.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој |
: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов т |
у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, |
е би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да з |
<p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим ш |
шта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав св |
броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На т |
’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у |
<p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године |
ко крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари п |
и, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац |
лаве.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми бил |
вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да в |
м шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио лар |
браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.< |
знала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче |
доносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама з |
мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по ч |
она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у |
"la">Quo vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види |
дну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се са |
ла, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је прилико |
атреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки ча |
видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вам |
к на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како |
Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Т |
и Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелу |
а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало |
и тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко з |
онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, п |
уно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је пос |
нас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће |
о <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је |
и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида кр |
Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онд |
ије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај ш |
два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испо |
а срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким д |
је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја |
ошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S |
има, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, |
е.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не зн |
мски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> < |
између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају |
ј, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи |
лности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја н |
она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је |
и то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена |
, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и т |
26" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав |
је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, ш |
авуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При чи |
ишта о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, и |
те, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да |
ељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово пи |
/p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ му |
се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану не |
з овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствар |
ију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку. |
ио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n |
ише напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да |
де да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на |
сеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој с |
е је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повер |
, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одл |
аве на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва н |
жавни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упор |
говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који |
кну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</ |
...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрас |
почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене |
и га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба |
Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај |
i>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га сл |
само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математик |
по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине х |
> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, |
Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> < |
/p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" / |
му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, |
стаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, до |
обацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава |
на је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говор |
ребало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> < |
крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дош |
оме да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у г |
дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нам |
ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузел |
и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки да |
да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А по |
њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближ |
би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани |
S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајн |
да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз ду |
да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вешта |
ензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву ша |
ех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред о |
ју!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка |
<pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи с |
позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави т |
и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту та |
слите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема |
широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, |
говим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разру |
изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар |
дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по стол |
ну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупни |
мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрук |
адог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се |
смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са глав |
{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> |
ђанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање |
ак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разб |
о говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесе |
а је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је |
{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, |
т у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и |
{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi |
ла јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима п |
ели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, треба |
„Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</ |
останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али центр |
не:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не |
то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши ке |
спођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мн |
као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за це |
збеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" |
добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето |
гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} |
е осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} |
p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се д |
у.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на |
пасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општи |
”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим |
јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на |
ити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што |
ку, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљ |
у је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.< |
иће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече п |
ник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати |
госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту |
а за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инстру |
каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и |
кладно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су в |
.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, |
о донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло |
вати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћ |
вати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују прич |
ај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем сл |
ну шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске |
енту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па г |
е баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — |
ера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег |
ао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније |
томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пу |
ске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три ка |
ислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио |
ло, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријат |
динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{S}14.40 „</ |
варицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица |
шнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, |
огла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сат |
авукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утон |
он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> |
еданпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, |
Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, он |
облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шеш |
е као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису видел |
ли, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је |
да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу |
али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад |
.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је |
родужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већо |
у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде |
ор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ц |
е, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене |
, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Н |
>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председни |
осподњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и сви |
ти вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџи |
циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани |
ици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија |
о лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних неср |
их вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у |
ла састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не |
не дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од сво |
н потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, пис |
шега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај |
о та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о то |
бро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његов |
ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У |
је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спа |
ик Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У остало |
била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам |
лом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што |
ће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду |
Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чува |
вено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{ |
црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе |
анима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, уми |
и се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} |
, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> < |
<p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb |
кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав де |
охијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми |
ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје млади |
вар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најб |
Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру |
гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свеча |
утрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Си |
то, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p> |
да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то |
па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из д |
о оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи при |
вољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у р |
{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у опш |
n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари |
квене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код |
он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он сагр |
ја и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крман |
ду треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има д |
лете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Де |
узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зг |
андрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором х |
— изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, и |
рослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар г |
ожја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити о |
ењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не |
е црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао |
и, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима |
га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парох |
елу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива |
ити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и с |
твовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} П |
доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па |
у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, |
кви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе |
Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и |
м како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прав |
дни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многим |
га дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се |
?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно |
то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига зада |
размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба с |
n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Ј |
пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери пр |
бе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и с |
од кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ос |
азговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њим |
/> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут са |
у на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз |
говора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опе |
ота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ак |
зе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Мил |
ом, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може дес |
} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и |
к и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не б |
цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви н |
</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а |
најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, у |
у и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, н |
вакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај |
увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после веч |
о је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и п |
зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо ота |
Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете |
кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да |
а подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох ј |
ише свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника |
ликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је |
пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је з |
их је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти |
рце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје госпо |
тави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Не |
се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника кој |
опа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро |
писан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе роб |
господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула |
она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би спо |
нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе |
а ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћа |
о близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разу |
на звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица дет |
а, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да |
м, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад |
г веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане |
лованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелеп |
а, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носи |
, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" x |
ом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице |
пођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну |
тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би |
редставио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се |
— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <p |
па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> |
ће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, уме |
је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формал |
је коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и |
нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то |
сите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, ка |
ос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним |
} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин |
т захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља пато |
, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за |
врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, бр |
ње господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли в |
к па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао |
цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Б |
е то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радњ |
ву Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да с |
то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите |
осову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на |
, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, |
иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне |
по гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало |
овести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп |
риликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, го |
</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: |
анова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p |
лаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим ко |
ало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу |
да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да вид |
око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и |
/> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:< |
, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељк |
Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Ел |
господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Вас |
та, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли кого |
о у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она |
т их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад |
викну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, |
дњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет |
и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пр |
енована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дођ |
додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ће |
покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перс |
и! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је виси |
и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом |
гант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми се |
н глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценари |
баше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова |
на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Св |
та до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су |
ича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се по |
не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица |
се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојни |
д њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је ј |
а рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног |
љу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова. |
како нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут ј |
у.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затеза |
ослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак |
.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здра |
чунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} |
и се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час |
ушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p> |
ирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи та |
о лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле н |
ај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линиј |
преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају |
</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш ода |
ачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да |
нио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, је |
та и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле |
не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт з |
да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово т |
нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући |
умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не |
ра да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па ј |
<p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — |
куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај |
ов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које |
тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи |
о задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — наста |
замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну ци |
м десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом |
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранији |
донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако |
новатоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chap |
им гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p> |
арно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестр |
ледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније т |
шао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У п |
оришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{ |
браз само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним в |
х била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, |
слили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежура |
као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав |
грам: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи |
моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако м |
и сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне |
кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> |
била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Свет |
е радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писм |
е у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послуша |
<p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим позна |
е уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно |
а својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n |
наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар. |
де умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били т |
ораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно о |
вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу |
једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га с |
крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Т |
ој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она |
ело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус |
сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али |
је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад оста |
почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опе |
ика из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дет |
ло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у |
па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас ниј |
га друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено и |
ири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, св |
, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити р |
им, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје К |
ш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И т |
остили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, |
да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Рист |
акије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сиро |
интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за ке |
леда своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим |
ога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви |
дно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капет |
један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се при |
о на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма |
сео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </d |
ма осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ков |
други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради |
он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p |
одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, |
понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабук |
а линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писа |
цу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> |
> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:< |
мак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови |
то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — |
рагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, г |
о!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам |
<p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb |
је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него у |
ава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као |
само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} |
вите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази кр |
<pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> |
затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварц |
> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p> |
— Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах т |
ћи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам не |
и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре м |
ељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> < |
је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су |
их кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже друг |
е дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових прис |
чина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. |
/hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмо |
ијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њ |
/p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушк |
зи, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када с |
„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, гос |
нам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста |
је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричин |
толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати се |
је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/ |
е бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе |
, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, |
ити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче д |
дно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно |
надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вр |
</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi> |
по, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мар |
им оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Д |
чека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — |
ет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће |
Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске |
тила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</ |
...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — реч |
уће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код |
”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицај |
питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n=" |
овије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп.. |
"289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месе |
лилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281 |
n>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила. |
n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p |
— свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том паме |
озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешн |
ори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се бе |
и, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је би |
да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка? |
зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој |
При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госп |
забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће њег |
лону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с де |
у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч: |
а одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ниш |
радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и |
о им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о |
знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. С |
двите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</ |
а и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е |
престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> < |
љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку |
жи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је |
то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме |
то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села п |
заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Јед |
ма где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде з |
а нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> |
205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла |
</head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни о |
изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који |
запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лес |
> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојн |
аском у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљ |
мирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од на |
пши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се т |
i>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <h |
ја је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено ство |
исао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде |
оклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, |
ајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, |
о, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш |
hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>: |
ћентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер с |
је цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози |
ругачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио. |
ић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, про |
о, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бри |
уче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, до |
жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у д |
оје ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли би |
док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за |
алом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало |
н он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, ра |
на мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за |
е два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два т |
есе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родил |
</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си |
исар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел. |
у, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница н |
ео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви |
p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче? |
и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да за |
ter" xml:id="SRP19021_C4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да с |
уга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену м |
id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне но |
id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали |
нали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а |
ву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу |
жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су в |
олицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <mil |
а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу |
ости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниск |
а, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је б |
да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, |
ј руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју рук |
дине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што |
Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског п |
, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, |
улијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер |
У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, се |
.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам к |
соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дат |
{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети |
р једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква н |
је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица |
илог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На стран |
ању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту |
Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} |
рате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што б |
онференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише с |
n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко |
овнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb |
поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанае |
ке ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” о |
били и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и |
е, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како ј |
е!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та с |
е.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запит |
кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенст |
оче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у р |
о, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је |
буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико траж |
же се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p |
<p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ та |
и реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покр |
ти одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петориц |
аести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и |
паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи нами |
тио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад ме |
ојега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати М |
го „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено |
мете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели км |
сле четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, |
ad>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, дру |
управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друшт |
ник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слуша |
како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти ид |
ао виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се |
ет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је о |
а седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо |
ао и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици |
, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега врши |
За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих |
једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине п |
— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет с |
толици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли |
ter" xml:id="SRP19021_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head |
мер, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет |
ет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— |
ан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила |
е породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката |
кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији а |
ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како |
pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па |
мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лу |
хтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао је |
а Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а ј |
очеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се пр |
{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто у |
зад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже харти |
!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке гос |
ужи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од р |
у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадн |
ено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Ог |
јући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то с |
мала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће |
ија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја |
е јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутр |
се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување |
ртама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код |
мо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар поли |
Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено |
поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без н |
подом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чује |
једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне |
а оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне |
Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне |
отела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан с |
е он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улиц |
по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се уве |
ећ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p |
ам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекр |
софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’ |
ш два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смеја |
планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народн |
з двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, зна |
ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.< |
е он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут п |
наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа. |
угаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве |
о су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их |
ти к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га |
" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} |
пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно т |
ставу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{ |
н ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем поп |
ом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај н |
<pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не про |
је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слобод |
пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са ко |
ви:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: оби |
нтији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствова |
и је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S |
} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та |
настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекс |
и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га пог |
це и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи |
а, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод |
моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да |
љка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прв |
ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор |
ати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођ |
ла.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задриг |
је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и суви |
птати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спав |
.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу |
не парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парн |
у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом к |
одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, пуб |
зом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} |
уг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним ж |
и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — к |
. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — о |
танију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих |
н крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, |
ети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође |
и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се предста |
помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда |
де штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао |
за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се |
а на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и заба |
у ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа не |
војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господ |
рлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која |
под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој |
и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и н |
ом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на о |
мо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о |
?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама |
! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, |
млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изл |
узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се к |
у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало |
нако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, |
неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од пор |
онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвени |
уцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем |
м и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу ист |
S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне с |
исав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он сам |
се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав ро |
<p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко н |
тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јо |
рло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и п |
се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том пр |
мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> |
/> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад уста |
е, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног |
читељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се |
је могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише гото |
рва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да |
е само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p> |
кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, г |
а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чу |
ао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у пр |
b n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учит |
е приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала |
и, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им би |
а, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога би |
лушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, не |
одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и |
лој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана кр |
дељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Сим |
помене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам |
разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што |
сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућ |
АВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава. |
је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те по |
вога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас наро |
п.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око |
у, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства вра |
осподин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота дево |
ита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, |
ти староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се поно |
у својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бриш |
ог сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступа |
да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног д |
d>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим |
ако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле |
ај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне д |
е, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову |
ву удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети д |
ад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко оби |
ца детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, |
правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p> |
ово главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме |
га?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за т |
бразовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову истор |
јој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепн |
е за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n= |
лоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићи |
е мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{ |
ељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, нећ |
ојим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, из |
левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме ш |
Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу |
вцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи |
ави као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ он |
и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разг |
енско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? |
здатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, в |
квог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да |
изала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна с |
где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме дирек |
па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> < |
нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тач |
кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па |
више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, т |
есеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друшт |
оп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код |
ор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико члано |
едни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати с |
азане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупов |
ови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила |
други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" / |
затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појав |
упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила вла |
вила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан бро |
е дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга к |
вршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и д |
оје ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас пр |
те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржа |
и заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и чети |
ов да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те мало |
четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се |
а.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми |
оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђош |
а управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посва |
другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер ј |
е седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше свак |
е оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о то |
ка сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја С |
.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој сво |
ену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, прив |
.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Мариј |
епо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање о |
цу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког |
</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојен |
сни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста ј |
признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра |
Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је ср |
жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, |
еговог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те н |
че да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара |
м! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби н |
а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, |
S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он м |
о бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник ма |
наковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комар |
ога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и |
{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а о |
<p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет |
истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета о |
>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на ку |
а је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спа |
Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишњ |
асече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бад |
поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе |
и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да г |
и у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци |
е се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан |
охвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми ст |
ма угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко |
јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасн |
</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном. |
ни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, воле |
и Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, д |
е се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље |
го мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити какв |
огледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се |
> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си |
еднога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском |
али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, ни |
етан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и |
крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али ј |
може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер ре |
ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један туж |
</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме |
еног џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено |
>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје вр |
покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да сво |
{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже с |
ну по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче би |
ом се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се |
а први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толи |
, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а |
еде двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођ |
ови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити |
се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, |
бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи и |
, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита |
вала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родил |
> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код |
Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса |
град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек |
у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да |
<p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — |
ет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву |
гло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну |
у, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који |
> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар |
} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставил |
јде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим |
оље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је |
учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на ком |
ран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То је |
, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ра |
ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после |
ра се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је н |
и могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам |
ка врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одис |
поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу |
ше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, |
баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испо |
>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — |
улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међ |
них дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p> |
ло већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта д |
план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао |
го, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква |
како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, мож |
ечима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски |
м тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, дас |
им тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каж |
им тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био |
им тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим јо |
господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па н |
ли кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да вид |
приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му |
ти својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно |
а тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Је |
и и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> |
мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да |
укну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја ми |
а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио пр |
ехану, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а |
није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</h |
он.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан о |
е до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb |
представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се гос |
<p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина |
обе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не мога |
дно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у пр |
а плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{ |
Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник пој |
рну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, |
.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер |
<p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Те |
Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb |
Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p> |
реја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p> |
отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори |
му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.< |
Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао до |
браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— |
реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео |
да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви диго |
анџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана |
а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабра |
ду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и јед |
ава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабуске |
ло, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу ка |
п савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледа |
„Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима |
гарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету |
огу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па |
теним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, |
етом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово |
а имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим |
а.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво дру |
за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се |
о дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене |
славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба један |
него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и |
pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.< |
вати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, а |
азати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Ка |
д главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А |
огослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола ка |
гослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још |
о нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> |
ли осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело |
ам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу |
ешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећ |
и, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер |
увство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећ |
<head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од ч |
а све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што |
у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и невериц |
мак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица |
присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Ме |
<p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} |
ар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и |
} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази м |
оврне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан |
га дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантиј |
а се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњав |
ледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њо |
— вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрено |
ет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси |
Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да |
вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би |
ње на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење |
оликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” ов |
<p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, |
и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато с |
коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.< |
дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капут |
магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле |
</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ |
p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш так |
рљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вешта |
е му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарај |
астави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ип |
бајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза |
рија чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Е |
зненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадн |
мом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је |
глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb |
ем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у св |
казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{ |
тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, |
е дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> |
ре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правд |
дили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао |
путише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао |
и глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити |
елу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био |
n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као |
и радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви од |
Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног о |
објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају |
ико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> |
положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за |
уку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под и |
м дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на ка |
исар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао ду |
/p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попади |
р оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвор |
оје је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборав |
е хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, |
вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њ |
ком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина поз |
, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{ |
ацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем |
е у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметниц |
атвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, |
лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као |
ао да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена |
, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народн |
за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могу |
оји имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, но |
њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној |
аха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче |
> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је |
емо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” |
>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Инт |
разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас |
ла.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, так |
дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у п |
уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека б |
а разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он |
а глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба д |
оче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под к |
вим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то м |
и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити! |
абуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Хр |
и на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И |
м ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у |
о му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у |
да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а нек |
што се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома од |
о што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314 |
на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показ |
Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељк |
чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женс |
може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се п |
<p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпо |
ту, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста |
радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> |
, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве нед |
3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p |
ори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p> |
та, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај |
Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на по |
о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> < |
одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p |
ш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали |
огом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласка |
рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> |
али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски до |
” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брат |
асно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Н |
свим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S |
нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не |
ан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом трену |
p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <p |
све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само |
умрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде м |
ушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— А |
можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове соб |
р и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крњ |
ве је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа |
зо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Ис |
обајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да ј |
ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он ни |
а љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престрав |
дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућан |
ега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово у |
убавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми |
е досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. |
се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, ко |
ом, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља |
о почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешном |
управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као д |
е бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрест |
коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње за |
ослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио г |
њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: ста |
, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тиш |
ву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у о |
ницом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој |
— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.< |
та смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, д |
у, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљен |
лаву и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и р |
рише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у |
момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је са |
ника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који п |
ртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заи |
, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за |
предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календ |
р је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је ле |
ктор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Пош |
отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што |
сти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, реч |
ад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна |
чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он |
велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у м |
ри капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је гото |
е! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радој |
бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Рис |
а је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И |
даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми т |
кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму г |
кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина вид |
да рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино ли |
астављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгле |
која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција н |
, кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маш |
бога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско |
равам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! |
прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изн |
.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони гл |
се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ |
n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у стр |
</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у с |
као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у стр |
ао зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде |
У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те |
ако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ |
} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је к |
ко је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета |
по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљ |
човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав је |
прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} |
, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> |
чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с |
а опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната умет |
ко да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила |
о за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су |
преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред п |
, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар |
своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко |
д ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она сти |
Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој му |
сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слуша |
љи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више |
господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац к |
куша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чарш |
и.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни бол |
е.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече |
.</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути |
сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора |
очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт с |
утати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај ра |
ј глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео он |
о бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми |
-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа |
поменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног спом |
на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, |
и.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо |
и у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув |
аљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша по |
дно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати верг |
/p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, ко |
ља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с |
највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Или |
проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад |
свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и вр |
говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Или |
тог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно д |
дим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута но |
а мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја ње |
леда, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично |
лом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином |
> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита п |
е на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за |
е се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела |
ега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне гл |
чио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на |
рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није и |
рцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је |
После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде она |
га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у непри |
јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</ |
ијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно |
идиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега |
својенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му |
er" xml:id="SRP19021_C16"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, |
: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двес |
рђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди |
осле кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по ње |
сти, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на стра |
че <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше |
етири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на стол |
он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се ниј |
ћ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора |
сеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и |
ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, |
потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутст |
езани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Ј |
уги.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изаб |
четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични закони |
а ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада ди |
г се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> < |
дан професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да с |
Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелн |
они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за г |
ијатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, |
част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са |
да рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то вре |
ш једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капета |
роговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни п |
ter" xml:id="SRP19021_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се ни |
id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Н |
id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива к |
ет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се с |
уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак |
n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста сед |
сец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, ј |
рес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи д |
у положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану ин |
им те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату |
ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том за |
све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мал |
?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и ба |
Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зн |
вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} |
то вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен |
век некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једно |
едела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не |
гама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаг |
/p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојч |
ће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} |
Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин заг |
данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у |
а самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један с |
о седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе |
хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад |
p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је |
један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако прело |
је могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} По |
и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама |
е му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попад |
але; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у ње |
а мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је |
а даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, |
жи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими |
ћу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два м |
.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, |
це држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држ |
га рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао |
те мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити |
твртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тел |
ја, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као кап |
је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред м |
тпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљн |
ме, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пи |
кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Д |
>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњам |
о! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и |
.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем |
х удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао. |
нпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању |
чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно они |
ко гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање |
чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили д |
кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ак |
није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никог |
чи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — нас |
носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом. |
ксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, за |
Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, д |
ебе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јереми |
џија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај |
што да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у |
у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две тр |
носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа |
и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради ц |
е позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђак |
о он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре |
жбе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панор |
шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварај |
ице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шлајер . . .{S} 1.50 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> |
кли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитриј |
х писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду |
а своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— |
!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као |
их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи |
есто долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учит |
њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним к |
/p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикар |
ану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није плат |
вљено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово. |
е знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошеви |
одио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута т |
узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална |
који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то |
дног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је стол |
вом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом |
ељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља |
> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и |
е код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из во |
.. па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешт |
и „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се р |
каже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха |
човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћат |
м сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додај |
се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А |
е се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветова |
ећи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти |
црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — ок |
сну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично з |
рекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што в |
— додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж |
твеном руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужн |
доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћа |
ут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо го |
рло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту |
о погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту м |
ита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> |
о настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скр |
ерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова! |
рћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он |
капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> |
во у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни с |
да општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> ника |
али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, |
да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у |
ија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — |
ањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! |
то поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теб |
дине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разуме |
проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован. |
заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но |
" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, он |
мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да |
ста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одма |
омах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевљ |
> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам р |
ођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— |
лаву и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ниш |
у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то |
ице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно прим |
жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена |
ђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="11 |
марно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — |
>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, ш |
ако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала с |
је, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, |
сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... тр |
д тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама |
столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како |
и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи |
оживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више |
би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдего |
м бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем |
ји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>: |
/> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да к |
та мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији з |
сну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још јед |
</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе |
ска, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам једа |
х било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су парагра |
сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам |
, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" |
ре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у ц |
, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> < |
:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ о |
огледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Зна |
није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата |
ао значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем ј |
<p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> |
ло затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза с |
је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћат |
стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — јед |
у:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике. |
:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у |
та му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет |
> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ви |
ед очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да |
те колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми. |
н на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онак |
— Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија. |
сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављен |
ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћ |
арамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговар |
о друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметов |
ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и |
се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— |
му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кме |
по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То с |
вом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ |
ијем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин |
с спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта зна |
.</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуд |
та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред |
ете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете |
водство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако |
набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта |
.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удес |
дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не ост |
ауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— К |
ва сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни |
Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међу |
ански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кум |
и да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их |
тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био с |
се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, |
у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која с |
и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако |
е мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, |
о немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има |
158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач |
уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступ |
никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који |
а, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не м |
емо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћа |
иров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у з |
ника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули как |
се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, |
мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, |
иљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио |
</p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не |
ног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта г |
страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџ |
по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> < |
ју се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Р |
диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега пи |
ње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић |
не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините |
ад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је |
друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било к |
S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Б |
ло тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га к |
а.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p |
почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакос |
ица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, кувар |
— узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћ |
} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене и |
ичаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила. |
е од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и |
ош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко |
та је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!.. |
сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако ка |
и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — |
материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги |
еговој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учите |
као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на |
p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овак |
м, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га |
трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разо |
а сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер т |
а нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цига |
на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учин |
ића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} |
ости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и |
четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, |
а-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> |
е у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ра |
ноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} |
у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се |
т сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радиса |
мо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима при |
одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени |
ље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка гл |
па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да уз |
било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мук |
ни госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— |
е.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „во |
та ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. |
икако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— З |
е кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходник |
окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ к |
од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, |
на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> |
ли учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљ |
нем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из р |
ели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се п |
е сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће в |
а он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде ка |
брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време |
син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као д |
и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра туж |
нуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњав |
чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљ |
ство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!.. |
е био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете зад |
ети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја с |
и не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како |
стричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпел |
за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то |
p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— С |
изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а |
настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Т |
а прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним сто |
рошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу |
асно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, |
ом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквени |
обро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Ра |
?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а |
и лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се она |
у вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</ |
се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам пом |
ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа |
мисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш д |
:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то пита |
а се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме |
добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, |
<p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што пла |
лепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело |
а бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек мал |
бучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут навод |
чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за врем |
дим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред ме |
ета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из се |
узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог |
туд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом |
ђе дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође т |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p |
мет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре |
а сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али |
јим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке с |
икса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целоку |
, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати |
еца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле та |
својче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом |
тана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — у |
да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која |
еће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има |
и с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друш |
осиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану |
е прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јо |
род га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, |
је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус |
ко, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Сим |
ила никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је уч |
б лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и |
о и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p |
ајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је |
ити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун с |
уђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по ва |
> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држ |
ла да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа |
ако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде по |
му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду откл |
роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али пр |
сци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, д |
, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочи |
та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није |
да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђ |
ија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је |
тане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се з |
аво!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> < |
ост за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, оти |
чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да г |
и на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели п |
договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једно |
њао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји |
викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја |
у дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво. |
Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музи |
ко пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла о |
невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти |
нда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p |
неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, т |
ступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насм |
би и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову м |
p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је |
<hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Бого |
д.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато м |
} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти оче |
осве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p |
е сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њег |
дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> |
униш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија |
, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, |
ам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не |
И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, у |
} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар |
оста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођ |
рила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још ника |
г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред к |
да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омел |
да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза |
ријских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог д |
на ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети |
бичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, |
0" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или |
з оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не мо |
а у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И коли |
х не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде |
те овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта х |
то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p |
нгија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо гл |
акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на ко |
кају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Лен |
p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Л |
е вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да м |
ошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко п |
ши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то |
!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам |
је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— |
то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника ј |
убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi |
е мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не траж |
<p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је о |
ешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог св |
лим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је |
и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили о |
међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</ |
треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја |
ницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — в |
твори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не |
ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, |
Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа- |
и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, н |
новато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да пл |
>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мај |
це.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја |
олико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражи |
одина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нар |
тиви томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете |
ов.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па |
мента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако |
Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се |
је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у |
каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под упра |
ајпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер |
, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, |
{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако ј |
.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије |
лауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врл |
и то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са д |
чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p |
— учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим |
бро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још |
с:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право |
е, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попа |
не.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редов |
његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете |
баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној |
а онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику |
своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, |
аш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!< |
кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим ув |
оте мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је пета |
а полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако ј |
да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко п |
год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао ув |
ана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева |
Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански д |
а полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка |
не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70 |
спођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме |
е смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, |
ду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне па |
ље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла |
одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више н |
, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и |
мо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по |
ко напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div typ |
.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбух |
ветац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекн |
провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеј |
одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. |
идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После д |
верено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и |
ара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири дина |
заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у гр |
и је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћ |
он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — прогов |
цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>П |
Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један |
љковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем муз |
ко како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми |
рицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да ј |
али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отиш |
ларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што п |
и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било |
а човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога бл |
!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи ут |
еме вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико ј |
како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу |
ете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, |
зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</ |
и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно од |
лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири |
ра беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да |
>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се т |
вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем слу |
ријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а де |
децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јес |
е порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела |
кле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат. |
ћи, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не саз |
би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена проти |
од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очиј |
својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети |
и доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се в |
и.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опе |
аиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због |
пуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану |
Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p |
есор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижев |
лице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{ |
ине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p |
ужбе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што п |
вет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре. |
цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине |
трогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео |
вег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} |
кво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешн |
није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник. |
ањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она |
Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радо |
пу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у |
им Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на ме |
{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, |
асти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Сим |
дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сет |
о.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крњ |
де је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста поли |
мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају |
опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он |
шије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, |
да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако |
ени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим пр |
му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је њего |
ћанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а |
дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара |
а за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету |
вео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, |
Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо |
ак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претхо |
/>, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А ш |
{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло од |
га ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S |
<p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p |
редлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предла |
т.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окуси |
о, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био |
</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за д |
сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фић |
и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он до |
ин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су апл |
и рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је т |
зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И до |
учама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и |
мигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећ |
жем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на |
да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек |
на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p |
а јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то |
боравио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе |
итам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Мари |
ште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ј |
зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине |
па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено пла |
према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпита |
мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада |
кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а |
стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав т |
ста да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успу |
аском, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рука |
им? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тич |
му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанк |
на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље На |
тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срц |
а њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врат |
, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију |
— збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут |
ан.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био да |
дуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војс |
и госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред |
г литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упут |
, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> |
прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно |
несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског п |
анама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта |
би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега |
, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе |
ису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S |
као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Кана |
му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похв |
ј изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кр |
петанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде |
о директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов |
а те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршл |
тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једни |
нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца |
еста” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У |
и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића |
ивота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја један |
а покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као ро |
морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при пи |
Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерн |
</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истин |
полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што |
ешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Мил |
својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — п |
на.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да |
н мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад |
чне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево к |
о.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетано |
тери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и |
а на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја д |
је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам |
у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми |
аш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се ра |
у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завес |
лавом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже г |
а видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у роб |
а видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смр |
едесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми реч |
и Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом |
ужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и |
ћан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ан |
Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео |
е! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан |
еде и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим |
талој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би м |
јала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференц |
ога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као пе |
стави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим д |
с спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пит |
вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" |
он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у крев |
у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу з |
ма је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је поч |
прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади |
јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фи |
буни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно ка |
ли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} |
и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у |
е претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише н |
ме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину са |
она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, |
о, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Ал |
рија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, |
да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од |
е, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је |
p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јов |
едња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те |
тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судни |
— утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којо |
о је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у кри |
она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упад |
ан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, ка |
ошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи с |
омоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Ис |
е и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да ј |
вде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те |
е стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степ |
аза га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па |
себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак н |
ка.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распр |
ошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога дете |
децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> < |
нца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису |
а му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже з |
д ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софиј |
есту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све г |
да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И |
лас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош зас |
жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још је |
сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити |
онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, |
head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новор |
овека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгле |
есно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ов |
И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешк |
м сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти он |
S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он н |
</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључ |
аш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни ма |
о је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, ве |
и у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} |
Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заигра |
.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад с |
само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S |
за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а жи |
иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} |
е тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога |
пак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица |
ја, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује своји |
>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, |
бјављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа |
а настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам |
жао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила |
га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то |
говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икак |
о мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав ра |
што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је јед |
селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор ов |
пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра и |
ђен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом сп |
— Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — |
се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ства |
ди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка к |
иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се |
њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио |
ила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена |
рквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треб |
јављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто з |
би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div |
пођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, к |
ј се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без при |
својио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, |
се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што |
"30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док |
и, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, изр |
него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила с |
{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали в |
е падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не |
сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} |
између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био |
о ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да |
тану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече п |
мисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути |
а ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и |
а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о |
ако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајт |
аљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он п |
више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па |
и душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, |
илева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фић |
азговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна ма |
а широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћер |
а, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кућ |
и сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, |
закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац бр |
га тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи гос |
привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није бил |
сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — |
љао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз а |
и да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утоли |
да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, ова |
орство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би б |
велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Гр |
и.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се |
игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господи |
ете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, |
хватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, |
жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p> |
; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S |
та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знако |
као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги н |
е још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, |
у кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа |
не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да |
жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим |
ца детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви чи |
и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb |
опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, |
9" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и |
ај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад |
дан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад |
ука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо |
а да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио |
>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава ка |
ани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити де |
да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла |
омогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном |
169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо |
руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се ј |
одвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, |
грао!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју |
украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринк |
релепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме ром |
ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо пос |
т и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста |
јица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} |
о! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, н |
оне листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а зат |
ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, |
а и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музик |
рактикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а |
аплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — уч |
лачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар с |
ју министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава пост |
ојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> |
еч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живо |
и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, вик |
а вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу |
ско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто ма |
авукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и с |
као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох |
м себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној с |
Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по кој |
оче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На |