| и (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да про |
| га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нар |
| иста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> |
| мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> < |
| а напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n |
| ава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане з |
| та која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је но |
| за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неу |
| која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадес |
| „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му |
| „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „С |
| а ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> < |
| ема њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, |
| о: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је |
| евојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен |
| ад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па |
| аглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, кора |
| , на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико |
| , а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не |
| ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друшт |
| ча, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштв |
| за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадес |
| мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко |
| е не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драг |
| ки огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука к |
| што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приме |
| и поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко |
| сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псе |
| ко завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето |
| издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, |
| ао и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту |
| овине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице уч |
| о, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити |
| не, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџиј |
| као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} |
| тељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрх |
| та сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> |
| по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова |
| трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као д |
| е: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговори |
| довица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни |
| што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце д |
| p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</ |
| тану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по позна |
| тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мо |
| да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Пре |
| ека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћа |
| аже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кме |
| ник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу кос |
| то се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не мог |
| гом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник же |
| Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Ми |
| и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који |
| у овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто ш |
| е остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из |
| шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени км |
| да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пље |
| амо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: ш |
| сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игр |
| њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си |
| ика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инст |
| о попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је С |
| трах.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</ |
| > <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, зб |
| слите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— |
| која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник мини |
| неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се |
| , могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ оп |
| лагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председ |
| а — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпо |
| има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под |
| а рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче д |
| изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље з |
| ="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим висо |
| а имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ов |
| учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у г |
| и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јаб |
| кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не |
| дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике ј |
| жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој |
| ом дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену |
| а.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породи |
| њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у с |
| оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било |
| <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Ал |
| ч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека |
| чини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесе |
| куд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грд |
| све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају д |
| из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, пре |
| тим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете. |
| комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске |
| </p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! |
| собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да по |
| <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што |
| је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, |
| .{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, оши |
| о вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p |
| дите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему |
| анима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома |
| донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p> |
| но и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без опе |
| ђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да |
| грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо |
| > <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, и |
| тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с т |
| висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео |
| на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „св |
| о само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супр |
| саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико бу |
| да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће |
| n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала у |
| е навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа |
| д већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора |
| /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>: |
| отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> |
| ушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад |
| да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да |
| тра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бл |
| авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, |
| сподин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар |
| н насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Постро |
| > <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сут |
| сивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> |
| у овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> |
| тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефици |
| убио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о |
| свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље р |
| ма видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже |
| ах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среј |
| т шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш |
| чи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и у |
| у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смок |
| у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела |
| ло у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела |
| о у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела с |
| је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачу |
| суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пус |
| d> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предгов |
| ету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p |
| тук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од |
| </p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умр |
| викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он цело |
| на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па км |
| тави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и |
| , па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— |
| <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А |
| м на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" / |
| радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — К |
| зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p |
| механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <p |
| и о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се одно |
| а то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште так |
| кт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Кр |
| о оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непр |
| е надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит чов |
| Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и |
| ског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекн |
| оп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде |
| бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за |
| утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој |
| а стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>У |
| рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе |
| за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па т |
| јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка на |
| ма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била |
| воје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. кап |
| к пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бран |
| ела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, |
| че, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па п |
| Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре. |
| ди своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је би |
| Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и |
| и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S |
| .{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, |
| је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па ис |
| ријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мог |
| руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби |
| ога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није |
| а не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. пр |
| чеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, |
| најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и пот |
| b n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету |
| ом као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збу |
| 140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са г |
| Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се з |
| м нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одр |
| hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
| /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у н |
| пази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха в |
| ар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не |
| ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си с |
| тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат |
| .{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ |
| осподину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад он |
| па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <p |
| Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није |
| ..” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како |
| ериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— |
| се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог де |
| боте отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та |
| ТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</h |
| ина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!< |
| јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p |
| ицу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, |
| их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... |
| ге друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој |
| астави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — |
| а, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш |
| посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви са |
| у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу. |
| сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче |
| сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у ст |
| месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле |
| што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сиро |
| ки.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p |
| > <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а |
| то како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја п |
| Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку |
| а, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште н |
| коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p> |
| ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики |
| де да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p> |
| ећ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кр |
| а се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n= |
| > <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је |
| пет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— А |
| сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме |
| порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ц |
| p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — |
| к, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на |
| ет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слег |
| На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пр |
| ="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју по |
| ров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се члано |
| остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту |
| , боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом вра |
| рца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговор |
| чин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако гре |
| ћи, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се |
| за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч |
| мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелен |
| свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, ча |
| је ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” до |
| ња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{ |
| .{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код ње |
| сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара! |
| е, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, с |
| окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги д |
| таде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у заг |
| целарији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Преле |
| чером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћн |
| на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача |
| еде има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а сва |
| Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Нед |
| се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" |
| згледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бој |
| , у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђ |
| /p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмет |
| ључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вр |
| о, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није се |
| те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у о |
| е у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није дос |
| и дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и |
| .ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прире |
| ме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и п |
| остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И |
| аменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по свед |
| јутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека к |
| ецу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p |
| аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом н |
| цу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери н |
| ици села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} |
| дељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} |
| е личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав |
| отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га |
| ишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма ци |
| вац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, |
| рво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није |
| што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, ко |
| роз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, з |
| м их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих ре |
| јатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и |
| А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали |
| ку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држ |
| ачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу |
| /p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пош |
| њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је изве |
| а да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се ис |
| пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове врш |
| </p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао |
| мка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч |
| обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па о |
| трогом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче и |
| стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пр |
| ратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то ш |
| ужи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливад |
| што ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном |
| м у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Св |
| е онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко |
| комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Неде |
| човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да |
| у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног д |
| о леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S |
| је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не |
| е, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Н |
| , а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се |
| румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у св |
| Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахн |
| , моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на по |
| а би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, м |
| варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} По |
| а како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где |
| <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад |
| ме, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се л |
| те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аник |
| ста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућа |
| поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се |
| тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми |
| п донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Преле |
| вих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од н |
| по удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситни |
| ине практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши |
| подин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом ски |
| е, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну |
| е попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него о |
| адоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као не |
| ђе још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да превр |
| их речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче. |
| а!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од си |
| почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљешт |
| о пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један |
| тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти |
| вила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да н |
| </p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја м |
| } Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђ |
| Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> |
| мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у |
| нова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта он |
| пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју |
| а као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место |
| доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупи |
| је, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и леп |
| ко би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са |
| најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао |
| о, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сва |
| онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грл |
| ански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, |
| > <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благослови |
| о лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена |
| три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да |
| ајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} И |
| ошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и ко |
| рквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако |
| ије!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачун |
| видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто д |
| х изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове |
| три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва |
| кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та |
| астави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шу |
| Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херуви |
| и му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођ |
| у примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учини |
| ребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са |
| шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у к |
| е ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са а |
| ко уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Р |
| p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са н |
| и, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да о |
| мо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска р |
| Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="ch |
| ед механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су |
| {S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће |
| уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Т |
| рој грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на |
| пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, как |
| лану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало |
| га, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</ |
| Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је се |
| а ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем н |
| p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада |
| вога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> |
| <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном. |
| равио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Наче |
| чки. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је |
| ме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, т |
| па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Р |
| па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка |
| почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин |
| звирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи |
| запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније |
| >— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се бр |
| ајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборав |
| /p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, |
| ољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и |
| оју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу |
| ило на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у том |
| ете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја н |
| година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди син |
| и, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председ |
| ман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне б |
| ошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађ |
| није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе |
| њења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљисну |
| у неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад р |
| је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја |
| ознанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашев |
| , те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео ј |
| куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се о |
| ку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, пра |
| утра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвор |
| ригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући з |
| разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати к |
| ледњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па пос |
| е нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} |
| p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни |
| из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако |
| е развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу п |
| n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што |
| т вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат |
| тао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} |
| с седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо. |
| а!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло |
| ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави ка |
| авдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме је |
| жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p |
| дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, |
| не.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. |
| сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо |
| у којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати |
| ома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, гос |
| учио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под |
| ле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још |
| Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући ча |
| остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луш |
| } Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да |
| поречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју |
| н другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а |
| Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господи |
| — Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу |
| како још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} А |
| о.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па |
| Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје |
| ан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепни |
| знети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај |
| појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се |
| тански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна |
| , господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, посл |
| аборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели |
| ења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са |
| у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладн |
| ружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се о |
| спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућ |
| он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно дв |
| знала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би зн |
| а, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најза |
| ранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео кам |
| мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, п |
| рипадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Њ |
| ретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чу |
| тавите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово |
| те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не |
| е отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће јо |
| љни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор |
| свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану |
| што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ј |
| > <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у св |
| ај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може д |
| огу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Б |
| е уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је м |
| во дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се |
| они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та цркве |
| којни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу пл |
| о па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити с |
| о у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p> |
| .</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан |
| <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а |
| >— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетан |
| рника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у зем |
| детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без |
| ли.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дуж |
| емој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да т |
| Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на |
| Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију |
| етану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купиш |
| може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би |
| > <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> |
| од њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, з |
| је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по ст |
| ипеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољава |
| дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба м |
| н сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други |
| ти, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство |
| равим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то |
| оград.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које с |
| хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образа |
| од вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад с |
| а даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим |
| оп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали но |
| е, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како т |
| сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошт |
| од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, кој |
| ва дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да ос |
| ник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</ |
| , и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како |
| жно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле |
| труменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две |
| роши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада |
| полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казн |
| , сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго |
| каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па о |
| о се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољн |
| и му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми |
| арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином кр |
| виђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— А |
| у.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам |
| вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше |
| ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме |
| зговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се |
| бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју |
| 37" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. < |
| крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са лин |
| рамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" |
| ице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеш |
| руштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитељ |
| до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте |
| она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који |
| ве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели п |
| а, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је |
| тарија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењ |
| о у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима од |
| знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени в |
| утра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући |
| вилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на |
| в паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p> |
| од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева |
| срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p> |
| иска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је у |
| скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потр |
| ло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред њ |
| p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, |
| му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њи |
| ки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или |
| , ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, го |
| се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било |
| међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разв |
| <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на под |
| ="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Х |
| је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам т |
| лика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то |
| а заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и заб |
| тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и на |
| ем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разго |
| вац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то |
| законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где |
| овке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица |
| p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало ош |
| вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} |
| половила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од |
| датле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод |
| осподину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p |
| , то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислит |
| го ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био |
| штва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике |
| осла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера |
| едно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две р |
| Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адво |
| , тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду п |
| е, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако ка |
| !</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде |
| живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— А |
| <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор м |
| Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:< |
| храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода |
| и кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према ме |
| збила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена |
| ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попади |
| д у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити при |
| се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилим |
| ла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава... |
| као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије б |
| ј по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недора |
| и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то б |
| њајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} |
| ного ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, ш |
| : даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да уса |
| прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов |
| ди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њег |
| них бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да |
| је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан прича |
| ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: |
| у је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек кр |
| веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и |
| иле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису ујед |
| она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сва |
| лике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као |
| пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком пес |
| , дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги |
| , како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто |
| нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију |
| о, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле |
| подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом ку |
| ко је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам о |
| ели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.< |
| ђеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се и |
| ужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала у |
| ане пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодс |
| Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедере |
| те, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у п |
| укавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— |
| шло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на нево |
| је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухват |
| епо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је |
| рез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу |
| ано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, о |
| а рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седа |
| он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је о |
| те.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</ |
| ше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то |
| се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закљ |
| ма се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} |
| /p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју |
| у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Том |
| ац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — дод |
| орну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пу |
| рија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо |
| како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, |
| дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све |
| е понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом |
| утницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — |
| p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико |
| <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме |
| штинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} |
| ст.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и |
| ојничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није пра |
| ут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту |
| ?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па с |
| 301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{ |
| — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробал |
| м меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је |
| е ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— |
| амо батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, не |
| ада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пи |
| ће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> < |
| ран на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара он |
| — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господин |
| а личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> |
| децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми ов |
| . — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџиј |
| отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, |
| ш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за теб |
| >— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госп |
| него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кири |
| кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> |
| смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иг |
| /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом |
| <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не |
| , ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа! |
| ну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављ |
| ога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Ј |
| јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које |
| поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговор |
| дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље докт |
| Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> |
| маљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — |
| становимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До неде |
| најући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то |
| дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ам |
| е ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели |
| ти пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако ј |
| тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Б |
| он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! |
| оварамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разгов |
| ако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кмет |
| . ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено |
| м приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од |
| Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљ |
| /p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи |
| чи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општ |
| p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики п |
| мено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми |
| дно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет |
| њу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не зна |
| е се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p |
| ад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се к |
| генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели |
| еч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То |
| у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капе |
| Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попади |
| ао општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад прв |
| <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и негова |
| </p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — |
| че, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него с |
| о и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, |
| те! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој |
| и?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> |
| , који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита ме |
| требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате |
| у на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на п |
| овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига ве |
| ако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! |
| а се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем.. |
| удновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да |
| вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет |
| четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пил |
| итање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="4 |
| мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — в |
| уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А |
| ла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, си |
| <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се м |
| овори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужас |
| Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место |
| /p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> |
| кријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господ |
| да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те сед |
| вице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му |
| па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне |
| шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> |
| , Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу реш |
| еду, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Т |
| вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта з |
| „Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачува |
| та народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба д |
| ма Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, уз |
| и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али м |
| нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се |
| једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и |
| о се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} |
| , госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниково |
| троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло |
| же нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тре |
| ајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја |
| сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Ц |
| да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на |
| ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, стру |
| авало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо |
| у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом |
| и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни А |
| а; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неп |
| ила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p |
| ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изи |
| евоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb |
| би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад чове |
| Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али |
| , због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл у |
| ер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заи |
| је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од бр |
| ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не мож |
| кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај |
| а а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе |
| Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао |
| на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ј |
| вокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку |
| ђа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обра |
| ође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла он |
| е саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати |
| и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуг |
| као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диж |
| уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори |
| а је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, ни |
| стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је |
| смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Рист |
| а тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одго |
| а.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случаје |
| ...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких ч |
| но броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једн |
| ЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </fro |
| О И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШ |
| на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се д |
| тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинск |
| ј говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, ко |
| људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; |
| ед подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунц |
| од поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете |
| а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу |
| а прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="2 |
| е заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пр |
| е, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар |
| ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити р |
| дим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на ваша |
| ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма |
| своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу |
| га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој |
| јнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Е |
| а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жен |
| у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како |
| више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохиј |
| и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, н |
| о са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за |
| зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари пола |
| ицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди |
| кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу |
| те тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе |
| челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све |
| еон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну |
| свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му го |
| дио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила пар |
| ошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао |
| } Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, |
| ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милев |
| Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и н |
| кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље ш |
| ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у |
| се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и |
| је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено де |
| повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није кр |
| ао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лак |
| шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S |
| све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отв |
| S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад |
| пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, |
| ве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета |
| вор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрдн |
| шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p> |
| дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} К |
| и извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му: |
| ћући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски |
| илук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb |
| : „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па |
| ла:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јак |
| ?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме де |
| га две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опе |
| е и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фе |
| е да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: |
| Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако! |
| врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, ал |
| разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам о |
| ли она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати |
| предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Д |
| лина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сена |
| ик министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, |
| ма пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека свој |
| а романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви т |
| громним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало ч |
| чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо т |
| сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцелариј |
| икант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао ка |
| и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда? |
| е све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некак |
| написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два т |
| мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило |
| познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Мил |
| и на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ће |
| ихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине о |
| е, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове |
| аза и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јов |
| одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме мех |
| АВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и |
| естој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Т |
| ави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те ск |
| ала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца за |
| и, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написа |
| и, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сја |
| где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подн |
| целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах |
| ени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и глед |
| ра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву |
| пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тр |
| {S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног |
| ут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, |
| з вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће |
| роцени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти |
| у доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него и |
| Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да по |
| Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест так |
| вањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете в |
| ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да |
| аксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му пл |
| 7" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p |
| </p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плат |
| туру да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову ва |
| гледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак |
| г полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и а |
| о додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т |
| те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да т |
| м у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам |
| аш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код м |
| и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј |
| адише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ј |
| >— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и п |
| ца и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби и |
| оше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет |
| или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише |
| о је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госп |
| S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако |
| е ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ру |
| <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет мо |
| Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ј |
| на како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништ |
| p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми |
| о и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух р |
| ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предв |
| , па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам |
| намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрест |
| лушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уп |
| говори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Мариј |
| јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и мес |
| p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет п |
| о се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А |
| </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар. |
| зочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публи |
| коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и |
| е на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Р |
| Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп слу |
| и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна |
| на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p |
| е, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упи |
| ли... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у прип |
| жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши |
| не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и |
| аква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на |
| јаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам |
| амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услуг |
| вео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна з |
| де?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n= |
| , тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члан |
| о главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиг |
| вијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дв |
| плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања би |
| горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} |
| ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.< |
| т уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.< |
| еч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман. |
| p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет |
| ” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</ |
| још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборав |
| крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси |
| шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне око |
| ћи да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опрошт |
| емпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на |
| ам а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да |
| аправи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар |
| о — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дет |
| зишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је |
| е је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно |
| дне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жен |
| едити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само |
| отово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче |
| поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу в |
| — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота |
| лободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Е |
| ена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бака |
| рачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у |
| мој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! |
| ва</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дозн |
| , ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n |
| муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најд |
| руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест х |
| је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду |
| кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p> |
| а, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите... |
| ишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има |
| то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а |
| ришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у н |
| а се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим |
| p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што |
| еха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi> |
| о плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спа |
| >— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре |
| па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија |
| трасне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам ј |
| ашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу н |
| ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам |
| о, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћ |
| ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га |
| оца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви нар |
| бацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном |
| си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута |
| ти — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранит |
| и села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Км |
| , а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепничк |
| рамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Ан |
| ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био уч |
| е у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не |
| разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука |
| равим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио т |
| ди, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, |
| не. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено |
| — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, |
| <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп |
| ељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узв |
| ега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила |
| , изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на |
| оговорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равниц |
| дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као з |
| а би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнут |
| колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} З |
| једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. |
| да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, н |
| ра, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, по |
| оји би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све |
| Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата |
| к, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ћ |
| зухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау за |
| оз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцела |
| бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но чове |
| рда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је п |
| м месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случа |
| угаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад и |
| } Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је до |
| час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало |
| љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а п |
| да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Не |
| е често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси нек |
| лева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то ниј |
| Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све дове |
| <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нис |
| изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Леско |
| оче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истин |
| го и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n=" |
| чтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> < |
| динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из |
| </p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето как |
| л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, |
| метов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се |
| не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. |
| нам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па |
| ш млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад |
| о?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да |
| естити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростиш |
| и ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није |
| их се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три |
| вирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као |
| но, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пу |
| децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп |
| </p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чу |
| би, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде |
| о се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; о |
| тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити |
| службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке и |
| , знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то зн |
| нији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да |
| , да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од |
| о се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је би |
| имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој |
| о.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „ |
| риметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не прима |
| та не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим д |
| егов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја |
| апетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> |
| берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш |
| с отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар |
| напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи у |
| ао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и |
| а уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог |
| ар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Н |
| </p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крман |
| еше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко с |
| ели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита |
| се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника крет |
| једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шак |
| рманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило шт |
| у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по т |
| ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте к |
| — Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно |
| к, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војн |
| овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговор |
| ова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у |
| из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров |
| и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а |
| пничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је |
| донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} |
| S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите |
| Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остал |
| суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз та |
| ам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја |
| што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио |
| дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд о |
| ти у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p |
| овинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен |
| оље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова д |
| <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 1 |
| та одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну н |
| већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке |
| цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" / |
| је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће |
| по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64 |
| <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, |
| ај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Зн |
| Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb |
| о.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — |
| г, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Рад |
| з Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— |
| па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћат |
| , место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.< |
| ”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, од |
| ника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у ме |
| ром, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дет |
| мо нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да пон |
| тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb |
| прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Ра |
| ларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напи |
| цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао |
| и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} За |
| ију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па |
| а није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb |
| а, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Д |
| ерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S |
| лико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Муш |
| а нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па д |
| ожда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на с |
| јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада |
| јд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, |
| не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми с |
| је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректо |
| логом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — у |
| едну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која |
| да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— |
| ије јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима кој |
| идим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељск |
| са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не |
| , је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру |
| ес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него пла |
| мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном п |
| ли више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у |
| олим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим с |
| Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, |
| Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, |
| ло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хте |
| лник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи. |
| ешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу |
| није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па |
| и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја |
| <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како н |
| знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Ј |
| а.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да |
| чини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, |
| да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угоди |
| дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари мл |
| , двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набр |
| једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се бан |
| ишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође гос |
| е може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други |
| > фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој с |
| ити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} |
| /hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, уд |
| не, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним |
| мпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је т |
| hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, д |
| ећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам. |
| ер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Аник |
| ба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема |
| како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крм |
| остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је |
| одина проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати |
| о никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, |
| ан сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додај |
| у најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо. |
| мет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да |
| оцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на |
| {S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуш |
| би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а он |
| пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, |
| > <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у |
| <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi> |
| /p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се пок |
| ко исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако |
| суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме ј |
| е може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што |
| о „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чу |
| ав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференци |
| /p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвока |
| ање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S |
| оспода из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини |
| нити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Од |
| <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Бож |
| p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића< |
| што је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а госп |
| По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> |
| „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно |
| до да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, |
| а.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји прија |
| нпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, т |
| би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти |
| није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега п |
| м ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано коли |
| опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кр |
| р сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест д |
| ра, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (ко |
| де у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па г |
| најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње с |
| јана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте |
| астати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом к |
| лас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, са |
| ђа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да |
| сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као ш |
| у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а т |
| то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, |
| ном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и |
| ата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да |
| лучају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" / |
| да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> |
| а Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се мож |
| > <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело |
| збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића |
| подин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ет |
| Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам |
| S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>П |
| војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш муш |
| лева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије д |
| Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чис |
| пођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка |
| што је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из |
| дио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нем |
| " /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} |
| де још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> |
| нутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском кол |
| </p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу |
| ку, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети. |
| ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Боле |
| е сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавал |
| е требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако т |
| } Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је |
| ам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где |
| и, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и т |
| а их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И какви |
| није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је как |
| а браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више |
| ети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се |
| о као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у |
| дуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерски |
| је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, |
| а нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева |
| четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>На |
| — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакв |
| рај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те |
| сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који каж |
| S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се г |
| лим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p> |
| ођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвес |
| аредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој |
| кој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо тегл |
| <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi> |
| а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује |
| дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз |
| екакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то |
| г детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам |
| .{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половин |
| врти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том прил |
| сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје |
| ка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одг |
| Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и т |
| сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу |
| пријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова с |
| м, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај ром |
| ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репут |
| па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако |
| ша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те |
| је тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало ч |
| дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад ш |
| да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана |
| и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесн |
| итомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице |
| научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако са |
| Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка |
| ин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник |
| — Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, п |
| х закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђ |
| ћи, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао |
| ларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погле |
| Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мисли |
| код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А |
| е већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то |
| говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и по |
| бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> < |
| ељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде |
| <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове стр |
| је разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слуша |
| рави покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама |
| је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} |
| удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпр |
| виња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.< |
| ам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине б |
| 131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} С |
| о нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тач |
| исала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не от |
| n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и |
| де госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, кој |
| акоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замер |
| иван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнај |
| помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те |
| </p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> |
| и, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не |
| није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> |
| ало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ај |
| злога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господ |
| , то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају пи |
| ом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њем |
| тина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је |
| д девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, ни |
| > <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети |
| о закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да |
| м се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не |
| ој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је бил |
| то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћ |
| мо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, |
| газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму |
| /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде |
| ном онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— |
| теном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али |
| му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје |
| ="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у с |
| а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим |
| н.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала |
| ега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па |
| p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, |
| душе, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, к |
| ивремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седниц |
| p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Р |
| учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— П |
| покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радов |
| Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама как |
| ли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш л |
| обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не |
| анџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он п |
| је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, |
| дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили |
| /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се |
| ратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био |
| али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, |
| а т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што |
| на десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и |
| а ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне |
| о, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кме |
| их сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно чет |
| воје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој |
| Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, |
| сак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врат |
| , па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да |
| оспа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти с |
| де при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, |
| а.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика ло |
| ..</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо |
| кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „креш |
| рговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да јо |
| двоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у |
| ош једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођ |
| {S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ај |
| , то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи М |
| берцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико до |
| ренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један држав |
| жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И |
| <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвока |
| у с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, |
| з цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шес |
| > <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Е |
| ршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Ми |
| о тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мир |
| га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш госпо |
| дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на |
| на пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p> |
| о погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хриш |
| еме да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под сто |
| >Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало |
| и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети кув |
| њу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Ра |
| е, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и |
| , никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <p |
| талоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је? |
| госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима кл |
| е поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја |
| ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и дод |
| им повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се |
| алилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палил |
| а, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти |
| S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу |
| > <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има с |
| е волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек |
| <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па |
| ет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, |
| >— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, |
| ="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, |
| ла, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут |
| ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фић |
| /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњ |
| јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима |
| ви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао км |
| ичу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, к |
| н муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удес |
| као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би ба |
| би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се |
| к се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су уж |
| т дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите |
| д год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се о |
| е, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један гос |
| то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу н |
| у из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио |
| незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри че |
| трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једн |
| увала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила раки |
| а буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова о |
| је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно д |
| које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— |
| за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече |
| лед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала |
| сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти |
| , здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више |
| бор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали |
| лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га г |
| за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је ко |
| у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} П |
| сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Пот |
| кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да |
| реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то |
| ла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни м |
| ну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао к |
| а је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мал |
| Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављат |
| едседник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два |
| их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, |
| ти.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабиц |
| и.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> |
| лачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</ |
| тори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не ви |
| шки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопи |
| и ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредито |
| ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лиц |
| смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека св |
| Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да |
| и.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треб |
| под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, е |
| да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато |
| . не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Как |
| /p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, уж |
| <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио |
| ећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо |
| ећ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни жи |
| а.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спусти |
| сао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Нем |
| тави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне |
| још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, поглед |
| а којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми мора |
| е веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче |
| уће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагну |
| не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога |
| сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно заш |
| p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да |
| ?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија |
| ли: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадо |
| тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде д |
| осподин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симео |
| Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли |
| да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, г |
| , па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде |
| /p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Б |
| недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила т |
| е оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није за |
| век сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Ја |
| ата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из прави |
| сетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не пој |
| е разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— П |
| и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају так |
| оворила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које |
| одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена |
| ем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако |
| да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се за |
| едеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав |
| ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље би |
| хани и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом ни |
| и и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, |
| о па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као т |
| — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао |
| > <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је т |
| а је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој |
| ог Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</ |
| ке изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi> |
| Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Заш |
| /p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно ш |
| ком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-М |
| а мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење |
| е, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све ред |
| породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} |
| а, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око члан |
| што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То шт |
| е свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то |
| ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж А |
| p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој п |
| о у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, |
| ам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно п |
| ануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам |
| неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет |
| ?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Ста |
| ди да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево ов |
| мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасви |
| !</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: п |
| он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> < |
| да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, |
| ега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госп |
| ошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман |
| да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа ви |
| поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вел |
| а у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ при |
| ију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима гос |
| нске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем. |
| плаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ј |
| штини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крман |
| ата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би м |
| ство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога |
| ришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш |
| S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.< |
| , наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља с |
| ака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у т |
| па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — |
| јте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јов |
| суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је |
| го, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> < |
| ка радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— |
| жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опе |
| аље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S |
| малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па |
| е на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! |
| да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, |
| ија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад о |
| труменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је |
| а се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, б |
| ст месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> |
| е одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича инт |
| оче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли с |
| парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу поч |
| г, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он |
| и ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог ник |
| е, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила |
| итор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> |
| шај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да |
| да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да пон |
| же!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} |
| м од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, нада |
| ви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врл |
| у, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купић |
| ослугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, |
| насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогас |
| имер људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рат |
| — Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле |
| бавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде |
| са!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и |
| ви свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" / |
| замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау. |
| ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљи |
| који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе |
| пођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца др |
| а; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" |
| свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ства |
| е тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познај |
| ми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде |
| ије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и |
| је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет рав |
| оре Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олаја |
| ој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збу |
| вица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни д |
| >:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпи |
| <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крман |
| ну међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала |
| ав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство |
| </p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направ |
| на да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање |
| зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} |
| а даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за |
| он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> |
| вати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој |
| све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, |
| .{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу |
| говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта виш |
| ead> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете н |
| > <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</hea |
| анском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељ |
| .</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом |
| а Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првип |
| } Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан дан |
| е</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада уд |
| боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да |
| ш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> < |
| а како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за |
| е, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога роман |
| ркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише |
| он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде. |
| ети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и за |
| је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпиј |
| ко Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпије |
| нике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам |
| /hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то |
| и ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi |
| цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах |
| едељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, |
| да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, та |
| ко?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допи |
| робу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> |
| ихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Ан |
| p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене |
| џијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</ |
| и дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, ал |
| чу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спав |
| да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на осн |
| ј!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на по |
| <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А |
| лави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, виде |
| ...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој ук |
| о жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковић |
| к он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Р |
| да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али |
| се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту |
| твар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га |
| ао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А нај |
| >Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се |
| p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Але |
| други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, |
| д је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смр |
| вога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачн |
| али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студира |
| е је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко |
| елим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им каж |
| џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћу |
| кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} |
| обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија об |
| каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулис |
| гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетре |
| што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они и |
| рво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у к |
| иди.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе |
| ђе доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и д |
| какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очеки |
| До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који |
| ице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p |
| и Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зн |
| и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма |
| ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, ко |
| овим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се ниј |
| о мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јо |
| за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — |
| р је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: |
| етка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељ |
| ма, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник ко |
| , Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто у |
| ари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута. |
| десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, нар |
| ко буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Зат |
| азало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прих |
| о прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њем |
| су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и д |
| раво тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана с |
| као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо т |
| куд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека |
| , да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе врат |
| орише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела ко |
| ) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад усп |
| те ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> |
| p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна ш |
| олимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.< |
| Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је |
| да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају об |
| нцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби |
| није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у |
| !”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног г |
| ференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште ру |
| и изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло са |
| еху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механ |
| ску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да у |
| рицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструме |
| едам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије |
| тра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после о |
| ко је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушуми |
| о прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани прест |
| осподин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави с |
| огословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замис |
| је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам |
| дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} |
| :{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.< |
| смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марам |
| је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпо |
| о потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим они |
| то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сес |
| еко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо |
| и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте плем |
| е обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писа |
| има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје с |
| нете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се |
| редлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једно |
| средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртваце |
| дуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињ |
| и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и |
| ћ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих |
| са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, а |
| Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад год |
| <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повој |
| Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, оте |
| ца?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p |
| > <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће б |
| иче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жен |
| ола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника |
| а их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недељ |
| и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву |
| мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како |
| ош никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да |
| а роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела |
| е доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили том |
| стог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а |
| он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који |
| Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</ |
| е случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну циф |
| оме није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, пос |
| сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио |
| естрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, б |
| села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од |
| дангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред |
| им.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за |
| , прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу |
| изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикн |
| ођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, |
| ревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> < |
| ова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш |
| назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је бербе |
| да.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљал |
| већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и |
| оји никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одгова |
| гли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи |
| и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, мо |
| роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић |
| егао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, д |
| е паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испре |
| и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог |
| тајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницо |
| на позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! з |
| удо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала |
| прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек го |
| ром из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту б |
| је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанч |
| д тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав з |
| нковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, ш |
| и, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу |
| што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке |
| , ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, |
| страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Гра |
| доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никак |
| , ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објасни |
| то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, |
| истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило |
| богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Д |
| и, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио при |
| и ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да |
| и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха |
| на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да |
| ићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која свак |
| е и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише |
| стина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је с |
| <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Беогр |
| .</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно ј |
| и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да |
| елничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за |
| окат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао пар |
| им заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се |
| узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи са |
| ош иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад |
| уку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радо |
| видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — у |
| љска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, |
| е на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> |
| воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели |
| оденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сир |
| а макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју |
| вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле гово |
| бог једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било ба |
| и тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p> |
| м је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачк |
| ету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само дод |
| је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Ма |
| очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај крев |
| -кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и |
| у јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са го |
| човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло ду |
| , већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко |
| Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за |
| чина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако |
| ао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код то |
| ска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у |
| м и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему |
| а, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече |
| набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" |
| жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад ј |
| у? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћ |
| а четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и д |
| овек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на |
| и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положи |
| ође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је |
| /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је |
| оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први пог |
| ао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S |
| е слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, |
| ликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем |
| је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрл |
| а сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на стол |
| да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — бр |
| , већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковиц |
| врда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ в |
| тидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја |
| он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, |
| а великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он и |
| ав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћ |
| аде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— |
| ике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли |
| онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем |
| сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} |
| </p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за |
| а.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као |
| отина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p |
| е разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки чове |
| <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики пра |
| вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и |
| нате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и љу |
| место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом. |
| да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то |
| сли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p |
| није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па би |
| е скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме |
| а љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том |
| то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} |
| кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мар |
| о, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју |
| Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељ |
| его у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани |
| Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S |
| више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети |
| тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњ |
| љала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи |
| а ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне. |
| <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо |
| кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде |
| нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако |
| орио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на зап |
| је и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда |
| еже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни в |
| такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну |
| се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задов |
| лог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљк |
| лагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуш |
| д, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је |
| p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да |
| са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ ве |
| духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио |
| настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царств |
| p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> |
| {S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зр |
| а се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и |
| уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младо |
| што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како |
| то што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако |
| о се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да оче |
| и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радо |
| да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— |
| р, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја в |
| журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро |
| страцији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад по |
| едмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва |
| ико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло |
| , где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто |
| а епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене |
| стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса |
| ли да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу шт |
| p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела. |
| лико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им р |
| збрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и зап |
| Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — нав |
| боравите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише кап |
| боравите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, |
| боравите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет |
| ело Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провл |
| } Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом |
| {S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мум |
| <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад |
| ри а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, |
| Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па |
| покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети гл |
| гао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али |
| е Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, |
| кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дет |
| непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и кувар |
| оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, мо |
| и, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора |
| љу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, |
| а добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> < |
| ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем п |
| кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> |
| АВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на трина |
| коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошл |
| арски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је |
| читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта |
| ада.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпу |
| рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и |
| а Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање ниј |
| утра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причека |
| гу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за |
| Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом |
| итав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, |
| те ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја пл |
| мала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" |
| ахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три |
| ине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без ко |
| ј се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p |
| ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да бу |
| корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису |
| ега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања. |
| ки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што им |
| не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи о |
| кумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим |
| научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдиш |
| е било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа од |
| , на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се |
| озоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за вра |
| , опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, |
| ад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, |
| ве удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Ов |
| ead>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари |
| ова овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог у |
| не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности |
| ти <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет |
| е умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати с |
| на затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било тре |
| спа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сес |
| ти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова во |
| Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети |
| а; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица |
| варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш доб |
| вори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учит |
| ов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као д |
| у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју |
| и вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а |
| е пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове |
| " /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као |
| снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесен |
| сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</ |
| ан сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у на |
| аван чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137 |
| ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени |
| <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чи |
| арама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и |
| лужби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаес |
| ни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n=" |
| гладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа |
| само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супруг |
| деробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину ц |
| и јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанс |
| пођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и го |
| , погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на гене |
| Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да |
| сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p |
| вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и ц |
| лица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама м |
| ати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из |
| а и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{ |
| је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управников |
| сподин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} |
| е по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га у |
| тумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папуч |
| мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо |
| а . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана к |
| рао лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је го |
| ишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па мака |
| рђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама ни |
| ча учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге |
| ече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави |
| к се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана |
| расти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби |
| да се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела о |
| ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио |
| време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад |
| м да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да |
| ПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА Д |
| СЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН |
| ио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без матери |
| срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четр |
| ="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се |
| ст завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој в |
| штанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома бо |
| лучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже раз |
| нцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута мор |
| милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црк |
| ков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господ |
| ећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она < |
| ити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим |
| блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што |
| ражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „дру |
| тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друш |
| ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо так |
| с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са п |
| женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{ |
| .</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове б |
| Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво з |
| — Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био са |
| же да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пр |
| аћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гла |
| рође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође |
| једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо |
| {S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме |
| је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На д |
| крсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па т |
| свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па |
| >Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n |
| а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заст |
| <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до |
| , да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и пок |
| сти говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуште |
| ле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каж |
| мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S |
| јвећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} |
| инута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да |
| о мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам об |
| зове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о саве |
| у за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигн |
| рекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и |
| ао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да |
| ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <di |
| ама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и |
| е, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти плати |
| т динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате ревер |
| успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сме |
| је стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му |
| и саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb |
| животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп д |
| ква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он |
| ако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и |
| ка већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још је |
| би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> |
| е хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед |
| е расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај ш |
| ука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p |
| ручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио ш |
| ега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми |
| {S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, |
| по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не |
| да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не б |
| {S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђ |
| попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Ан |
| овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жу |
| је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спр |
| т ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код |
| ли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то ба |
| ка, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло к |
| о, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући |
| читељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од |
| Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћа |
| е, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави прави |
| <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{ |
| ња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарн |
| е.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни |
| а каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљ |
| ља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај |
| меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л |
| ; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга ј |
| з публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави н |
| } А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо |
| ва се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жанд |
| Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је б |
| петан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одгов |
| ти је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и прод |
| е Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, |
| {S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово |
| госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Ф |
| је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало п |
| зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p |
| одаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом |
| мах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, |
| ите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели |
| љица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога |
| Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз |
| е је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стог |
| служности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајућ |
| у госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба |
| Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој прво |
| је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе во |
| да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је јед |
| о, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам обја |
| ала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружно |
| ве није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима |
| метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, г |
| "270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и годи |
| Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> < |
| S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p |
| ја и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског ца |
| мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И |
| ромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предло |
| се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене за |
| да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову |
| би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па д |
| Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше |
| а се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p |
| мљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богосл |
| Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом |
| а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да |
| о шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> |
| на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи |
| еп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жа |
| аш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија наста |
| ери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте к |
| сао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце |
| лкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи цел |
| једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мр |
| прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку с |
| прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимои |
| ио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још ниј |
| ке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде |
| пак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у с |
| о ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су изм |
| , и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла |
| сту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усв |
| , израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, к |
| > <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за |
| ова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</ |
| и Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људ |
| /p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрв |
| но са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике |
| тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа |
| деље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања |
| га рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би ово |
| шао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да |
| тикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, |
| казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — ве |
| био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја |
| се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <p |
| ли би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не |
| у би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мис |
| Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порез |
| те јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> |
| бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто |
| а дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћан |
| ра да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега г |
| Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати |
| а хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говоре |
| атим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђ |
| мех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или |
| и пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас! |
| о, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она |
| </p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећн |
| да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за нар |
| учио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” |
| о: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према |
| аст иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоуск |
| и имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували |
| се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, |
| а је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но оста |
| p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — по |
| и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним |
| <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгл |
| дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује од |
| је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш |
| често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мис |
| и се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дре |
| столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из |
| вим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено го |
| итања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред онол |
| /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те п |
| гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— |
| земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије |
| и кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — М |
| љива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пр |
| ла конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже |
| противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови |
| спођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p |
| А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, |
| S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио б |
| е што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конферен |
| и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, |
| и само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејал |
| пет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њ |
| ’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чув |
| да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Миле |
| парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би |
| ове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и но |
| а пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непр |
| ао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би г |
| е на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, |
| м и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити |
| е.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова н |
| крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би де |
| еној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? |
| знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та да |
| ече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора |
| ојим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и о |
| немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је |
| са</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb |
| ите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Које |
| изу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спаз |
| ђиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} |
| е и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова с |
| слов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали т |
| утра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда б |
| не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да |
| моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљд |
| је је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по |
| кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети |
| ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу сваст |
| првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлази |
| у и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он |
| ажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> н |
| го звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што |
| у се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка |
| , али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се |
| дидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав |
| име Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конст |
| </p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него д |
| едан испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво од |
| очи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је |
| е мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину у |
| тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамно |
| месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе. |
| афора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на |
| а?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје гос |
| а да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађа |
| дузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После |
| Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" |
| шта друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Т |
| учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање п |
| о Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више |
| ог сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може |
| ог сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Сам |
| наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p> |
| сац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинског |
| би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смеј |
| е рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, отку |
| ко упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упит |
| госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — јед |
| и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год |
| .</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио зав |
| ар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и |
| p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шт |
| изанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p> |
| по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађ |
| р онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслуж |
| омана била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану |
| примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредник |
| чтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка |
| поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви |
| це, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно |
| во, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не пр |
| ма по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко помен |
| буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} |
| усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би |
| ма, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужности |
| ме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао |
| наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге |
| тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога ог |
| опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе к |
| то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио наро |
| м зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеш |
| идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно |
| осно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен |
| ико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник д |
| да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојт |
| е смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благо |
| а један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да ос |
| , бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџ |
| вичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, |
| је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто роди |
| ло у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p |
| у да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу ка |
| о мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ им |
| ио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, ка |
| ом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разг |
| дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо |
| ш да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у каф |
| да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише |
| Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се |
| адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића а |
| да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи |
| ени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата т |
| ељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је |
| е него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Ве |
| велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто с |
| то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заве |
| ом памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, ко |
| ико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите де |
| продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узг |
| рљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгле |
| поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Или |
| на и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Р |
| же рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, |
| какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврш |
| е опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим при |
| да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” пуб |
| и одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог |
| ма, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на |
| исам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би |
| испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и |
| увај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дун |
| локупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он |
| Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже ха |
| нога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} С |
| љао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста |
| и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени |
| ине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собо |
| дао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ј |
| за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, |
| већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би |
| е дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будућ |
| свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми |
| на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, |
| предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, |
| и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година прожив |
| у захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му |
| ојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем |
| хори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђ |
| припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје пр |
| и, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, с |
| заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министа |
| ја има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госп |
| признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— |
| То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Д |
| е? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: |
| ећ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опе |
| И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепа |
| ћи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске саве |
| p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на же |
| тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га и |
| сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S |
| /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, |
| ко би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун з |
| <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије би |
| а пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ си |
| ђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, |
| не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би |
| ет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и д |
| И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али о |
| о.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење те |
| Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која у |
| је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Миле |
| мо разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би би |
| је управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да |
| за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да пр |
| није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механ |
| </p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> < |
| т пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су т |
| едну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко те |
| к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих река |
| ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb |
| срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда |
| свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослов |
| ти на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, |
| ет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зај |
| </p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да с |
| огослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило |
| она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} |
| и скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само |
| о као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп та |
| ћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити п |
| е нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одм |
| Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце |
| рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете на |
| о; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био |
| узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Ра |
| орили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, п |
| ну кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија |
| се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.< |
| колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да ј |
| и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајк |
| предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, |
| телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу у |
| .{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођ |
| он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учите |
| уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање. |
| ено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да из |
| да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <p |
| оче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, |
| . капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам доба |
| , па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако |
| ише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још д |
| : „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми о |
| {S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} |
| има се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду има |
| один Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спа |
| да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово де |
| воту да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, |
| литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одр |
| то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљи |
| а није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој |
| ену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога |
| да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се |
| е овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то н |
| За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између остал |
| речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се пр |
| Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кириј |
| да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и да |
| мара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше об |
| говарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или дес |
| ри пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главо |
| деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p> |
| ити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајк |
| вала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, |
| је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, мог |
| америти попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу |
| шка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> |
| ике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се |
| нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло на |
| сетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома |
| главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим не |
| варали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски |
| венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква ла |
| , то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он |
| ка нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и а |
| је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове |
| или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је г |
| ој да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти ка |
| како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само |
| /p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n |
| и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто |
| ите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да ро |
| — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p |
| и ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p |
| акав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државн |
| целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је д |
| p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педе |
| што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише |
| n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако |
| њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад |
| мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не |
| ла пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која ј |
| љка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо |
| али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има мат |
| се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништ |
| бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако н |
| } Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња ку |
| агач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати |
| цу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.< |
| терарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила |
| да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— |
| јави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредит |
| ућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па |
| девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зи |
| м.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу |
| , па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>До |
| нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешк |
| вим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за М |
| н је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема |
| } Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући |
| i>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си |
| додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ о |
| /p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; |
| ко би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и |
| ађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет з |
| о.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музи |
| о да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим |
| х речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражил |
| ла да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пр |
| ао неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па |
| уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде |
| <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум оз |
| о, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, |
| има није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазн |
| тења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу |
| амог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женс |
| знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио |
| и сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ пра |
| } И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут в |
| ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а |
| ишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p> |
| p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо уч |
| тупак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крет |
| <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— |
| то не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може |
| а каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју ком |
| до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљ |
| и дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти |
| о капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онд |
| опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} |
| Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Мн |
| алопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово |
| а богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете с |
| ош једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се испове |
| ad> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> < |
| <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео |
| </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица п |
| а, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, н |
| да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, р |
| и српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за ди |
| ца и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи |
| ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и |
| дија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пу |
| том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је |
| вној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и |
| и главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један |
| ма сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила |
| шко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештино |
| , рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати |
| ако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституиса |
| ти <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би |
| тово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног |
| звршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошт |
| рало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је |
| , можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода ча |
| на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе с |
| Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али |
| једно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође |
| е.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” |
| едале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на |
| ећ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре ј |
| грну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се об |
| — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада б |
| а једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси |
| горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по по |
| је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, |
| тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са коч |
| без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до оп |
| е дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу до |
| и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче |
| ими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само уч |
| ли, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима |
| оја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ св |
| вој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Ка |
| и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког ме |
| и, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34 |
| сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и долик |
| ља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била ту |
| и својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насме |
| а Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} О |
| ивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, са |
| S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету и |
| ремештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико мес |
| ="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна |
| м мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра св |
| мила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове ја |
| здра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом зап |
| еђу попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо |
| је.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога му |
| класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела |
| дин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо |
| а изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то |
| сиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спа |
| мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родит |
| аш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— |
| а не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а слу |
| ра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио д |
| н.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на предста |
| И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знат |
| т врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекују |
| за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођа |
| му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз пуб |
| Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда пород |
| и који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз |
| т кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кил |
| едалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је њего |
| привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе оти |
| то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} |
| а његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фурун |
| из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што |
| у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! |
| има је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Неде |
| ијатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" |
| , — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око д |
| у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> < |
| ове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор |
| капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да ва |
| Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код |
| рате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за тр |
| чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали |
| твори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу д |
| се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па |
| б за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа |
| овца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, п |
| дан трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли |
| е читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, пр |
| ојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и |
| ја се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране у |
| свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу |
| о <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљ |
| воре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S |
| о преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, к |
| ла, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у к |
| , тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очиј |
| примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу ко |
| читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода. |
| рошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог |
| од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему об |
| испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Ани |
| /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле |
| обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} |
| рење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p |
| ду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се |
| дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска форма |
| > од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и м |
| авати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се по |
| е може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> < |
| ="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може б |
| у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, се |
| амоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, т |
| ајпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p |
| да да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту |
| онова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднес |
| како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа- |
| нице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана б |
| илић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотреб |
| окојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа М |
| је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Рист |
| о ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — ж |
| њује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а зати |
| а мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то знач |
| од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш ми |
| а Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, |
| у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко за |
| а пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напус |
| , јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој |
| сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само |
| /p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а |
| а или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> |
| м кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „јед |
| што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, з |
| ља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући |
| вана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општ |
| р неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у гос |
| ћи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа |
| егову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом |
| Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет з |
| на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овак |
| е доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би го |
| и.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p> |
| л учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попи |
| е већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно |
| /p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумств |
| еђе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> и |
| </p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се к |
| пусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништ |
| оше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те ч |
| сило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у м |
| то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десе |
| чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препр |
| укла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута |
| ља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико р |
| и прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па сам |
| написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита с |
| право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати |
| ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча и |
| тан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; сел |
| а види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим |
| се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се |
| а се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга бр |
| је под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту реши |
| p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи за |
| дан врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека |
| ога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска в |
| ли она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео |
| ном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном б |
| /p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа- |
| а је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанст |
| тупити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фам |
| отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ |
| вокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адво |
| квари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија |
| је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публик |
| а сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепасти |
| ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева |
| е право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радој |
| н Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавањ |
| му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете |
| у да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па |
| тра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди |
| „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госп |
| и могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— |
| да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није и |
| збегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад у |
| рел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а с |
| ш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</ |
| >— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази |
| /p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџиј |
| ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелни |
| авила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази |
| читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених г |
| тим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој леп |
| у.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа М |
| ма поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је год |
| , ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем |
| рације, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{ |
| ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепниц |
| о би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међу |
| е сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да |
| Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је им |
| а је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом |
| ="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па зап |
| аест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој бр |
| сред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле |
| и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и д |
| <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столови |
| оју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Т |
| варала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну с |
| су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у |
| о у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док у |
| едељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представ |
| ата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен ув |
| где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја ник |
| " /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевш |
| > <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут |
| господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника о |
| јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ |
| адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из теме |
| главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госп |
| ам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад.. |
| вце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он н |
| ај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму |
| а.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је |
| г неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење нек |
| етника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и |
| много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још |
| убио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: до |
| он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и ле |
| , послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме |
| ња, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме о |
| ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и л |
| - Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> |
| и то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђ |
| оји се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, сед |
| односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n= |
| {S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да |
| а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и |
| т може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</ |
| ства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату ж |
| таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би зг |
| .</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, |
| е, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлеж |
| ет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао б |
| и је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се |
| Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} О |
| .{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори.. |
| S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, |
| че да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку д |
| Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он зат |
| И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимс |
| праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађан |
| њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или ка |
| Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је |
| ! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нах |
| ико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господи |
| ике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је ин |
| и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} К |
| она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, |
| кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибр |
| ...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа |
| ше једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га нећ |
| сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, ра |
| ндировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на арт |
| иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и |
| викнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, п |
| а, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образ |
| итом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у |
| да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегл |
| решник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и док |
| канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са |
| зи господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао к |
| мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, п |
| оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Беогр |
| <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практи |
| м ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска в |
| их ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими к |
| ве што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође |
| ле крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељ |
| бог које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n= |
| нас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радо |
| мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбри |
| бало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> мех |
| ва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удр |
| је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у |
| казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кме |
| у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, с |
| тер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и да |
| о зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај д |
| д парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да ску |
| о бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У |
| <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нар |
| што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласн |
| би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има |
| ије ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада |
| ти врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p |
| ... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... манти |
| че један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да пре |
| тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на |
| ло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћ |
| стане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам |
| смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Н |
| јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћат |
| И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би с |
| /hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n=" |
| во се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. < |
| о није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поч |
| које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање |
| ао што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар |
| попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Р |
| иђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у |
| е путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изг |
| те.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта |
| {S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово |
| ас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После |
| ња.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете д |
| аве.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са сво |
| ам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да разви |
| хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на |
| у.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чуд |
| окварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад ј |
| > <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој про |
| ћан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неко |
| оспођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пиш |
| самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зин |
| ”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и тр |
| сеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви |
| да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем с |
| дин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} |
| да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директ |
| тврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то |
| } Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p> |
| ви.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно |
| повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равн |
| тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би о |
| у.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна |
| ше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их |
| сава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком |
| ије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео ну |
| погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи |
| head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Злат |
| рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да каже |
| се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао нар |
| и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располаж |
| буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,п |
| вда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови јед |
| оре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога |
| до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> |
| То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а |
| амо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника. |
| ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео |
| нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, дон |
| са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ |
| е.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и |
| екну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде |
| ло омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете |
| а из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, вид |
| па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Сл |
| и, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се по |
| p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с |
| > <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине соб |
| ели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка к |
| тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и |
| општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер |
| ски, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колиц |
| се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови с |
| пе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да |
| — Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или |
| аписа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров |
| и знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соб |
| p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи |
| е из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још |
| газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га по |
| и он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изнен |
| али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стар |
| и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p |
| ва га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и |
| Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> |
| а удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се |
| је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако зго |
| могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, |
| е сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар |
| иш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> |
| <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је п |
| умете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп |
| суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто |
| S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је |
| :</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивк |
| тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја и |
| итицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, |
| hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене. |
| уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло м |
| та.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем |
| ват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас ј |
| познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који |
| — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљиц |
| да одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види |
| i>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра ни |
| им обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да види |
| лише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што |
| учно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова за |
| на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти ре |
| >Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> |
| м штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том м |
| је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу пе |
| .{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном |
| рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да |
| азаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И |
| свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а мома |
| ма лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана чов |
| што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и бац |
| е представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном |
| настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар |
| S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, п |
| тир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „јед |
| је лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да им |
| и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели |
| пљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зен |
| > <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi> |
| ају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са |
| а част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског др |
| ће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Р |
| виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој с |
| <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њи |
| јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као д |
| говорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Ср |
| ете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско |
| ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они |
| а ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сва |
| по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — |
| ете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учите |
| о, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> |
| то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милиј |
| тотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p> |
| > никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је |
| обар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на т |
| себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — и |
| е:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу. |
| > нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.< |
| ник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тава |
| ати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, |
| иреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а |
| афе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он |
| штва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част |
| ако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а |
| S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако |
| га је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имен |
| чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би уме |
| о „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му |
| > <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да |
| јправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а до |
| ићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до кап |
| узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу |
| уга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, пр |
| се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, и |
| уштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из нај |
| анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкат |
| динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмет |
| нике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> |
| емпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{ |
| пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица о |
| и грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> |
| овлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стр |
| ве Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, |
| м у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповеда |
| ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то |
| о женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или |
| ледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је |
| огута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом |
| и, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ц |
| узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и ј |
| велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро |
| > <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелни |
| ђо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потреб |
| >:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi |
| и... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест |
| >— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син. |
| , па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај пр |
| о један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако |
| ључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у за |
| ам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— |
| сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем де |
| стави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман |
| хе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би с |
| лиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти грес |
| не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем |
| </p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно |
| ство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дођ |
| насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хте |
| а капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће |
| рине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, |
| има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бац |
| иловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милу |
| кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, |
| е.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајет |
| ди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како |
| в хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате ка |
| ћ, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од члански |
| ва Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, |
| орио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душев |
| а излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лу |
| верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу |
| уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански пропов |
| а то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> |
| варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p |
| ди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом |
| аниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи н |
| руго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из др |
| је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом |
| ео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, и |
| !</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном ст |
| оп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p> |
| ишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је ос |
| > <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике |
| како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље к |
| етету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе |
| како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јов |
| >— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни св |
| павао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Г |
| и изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било к |
| магинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, |
| т-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје |
| ула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула ј |
| плименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођ |
| стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то зам |
| удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштај |
| има се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле |
| нуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као в |
| ину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити |
| је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један т |
| је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, т |
| као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и г |
| тељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не сам |
| јави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу т |
| ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још |
| а патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу ка |
| <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у |
| и те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику |
| ву цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — п |
| , а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у ц |
| то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из |
| анџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким п |
| о је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепн |
| , комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да н |
| рави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије уз |
| још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него |
| а жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у с |
| мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе |
| ди, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми с |
| на.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слуша |
| едан акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче |
| не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела |
| разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер |
| ође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и |
| а ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S |
| о сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то до |
| У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голи |
| ред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта |
| као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек |
| , а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је памет |
| љкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наред |
| брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ пре |
| н је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — од |
| шо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p |
| тпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, |
| о да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, |
| п, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <d |
| и?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да |
| ену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и н |
| атезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, |
| у, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија |
| мо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.< |
| рса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ами |
| мам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практи |
| једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим |
| има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа |
| и им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје |
| — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим де |
| све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав |
| је бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, н |
| то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји слу |
| ислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Го |
| писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> < |
| де, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо ус |
| пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="chapte |
| е операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде |
| мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео. |
| никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не мо |
| кле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника |
| какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји |
| име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. |
| Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па |
| рош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После |
| ом закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” ( |
| агрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, з |
| дост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може |
| ка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p> |
| својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу зми |
| као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да |
| богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по раме |
| је панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише с |
| крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била т |
| !</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири |
| бује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи |
| е, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шт |
| оздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она |
| те Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој см |
| о.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет годин |
| убац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</ |
| па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— |
| покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао д |
| оказујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и |
| заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је |
| бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да |
| Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.< |
| је име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Рис |
| а? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Бос |
| и, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом |
| мљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. |
| ку! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — |
| диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет бр |
| и Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћ |
| з телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако т |
| и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута. |
| изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” |
| рно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би |
| једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>: |
| ео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — |
| т на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођ |
| дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” |
| о:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде п |
| .{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовиц |
| у срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га |
| и овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бес |
| е даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад |
| /p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али т |
| ут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, |
| па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па |
| старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру |
| владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји грес |
| баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> < |
| ачелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопствен |
| о столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах |
| Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” |
| змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — |
| а већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља |
| јстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се |
| е бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио |
| ђи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду |
| раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p |
| p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио п |
| ојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није |
| од треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пре |
| љским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред |
| 9" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене м |
| и адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом |
| иш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути |
| и.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и про |
| пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличн |
| <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, |
| на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и за |
| ориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на |
| ега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо приче |
| ри кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је б |
| апуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у сво |
| >— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „с |
| ч те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p |
| скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно |
| ла питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим |
| /p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није то |
| ном заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Ог |
| истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та ст |
| ене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, |
| дите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно |
| кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђ |
| лзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} О |
| ати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и |
| p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, |
| у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у с |
| ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељк |
| о целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао |
| рим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант срк |
| нате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да |
| лилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пе |
| са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем |
| попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: |
| о — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на к |
| м успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, п |
| Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим нано |
| о нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пус |
| мо: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово ко |
| амо прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му |
| ?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се р |
| {S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p |
| ема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” |
| и.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти чове |
| на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе |
| чар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се |
| о као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба де |
| сетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не зн |
| а</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И |
| бије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Мар |
| агачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш |
| ва?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и негов |
| и га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па о |
| ас чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби |
| Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твој |
| кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нис |
| троже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Але |
| навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао мол |
| оји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш |
| ини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја д |
| <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила |
| шки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> |
| а жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, |
| то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави света |
| може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин |
| прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, зави |
| а па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје за |
| још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шес |
| ете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда с |
| и.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса< |
| ђо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кљу |
| {S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Б |
| илева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi |
| кам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгл |
| а рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене |
| мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} |
| нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођ |
| ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Прекли |
| лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а |
| о на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете |
| моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми м |
| ве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори ка |
| ј нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле |
| среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра с |
| та му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мисли |
| оп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згуж |
| ну, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Сваст |
| а Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> |
| знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то ј |
| а Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да б |
| сао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p> |
| носни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све веш |
| и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам ви |
| могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p |
| шљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} |
| 12" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и |
| </p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, п |
| давац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником |
| м вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привр |
| у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензаци |
| ни Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спу |
| знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко |
| <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} |
| од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој |
| е, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту |
| <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{ |
| из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета п |
| Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А т |
| арод не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је |
| мим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног п |
| прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та |
| Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет |
| </p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћа |
| ај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под кој |
| божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити с |
| ако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по |
| то да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише ме |
| простило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Б |
| о није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као д |
| коме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем та |
| именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се проти |
| n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост |
| сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми тре |
| Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> |
| ког.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постој |
| а усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.< |
| аву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде |
| о зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, |
| норамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумб |
| ика.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну |
| ски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава |
| трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то |
| та радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или |
| често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ц |
| азно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према |
| !</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi> |
| ади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на п |
| о је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се в |
| м госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће |
| есни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публ |
| о као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, п |
| т, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господин |
| ол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, |
| ела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја вол |
| о ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир |
| наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, отку |
| не, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших |
| !{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни к |
| ао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад |
| > <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пушта |
| те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} |
| осподин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхот |
| е сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорач |
| рате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не уви |
| ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болес |
| е да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где |
| ља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о |
| од сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле |
| Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла |
| о капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво г |
| пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и |
| да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ј |
| атим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лек |
| по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње пра |
| и кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p |
| сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме през |
| и, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ |
| кав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свак |
| била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало так |
| кату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим |
| поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— |
| метне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка |
| то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и |
| трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај |
| ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додај |
| општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и |
| — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам м |
| ећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако би |
| ата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га ти |
| гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, д |
| бог Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те п |
| авац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче т |
| врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде |
| репасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај нач |
| паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу |
| на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Гос |
| тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду т |
| коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко |
| ир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но |
| ма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњ |
| S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати само |
| ако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп |
| амента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Др |
| и ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А |
| ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кро |
| ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да бу |
| цу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан р |
| ичи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад |
| рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: |
| ј једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа < |
| ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, не |
| само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљ |
| беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Изв |
| није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, нека |
| ари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље |
| овица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи С |
| ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво |
| едва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим |
| т. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разгов |
| Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гарде |
| а као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно |
| у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара. |
| кад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам пр |
| п? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јут |
| аље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, у |
| е назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није |
| и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу |
| даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајде |
| е закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало изву |
| зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико ј |
| шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам |
| p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати |
| Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> < |
| а између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче |
| вако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, |
| > <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има |
| ерса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, |
| шити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврд |
| на — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а |
| ојој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госп |
| имати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p |
| идиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— |
| p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметил |
| ћ у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељ |
| е овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади |
| није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили поглед |
| Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ |
| е не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, |
| </p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Да |
| амо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> < |
| ти да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У пис |
| дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу? |
| се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само |
| .</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увид |
| .</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш в |
| окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца |
| ко личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међ |
| куд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драг |
| о.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забри |
| <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, |
| ивремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа свој |
| <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш к |
| лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова зад |
| ?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао |
| који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно |
| > <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име С |
| о није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} О |
| дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу |
| , усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљ |
| екуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча проз |
| кла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предла |
| у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза |
| ским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта |
| лед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло муч |
| Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још јед |
| има.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хо |
| <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељк |
| у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Франц |
| е било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти |
| зна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језови |
| мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја |
| то би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p |
| тељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека |
| д тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није |
| реко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p |
| речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти с |
| бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, |
| <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћ |
| се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> < |
| Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут |
| својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задов |
| да ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше |
| ја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, |
| не прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 1 |
| нпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S |
| head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p |
| кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ће |
| .</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело с |
| чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што |
| гом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме |
| увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако |
| кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру |
| <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао н |
| чи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као шт |
| трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође |
| свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око јед |
| но. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљ |
| се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је С |
| ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој ко |
| кала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супр |
| а.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је |
| учњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине п |
| у поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— |
| и.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зов |
| {S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је ве |
| оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им вољ |
| атим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> матема |
| огледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А ш |
| ега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ак |
| г грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за к |
| по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али м |
| ка води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то с |
| а није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам бож |
| лога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо |
| и, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред |
| — Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама тр |
| у покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јао |
| нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон |
| Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p |
| <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p> |
| ype="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> |
| тупник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести го |
| а.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Ј |
| А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од ре |
| исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „ |
| позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и он |
| таке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да |
| а постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми јо |
| ста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше з |
| оп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати |
| му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> < |
| о грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издув |
| /p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — је |
| , пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио |
| неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n= |
| ери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани к |
| е то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишем |
| >Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер |
| аво кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капет |
| S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћ |
| <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> |
| ражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој об |
| ац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта м |
| роша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове |
| од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја |
| а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек |
| </p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем св |
| ко? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је |
| звршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у д |
| а.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког с |
| ткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— |
| кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла м |
| очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би |
| охотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се |
| вом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> < |
| још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја м |
| оћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n=" |
| теља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману |
| , по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поско |
| сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан д |
| награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред п |
| тим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, |
| са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основ |
| тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвока |
| Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђу |
| гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући рук |
| што ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да |
| да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснив |
| параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Милова |
| а да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; |
| — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала д |
| дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих ус |
| ! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам кр |
| <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговар |
| чи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао б |
| ајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код кап |
| ак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да |
| смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру н |
| , потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</ |
| ршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> |
| и било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у |
| лајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) |
| есет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дугова |
| радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити |
| ристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што с |
| рно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојањ |
| би ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата з |
| никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје от |
| изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, би |
| не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује к |
| очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родо |
| па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које |
| а је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и х |
| одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак |
| </p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапо |
| подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као |
| а хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам |
| е не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и ти |
| мените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стра |
| ика са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пре |
| кавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у |
| божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав заду |
| развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учини |
| , па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div ty |
| а експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила дв |
| ? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би им |
| лики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут с |
| , остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види свој |
| ом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и ка |
| ћ, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх |
| к сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>На |
| <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли |
| лаве гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на стра |
| свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p> |
| да, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село |
| жете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепч |
| ва <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло прибли |
| вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје дру |
| Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сц |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприп |
| ако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, |
| е, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учин |
| /p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан поса |
| динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изне |
| , видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне р |
| ци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће с |
| се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас |
| а је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, |
| о цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се да |
| учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче |
| ија грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— |
| дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га см |
| кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе б |
| друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор н |
| ћа</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа зн |
| већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра |
| е то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p |
| о да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chap |
| p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене з |
| , а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="cha |
| ни и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, |
| прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега ј |
| з степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога |
| примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и ов |
| е у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет о |
| им први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели |
| Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са |
| ла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на пр |
| могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у посл |
| .{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па мо |
| нара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S |
| ига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па |
| ско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета к |
| ер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} |
| , може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао нао |
| било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам нек |
| p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се ме |
| ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштав |
| последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у к |
| д сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу |
| анаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, ка |
| орацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И пр |
| па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет |
| у, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, к |
| се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче |
| Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305 |
| и? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га у |
| сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога |
| вор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао |
| ио млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам |
| дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде |
| вна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу ј |
| ана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писм |
| Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао |
| ра чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које |
| љице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш |
| ан супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са цр |
| да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као |
| аст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџ |
| ад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими |
| рај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику род |
| а и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, доле |
| ли, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седел |
| аки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољст |
| ове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је |
| А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — про |
| и:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао |
| ју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то |
| дницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и с |
| у ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни |
| ше.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на вр |
| да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими пове |
| идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими |
| и осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на |
| а избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико |
| ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решав |
| збор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће ре |
| а заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> с |
| приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало |
| кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, |
| , но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам кап |
| /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар т |
| вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празн |
| њем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се од |
| и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да |
| зове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм иш |
| у, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им |
| кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као |
| Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике |
| модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин С |
| у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Неде |
| ве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде |
| ви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на |
| руги на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо |
| извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети |
| е тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бит |
| аго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло |
| , да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни дес |
| толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, км |
| ори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче д |
| м, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири л |
| . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{ |
| а исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али |
| шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} |
| ео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се п |
| погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, |
| а никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ бе |
| змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну з |
| ги и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{ |
| а би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, наста |
| реза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп |
| а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер уп |
| разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb |
| ју за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по |
| p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше |
| ! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам |
| p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кме |
| е почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не |
| ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— |
| е шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говори |
| носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који |
| е, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрек |
| еко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом |
| ашти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама |
| јем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у ш |
| у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било |
| јом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробу |
| мо да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи кап |
| оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што ме |
| изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онак |
| т.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу |
| у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кме |
| Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека к |
| пођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од д |
| у изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само |
| о, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је об |
| : је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кме |
| али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситн |
| ме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно |
| ар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> |
| мује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није и |
| ри министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја |
| чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Од |
| о да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајд |
| да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно |
| а увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} |
| е.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у ж |
| мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмен |
| удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало |
| ест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви. |
| ни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комен |
| а чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само ос |
| е оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да гово |
| добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телил |
| ски!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве |
| на, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, се |
| као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} |
| могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах с |
| је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чу |
| ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко |
| и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да |
| мања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара рад |
| их десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — в |
| м хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па са |
| ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb |
| > промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно |
| и ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидац |
| боме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се |
| а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — |
| де, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељк |
| е то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у |
| е решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору |
| е решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремен |
| наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!< |
| p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора |
| за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посл |
| ати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а тол |
| ете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p |
| S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, |
| покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији нег |
| изеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, ал |
| ему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нек |
| краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n= |
| еон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимск |
| авом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по |
| и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју с |
| ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем пед |
| у: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм” |
| /p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на п |
| о и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте јед |
| p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бит |
| пре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шн |
| будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је мак |
| ве ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништ |
| ије имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд т |
| затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са роб |
| а кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошл |
| да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише |
| прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњ |
| добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој же |
| са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се н |
| ака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p |
| ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p |
| ту, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p |
| а пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му п |
| ј триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал |
| триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p> |
| жио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес |
| тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер |
| и се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нис |
| ено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин гос |
| томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим в |
| оспођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за |
| , па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признаје |
| ути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> < |
| ши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p |
| горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се |
| Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите неп |
| , да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки |
| ују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде < |
| е сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n= |
| очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није к |
| му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али |
| а, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и т |
| а Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и напра |
| у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на |
| забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и |
| кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, |
| нако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез |
| затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемо |
| е потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај т |
| остреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу д |
| рофесор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути |
| ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, п |
| рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа к |
| е се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишља |
| скочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јо |
| за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва |
| ије остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није |
| ично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац ов |
| це, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском к |
| па-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практика |
| ? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идит |
| која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољн |
| ме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буд |
| свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{ |
| вију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се к |
| нао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз |
| {S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много |
| овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <d |
| а понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из |
| и учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ла |
| Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, к |
| /p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина |
| > <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p> |
| је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу те |
| азговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва |
| атним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно дру |
| у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се о |
| е са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за ј |
| ио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад ни |
| рце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, јед |
| истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, ш |
| за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла |
| говарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p |
| прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> |
| крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светск |
| а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш |
| приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори |
| га најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као пау |
| овише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња |
| онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кре |
| па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп св |
| ветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допу |
| гледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, ко |
| на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али |
| руштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што с |
| ње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српског |
| општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n= |
| нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находч |
| беној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше |
| име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{ |
| ижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него |
| корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уве |
| равило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зат |
| било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи |
| га чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја с |
| ором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша с |
| да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем |
| ије своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сма |
| ! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим ва |
| ена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на м |
| који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Из |
| јку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо л |
| сите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— |
| ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се |
| зе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене |
| ба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време |
| купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, н |
| е, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збу |
| баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као |
| <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, нег |
| речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало бољ |
| <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућан |
| ! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p> |
| а ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло |
| би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, |
| евет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се |
| енско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпо |
| Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вред |
| н.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настав |
| >— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није |
| </p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, тама |
| ама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, при |
| вијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би |
| рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређат |
| ори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да |
| шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин |
| не да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због ко |
| о се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако |
| та госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, |
| ви и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> |
| та окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново |
| је, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па |
| целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живот |
| стаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, |
| и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опрос |
| рди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јо |
| је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас нај |
| и, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или |
| ваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, во |
| отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговар |
| , или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их |
| о мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. |
| ризнајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” от |
| ктикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либ |
| олестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} |
| јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао |
| ра, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми |
| се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, к |
| ! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог гос |
| т наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прођ |
| е би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га пог |
| Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири |
| кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује б |
| није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S |
| Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвок |
| ме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп. |
| екне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави |
| о ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — д |
| /p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p |
| стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} |
| ије то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уоз |
| ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда |
| м он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво |
| шли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подмета |
| .</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чуве |
| е широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећ |
| они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали |
| аву као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невин |
| — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, бр |
| задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели |
| Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наст |
| и ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— |
| ине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче св |
| ја, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— А |
| — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуб |
| — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И т |
| сподин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете ј |
| ко сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељк |
| > <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати |
| те да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амре |
| ате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не |
| ете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплинова |
| вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви |
| се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је у |
| бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у с |
| је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> < |
| чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у |
| мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога ро |
| авања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет |
| вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управник |
| а те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут |
| рите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве п |
| ога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, г |
| ер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>То |
| p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, |
| Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење |
| {S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се |
| омоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у |
| зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p |
| а.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирот |
| и наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у с |
| још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријав |
| ри поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста |
| .</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи |
| онесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за т |
| ћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могл |
| , ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће гос |
| > <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да |
| ње...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учите |
| ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент в |
| </p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати |
| тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала |
| та вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате |
| баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, госпо |
| .{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплат |
| гу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо и |
| дан такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би |
| што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете п |
| пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте в |
| сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а з |
| } Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као све |
| в се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Не |
| припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као |
| ашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се див |
| поте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини |
| људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведри |
| ! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Бо |
| фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — од |
| м вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ му |
| спа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе |
| шим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена |
| ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због ва |
| и је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</ |
| Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од нек |
| да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девој |
| кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред врати |
| а издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама |
| о — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-бл |
| ђа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</ |
| мате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен |
| Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ва |
| је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> < |
| ођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! |
| једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, св |
| рачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, |
| то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад вид |
| хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер |
| p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не |
| ф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва троји |
| се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ван |
| р ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и о |
| рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике |
| а лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња |
| ј мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан од |
| чините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само |
| коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира |
| чеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по |
| ни, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљ |
| су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разго |
| е назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, |
| 6" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар |
| да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар |
| и л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведе |
| у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати |
| потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису |
| " /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут де |
| он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз раки |
| а је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млек |
| чели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се с |
| p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно. |
| ој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну |
| р десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља |
| из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пр |
| поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} П |
| е речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да |
| девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p> |
| дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био |
| ичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; |
| двоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па б |
| зоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад т |
| цније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Т |
| } Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него нека |
| ло позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су м |
| чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али и |
| уцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни дога |
| а варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду до |
| /p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> |
| у вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p |
| </p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад |
| тана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гу |
| из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, л |
| ете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да |
| и и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.< |
| ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</h |
| ; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени |
| молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела д |
| о — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месеч |
| како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и ма |
| /head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3* |
| аба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија |
| ead>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што с |
| ог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Преле |
| ребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па |
| ете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спус |
| ега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његов |
| еоградског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како |
| дите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интр |
| о, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ће |
| писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да |
| сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p |
| ари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете коли |
| господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Миле |
| би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p |
| </p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Те |
| оред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због |
| ли у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми |
| ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} |
| људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је л |
| и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један |
| и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Н |
| ни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, |
| — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се |
| је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави прат |
| } То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb |
| — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лак |
| то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам |
| ам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући з |
| удбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господи |
| Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку ус |
| је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима дру |
| еотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, |
| тоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома |
| шевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље |
| чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпу |
| чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не по |
| чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као зн |
| и!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговара |
| оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дош |
| разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило |
| из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје |
| S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— З |
| е због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверењ |
| то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелн |
| ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> |
| ичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша |
| посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој п |
| а се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — |
| седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде |
| Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на |
| ма! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам уб |
| дин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{ |
| и дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао д |
| јмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин |
| потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који |
| знаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи л |
| вастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све |
| пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручит |
| м кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је |
| па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p |
| те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Т |
| остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни с |
| ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... |
| ма жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удо |
| досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од он |
| р.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек пр |
| ла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је |
| оре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је |
| е носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно с |
| жа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” |
| > <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити |
| <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној кој |
| и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао глав |
| , као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи |
| 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом к |
| а разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну |
| извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу |
| — Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S |
| >— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру |
| p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на р |
| си.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сам |
| није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и |
| ом љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје ж |
| својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, наста |
| цлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципел |
| и главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о т |
| шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране доп |
| помену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као |
| таћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. |
| >ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, веч |
| мо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће |
| ева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче |
| Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом завод |
| црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише т |
| , зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, мол |
| ако ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још |
| наест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим |
| дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; з |
| ?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} |
| зводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене |
| ираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежур |
| изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и |
| S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима. |
| о би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега |
| ете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и с |
| лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, кој |
| није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је |
| ај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободн |
| тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> |
| ешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да прост |
| метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, обл |
| и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добр |
| х правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опш |
| ријал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скуп |
| p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, ка |
| т и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запет |
| де у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пе |
| по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешади |
| за, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијско |
| трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, п |
| ” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав |
| за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео ко |
| оспа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојак |
| ини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком |
| лесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Мили |
| ија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као |
| /p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифон |
| пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далек |
| услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумед |
| те, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само |
| ћи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му |
| дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпр |
| идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учите |
| i>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и о |
| што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> |
| ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко |
| ма једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас |
| рво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, |
| е им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симен |
| преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног мо |
| ачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине. |
| српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио |
| ђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом. |
| она тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и |
| , господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</ |
| а, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома |
| ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и |
| <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи |
| /p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> |
| са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дође |
| ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, |
| </p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</ |
| — Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво |
| те страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али |
| нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише је |
| ла.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и но |
| у је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: |
| у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имаги |
| аман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара |
| у и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипа |
| абога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од |
| ер „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да |
| је у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекр |
| читељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да н |
| кривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Б |
| ико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром |
| <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се слу |
| надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онак |
| еријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним стол |
| ва учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново |
| рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама |
| ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је |
| толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година до |
| ан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} |
| нутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи сво |
| шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни ј |
| робитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбиј |
| Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом р |
| свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час п |
| ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се опи |
| еским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је из |
| ећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло располо |
| и сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако доб |
| атна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и в |
| је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, |
| ес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама. |
| е да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; |
| се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разг |
| кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> < |
| ј грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи! |
| ад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, не |
| једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај |
| } То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што |
| } Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то |
| зати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих |
| веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако |
| > <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, |
| p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, |
| да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> < |
| о се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да с |
| се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме |
| тен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и п |
| ам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од р |
| p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше |
| вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И |
| неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не мож |
| о, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био |
| овори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у д |
| ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас |
| да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, бр |
| , велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</ |
| ђу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо к |
| полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, |
| нице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и |
| овог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо |
| номе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам вид |
| га да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не мож |
| лом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки ак |
| ј комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу не |
| ата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет |
| мет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p |
| к, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опе |
| ђа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које |
| ичао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидова |
| јим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} И |
| оје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ |
| адесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p |
| ажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брат |
| буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Ани |
| p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио |
| може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дет |
| је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар |
| време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</ |
| же да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!< |
| пштина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па д |
| грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да |
| и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџи |
| нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А |
| чина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе |
| е учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом де |
| енче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p |
| оју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или н |
| му у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина |
| плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — |
| послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би друго |
| , вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — п |
| рисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и |
| ки давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</ |
| ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, |
| ни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, |
| поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договори |
| џија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је |
| > <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет. |
| т и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" |
| зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> |
| дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радо |
| — Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — |
| неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радиса |
| ње зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на |
| ! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> < |
| гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи |
| е ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет ниј |
| не да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде |
| еба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете |
| одине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско |
| .</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донес |
| ано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не |
| ете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.< |
| понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њи |
| их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у нед |
| /p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али |
| он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још јед |
| — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p |
| ати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> |
| ш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника |
| /p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо |
| и сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајим |
| јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешт |
| естрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. |
| носе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и |
| годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војс |
| ари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно |
| е то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете |
| <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, п |
| еме!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протоко |
| чно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па |
| з адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико њ |
| те кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није п |
| аро дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— |
| S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — дода |
| оспа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми да |
| ућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите м |
| и је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рат |
| кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео. |
| <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну ре |
| вка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, |
| бош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи раб |
| и ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, |
| атиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам |
| ојимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара ви |
| графском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Оста |
| <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повес |
| ар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p |
| <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио. |
| p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупи |
| а опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри љу |
| да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете пра |
| ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да |
| и Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Наста |
| да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти л |
| овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем |
| сланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена по |
| и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> |
| па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, н |
| </p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринае |
| } Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на б |
| у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак |
| равиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је |
| кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али н |
| .{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сре |
| и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p |
| p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: ли |
| > <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати м |
| Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да ј |
| ас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стот |
| овац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све д |
| који говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учи |
| и то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не |
| и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је |
| S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то н |
| у платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста ше |
| зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сут |
| ва жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу |
| не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употре |
| о баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се п |
| ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер |
| <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p |
| уг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг |
| да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не б |
| е признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да |
| м, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се |
| а ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још би |
| могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја иде |
| , да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убед |
| , да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође |
| , да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пи |
| и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије |
| а да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је јед |
| управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утис |
| дије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завр |
| тица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учи |
| заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је |
| пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} |
| м.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са |
| шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— |
| Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непо |
| и то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлоз |
| ead>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм |
| ведиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те |
| Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, |
| а му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да из |
| ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то вре |
| је за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао с |
| з неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборави |
| еликог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, |
| ом суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овом |
| да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаес |
| то већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за р |
| амо није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у |
| и осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменит |
| аш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кес |
| > <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу |
| , и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом г |
| амучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско |
| и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на крев |
| саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио |
| ела срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Р |
| га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </di |
| исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво де |
| и, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет го |
| p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> |
| је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник |
| споредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по с |
| и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа |
| и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господи |
| кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну |
| именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет у |
| и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати |
| упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к |
| бав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим прав |
| </p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> |
| увила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми |
| ата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече: |
| ви:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукоп |
| о ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, |
| е да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му |
| та је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, и |
| чи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казу |
| „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти |
| о десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ |
| S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и запи |
| пада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-да |
| :{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> < |
| свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вин |
| е.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разго |
| то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се |
| /p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја |
| S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој |
| есе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме опш |
| ројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, |
| о поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга |
| та, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и н |
| репимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са |
| Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</ |
| х значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, |
| жњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно |
| тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и |
| а сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p |
| закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико и |
| м — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, |
| <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, |
| ци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отвор |
| идим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, и |
| , господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из |
| ћи да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси |
| тити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш |
| четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се п |
| еста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— |
| ћу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!< |
| ст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, |
| актабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до |
| зме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени |
| а наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био |
| о гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа |
| .{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађај |
| оји би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди |
| посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, |
| да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ |
| ет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" / |
| рез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова ви |
| житељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чинов |
| људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес гот |
| је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин пла |
| корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изв |
| ану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз |
| о тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми |
| ’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то. |
| Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па нема |
| би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се ск |
| финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично |
| рвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу ни |
| си осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мисл |
| ворила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама |
| опада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта |
| вињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} |
| лауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом ниј |
| ’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да |
| зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> |
| не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао. |
| <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађ |
| ете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, др |
| остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како |
| > <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко н |
| ј коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају |
| ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на св |
| дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и ни |
| м га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, |
| еју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена |
| ад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписан |
| </p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и об |
| о главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, в |
| а и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би г |
| ослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> |
| о с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао б |
| ; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или |
| е.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” ха |
| — Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће та |
| .{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цика |
| мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није и |
| мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код |
| љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата |
| хом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена |
| ако далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му |
| родио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од |
| кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана |
| кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога |
| аса кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све нека |
| .{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу |
| попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје |
| де него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ра |
| а лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још |
| о рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током. |
| кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.< |
| </p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје стар |
| потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлач |
| ај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И так |
| е се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госп |
| {S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ип |
| о, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’ра |
| ремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо |
| тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојни |
| лужила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као |
| онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је вета |
| ла да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S |
| он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био по |
| предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, |
| и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> |
| ’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и п |
| код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван |
| сподин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ м |
| јатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много |
| искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p> |
| ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не |
| за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати прави |
| прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја |
| ва се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама |
| а ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се |
| то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и д |
| авнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и |
| А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта |
| им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке |
| ји му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, |
| S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што |
| ским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само |
| ци без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и ч |
| т, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пођ |
| речавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега пон |
| </p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама ко |
| ц, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу |
| је и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љу |
| ла одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало |
| ног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекор |
| ц са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер са |
| мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не |
| није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачу |
| ецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параг |
| ме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</ |
| са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају |
| /head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштин |
| рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане |
| аже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београд |
| оброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: |
| је као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе д |
| утрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто |
| док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела |
| > <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како |
| госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара г |
| вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоц |
| ене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама |
| разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тест |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј |
| опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила оче |
| е и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он |
| рка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола ко |
| </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најра |
| е видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од ост |
| ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на дв |
| е писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi |
| јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже б |
| е свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична |
| етету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да за |
| та упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим детето |
| или такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи |
| ати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чит |
| мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем оч |
| од га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а о |
| >— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одгова |
| тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Вас |
| на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса |
| Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће д |
| родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа ј |
| ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли б |
| амо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разгов |
| ј порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положај |
| е?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мисли |
| а породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у |
| уда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са |
| а кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се уд |
| , то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — ре |
| на како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам |
| о умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече т |
| прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, сп |
| у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лу |
| а Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, се |
| ити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли с |
| едница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције |
| /p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да |
| и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p |
| неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и разм |
| а Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о вас |
| кцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мр |
| енио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, мора |
| ити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу гос |
| са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сас |
| учили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то |
| ме, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у |
| дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка |
| а га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у св |
| апрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мира |
| а, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања поставља |
| head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лав |
| а беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто д |
| ођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров мук |
| а неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> |
| о за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S |
| отреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла |
| писати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сах |
| је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа М |
| иди се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изиш |
| е ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавес |
| прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га. |
| и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у ме |
| ерите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те В |
| е.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је ч |
| се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био |
| рани Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање п |
| убав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео |
| ао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа |
| им су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да |
| {S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> < |
| запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место апла |
| n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао |
| олу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интри |
| <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам иг |
| емена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нем |
| вим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома с |
| а и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју ј |
| о сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> |
| настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не |
| асвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то н |
| овој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „ |
| невног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога |
| човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мал |
| нице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва з |
| па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из чес |
| n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, |
| дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Исп |
| а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је св |
| S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву ср |
| ема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> |
| <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p |
| е друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка св |
| нда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме ник |
| до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да |
| а се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљ |
| чева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима припов |
| ноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Д |
| му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" |
| у, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала ба |
| ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија |
| ом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбо |
| онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим своји |
| ијатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних |
| емпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше оч |
| госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше п |
| ин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> |
| добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које |
| још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, прев |
| ао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо |
| имер, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и вас |
| p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад |
| ико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" / |
| па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, |
| више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, он |
| па на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међу |
| говори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ |
| свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интр |
| м хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако |
| музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пре |
| е, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— П |
| овић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, |
| а њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добр |
| и.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он |
| ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанп |
| е знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— |
| инскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био т |
| а умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да |
| рај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у ки |
| ко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао |
| Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да б |
| е поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопшти |
| д је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а |
| и и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улица |
| канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ј |
| се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му |
| гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, |
| соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва |
| и овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлага |
| а ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и д |
| ево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ћ |
| вка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џум |
| деја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче св |
| шао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се гос |
| рне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, |
| ава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p> |
| ђанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава тре |
| села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се к |
| p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} |
| е брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и |
| опиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени |
| но да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. |
| да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још |
| , што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва усклик |
| да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је |
| столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хте |
| и па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прош |
| , те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> |
| једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват ве |
| Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све к |
| >Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петро |
| јоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан |
| ћ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце |
| врши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Н |
| ам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако п |
| р је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао ве |
| p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p> |
| е зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин |
| ако је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто |
| , мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи |
| ној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, кој |
| д вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу д |
| ће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној јед |
| > <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде к |
| места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и |
| head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле гла |
| му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено |
| оворити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један п |
| чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две ц |
| кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју бе |
| разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Б |
| л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, м |
| авдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, а |
| опустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> < |
| што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" / |
| /p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати го |
| 5" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вече |
| спођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс та |
| са се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути јед |
| после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, с |
| м и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопш |
| најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а по |
| ао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не боје |
| ао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бе |
| е појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим |
| имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадиј |
| та даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи |
| .</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а |
| пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа |
| ада се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... о |
| настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечи |
| Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и как |
| претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје |
| сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посл |
| упи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p> |
| а, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ј |
| спођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васо |
| о лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неко |
| се једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало виш |
| ј попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњ |
| оји би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па |
| твар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам д |
| већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једн |
| пи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> < |
| то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста в |
| . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само |
| Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знат |
| але о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и |
| и <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном зве |
| музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови |
| у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну раз |
| </p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана т |
| х очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду |
| очео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагл |
| p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем ка |
| које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, ко |
| ти смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика нај |
| да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> < |
| ционална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— |
| свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова |
| ру распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропад |
| најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но |
| доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту |
| астави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан |
| а није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дн |
| е стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори |
| цем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе |
| p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је оста |
| </p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пр |
| один!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о т |
| а му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, так |
| де.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није т |
| ађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу |
| ве вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прош |
| андарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генера |
| <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неопр |
| вица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, |
| у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље |
| на врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Ју |
| з сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ј |
| </p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека |
| езовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо по |
| брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Ра |
| за враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Т |
| ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души |
| а овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло ра |
| Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" / |
| још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Та |
| сети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах нару |
| пођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.< |
| уца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам |
| она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — о |
| Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} |
| <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S |
| рају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти |
| <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, |
| , ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да |
| у на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” о |
| овор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— |
| постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато и |
| — Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на стол |
| е јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за |
| олико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека ј |
| и млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бри |
| а, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> |
| сподине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, |
| <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и |
| а то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је бил |
| ен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ заглед |
| тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета. |
| /p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, |
| штво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној да |
| и женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Го |
| ено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— К |
| >— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја |
| очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ј |
| ажан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш по |
| о ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите |
| признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, п |
| , а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече п |
| р ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави п |
| >Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно ру |
| те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним от |
| даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми |
| уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{ |
| ти, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, ко |
| па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Т |
| ајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми бу |
| <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! |
| е!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш |
| пита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније из |
| ци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавим |
| вите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово шт |
| дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се з |
| его седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију |
| а ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес |
| p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали |
| мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А бо |
| ори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно |
| цу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</ |
| опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p> |
| умњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> ј |
| то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори |
| е дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима. |
| се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је |
| јте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпо |
| тила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа? |
| очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима |
| сти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам к |
| бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да |
| та.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бун |
| ачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капе |
| бити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми |
| ном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати |
| да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили |
| мином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом к |
| е.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, |
| ђа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему |
| разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, за |
| — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спава |
| Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемира |
| одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њ |
| оп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па |
| тан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p |
| да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислит |
| нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали |
| <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте |
| и Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хв |
| е од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="7 |
| ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може |
| ађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девој |
| а Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</ |
| , али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренер |
| долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп |
| ..</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас пр |
| м вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно |
| к и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у г |
| и знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам. |
| /hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити |
| ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кре |
| >— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати |
| тавим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у ј |
| ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обоји |
| хоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да |
| удије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео с |
| и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја м |
| ва да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то |
| ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да м |
| олицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из да |
| нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа |
| н уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, ле |
| Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одго |
| >— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... |
| Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги с |
| </p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— |
| а њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац |
| се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се |
| љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то дод |
| тоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, за |
| рију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан к |
| хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да |
| ва три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу |
| (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} В |
| } Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим |
| што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобр |
| . (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправн |
| не <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „не |
| сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p |
| смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, д |
| мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!< |
| икну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше |
| нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно с |
| ако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако сто |
| ословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде |
| ругим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груд |
| дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на |
| пођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто |
| го света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам своји |
| <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мисли |
| антову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори глав |
| апита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут |
| а.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказа |
| > <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p |
| ти крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још ј |
| з постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска вој |
| уђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду |
| ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, |
| уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози |
| лакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диж |
| искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку |
| а не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окр |
| ране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше |
| ицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље |
| кије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, |
| ста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гоми |
| >Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздра |
| да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених сп |
| везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, |
| дила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем нап |
| да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под |
| ива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му |
| заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, од |
| о час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај |
| те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали ка |
| сто у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је зат |
| спођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло |
| у и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, |
| више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из |
| а мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку докт |
| аше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— |
| о загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо зав |
| ану се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест ки |
| } Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</ |
| тка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла |
| е се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене |
| на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом |
| једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 |
| киној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није ран |
| овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прил |
| и, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се |
| о своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је |
| рођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја |
| а се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као м |
| почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испри |
| лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, ф |
| е.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору |
| и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташт |
| ав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, д |
| ајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама |
| огуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, |
| ке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; в |
| ћ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир |
| сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача пи |
| за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у |
| астаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао н |
| ко узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себ |
| ирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу |
| шта више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на њ |
| пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанп |
| ић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером морад |
| ена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеоно |
| у да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о |
| глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштав |
| ла, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као з |
| то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљк |
| ример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред |
| ојаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара |
| S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа |
| ех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> < |
| ујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у |
| иле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна |
| мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бог |
| ш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају |
| рчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме с |
| оп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а |
| одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може |
| рвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио бе |
| ЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи с |
| о воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види к |
| бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и п |
| ад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, |
| {S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb |
| и тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капет |
| знају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер н |
| ијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се к |
| научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каж |
| му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” |
| >Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и мног |
| ети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> |
| е, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У |
| ара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке т |
| је.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ оствар |
| >— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисиј |
| ао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад он |
| p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац |
| се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p |
| е тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је б |
| око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јест |
| у испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непоми |
| {S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> |
| апендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико м |
| асвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци |
| кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска |
| Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит? |
| креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јо |
| дела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> |
| кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде |
| биђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да |
| лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад о |
| добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате |
| бав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а |
| са зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике тр |
| тница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</ |
| келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се |
| м припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу |
| ом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се г |
| билачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах тр |
| обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а те |
| о сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, т |
| лико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у |
| ма; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="3 |
| не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, |
| .</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушк |
| о, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у је |
| која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим про |
| ао да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S |
| а лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је так |
| теринско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то |
| у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома по |
| сподине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пи |
| рт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Кр |
| а притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он из |
| а гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, поз |
| ад.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi |
| p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем |
| постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{ |
| та с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прв |
| , а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да |
| Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да с |
| суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, мој |
| ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!< |
| ме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.< |
| ори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с д |
| за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, |
| азговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисл |
| p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје |
| <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p> |
| мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не |
| мо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овом |
| — Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету |
| вља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</ |
| рса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити к |
| то, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону с |
| ислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му |
| ох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.< |
| p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</ |
| де човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпр |
| ијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у |
| нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћуј |
| " /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као |
| учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој с |
| p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па |
| p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са фор |
| о повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> |
| какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предав |
| спа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, |
| се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да вид |
| ете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај ово |
| сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијага |
| свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а |
| разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би |
| ђа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја |
| другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа м |
| духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радој |
| ректору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћу |
| плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како |
| о зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит т |
| /p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је б |
| и?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и |
| е ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто дин |
| <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легал |
| „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад с |
| о као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они с |
| а које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и |
| са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: |
| задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски |
| за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је |
| нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на ламп |
| /p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је вели |
| /p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан ј |
| , па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство и |
| прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца |
| се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, О |
| а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету ни |
| ила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у он |
| вен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — ш |
| гутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим |
| !</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само ш |
| најеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у |
| икакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса |
| пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини |
| у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па |
| <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицин |
| ног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у ле |
| алази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло ка |
| жи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} |
| ва, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те в |
| толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кро |
| вује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади |
| врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си |
| ав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, |
| а врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну г |
| ао полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад |
| Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођош |
| кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> |
| га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па наг |
| би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки |
| стом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва б |
| ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима |
| ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци |
| ц мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом прек |
| ви низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе |
| — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви |
| попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака иско |
| се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се ње |
| се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што |
| приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгле |
| поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, |
| еко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се |
| еће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз кој |
| којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав са |
| у.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Т |
| да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног |
| , место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.< |
| че понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — у |
| ломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома |
| да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим |
| т у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи |
| . — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним |
| дије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да |
| е да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чуј |
| у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, мест |
| ље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у |
| дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нов |
| при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико |
| војих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, |
| ри да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга |
| ба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се |
| сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гу |
| n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разго |
| но!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало ув |
| рпски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он нас |
| једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млад |
| годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поч |
| он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли м |
| четку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскр |
| ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Ма |
| дну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> |
| ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде |
| разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели |
| господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и в |
| ужи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама |
| , па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S |
| рви мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мал |
| да <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сас |
| а округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као |
| ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му б |
| ти уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и |
| ец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како пт |
| , погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни с |
| из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чу |
| лвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице |
| е ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S |
| је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике |
| ане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати |
| срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изн |
| падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имен |
| ед целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима |
| е, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади љ |
| ећ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упући |
| пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по |
| ло ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> |
| </p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то |
| Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда и |
| ао опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја |
| напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах уч |
| тељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p |
| , на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина дире |
| о мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Та |
| .{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да |
| рц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорг |
| . — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопшт |
| народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да |
| ла скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна ни |
| љен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити! |
| hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>: |
| потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n=" |
| </p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељ |
| ? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми |
| ако се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина ост |
| ушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је |
| чке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођ |
| ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ств |
| а карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим |
| олико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољем |
| зиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу |
| деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па |
| ели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више год |
| д онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек н |
| чиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S |
| хотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбо |
| .</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. С |
| е...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате |
| а, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p |
| му ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није м |
| ој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам |
| Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа |
| , сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила гла |
| ник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим н |
| капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало корак |
| и пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш н |
| ти стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ |
| помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчал |
| вор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је С |
| едлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепниц |
| S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле |
| из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Рад |
| раву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да |
| за, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n= |
| маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако |
| да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку |
| >— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег с |
| е су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли |
| <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, т |
| ости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад |
| је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, |
| ори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како |
| <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је |
| е ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној |
| њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јул |
| о оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на д |
| ли, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да п |
| и се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „л |
| сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија с |
| амисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако тре |
| Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-М |
| аставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је др |
| је раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{ |
| кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да ви |
| п и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, јед |
| а се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нем |
| } Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекин |
| етворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене п |
| не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канце |
| его твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да |
| шио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо о |
| раћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, |
| брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тиши |
| ="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А проф |
| а онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на вен |
| аква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала о |
| ни би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије |
| то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам д |
| а промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљ |
| е се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца п |
| тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никакво |
| се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рек |
| ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију к |
| , чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата. |
| ајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{ |
| осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас ни |
| ико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт та |
| рокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло |
| Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изме |
| ла као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што |
| ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, п |
| адила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} |
| олеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтави |
| з кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и п |
| то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се там |
| а учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се с |
| смено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло |
| аман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке |
| му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овак |
| ко су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— |
| а меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — |
| i>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај д |
| овито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржа |
| је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.< |
| .{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад к |
| есеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{ |
| } Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да |
| ик и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У т |
| вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би |
| d>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице |
| рбо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" |
| места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти нео |
| права, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор уп |
| а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим гр |
| аних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених прави |
| Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припад |
| е овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писа |
| се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена ка |
| решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљ |
| о је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ под |
| аступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народ |
| литве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, |
| ису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица |
| г једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпо |
| сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључа |
| , брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и |
| азе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да с |
| уди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, |
| треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испри |
| Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писа |
| оба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је ч |
| има и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван |
| воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помол |
| , кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, |
| онарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Напол |
| пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле ожени |
| оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске судни |
| отоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад |
| а презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </ |
| унар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најза |
| вка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па из |
| р то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу |
| је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</ |
| т те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Са |
| друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе |
| по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново |
| оз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се з |
| има кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратим |
| м местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „ |
| ијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише |
| прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да |
| ча.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све в |
| де, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и |
| писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, в |
| на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се н |
| на да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од |
| ебацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не |
| ући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— |
| то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер ка |
| } Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто |
| што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче бру |
| Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јес |
| рави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ јед |
| аде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се |
| а, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се рад |
| </p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је до |
| свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је |
| ад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али о |
| , <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је |
| идите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснае |
| ц калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</ |
| — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него сам |
| а гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се г |
| и зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} К |
| ештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да |
| па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, |
| он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Ра |
| Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегн |
| <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би |
| и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе дру |
| седник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S |
| ио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, па |
| танов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место д |
| ва шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона. |
| у” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, |
| њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита пр |
| по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по г |
| 279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидер |
| му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља о |
| м.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, ње |
| в генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским |
| нда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постан |
| црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих пос |
| } Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фић |
| ју — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, каза |
| ко се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од |
| врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо. |
| у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Зн |
| н Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била проч |
| аже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— |
| еправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И т |
| Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, |
| о удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошл |
| Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p |
| > <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и леп |
| кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечер |
| г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то ус |
| математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног |
| а је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник по |
| што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу п |
| а другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>По |
| овек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> < |
| децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи |
| ="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; д |
| е да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — гов |
| — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена |
| хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Т |
| илија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли |
| како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти |
| а да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осе |
| на жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} |
| /p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу |
| свим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а |
| изнам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто |
| обом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n= |
| в то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако |
| <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог св |
| стрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> < |
| а.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово |
| p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госп |
| ве што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала |
| које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, |
| рактиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан |
| вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незго |
| </p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара по |
| вршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p |
| , и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одм |
| изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпр |
| >Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опе |
| квом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} А |
| јзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— |
| јави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, |
| де пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, сто |
| <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну ве |
| .{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се |
| и бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио |
| сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се |
| ду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, с |
| варити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с |
| ма ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њ |
| па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако |
| а вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То ј |
| 162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> |
| алошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши сво |
| !” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја |
| <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубиј |
| чи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим |
| начи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако |
| сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам х |
| како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Нед |
| ну посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив |
| ече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта пон |
| даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— |
| е и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред м |
| интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гости |
| томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим |
| а протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер |
| и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста |
| у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са ули |
| руга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам |
| па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала д |
| Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> < |
| сни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак с |
| и да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које |
| еда у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија ни |
| се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу |
| сподина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева туж |
| анџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја |
| ази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види |
| завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на |
| говори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, |
| не тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Мац |
| у имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врат |
| која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, |
| и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељ |
| одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог |
| , па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Ме |
| оби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у т |
| ли лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и |
| чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не ч |
| грне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад н |
| , а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачуди |
| о дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, п |
| ен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко ј |
| се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушк |
| зговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— До |
| не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричи |
| е, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жа |
| земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те |
| чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И |
| пенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његов |
| ћ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше |
| а, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се р |
| ну један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— |
| ако ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изн |
| извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска |
| главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици параку |
| нце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то ј |
| му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома р |
| тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" xml |
| они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у се |
| пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су |
| ултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадош |
| пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Т |
| побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не при |
| тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога |
| Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са простран |
| скварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима |
| Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у |
| аде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га у |
| аоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, н |
| у — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељк |
| на и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је у |
| кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда |
| види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са свој |
| , јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских стр |
| већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа ле |
| г кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кме |
| као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p> |
| ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и п |
| лији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он н |
| оје су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашт |
| то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три кора |
| он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш зат |
| о и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здрав |
| а у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, |
| реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игр |
| ње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јере |
| собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с к |
| пасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу |
| нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана |
| оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је пр |
| су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну дв |
| м позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела |
| да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јо |
| ца. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или с |
| ребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати к |
| могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја |
| b n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — |
| и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p> |
| тосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско попр |
| b n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па на |
| удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми не |
| ћу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се |
| је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „ |
| шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте |
| их прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одист |
| анковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома |
| чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="chapter" x |
| био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он у |
| ијати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пр |
| даше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели |
| то да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблу |
| више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио |
| иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се |
| могне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав |
| ашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} О |
| вастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, |
| беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човеч |
| слухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе кој |
| зведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>Т |
| одину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш |
| дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је |
| имо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које |
| њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то де |
| једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако оча |
| ко изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима наре |
| прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги |
| за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се |
| воје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општи |
| и, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и |
| дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познава |
| >Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету |
| — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекн |
| вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из |
| дућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика. |
| но смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја |
| ог капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отп |
| мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја |
| и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Ри |
| јзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад |
| м, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који нос |
| ге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да види |
| на Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешт |
| ога друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо |
| > <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у |
| Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <p |
| ном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја ле |
| Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себ |
| подин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рат |
| !” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлеге |
| а му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необ |
| кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јел |
| је своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Зат |
| е, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним г |
| <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре |
| пио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и |
| инули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели |
| токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p |
| вих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, |
| улисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљ |
| ју, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће п |
| и за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у |
| њижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанск |
| се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Марино |
| е те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, М |
| ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана! |
| у шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цед |
| тога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја поч |
| свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, п |
| видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице |
| тво, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако мор |
| ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза |
| динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш |
| пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их |
| су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се |
| да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли ста |
| Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n= |
| сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је гос |
| > <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p> |
| та јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, |
| е четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ј |
| ,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, мног |
| зује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пос |
| ла и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци |
| ао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. прет |
| отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече |
| ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља з |
| а, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусоб |
| ете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши |
| ојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то |
| оче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окрену |
| одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут |
| д?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:< |
| ричањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела |
| оже погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се моли |
| часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n=" |
| ви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па т |
| м, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету: |
| децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме вел |
| том, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разнолик |
| иној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Вас |
| ати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици |
| устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје |
| екару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан |
| теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па о |
| и: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их к |
| >— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па |
| и: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је капл |
| — Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још |
| д капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> < |
| не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — |
| да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком |
| о им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше |
| — Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ок |
| целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешн |
| ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као ма |
| да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и |
| о корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n |
| им у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p |
| уке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева пр |
| } Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука |
| ледњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрв |
| ко смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму ку |
| не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до |
| редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те |
| ара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем |
| ах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељ |
| није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Км |
| ужбу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мо |
| а, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра |
| ни.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капет |
| Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, |
| биљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро |
| ли за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} |
| b n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</ |
| ет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госп |
| дведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} В |
| <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од д |
| .{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а |
| ас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал |
| ?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?< |
| е ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Бог |
| .{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни при |
| ознаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да |
| сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могл |
| такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за та |
| едно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се |
| дну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p> |
| имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за наход |
| ис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овд |
| S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари си |
| женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онд |
| бе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p |
| зноси главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасв |
| не, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник |
| рате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музи |
| а, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— О |
| S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза |
| погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га |
| а лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могл |
| литву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена М |
| p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу. |
| /p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћ |
| } Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и дого |
| ионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то так |
| .{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да |
| им уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој ј |
| на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац |
| ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у оч |
| д су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека |
| но говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је глав |
| .{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да |
| .</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме. |
| представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мај |
| ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата |
| ере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, |
| апетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан |
| стао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је |
| ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким др |
| p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — узд |
| нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изиш |
| ете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав пл |
| јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врл |
| арата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том |
| н сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, |
| , он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се увер |
| p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да м |
| е цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза К |
| сио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се н |
| ! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> < |
| уку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми с |
| ечи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздр |
| то и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по |
| ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам |
| Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну доз |
| е госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим ж |
| није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим |
| пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом |
| ета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној |
| рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер ј |
| у бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти је |
| вао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно ле |
| најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се |
| или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не мож |
| у са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви |
| ви кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац |
| у реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад г |
| вети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио |
| ије се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„. |
| е робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна |
| а ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код ш |
| > <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учит |
| доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} |
| жали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте |
| и.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду |
| јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка ви |
| к и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазна |
| ик са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја |
| ик томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказат |
| чајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако |
| ик распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева |
| ем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упозна |
| иној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утиц |
| , провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упоче |
| о постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење са |
| ло воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло пок |
| мљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Пер |
| вају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он |
| тније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ак |
| начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде пра |
| дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то ни |
| м пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то |
| е језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана |
| ЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> |
| своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјав |
| ве време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је |
| у крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу наду |
| а онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто |
| дног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била |
| S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико |
| све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би |
| пе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу |
| дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако |
| <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално не |
| нутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу |
| ђу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџ |
| а на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио к |
| чи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не може |
| још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чу |
| та да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чаши |
| са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом з |
| лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе |
| јег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са н |
| волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, вид |
| ута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један и |
| .</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, ко |
| ао два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да |
| здавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја вољ |
| је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија ка |
| p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом |
| ом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену |
| Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мис |
| на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жен |
| та, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су пок |
| место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику д |
| дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, |
| пио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном ме |
| наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога |
| ића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га ј |
| ко је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему д |
| ени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође би |
| p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе |
| же: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је т |
| донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, |
| гао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председав |
| p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што в |
| у за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> |
| тима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што |
| изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове же |
| ј грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на и |
| > <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступил |
| то се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је глед |
| а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио |
| их улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже |
| конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа п |
| иса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва ви |
| p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и гос |
| ођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом за |
| p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— |
| измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показа |
| окорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и ник |
| е виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није < |
| отова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и |
| е беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p |
| им ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и так |
| пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није има |
| к се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да |
| та, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана |
| ну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} |
| на од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступ |
| head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба |
| е несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала |
| /p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на чест |
| расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао ми |
| даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> |
| а, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила т |
| љ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза напис |
| .</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најз |
| љу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото |
| зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштв |
| де иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши ч |
| чно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Пр |
| је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој |
| са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то заб |
| , као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је м |
| ђе, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на |
| пште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино |
| сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили |
| шање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, |
| да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га т |
| по и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како |
| о је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је сам |
| врши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> |
| е родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српски |
| вога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одм |
| ао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се |
| има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за |
| ј а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држ |
| ом на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат п |
| нскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи с |
| не дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да шт |
| /p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би б |
| — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да |
| Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> < |
| ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има |
| асвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдес |
| а има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева |
| о има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му ј |
| чицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред наши |
| вео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквено |
| је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прож |
| , кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом и |
| о као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, |
| и су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је о |
| /p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра |
| представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на в |
| мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p |
| ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу да |
| илазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон |
| ва конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесториц |
| поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло |
| претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и с |
| кељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао |
| S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком |
| родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је |
| а се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички |
| S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обра |
| који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и |
| ије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску м |
| човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Лен |
| отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га |
| дуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму |
| о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника |
| претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво в |
| ада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ прими |
| буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се к |
| е тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и |
| а највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави |
| ак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је |
| еваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакр |
| </p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Ка |
| >— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну о |
| ислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрест |
| седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разго |
| им, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће доби |
| молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Јед |
| могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о |
| могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и о |
| од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онак |
| b n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о |
| навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза |
| Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није |
| мку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа |
| } Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, |
| грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно гл |
| >— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, |
| м — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџиј |
| ш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред |
| дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме |
| ио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — н |
| арила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна |
| ка везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад ј |
| Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме о |
| врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити о |
| ва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши |
| е и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као |
| аја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{ |
| у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по сви |
| већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плат |
| д, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам ј |
| да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.< |
| , шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку |
| м окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаменто |
| м, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p |
| ешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и |
| масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на |
| пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као слом |
| ељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, ко |
| осао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, к |
| цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> |
| е препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, ш |
| понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога с |
| праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се оно |
| ује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му с |
| .{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину н |
| ... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> < |
| ду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни |
| Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачк |
| оје се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тр |
| једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; |
| ао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јо |
| аре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак с |
| дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, |
| , а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафан |
| зике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, т |
| сец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му |
| под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврд |
| ушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том сл |
| дилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, д |
| не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет по |
| х само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели С |
| та госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговар |
| да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут |
| својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кме |
| реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет п |
| у изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман каме |
| још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> |
| д своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као оп |
| чај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, |
| а дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко дру |
| ет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— |
| вету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио он |
| сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и как |
| д се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n |
| ко од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — настављ |
| више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку |
| меши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођ |
| ошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи из |
| патио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га врати |
| весног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој п |
| очита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах |
| стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? |
| и?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим г |
| губљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То |
| ”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p |
| е договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p |
| ану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравк |
| пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта ј |
| 28" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога доб |
| е понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога роман |
| леда као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески пис |
| ари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? |
| у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан демант |
| ме заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђ |
| уке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као није |
| само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће н |
| дине ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не |
| -Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p |
| би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те |
| огло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељк |
| децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце... |
| а те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?< |
| шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не мо |
| кло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она стр |
| се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајућ |
| весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пиј |
| к исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па с |
| е му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као чове |
| астике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе к |
| "118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасви |
| .{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} В |
| та разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да |
| /p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ |
| е опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница ј |
| чно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у се |
| едељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да ј |
| оје тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p |
| </p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> |
| ек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује |
| таји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће н |
| од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђа |
| иже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n |
| ично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај з |
| нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кр |
| ћао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати |
| д млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољам |
| ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прих |
| по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази |
| n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Нема |
| о:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали |
| и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по гла |
| он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, г |
| равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја |
| <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је |
| га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{ |
| ого, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него |
| не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? |
| ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас |
| ајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> |
| а.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да |
| па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу ва |
| ра и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му |
| Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да |
| е врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носи |
| знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, г |
| д пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех |
| бијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га |
| ици сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати |
| м невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је ра |
| иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</ |
| о Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У |
| Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, |
| из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овом |
| рушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва |
| м и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одвед |
| тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога. |
| ва.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов |
| тела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи |
| > <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног |
| ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој |
| /p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек к |
| мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:< |
| Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Ум |
| а поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се |
| љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа н |
| шао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке г |
| то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ |
| је? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под |
| hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни |
| више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готов |
| октом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господи |
| затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан |
| атраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му о |
| у собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа к |
| амо општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеј |
| Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или |
| пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за нахо |
| отиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се зам |
| отиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? |
| и ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не м |
| рој девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће |
| а и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Бос |
| ја се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погле |
| мане тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе |
| и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се об |
| .</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш о |
| оспа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пи |
| прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш |
| некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити |
| а</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; |
| <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја м |
| акво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја к |
| >— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало пре |
| предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очим |
| аплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му де |
| био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му |
| одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа |
| заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога м |
| му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше |
| овори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је ј |
| <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп. |
| измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, пос |
| е намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну ру |
| ослала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт оп |
| крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљ |
| џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нес |
| да кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, д |
| осподин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима. |
| уђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душманск |
| у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прел |
| антовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, |
| госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано д |
| — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац |
| е прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превелик |
| сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је |
| /p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> |
| о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела |
| ећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, |
| робу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — дода |
| се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објаш |
| дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику од |
| преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну р |
| а није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Мил |
| уде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’ |
| је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју тр |
| да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у о |
| одитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па н |
| као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај ме |
| сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, проба |
| а ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> |
| пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као |
| еде уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} |
| стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и о |
| им столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кр |
| еђутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} О |
| н дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље |
| вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га |
| нда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p |
| остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узим |
| енско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се |
| учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S |
| ући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посет |
| но одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у к |
| тпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава |
| бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Ми |
| гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога п |
| е бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поч |
| /p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и ок |
| ста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним кораци |
| сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео |
| ше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пија |
| ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп |
| фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је |
| зме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учи |
| и се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћ |
| валиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто з |
| би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан |
| једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо |
| да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским |
| е реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни |
| ла је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова |
| ма је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p |
| /p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет |
| /p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и пр |
| очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева пр |
| мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то вр |
| ао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да |
| p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управ |
| шта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђ |
| који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али по |
| га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S |
| ћим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уск |
| јашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој опш |
| ца.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а |
| према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје они |
| о су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можд |
| најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен |
| мо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете |
| </p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> |
| а некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстиће |
| о толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и |
| губљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас зашти |
| > <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</h |
| адоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осо |
| Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се с |
| а он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак |
| скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> |
| чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb |
| да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p |
| S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" |
| о дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожарева |
| ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кад |
| је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са детет |
| агању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељ |
| да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао. |
| ѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Ра |
| приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S |
| ега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња. |
| и пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара о |
| их глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и о |
| пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би т |
| мски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене |
| му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем пант |
| а, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за св |
| је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пеле |
| Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, |
| .{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Ми |
| у службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешин |
| Али има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо форму |
| ских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са |
| алница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку |
| суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу с |
| сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на |
| оведи ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и гру |
| нску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је о |
| х, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> < |
| — Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете з |
| га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n |
| се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и ипове |
| ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> |
| необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И он |
| мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он сун |
| ату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Не |
| да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек не |
| , а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко. |
| им је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао ј |
| осети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, ни |
| Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ |
| наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника |
| је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао |
| , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити измеђ |
| из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с други |
| то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> < |
| ика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар п |
| — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одгово |
| примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се |
| а месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет |
| ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Т |
| четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капета |
| ра се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> < |
| амештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу |
| нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим р |
| и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи дод |
| и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису г |
| а сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, |
| о да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код њ |
| о чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у со |
| ј начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је |
| авану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш |
| </p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога да |
| >— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која з |
| е недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде |
| ави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе |
| их њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха |
| но и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као |
| и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прв |
| могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним п |
| неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и поче |
| вније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго п |
| У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) А |
| ази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, м |
| а црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца |
| ручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се о |
| сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би |
| је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота |
| о.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из |
| и Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је мла |
| риште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме прими |
| ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се увер |
| није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p> |
| рско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дуга |
| а скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нит |
| досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту об |
| направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила |
| а оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га не |
| не каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринуто |
| во дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о т |
| Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господи |
| не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу ж |
| што више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> |
| </p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципе |
| рка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, з |
| тише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним |
| — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси |
| ове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано |
| Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе проме |
| де у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, |
| 1" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, мн |
| ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ј |
| о.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између |
| ла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не уд |
| очита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то мог |
| ута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као гл |
| о чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче |
| господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да |
| и се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Ба |
| и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јај |
| боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон |
| ке панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима |
| ер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред |
| глед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био гол |
| </p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </d |
| >ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАН |
| обу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Не |
| ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих н |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверит |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан дан |
| "chapter" xml:id="SRP19021_C16"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села |
| ва овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишч |
| шу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само |
| паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ |
| S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би |
| а глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се ро |
| рло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога роман |
| да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она м |
| познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћ |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p> |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлош |
| e="chapter" xml:id="SRP19021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти св |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</he |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, к |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.< |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наст |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видет |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим но |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у ко |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђуј |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</h |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко пред |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима |
| e="chapter" xml:id="SRP19021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепнич |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај |
| ="chapter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head |
| e="chapter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина к |
| ала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адв |
| суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head |
| , обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет ки |
| апетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад м |
| , већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај ле |
| по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које дв |
| онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућн |
| им писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен |
| што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да изб |
| како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или |
| оспођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четврт |
| p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казат |
| ао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет ни |
| било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледа |
| ов Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар гл |
| обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... |
| пак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише |
| </p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да |
| ледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију остали |
| абога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе |
| другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</ |
| м у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: |
| остре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapter" xm |
| борави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџ |
| носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали |
| едељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter" xm |
| увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа |
| њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb |
| јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разгово |
| и обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова ј |
| ђице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја |
| е како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колик |
| снаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, пр |
| м догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан |
| ави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то з |
| за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и п |
| су неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак |
| Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у |
| ога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпи |
| рпски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из ње |
| утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до д |
| самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто |
| а га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, |
| ни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а о |
| д Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{ |
| тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, |
| ам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се |
| а смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То |
| вом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће |
| ом и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало бл |
| вља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type |
| имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ства |
| <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и |
| мегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или |
| а мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жен |
| етрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне с |
| ла! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у |
| сталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ва |
| ила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се |
| /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда |
| уги знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре в |
| то, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Гл |
| у, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у |
| и окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево |
| д две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{ |
| ити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, отка |
| утрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.< |
| ује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут т |
| јзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет годин |
| Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chapter" x |
| народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капет |
| ноги други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од |
| е он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу |
| је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ посто |
| избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на стан |
| знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд у |
| обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с дла |
| а бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици о |
| есе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је изма |
| у рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати ра |
| међу чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разгова |
| јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив кол |
| део, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са прос |
| м смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кр |
| десиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај г |
| е најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви |
| питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— |
| сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни |
| апија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз је |
| које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па |
| ридружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, |
| м отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје к |
| седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку |
| н изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> < |
| >— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, да |
| ... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар |
| води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” |
| ји јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забра |
| го је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p |
| , познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере |
| укао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а |
| се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикн |
| петан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на вра |
| формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти |
| {S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p |
| Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде де |
| књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, |
| ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у с |
| штву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је с |
| ам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате |
| ци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} С |
| јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — |
| осподин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зи |
| ена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом по |
| сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да |
| поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам |
| уке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... |
| не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— |
| емам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути зад |
| ву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два |
| стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стај |
| ђеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу по |
| мо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, по |
| , који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали |
| и чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не |
| три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по |
| а му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза с |
| подин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски |
| им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и за |
| еда очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као зад |
| утак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Б |
| >Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра |
| д се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли ниг |
| .</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад |
| еприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели |
| вога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом п |
| аш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем |
| ам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, |
| рав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене |
| о бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је |
| дин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би д |
| ом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! |
| кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против п |
| на, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— |
| сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако |
| знало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете |
| и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лако |
| отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече |
| лави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у чет |
| који узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо |
| митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво п |
| да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је в |
| ој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, км |
| .</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и з |
| се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је |
| ала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле |
| а.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, |
| и и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и |
| — Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, д |
| ет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, мо |
| згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} По |
| омана приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђ |
| октор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да у |
| аршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег све |
| Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад |
| п, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом |
| не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смеј |
| собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетан |
| тија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} |
| еме срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам гово |
| ају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасић |
| атим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелн |
| књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуљ |
| радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{ |
| ), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето |
| </p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од св |
| ни није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнес |
| рао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну за |
| разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да ми |
| лавном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бин |
| рили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, |
| претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му |
| друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује |
| у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пе |
| и су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те др |
| о гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни |
| ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, декл |
| нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше су |
| покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} |
| му лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> |
| капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{ |
| ван, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислит |
| м кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једви |
| ичао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, д |
| .</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Нема |
| иш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, |
| оју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, |
| прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете |
| говори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и приј |
| ад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упит |
| ме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p |
| {S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њ |
| >И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике |
| љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и |
| волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувст |
| лија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужн |
| е речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — |
| ве.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше бић |
| он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљк |
| >Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По с |
| ра телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се |
| е Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта |
| пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по |
| начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио бесе |
| нџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, |
| p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па ш |
| S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче |
| /p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се |
| ку, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим с |
| чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у |
| } И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи мом |
| те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да |
| држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда |
| дми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, ш |
| помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању |
| прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и д |
| ату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у свој |
| себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад г |
| најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет |
| ом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо |
| треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени |
| На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и чест |
| .. тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> < |
| ј се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, |
| да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа |
| p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мис |
| е, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p> |
| је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом н |
| ајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то |
| попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али с |
| ђа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клевета |
| но и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”< |
| увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платне |
| — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ л |
| а то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb |
| едала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила кој |
| к, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало |
| погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се о |
| а да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, |
| ишта мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и п |
| гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да вр |
| младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се в |
| игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте о |
| а на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста |
| метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти н |
| огдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</ |
| седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да м |
| у змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те с |
| /p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни |
| вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога |
| Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, д |
| а аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио с |
| ара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па у |
| се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у |
| зике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта |
| S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут ча |
| пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и |
| , који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.< |
| оп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћ |
| акав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле му |
| мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој |
| јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се поп |
| ма и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се сме |
| моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— |
| не гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помла |
| ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн |
| игорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да из |
| ти.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би с |
| ара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сим |
| иљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмирав |
| ку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, ка |
| се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам пис |
| — Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме |
| а позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Сим |
| ктора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се |
| цу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Је |
| на Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у па |
| то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме та |
| Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар мом |
| слова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза орм |
| а.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном |
| Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, |
| {S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до у |
| што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто ст |
| о, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и ка |
| оре, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се |
| а — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену |
| емој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво зат |
| оп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p> |
| е њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место |
| аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају |
| х по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} |
| рилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омр |
| једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесе |
| прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче |
| пет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала ј |
| као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да с |
| азмишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћут |
| ари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде |
| те!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин |
| } Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, |
| није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кме |
| и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смеја |
| вар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарс |
| за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, д |
| двокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, кој |
| вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то на |
| вљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Т |
| упу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге неде |
| жбе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. ка |
| ребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите |
| о је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који с |
| ања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за на |
| свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— |
| ик Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар |
| седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у |
| едмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p> |
| ле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, ка |
| зити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала |
| и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне сте |
| е им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мисли |
| >:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо |
| осла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кљу |
| ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, |
| — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте |
| ци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго |
| по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја |
| даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музик |
| че болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао го |
| о, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједн |
| попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то |
| та је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од пре |
| се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о |
| на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави о |
| с”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости |
| </p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско |
| егову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из |
| х да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркв |
| сади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богосл |
| ав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би тре |
| се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп М |
| и без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новча |
| е би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник н |
| м, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бр |
| твари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га |
| знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зуб |
| ка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Си |
| вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, гос |
| вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb |
| своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет г |
| н-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми н |
| а у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнае |
| ико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као но |
| само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу |
| е било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њив |
| езу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уос |
| >— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, |
| и самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини |
| .{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о |
| е!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну |
| вице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од у |
| е доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолик |
| Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас тр |
| слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p> |
| реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, о |
| миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни д |
| би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнае |
| не жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније ј |
| унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизн |
| а а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам им |
| сом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо бр |
| к, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позо |
| } Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, |
| ва брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи |
| је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће ш |
| на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> |
| у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за |
| говор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога |
| и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{ |
| а се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква изла |
| >— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p |
| ило никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и б |
| да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели |
| истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је |
| та о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лако |
| о, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зо |
| <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегн |
| трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем |
| ије договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе |
| му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их коп |
| ин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb |
| ржава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и с |
| е свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато |
| ог гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на |
| шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ва |
| тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, од |
| ц не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.< |
| ожају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} |
| навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и |
| подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" |
| друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај |
| а друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говор |
| а сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним после |
| јој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако с |
| ставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је н |
| ва последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријате |
| ре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га н |
| >И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо за |
| емо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Так |
| и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те ум |
| донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам с |
| једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису |
| е и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветли |
| ако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим за |
| за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове |
| ање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, |
| на, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцр |
| казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло прис |
| младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — на |
| сено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. |
| млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Гос |
| усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све з |
| но господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, д |
| за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулија |
| ља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, |
| че.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време пр |
| ори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни послан |
| неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици |
| нцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке |
| оге школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили |
| дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родите |
| а општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> < |
| ИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крман |
| удише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мал |
| не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што са |
| жеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се |
| сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полица |
| ролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ства |
| али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А |
| о најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адв |
| тета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе |
| .{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и |
| изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} |
| Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, ил |
| ремена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, нас |
| >— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али ника |
| ад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини б |
| зађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандар |
| ом кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” |
| ки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> |
| Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се |
| ара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</ |
| мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву |
| моћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штум |
| погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве неп |
| ћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да од |
| да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод врш |
| д пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ј |
| п једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну |
| .{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља. |
| обуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен |
| де кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа оч |
| ан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар оч |
| рио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је би |
| отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако н |
| е са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у све |
| госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не з |
| свирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у рече |
| а платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" / |
| лства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, |
| ка врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођиц |
| срећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека ту |
| а где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету |
| Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на ша |
| као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у |
| ше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> < |
| ло па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, је |
| мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других се |
| ар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било |
| а, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајде |
| , цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска раз |
| и неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и |
| шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, ре |
| магали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да гово |
| да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — за |
| рај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашће |
| д лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” |
| авикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и предста |
| 320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, з |
| т: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трп |
| </p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Гос |
| ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало |
| је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест |
| едели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, |
| ако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, |
| асу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у |
| лена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама |
| завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на шт |
| ке своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Да |
| , час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буд |
| у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, к |
| уну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> н |
| оп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак |
| розор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми |
| /p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти |
| ом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му с |
| с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— |
| ар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не ку |
| ана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да |
| ње — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подн |
| Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да с |
| то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, х |
| рмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер |
| дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то ни |
| <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да в |
| какво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување |
| аш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето |
| сподин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом |
| ита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па |
| есе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори |
| коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лол |
| о што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како м |
| кло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекл |
| и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете |
| осподин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после из |
| и Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привре |
| а знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа- |
| икако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Р |
| намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана |
| е... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у |
| > <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, |
| истаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кири |
| ајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту |
| есам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— С |
| ко неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира |
| и млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдек |
| нпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покуша |
| чад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у |
| свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади |
| Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p |
| /p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад ид |
| ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она |
| ад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени |
| те под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи. |
| у првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за пос |
| , ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да |
| ле толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мис |
| шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што пр |
| ј Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи д |
| <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S |
| да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p |
| буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> < |
| а дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали м |
| ма.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам |
| и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> |
| /p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам |
| е дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</ |
| жбу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас |
| дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, |
| израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантови |
| оћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни му |
| путу и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да |
| Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb |
| врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, н |
| 327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се г |
| о вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече. |
| >— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до |
| , па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли |
| нам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам |
| а све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбр |
| n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p |
| дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не вол |
| с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Сим |
| вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њи |
| амог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам |
| овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други нег |
| ле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и св |
| , нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана |
| тим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено испов |
| а требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, по |
| ту.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп |
| p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покр |
| видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе кар |
| ише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан |
| у вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно п |
| и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека |
| и, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, ј |
| вање, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па |
| мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало и |
| чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више н |
| а плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — ре |
| бу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из пр |
| на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела |
| добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном св |
| и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га |
| </hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
| один Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створ |
| лу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му |
| оју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тр |
| ма другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он |
| и разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вече |
| да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и |
| ковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља муз |
| м!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi |
| ој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо ч |
| јих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb |
| <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{ |
| осподин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, ал |
| узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде понос |
| грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит |
| ац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборни |
| ој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици |
| >:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дуж |
| а ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући |
| ало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— |
| Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим |
| ао да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па |
| већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, |
| вара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> < |
| не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" / |
| о ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном ре |
| као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место ку |
| а никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који ј |
| н, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну п |
| а не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у ре |
| Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је ина |
| важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на трећ |
| дигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовиц |
| } 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуц |
| собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— |
| а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девој |
| ом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> < |
| — Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изне |
| зјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам ис |
| госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде |
| је где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској |
| ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не би |
| и већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у рад |
| а мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс кој |
| "133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према |
| Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Си |
| аном још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да њег |
| достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и |
| , а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... ма |
| завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног |
| ђа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он |
| е, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <p |
| отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка изв |
| и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника |
| те нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Је |
| . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако |
| икане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио мал |
| оба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео кл |
| кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, ч |
| није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има |
| и, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу |
| до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масено |
| аспитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад мо |
| <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасви |
| .</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина |
| ачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога |
| p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте |
| ика, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом п |
| „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, уп |
| /p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не б |
| нце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи |
| ако си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја ко |
| атку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S |
| хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред |
| ење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза с |
| и своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлу |
| не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — |
| </p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин од |
| тру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те |
| н се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да |
| и.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено при |
| онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског ка |
| и?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван н |
| ишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојт |
| один претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули п |
| радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанст |
| лева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер и |
| Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> < |
| зводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике |
| година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам |
| а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ |
| знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечеро |
| Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, |
| и вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, |
| сподин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, зами |
| име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — реч |
| и будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се |
| јски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут |
| <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са моногра |
| тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л |
| господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министа |
| апише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— В |
| тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, ка |
| ерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знај |
| ђа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све вре |
| како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли. |
| а да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред о |
| ве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто |
| побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по чел |
| <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p |
| <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, |
| читељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте напи |
| гу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хте |
| ман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214 |
| затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа |
| вим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246 |
| итељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била |
| ницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, и |
| пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао |
| му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук |
| е више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно |
| те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на |
| ЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а |
| ала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавањ |
| S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим ј |
| он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>С |
| девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господ |
| асмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она о |
| , кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и |
| именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи к |
| а.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер |
| /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он г |
| скога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у |
| престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Так |
| аву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле |
| рпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је |
| <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала. |
| о као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонов |
| један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично б |
| био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учите |
| p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p |
| војом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> |
| ама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно и |
| на сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толик |
| 8"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, д |
| у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер м |
| аском као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац по |
| тезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и |
| 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} К |
| ити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не з |
| ? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он |
| ме приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Миле |
| ј шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> |
| а и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да нав |
| гована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он |
| во и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући |
| не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учини |
| , и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осети |
| дну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини |
| ћу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку к |
| ћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене |
| ичка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па |
| ... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</ |
| мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет д |
| не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим |
| рским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете |
| ражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шеши |
| ком те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том в |
| тупи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад |
| Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио д |
| на мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за на |
| н.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> < |
| рети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — К |
| а га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуње |
| је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали так |
| да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужнос |
| вља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се |
| оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљут |
| p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господ |
| обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом ха |
| и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Д |
| седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p |
| ја и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други |
| ише шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих г |
| ршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb |
| ећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац |
| Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог ч |
| му песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а зн |
| </p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> <div type="chapter |
| </p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима |
| то друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је бр |
| , којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p |
| есет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</ |
| ше мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> < |
| одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, е |
| оји казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} |
| му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим з |
| би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будућ |
| је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} |
| учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да |
| леда мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чек |
| пита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами проч |
| О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} |
| <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ |
| угоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на оч |
| га би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капета |
| ем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</ |
| рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије |
| ну и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево |
| шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како муч |
| писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш |
| покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појми |
| ивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разуме |
| пођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумет |
| дражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово |
| р срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, |
| ељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и |
| — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу |
| аборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он |
| те како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што г |
| сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга пр |
| жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</ |
| се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп с |
| ад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у љ |
| тресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних ве |
| дајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и |
| роз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се сва |
| мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што |
| изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор |
| дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — ша |
| и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте в |
| о и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поп |
| сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, ниса |
| пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај |
| господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да |
| с у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, |
| вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је прав |
| љу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности о |
| и Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несре |
| појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је м |
| мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а њег |
| кох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако |
| еши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем пис |
| пођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се вра |
| то вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — о |
| исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Том |
| е са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, ве |
| е и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се н |
| ан туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном стар |
| онесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, од |
| и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује |
| и празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, |
| ранца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати пр |
| уди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни |
| опео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета из |
| је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну |
| и пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој каф |
| и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, по |
| могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и |
| кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају св |
| оловини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа |
| није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и |
| е признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је |
| добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.< |
| .</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погод |
| о је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно шт |
| о данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те |
| е све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора |
| којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb |
| дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — |
| етити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то |
| амент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али с |
| кат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> < |
| и да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако |
| се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она |
| а ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића |
| ну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погл |
| о време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафиш |
| И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастук |
| обио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S |
| едељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{ |
| на јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмо |
| ји је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — |
| знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — |
| топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанст |
| Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменил |
| ше са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> |
| во, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме |
| и опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца |
| обље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели |
| и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам |
| авио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по п |
| >— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што са |
| ао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопш |
| ам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући |
| погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је |
| идео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала |
| ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје |
| главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му |
| од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се б |
| а одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске |
| а, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање |
| аже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног м |
| је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад |
| p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, сл |
| аходчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о том |
| шно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико! |
| терија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога |
| традан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали. |
| >Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам |
| ала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три мес |
| ално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у туз |
| Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{ |
| и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме п |
| алност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, |
| > <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако ј |
| сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко |
| а!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па как |
| што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситн |
| ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су |
| вини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра |
| оспођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је пр |
| Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чин |
| све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује з |
| добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кр |
| слима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те |
| спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу т |
| роз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је н |
| сти, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Неде |
| андара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право к |
| гов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији пр |
| рло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, |
| ед собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не |
| г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је она |
| тојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема |
| лико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, та |
| ила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара |
| и из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нис |
| {S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи |
| Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз |
| .</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепас |
| то му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. |
| дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову ср |
| >— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађа |
| роз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — |
| >Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у ост |
| да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је |
| однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? |
| едном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нис |
| том?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба |
| на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата с |
| ребати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве |
| дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погл |
| у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато нег |
| о тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјав |
| сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал |
| госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радос |
| <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S |
| узи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта |
| она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, са |
| тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каж |
| р га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му |
| одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ц |
| ле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима по |
| е детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би |
| е Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин С |
| .</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и госпо |
| ова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, |
| тету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му да |
| ј, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Г |
| у да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу |
| за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, |
| поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p |
| ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{ |
| hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi> |
| казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића< |
| , противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</ |
| но ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и дес |
| те намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; |
| жете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђен |
| ди дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, ист |
| аш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на проз |
| дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Ов |
| ебија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу |
| е госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећ |
| било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто |
| азвило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како |
| е једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин В |
| им да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Ми |
| љ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове ту |
| врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, нем |
| а откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде |
| ед врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најп |
| о да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и прит |
| ама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу |
| збеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу п |
| о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та |
| На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у и |
| ике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p |
| тва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима ј |
| е.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, |
| >Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карт |
| атим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала к |
| е се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на о |
| енадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је |
| необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, |
| ног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је |
| којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о |
| и суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим пара |
| пада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имањ |
| умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још |
| подин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, ал |
| у, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је |
| ло, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.< |
| } Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каж |
| на извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се |
| родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш |
| извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципе |
| хтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву ср |
| не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да |
| бори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била |
| о старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као |
| ја и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је |
| о да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по ад |
| е прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећ |
| у, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли м |
| , неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амо |
| ошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изнена |
| адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> |
| д дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсини |
| е најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући н |
| пође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао |
| нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и јо |
| и сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> < |
| екивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љуб |
| осно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад |
| овор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на м |
| . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелу |
| о су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, који |
| по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирал |
| би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, з |
| , па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још в |
| Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде |
| стао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори гром |
| а је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже |
| панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома |
| p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас мо |
| неколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома |
| као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушал |
| ем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је м |
| астави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p> |
| ема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који |
| очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за кре |
| ја, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рук |
| собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три |
| да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у ка |
| хо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играће |
| вио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакри |
| о морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не зн |
| е нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да м |
| ји му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетск |
| Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересов |
| одом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p> |
| жавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће и |
| равећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чуд |
| гим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете им |
| ала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта са |
| ="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне ст |
| ајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања прот |
| причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, њег |
| жјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се |
| орен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?< |
| још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и ле |
| .</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — ре |
| ловију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите |
| ор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас мо |
| ле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и т |
| S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родил |
| авити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко |
| о г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица |
| > <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} О |
| дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div type=" |
| е седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва мн |
| Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n=" |
| то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара проз |
| p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p |
| друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> |
| није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује |
| ени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката узд |
| би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> < |
| спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботиће |
| умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог наш |
| упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, п |
| .</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— |
| а, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју |
| и дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и о |
| е до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао |
| рише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још |
| ани, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној со |
| како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора п |
| , а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави инт |
| нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику |
| неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кме |
| дрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и |
| нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, |
| више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџи |
| пут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, |
| брати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељк |
| ма и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао раз |
| ако јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допад |
| ини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши |
| руго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хл |
| ко десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно пра |
| и да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер от |
| то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испри |
| ="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још |
| р му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да с |
| едница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порез |
| ет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да |
| пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је о |
| т замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар ј |
| и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у припра |
| да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— П |
| учају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... ( |
| кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музик |
| гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с то |
| купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и |
| е у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама |
| тало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парниц |
| у, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мал |
| Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да за |
| авде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ет |
| ече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако прост |
| за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено |
| сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо д |
| де не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема |
| ичке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољ |
| b n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите с |
| стријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре нео |
| ва скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекину |
| натом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и км |
| рну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скром |
| м, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да |
| питање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудиц |
| зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и о |
| дим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— А |
| руштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да с |
| једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Т |
| , (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кан |
| едва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач с |
| она.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="1 |
| енција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу |
| заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је |
| ет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.< |
| нцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једв |
| страна, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и |
| зумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно њ |
| /p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и |
| тресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипу |
| најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гр |
| је прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се о |
| испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савес |
| поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали |
| стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па с |
| жају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао |
| ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигер |
| је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима ка |
| би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богосл |
| матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентн |
| ила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да |
| еханџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио к |
| господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би |
| жао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекош |
| о час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испит |
| tlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type="titlepa |
| p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а зат |
| огао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха |
| моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и |
| рехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ев |
| после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем ка |
| смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да ч |
| S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опрост |
| смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у |
| i>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
| >Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, |
| и свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је вид |
| </p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе |
| в оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је |
| но без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш |
| Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп |
| ребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је ње |
| И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад ј |
| ћи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци |
| ја би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренут |
| p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренут |
| ому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо |
| примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило |
| е водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше от |
| испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> < |
| диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскр |
| иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потп |
| аћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где |
| дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен |
| да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет |
| / приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као п |
| оје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагеди |
| о, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар |
| собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као |
| остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> |
| е и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево |
| заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забун |
| Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели |
| да разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгла |
| етана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, нар |
| беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се |
| е хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четво |
| тим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} |
| звани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими с |
| ња које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је п |
| овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је |
| ар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће су |
| о, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, |
| но је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</ |
| . Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од |
| сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у |
| вам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет |
| да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад |
| што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће |
| тавих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p |
| признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи |
| ва.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p |
| цнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разг |
| нтригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нис |
| а, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш? |
| којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</ |
| ти.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти б |
| децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад под |
| на још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи поко |
| уварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док н |
| Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике з |
| ота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми д |
| е досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практик |
| тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p |
| језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> |
| егде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које |
| еди у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по |
| негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <p |
| али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут го |
| а се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у |
| ми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују |
| в.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилул |
| која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, |
| љину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, |
| ом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза к |
| колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Т |
| палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако мл |
| ш се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p> |
| језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Је |
| } И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју. |
| ен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник |
| еље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”. |
| аква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе н |
| и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у св |
| ако је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим п |
| 1_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршил |
| увено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показ |
| енка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрв |
| уп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја так |
| омукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића |
| иловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића |
| — Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Трис |
| — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока |
| исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, п |
| м, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија |
| грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако |
| ри, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет |
| рамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно прист |
| , мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца |
| у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она п |
| се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благод |
| ам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупк |
| то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И т |
| по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара |
| е дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а з |
| неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весел |
| ш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек сед |
| љени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одгова |
| <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањ |
| ити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти саз |
| <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима не |
| не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљен |
| сне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, |
| од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, о |
| како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па |
| мак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и преп |
| га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата обор |
| помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у |
| би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А ш |
| ци.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а д |
| има, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} При |
| бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато |
| 3" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музи |
| дсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи |
| оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и |
| не њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци |
| је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није |
| > <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту |
| тог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмиц |
| ду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завла |
| панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд с |
| ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и |
| два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — |
| <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распр |
| а отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што |
| а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели кре |
| S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да пада |
| Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интр |
| а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све |
| највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази н |
| , као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у |
| сни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и сва |
| сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, мауч |
| " /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У то |
| /p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Зн |
| ца из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим |
| } Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче о |
| коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљ |
| е две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве |
| е варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога рома |
| АВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front |
| И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ |
| им још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: |
| Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и п |
| зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога жи |
| штва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове |
| ђање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, |
| се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Е |
| ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подн |
| , јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочи |
| ља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где |
| ви Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да ни |
| н отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно |
| ако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основ |
| а крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу |
| едном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се д |
| } Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација госп |
| оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплака |
| кренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају прија |
| штини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у |
| још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин н |
| воју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па |
| је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та тво |
| ава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед |
| </p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi |
| а, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је |
| те.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На и |
| са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конфере |
| Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из св |
| они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, |
| т минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и креве |
| судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оно |
| му је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што |
| да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућ |
| еп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одуз |
| намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских ул |
| > да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S |
| не.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо о |
| к једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пит |
| момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпо |
| етују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко |
| ућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ов |
| ао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Н |
| рдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз |
| </p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> |
| важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео у |
| јзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се к |
| би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце |
| воје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја вел |
| ви госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме |
| <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> |
| ечи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Про |
| оп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> |
| есеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стеф |
| , молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, |
| а увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може |
| се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје ве |
| ана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како |
| а столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га стр |
| о родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по |
| празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, крав |
| е из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ст |
| .{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљ |
| Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требал |
| ца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбар |
| брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="3 |
| са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, за |
| ало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он заст |
| савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писм |
| атим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у меха |
| јта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем |
| {S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет |
| задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов бир |
| ише да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Руч |
| вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим |
| агао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је |
| <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, |
| пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита |
| оз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна. |
| попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p> |
| кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу пал |
| — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним сто |
| ћ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} |
| је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искуп |
| и Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сак |
| пели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за дес |
| >— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу |
| — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели км |
| Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други |
| мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам мога |
| S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те д |
| да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју |
| том док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да |
| о осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим д |
| није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утвр |
| госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на рад |
| .{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу со |
| ад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ов |
| ма, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету |
| .. опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> |
| ојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће јо |
| Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљ |
| ене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би д |
| је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч |
| ркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, |
| одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, е |
| ите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педес |
| еђер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма |
| е у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра |
| жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, го |
| обија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута до |
| предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је! |
| амоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто пре |
| и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на у |
| <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <h |
| кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, ве |
| „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се мо |
| итељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и сто |
| ВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених |
| лијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни поз |
| и судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше |
| вољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а с |
| конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја оствар |
| p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом |
| <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кме |
| још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики п |
| човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа |
| д услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је приста |
| а од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, н |
| и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је о |
| Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала |
| ама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако оп |
| трична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „А |
| аопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, |
| {S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} |
| ="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га до |
| м јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љ |
| .</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек |
| акав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још |
| е и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа ј |
| осле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да |
| г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест |
| ичним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи |
| т има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађе |
| не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра |
| естри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, ни |
| е на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код кућ |
| да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да инте |
| да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више п |
| да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се |
| ибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не р |
| том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умируј |
| сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n= |
| доје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, как |
| акија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два |
| тио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи |
| оповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра пас |
| тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p |
| ле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> < |
| орито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и |
| је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, |
| м кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био |
| ре се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да |
| И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професиј |
| о, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно |
| p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му ј |
| све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} С |
| имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да |
| очиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су пара |
| ицама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудил |
| н оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се м |
| нијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p |
| тике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како с |
| у.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скрат |
| редложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој |
| >Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Б |
| е услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљка |
| тару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олт |
| бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” |
| ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и |
| овољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај рома |
| би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> < |
| одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са о |
| само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели пр |
| много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у |
| па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— |
| и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због њ |
| приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ло |
| е сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена бо |
| } Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Рад |
| оп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не и |
| м говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта им |
| :</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— К |
| <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не |
| ато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже |
| сти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као цркв |
| p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Кр |
| којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> |
| итније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: |
| савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} К |
| Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави |
| ужбу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога до |
| тим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити ус |
| јој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће при |
| .{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за < |
| човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта |
| , којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се тол |
| стало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако пол |
| природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође го |
| ала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као но |
| себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сес |
| ођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и в |
| се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву пран |
| <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм. |
| соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229 |
| и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други хр |
| лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а зна |
| г трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија |
| </p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине! |
| да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског кап |
| <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како |
| то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас ј |
| о одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учењ |
| мота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе |
| мер, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет пре |
| прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’од |
| о из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска |
| Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој п |
| ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и он |
| љам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} |
| м сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" / |
| но знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем |
| је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него |
| и са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло веш |
| , господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људ |
| још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма ка |
| седи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. ( |
| о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокру |
| говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити б |
| поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> |
| талих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на об |
| сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да |
| шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, |
| е он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, |
| ри не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по варош |
| ра. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> < |
| но што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније. |
| а Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Ани |
| а је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизи |
| а оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу |
| му у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад та |
| , настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимн |
| то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе |
| лу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је |
| бави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свуче |
| голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам о |
| ројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="1 |
| а је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тог |
| правим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу |
| ма, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их |
| дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који ј |
| ице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћет |
| ица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али м |
| } Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете |
| довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас |
| е.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Ф |
| ко?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али |
| S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није |
| ети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш |
| ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас |
| <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— |
| тељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња |
| разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би |
| а мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да |
| редује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљ |
| p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне |
| — Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао |
| ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина |
| аставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутац |
| ина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, |
| — Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то |
| да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно |
| — Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што |
| елим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућан |
| ију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би деп |
| и било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— |
| х рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном |
| би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, С |
| Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете |
| осите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућ |
| > <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p |
| ме и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће |
| а ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам кон |
| .</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb |
| , откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... н |
| а мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> |
| та престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драг |
| о би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— |
| ма, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава с |
| повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p |
| то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте м |
| ојешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није то |
| еху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је о |
| а сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, |
| ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb |
| е дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ру |
| <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, п |
| ту ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре |
| о је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младала |
| олико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопо |
| </p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> |
| руменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно д |
| сно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руко |
| е питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ |
| бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је с |
| знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то |
| знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то |
| и дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, |
| даје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугла |
| мам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, |
| ли: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, |
| на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венча |
| ога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, |
| вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! |
| је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али т |
| ако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско |
| м тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар |
| који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, |
| — Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не пока |
| с, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одго |
| х беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским в |
| а каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао |
| не! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један д |
| ично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобриш |
| седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.< |
| ла што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била |
| срећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо су |
| осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је |
| да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да |
| Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би г |
| упове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на кој |
| шла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала |
| ком судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер |
| ај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на |
| о: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни д |
| о сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, |
| днаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нек |
| S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, |
| та.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бог |
| ћи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — прем |
| е и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше |
| поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Ан |
| ако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће к |
| че није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то нек |
| је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и |
| апета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је т |
| ло би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође |
| , из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престр |
| <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп |
| и мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него с |
| ер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) |
| ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје |
| њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на го |
| >Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена гот |
| рошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Е |
| та отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А |
| нталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико |
| додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрег |
| и сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку |
| исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији |
| није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интри |
| о:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, ј |
| је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите |
| ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та б |
| <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> |
| змеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пр |
| е да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођ |
| ду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га |
| да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да |
| т.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере |
| с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, ко |
| у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, |
| n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и г |
| миљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао ка |
| и па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ов |
| та госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не ва |
| <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек |
| ложио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, |
| нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> < |
| нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити н |
| Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари |
| то хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута |
| решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још |
| ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па д |
| е, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из св |
| , као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он р |
| једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита ду |
| есно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још ни |
| S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома |
| јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, д |
| ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и |
| о пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све з |
| ји је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима |
| т, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и |
| оступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда м |
| ново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конфере |
| а на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитос |
| ницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило |
| а моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја |
| а није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га |
| >— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p |
| ажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени |
| вају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежб |
| да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p |
| ара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочија |
| ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од |
| којног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп |
| ље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам |
| ад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се ко |
| ћују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да |
| пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога пис |
| о увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане |
| дног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> |
| ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх ок |
| овољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Бољ |
| е фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те с |
| е ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајг |
| b n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек |
| ла, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осет |
| ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној око |
| ам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли |
| џију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>А |
| окварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена заб |
| ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом |
| порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како н |
| ут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз а |
| узикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и пе |
| и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — |
| дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да |
| /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ј |
| в, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не п |
| рише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и |
| у жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је |
| нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза |
| оп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као |
| оја се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи ви |
| никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који ј |
| ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада гос |
| ух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко о |
| на готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени |
| ој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, по |
| тицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није преки |
| својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке р |
| не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господи |
| чини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мо |
| видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике. |
| ље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени |
| да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече |
| /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео нов |
| > <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш св |
| ! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господ |
| ише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гл |
| p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се м |
| </p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину |
| S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме |
| бљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а ка |
| лицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и как |
| ега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, к |
| вање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављу |
| кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то |
| не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за нап |
| лици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели уч |
| тио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и |
| знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огрома |
| а станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ј |
| еповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно |
| у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} |
| додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви госп |
| да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p |
| на им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају |
| приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О т |
| .</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним мест |
| био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осет |
| ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе |
| већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта |
| .</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође кра |
| онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише ма |
| " /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— |
| ло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258 |
| се глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у је |
| дом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дуж |
| емо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр |
| и до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине пр |
| мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом |
| .”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу |
| дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина у |
| бјасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и |
| ад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разум |
| о.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога |
| носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; |
| да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа |
| ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегл |
| } Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој д |
| па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви д |
| бало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја у |
| ослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка |
| ке везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњав |
| на и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине |
| ито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и п |
| животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанко |
| а би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу |
| ете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до н |
| зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа |
| S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет |
| S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је пови |
| аде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би |
| Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радиса |
| ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као |
| .{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хте |
| вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" |
| ала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде пра |
| имо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да |
| а њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која ј |
| ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа |
| да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p |
| е те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али к |
| како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацен |
| њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је т |
| лудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у |
| латно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S |
| лико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Ма |
| о да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох |
| <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честит |
| и то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове |
| ам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако јед |
| ново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n= |
| селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко |
| , лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додај |
| одине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} |
| > је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p> |
| , што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу! |
| пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена |
| он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну к |
| рад, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се |
| реба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изи |
| едва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је з |
| на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунит |
| да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нек |
| ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а |
| ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: |
| ет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичн |
| ети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и |
| Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је поче |
| ма: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, |
| им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да |
| муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, к |
| допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер ник |
| >— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> |
| одмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате |
| и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А |
| све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију каф |
| јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али |
| да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђ |
| и Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранит |
| и нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, мол |
| сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ћ |
| реба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одгова |
| не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да |
| Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се |
| увар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и |
| благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда |
| пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа |
| на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb |
| ма: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо |
| у.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла. |
| егли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ |
| .</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не т |
| споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред |
| ом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он пола |
| уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то |
| </p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се |
| ј кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три пу |
| дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капет |
| побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита у |
| т као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша же |
| очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са фо |
| :</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — од |
| метња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор |
| гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али |
| као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као шт |
| чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Наст |
| } Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” |
| читељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи по |
| </p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан д |
| ими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом |
| глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, как |
| зи!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у |
| да из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> < |
| о, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, ниј |
| да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам |
| мо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја |
| ри кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ наста |
| /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора би |
| абринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то |
| а тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена |
| га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p> |
| ије ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очај |
| Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Мил |
| ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него шт |
| е је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Ш |
| л’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре поса |
| же за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им иза |
| гла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уст |
| смен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом ст |
| си мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану д |
| едала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче ру |
| а: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одго |
| баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотел |
| Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S |
| а, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Са |
| сник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у ко |
| Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант |
| и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по |
| х госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и за |
| начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је |
| </p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и напра |
| о другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућу |
| еобично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из |
| т иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! |
| акли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, св |
| нџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског |
| де шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, |
| ти — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде т |
| три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло |
| од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, |
| п.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, |
| <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi> |
| Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са прич |
| ат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, с |
| по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> < |
| која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то п |
| ко по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од см |
| ад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па п |
| и, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме |
| да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одм |
| га дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ру |
| за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да |
| .</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} |
| шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати т |
| ељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску |
| ољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</ |
| ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни |
| по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као бр |
| ти се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва |
| .</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза |
| , а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењ |
| аријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и с |
| аче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по сел |
| је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања |
| затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том др |
| узике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и |
| м корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И |
| мету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме заб |
| е, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да |
| тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, н |
| нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини |
| постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у |
| час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да с |
| одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опе |
| од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да |
| г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио б |
| и познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде |
| ло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то нећ |
| вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, наст |
| рстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допр |
| вна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се |
| друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на у |
| љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да пр |
| </p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поск |
| /p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гу |
| уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и |
| ди које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа С |
| број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао |
| а под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{ |
| брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но |
| сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може на |
| а добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке |
| а обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — |
| зива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико |
| кла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на |
| </p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се реши |
| е у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одгова |
| милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет би |
| ај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, |
| ломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата |
| ић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док њего |
| лужбе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану |
| т година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему науч |
| ење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесем |
| је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је заса |
| дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се |
| арету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Ри |
| ећ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавиј |
| саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и ми |
| истар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</ |
| кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје ниј |
| р рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рач |
| свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљи |
| е, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако диг |
| ко добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, им |
| атори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ |
| зник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна диви |
| е и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p |
| ена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, |
| огао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стр |
| а неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, о |
| глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, |
| га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво сл |
| ула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала не |
| есна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и |
| њу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> |
| е би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ о |
| да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у тр |
| да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу |
| .</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад |
| госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образу |
| брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> |
| оче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што |
| који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за ост |
| ца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ћ |
| као за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице |
| ш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у и |
| и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да т |
| он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" |
| >Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су с |
| то су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општи |
| жем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине нар |
| оме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а |
| — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, |
| Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви |
| ицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаме |
| /p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођен |
| дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> < |
| диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она |
| нућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја |
| нда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљи |
| од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да |
| /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажн |
| вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже |
| мачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седе |
| на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p |
| ако се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до поп |
| како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> < |
| рема матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматичк |
| о ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај |
| о поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити |
| у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника |
| ј акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Пис |
| стише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, д |
| е само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још мла |
| — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p |
| к нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су |
| из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прире |
| ди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора |
| p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји па |
| ко, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да б |
| а допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто |
| има учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> |
| ав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, нав |
| е сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да с |
| а мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји |
| љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, |
| .</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велик |
| утаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока поно |
| разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — пр |
| алендару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, п |
| ник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену с |
| , колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} |
| о учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скром |
| крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети |
| уштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прош |
| ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно ј |
| и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној |
| <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно обј |
| <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што прили |
| вима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у |
| не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота в |
| ке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по јед |
| кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је п |
| сковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим |
| Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите |
| иде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> < |
| једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за ча |
| се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели пис |
| и се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро |
| три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети |
| а и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се |
| ртијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам |
| бриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике |
| данпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до |
| јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се ја |
| емпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране п |
| ику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), |
| p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам |
| а никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра |
| ја свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук де |
| , јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера |
| створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га п |
| опаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Д |
| лазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши |
| ут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа по |
| ож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафан |
| /p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару ра |
| ана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а и |
| акође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, се |
| једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у дру |
| ор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата |
| Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не н |
| ка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође пр |
| </p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад |
| дмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз пр |
| кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилу |
| у формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, |
| ени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најза |
| > <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у л |
| кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће н |
| ад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да по |
| еханџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у по |
| су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима п |
| ига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заро |
| потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири љу |
| ло и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешт |
| назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би откл |
| штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа виде |
| догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да ј |
| рса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi |
| своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предл |
| з затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забу |
| авље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и |
| жавна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу. |
| елим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> |
| да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи о |
| се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се леп |
| 63" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па з |
| а идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да |
| би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> |
| о нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело глав |
| заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> |
| ила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду |
| те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</ |
| будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку о |
| ај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{ |
| не да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p |
| да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим врати |
| које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се деш |
| ко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође |
| дно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп |
| но од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је |
| што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том слико |
| еде.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао |
| та то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одгов |
| било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једин |
| нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, |
| скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у ром |
| p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу гов |
| још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Ниј |
| трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, |
| , врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126 |
| ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запи |
| господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не при |
| огодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то |
| Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — о |
| т за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу |
| ебни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су |
| те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још |
| те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а по |
| те сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му |
| .</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иб |
| г суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња! |
| практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу |
| а она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, |
| пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома |
| јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — уч |
| то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> < |
| н смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислит |
| али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то? |
| еког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом р |
| слити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образо |
| дино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешт |
| и дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви с |
| е да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— |
| , неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, |
| ко и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што јо |
| твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у ш |
| м — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} |
| о је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански уло |
| учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу |
| > <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао |
| ан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!< |
| ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ |
| ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мисл |
| </p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>П |
| ну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча |
| ити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране м |
| авади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Ста |
| оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не в |
| жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, он |
| сто у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега |
| p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чу |
| м.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта |
| прси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> |
| S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и |
| разговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Кр |
| еда!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне |
| и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb |
| Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диж |
| те!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад |
| мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глу |
| <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извр |
| гне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо реко |
| ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бр |
| 77" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркв |
| а се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погл |
| е фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Ви |
| ло те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пош |
| Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још |
| а само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана |
| а ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом разми |
| стељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад в |
| дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се |
| >— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да |
| даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седа |
| p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално |
| стане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је пог |
| екрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој д |
| ар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осе |
| зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда |
| /p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p |
| публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављен |
| чи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> |
| груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не |
| </p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="19 |
| случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стег |
| пљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апо |
| а очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — |
| } Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају шт |
| у кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и |
| ури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговор |
| па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p> |
| дан масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде |
| а, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближ |
| вању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута |
| ада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као с |
| Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он |
| че жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Један |
| му се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав |
| ше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било ко |
| напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче д |
| оп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила |
| супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа д |
| се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна гл |
| /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и |
| полит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> < |
| /p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је д |
| дина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао |
| и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и н |
| це?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> |
| тили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично сед |
| Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Дог |
| ој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кик |
| е му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно об |
| и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему |
| лих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проши |
| кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их |
| Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, |
| и, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на врати |
| е од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:< |
| ко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, т |
| је смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" |
| <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка сп |
| ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо јед |
| ави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да пр |
| најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, |
| — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нар |
| е дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процен |
| ог кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства. |
| ма.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру |
| анџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Д |
| стрвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома бог |
| де свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p |
| > <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави ка |
| њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадо |
| врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста |
| квени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, |
| е, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врат |
| ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим |
| поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго |
| а знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чек |
| скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он пре |
| ред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа би |
| астаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи |
| b n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети |
| </p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се в |
| а изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда |
| " /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочит |
| > <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа |
| це и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и п |
| дговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити |
| ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе |
| љив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па |
| а посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши |
| д у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</ |
| ти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене |
| е новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И |
| оспођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин В |
| те заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду н |
| ви са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о |
| е!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопр |
| г чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се |
| ином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не с |
| ајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Та |
| мет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На њег |
| пу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави ов |
| али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види |
| механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p> |
| ију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу |
| и тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала ј |
| уго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двест |
| но поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да о |
| а длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и го |
| а нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину |
| ароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Ј |
| товица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица |
| дуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било |
| п да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне. |
| да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тог |
| о је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</ |
| т оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и |
| то ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то |
| ога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се |
| и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу му |
| /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мал |
| и, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас |
| сиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </ |
| дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пр |
| и да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је о |
| одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверов |
| е, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто |
| ; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> < |
| пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb |
| слио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она о |
| удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Пет |
| еним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се гра |
| те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на дру |
| је дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— |
| у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> |
| вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о |
| И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије |
| кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са ду |
| уд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изме |
| рану још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да м |
| аснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <p |
| ће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва |
| дан кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, н |
| рпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за нахо |
| бавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налаз |
| у у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</ |
| атим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи и |
| поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n=" |
| зеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брук |
| ветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да м |
| нда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после сва |
| Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао |
| и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад ка |
| г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак ун |
| му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном п |
| једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, как |
| ему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господин |
| ут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p |
| пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и |
| реба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му |
| >А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио стара |
| овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена |
| овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам очена |
| а му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пр |
| Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — у |
| > <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајт |
| и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју к |
| ик окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме к |
| ао пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то завр |
| из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње н |
| ме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из |
| објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фић |
| помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да |
| шљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви зај |
| редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се с |
| /p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а прек |
| тра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се и |
| ету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али |
| асни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид кра |
| брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане |
| лушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни |
| е гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са ш |
| ој са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагеди |
| не попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — |
| тегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади |
| његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. |
| <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако ј |
| p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлуч |
| даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један |
| з среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба д |
| S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја |
| село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</ |
| зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато |
| Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са |
| <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којим |
| ед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега. |
| ало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста пол |
| кова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ћ |
| о иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о дру |
| а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују хран |
| се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не |
| догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечер |
| огу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле |
| есет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали |
| еке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим др |
| на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет у |
| застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n |
| таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није им |
| оћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> < |
| руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља |
| ени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп глав |
| вему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> |
| 112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако |
| улац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка |
| г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло |
| реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли |
| војка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другач |
| ад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете п |
| ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>П |
| о колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то н |
| вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био мл |
| спир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје ди |
| излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p> |
| ет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долази |
| о је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Си |
| n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, |
| увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у сел |
| ошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не |
| рош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове по |
| о болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више. |
| забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости |
| кад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Миле |
| ају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте вр |
| еш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ак |
| људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је и |
| н канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је о |
| како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и |
| рипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља ти |
| су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помо |
| <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти |
| човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и |
| данпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувиш |
| {S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубил |
| ароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то в |
| е ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p |
| <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p |
| говори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто |
| се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај т |
| а:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино |
| p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе |
| ио дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад |
| атио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља г |
| едаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> |
| м! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за |
| њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објас |
| а мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб з |
| <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађа |
| же нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а о |
| ку, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при само |
| а полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем настав |
| би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушуми |
| у на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ |
| мо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — р |
| та, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох д |
| у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено |
| </p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кме |
| ре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није м |
| оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата |
| дељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, т |
| , то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законск |
| скера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако |
| руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и |
| у којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако б |
| ите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе д |
| — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџиј |
| емениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао |
| ци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући |
| м, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ће |
| p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомуч |
| И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треб |
| љства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете |
| рже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попр |
| бни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио |
| , ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била п |
| чен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могл |
| подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропад |
| мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу |
| та тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази |
| ије мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање. |
| p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?! |
| ! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљ |
| ад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А к |
| е разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</ |
| /p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста л |
| ољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад |
| , у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chap |
| видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више |
| о живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у |
| публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на х |
| ирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гл |
| да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и млад |
| к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да |
| јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, чове |
| виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да исте |
| узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође |
| ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се |
| т — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, |
| го што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне неде |
| е, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и. |
| ви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И |
| зуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То |
| еренцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ни |
| то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако т |
| огло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази |
| ржава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадг |
| на за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, |
| тоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Км |
| а хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би |
| косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, к |
| ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</h |
| ћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој |
| /p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а тр |
| после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не |
| еч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито |
| о ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни доб |
| ријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна ш |
| д је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком |
| ана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на приме |
| сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је п |
| и, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припрем |
| а изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Зати |
| S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарош |
| ојој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Си |
| му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целог |
| <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— |
| ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада |
| ти, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје |
| , — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други чо |
| о је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња опш |
| којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време ње |
| з новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n=" |
| ли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и |
| обине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да пр |
| И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обич |
| ead> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</hea |
| е романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна |
| .{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написа |
| и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и нос |
| друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и д |
| оре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Кос |
| ка сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у |
| ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на |
| у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варо |
| е месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба в |
| ри, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним и |
| реба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ |
| тко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ст |
| море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која |
| ан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Ка |
| ућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Си |
| ашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцелариј |
| p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи |
| а које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро |
| p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем |
| промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не ос |
| је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа |
| господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— |
| Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- |
| љена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, из |
| написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која с |
| нам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) а |
| обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" / |
| ав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у |
| упу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо |
| ти рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, |
| </p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; |
| ребала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и д |
| су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станко |
| учју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> < |
| а кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су |
| м ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дош |
| , да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> |
| н на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком п |
| ула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још |
| иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Ј |
| потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави |
| ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата |
| ? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недоста |
| ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p> |
| а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велик |
| тра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртв |
| о што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи |
| в односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само х |
| ме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швинд |
| и.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његов |
| начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у п |
| е тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мо |
| иже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!< |
| то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како |
| т на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се с |
| ије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако пот |
| прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља кап |
| о људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек |
| прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер |
| јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, пр |
| е извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог |
| ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свасти |
| ећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p> |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Т |
| реја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове |
| S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или |
| љска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је |
| дчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим по |
| на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, как |
| по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу дв |
| <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зар |
| ја.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликн |
| Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као н |
| латим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p |
| гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је |
| <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно |
| поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти каж |
| пе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази |
| арени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — |
| Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. |
| и адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па |
| љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n=" |
| е ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — нег |
| дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, |
| еширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут |
| од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их |
| ор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их пр |
| мету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим мек |
| осподин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велик |
| а београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— К |
| њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није |
| S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обуче |
| по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава би |
| } Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} |
| ну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђ |
| жати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је |
| ћи шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а |
| (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара упра |
| ја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја с |
| тишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех |
| и сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисм |
| са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите |
| ом лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> |
| припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп преб |
| видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у |
| како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</ |
| а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако |
| ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, |
| о да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма |
| ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Ма |
| и лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се гр |
| и ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мал |
| му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то |
| ! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала пр |
| — Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи. |
| х: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица |
| нуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-дев |
| сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште |
| одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па |
| } Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} К |
| али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нем |
| амо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали |
| и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ус |
| .</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп |
| у и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбо |
| ива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу |
| S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити ли |
| з разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш р |
| /p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, |
| кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ип |
| а дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек |
| држати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне д |
| да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија |
| ића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је бил |
| господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позв |
| пут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се |
| грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље |
| ођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби |
| подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да |
| господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које с |
| ину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, ка |
| о нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту |
| у кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем |
| воја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ј |
| ошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Как |
| верио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате |
| , и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева |
| о и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда |
| вари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће б |
| Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако д |
| ајзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се реш |
| , па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ ход |
| Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто |
| видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру |
| да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о |
| /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет |
| ао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на |
| правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди прем |
| длог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На |
| ија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се |
| која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у д |
| ’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са о |
| е Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступа |
| план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, |
| прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а |
| им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану |
| ачајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледо |
| са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мен |
| } Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> |
| и љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега ниј |
| а дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј јед |
| ти моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа |
| аправити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родил |
| — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим! |
| лац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио тужен |
| он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који |
| има, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му о |
| а да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, |
| е у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним |
| неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и п |
| о је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, |
| соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа |
| г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио |
| p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, |
| ар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример љ |
| хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари т |
| и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак |
| је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш па |
| цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну |
| учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још н |
| ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину |
| у забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица |
| ити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро д |
| ама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очи |
| ер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завука |
| упругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учин |
| n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачун |
| учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред врат |
| о да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени |
| е оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један арт |
| p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључ |
| ишта чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна |
| , јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p |
| и књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књ |
| даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром |
| а не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути |
| постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћанск |
| ђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено к |
| ео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под |
| ичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и не |
| ате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није |
| а Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је п |
| он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да |
| а су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о |
| сор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" / |
| сто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у ка |
| анимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома бог |
| > <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка о |
| ин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под чел |
| па, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао |
| дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!< |
| — А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш |
| гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух саши |
| је ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју за |
| е, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су |
| го свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и |
| музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу |
| н.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи п |
| иђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} О |
| е Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане |
| ом крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима ј |
| з далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем |
| о на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која |
| p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у |
| , шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од |
| у реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељуј |
| сто кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запре |
| ав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректоро |
| ач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Ма |
| лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и км |
| неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те |
| ја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него до |
| месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није |
| виреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да |
| ере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне |
| ући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је и |
| ; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе ни |
| те под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера уз |
| агази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, |
| пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а |
| људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и |
| аван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али |
| ако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} |
| а гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том |
| тави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а |
| ш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо |
| е очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу |
| ке општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела |
| приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела |
| , па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види |
| пио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им доне |
| кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и по |
| подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао |
| им!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Ко |
| родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p |
| абринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи к |
| шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо |
| мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све ред |
| } Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Зати |
| се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет |
| у њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} |
| план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му каж |
| лева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једн |
| виђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија на |
| у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело |
| е шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, |
| акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђо |
| сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом” |
| ћ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вел |
| и прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мисли |
| помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карт |
| И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>М |
| пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одго |
| ју о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранил |
| очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј |
| крет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, испо |
| т и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје поко |
| , — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да |
| м тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једноврем |
| са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, |
| тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга пр |
| о стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта |
| ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође |
| ко да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја један |
| ас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе |
| ив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у |
| "17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, з |
| ла би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак н |
| е томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи |
| приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p> |
| н.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека ч |
| p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише д |
| о музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секре |
| ина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагед |
| писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 д |
| /p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он к |
| ој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо пров |
| што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Ка |
| љка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњ |
| змишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што |
| е једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у нар |
| атног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места св |
| и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да |
| 23" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио ј |
| туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад б |
| <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на сво |
| ске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино |
| обудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То и |
| недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без те |
| Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме ж |
| инара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли |
| што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби |
| почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је т |
| имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> < |
| рија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комши |
| регледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси! |
| бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236 |
| .</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на шир |
| све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда |
| вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случај |
| тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже понов |
| ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, л |
| ише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова |
| ко.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Т |
| па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, там |
| ала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана т |
| ао својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p> |
| вда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашт |
| че:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато |
| ако се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља р |
| а, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци јед |
| Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривен |
| лни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећ |
| музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S |
| спођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме с |
| обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред |
| уком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна гл |
| меном.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико с |
| наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцелариј |
| ји је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да с |
| Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастик |
| ти већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мар |
| терао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, оп |
| тном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту |
| тогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и |
| еша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај нач |
| у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заје |
| у после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја слу |
| лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија |
| ревуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале. |
| наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле |
| Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је о |
| ли за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телегр |
| Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама |
| S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих |
| оше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка- |
| тијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посу |
| вештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу |
| па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави |
| е ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затре |
| дејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ с |
| n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева |
| сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ |
| био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један тргов |
| је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећ |
| е тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђако |
| што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чуп |
| и све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} М |
| из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар |
| каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p |
| То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и кос |
| несе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом н |
| ове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумц |
| олим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам н |
| икад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Ми |
| ромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, |
| <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар ниј |
| ски улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави |
| тиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи |
| <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Е |
| а главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се |
| !” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће с |
| а прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му до |
| припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао |
| Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио |
| капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Нед |
| родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се |
| разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи |
| ики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа са |
| дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је |
| личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је роди |
| да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како т |
| са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву под |
| ноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа |
| ре не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „ |
| а су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља |
| д је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у |
| у под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прв |
| ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог |
| ? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — |
| о, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје |
| у, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као |
| — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ |
| Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не |
| >— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— И |
| је... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче по |
| ји пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се |
| опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па п |
| немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и сла |
| ик „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилу |
| написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свасти |
| дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— |
| је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му |
| овали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та |
| ц онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево |
| али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу |
| вори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на |
| бору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се |
| p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а ч |
| ој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi |
| ностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ |
| би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, |
| траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није |
| придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удо |
| ан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад је |
| его закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, па |
| од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пе |
| ри једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће |
| челникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обр |
| још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Са |
| да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи и |
| ако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и пис |
| ма, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у п |
| то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто |
| ло, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци. |
| } Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете к |
| S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, ка |
| т му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман к |
| штине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепн |
| е, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погле |
| /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџб |
| лија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.< |
| тишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мањ |
| ао још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:< |
| обајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера |
| лзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p> |
| о!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћут |
| ни у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао |
| је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, |
| Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полица |
| ају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ д |
| јзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" |
| и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напуни |
| инио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би и |
| анин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p |
| ако му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Ми |
| ећ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а |
| се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпо |
| ога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе м |
| да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и |
| н изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет |
| знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим |
| опште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колек |
| што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, |
| е она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као пос |
| ејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, п |
| рпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крв |
| самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу св |
| у је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музи |
| попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потр |
| завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излаз |
| т-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у црк |
| евету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи |
| <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је |
| и, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речим |
| p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара |
| бог вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побле |
| а после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за |
| у у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођ |
| веравам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило ш |
| гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате р |
| аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један |
| дрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— |
| им добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искуп |
| Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у |
| иче на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеш |
| а ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за |
| не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> < |
| д једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би н |
| гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред на |
| ски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> < |
| а ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p> |
| Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Стан |
| не прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу нек |
| ца прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако ми |
| ратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још |
| — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е |
| је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} П |
| , море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И п |
| р је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари ко |
| чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим |
| и можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд г |
| под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као |
| ете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни |
| а нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — по |
| бу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и |
| е, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на је |
| м!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се |
| е нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> |
| нска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или ма |
| ше троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи н |
| Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори сме |
| е његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смет |
| та ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није |
| ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састане |
| , а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу соб |
| а се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која нос |
| т, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је сло |
| .{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> < |
| и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао |
| /p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење |
| би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња |
| >Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што ши |
| дници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних |
| је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда |
| а плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем од |
| ма разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру |
| ада се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарен |
| а акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и дев |
| о упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n=" |
| али, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55 |
| </head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, о |
| и дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што сл |
| ризнати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче |
| самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја к |
| ише од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> |
| ихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а |
| ош једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућ |
| се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиа |
| ољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и њег |
| и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други |
| није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби |
| и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „д |
| а Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су так |
| а је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Л |
| случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедб |
| ор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb |
| или.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! |
| свим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — |
| о село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од л |
| сац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао д |
| у племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у |
| е да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко |
| е се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата учен |
| ици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p |
| И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло т |
| одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то |
| награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа |
| S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао чов |
| сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек и |
| рује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} |
| b n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе гос |
| прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора |
| ли учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господи |
| естрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Пот |
| ти.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Повер |
| д кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело |
| он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „ |
| ршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знањ |
| еби, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, уј |
| жи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештица |
| ође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену це |
| о шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зар |
| ог приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{ |
| е рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> |
| олео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се ду |
| о дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, |
| е врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика |
| и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиљ |
| ја.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде д |
| опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> < |
| ло! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Го |
| је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у суд |
| рже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата |
| раво, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да |
| у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на |
| потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само бата |
| кџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се |
| плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не |
| о дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити јо |
| селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две по |
| То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је од |
| наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје |
| ружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то ко |
| кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио |
| > <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</ |
| есу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им из |
| естру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима |
| јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и т |
| о мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} |
| соје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p> |
| ! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето та |
| е изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли |
| p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господи |
| ојој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тет |
| мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много ран |
| е познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за |
| у, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} До |
| моубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах |
| , не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га |
| ике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за |
| адоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко у |
| овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаес |
| л’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и |
| <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво |
| а и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симо |
| /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се в |
| проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ов |
| се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цед |
| хта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљ |
| ке нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме |
| би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме |
| ију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи |
| да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, мо |
| нове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потр |
| устили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге со |
| формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то не |
| се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила јед |
| су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — у |
| а.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је пр |
| предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте ре |
| на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе |
| о!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>О |
| тале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ траж |
| рата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само |
| се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и |
| е — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p |
| , узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не мога |
| ез прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читањ |
| онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с |
| вао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново |
| војом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају кос |
| сара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја< |
| свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Боле |
| едно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, |
| дозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ по |
| ђица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, к |
| р тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То м |
| две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову ст |
| и излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки |
| бу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је С |
| уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Си |
| S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но |
| ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и |
| ао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље |
| ардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних з |
| сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, |
| које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако |
| дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</h |
| питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од |
| шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек сам |
| , вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем |
| оћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, п |
| р и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако |
| „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не |
| „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не |
| кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <p |
| што учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, |
| >— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, чет |
| Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, |
| манчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз |
| да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света |
| ни госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>На |
| мет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу |
| .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на |
| купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, |
| и ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви |
| свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наст |
| на по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде такво |
| да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а |
| ије била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза |
| народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година |
| такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и б |
| , мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S |
| ад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као ма |
| Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} |
| и, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Ка |
| то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров о |
| , како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата в |
| И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни ј |
| аст.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гла |
| неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло при |
| кама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се сваст |
| овеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а |
| се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа св |
| е нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ |
| Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наста |
| рође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Н |
| >Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински |
| зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стој |
| рм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и в |
| исар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам |
| десет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</ |
| је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи са |
| брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључа |
| ину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да ка |
| , а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да |
| робљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у г |
| оче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</ |
| ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка. |
| смом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црн |
| не на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глав |
| теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на |
| ести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чок |
| насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да гос |
| им нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошл |
| а страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови |
| Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> < |
| себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и д |
| оју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то нека |
| Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачи |
| згубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не |
| и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд п |
| додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, |
| ем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени ј |
| урио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено |
| на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и из |
| нџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било |
| иму на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прел |
| овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или |
| >— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово |
| један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго |
| е дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и доса |
| отребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева |
| са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, |
| са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума |
| а са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви |
| се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви прист |
| га а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па от |
| зјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — |
| ућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражим |
| ктикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо д |
| ам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, |
| {S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја |
| дан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и |
| емој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он наш |
| и као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох |
| — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да м |
| > <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не |
| бајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А |
| да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за |
| ати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> |
| е лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи |
| , тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па кол |
| кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, нег |
| ојом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегл |
| о, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми н |
| ам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чуј |
| га ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био |
| .</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директ |
| одаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, |
| од „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад так |
| е те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и |
| ије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице и |
| ате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удеси |
| лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Са |
| монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, м |
| краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, |
| тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у проце |
| ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла |
| {S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку |
| говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Б |
| а детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад |
| ећ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако |
| их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у м |
| дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговин |
| ју и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противреч |
| врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, о |
| сак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> |
| <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола сел |
| друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје |
| а, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, н |
| разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ј |
| али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у рече |
| раги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, |
| <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мен |
| — Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник |
| обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара на |
| цији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад поглед |
| и ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде |
| ознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшил |
| тан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се |
| на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће |
| е у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, је |
| не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— |
| ејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала н |
| .</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" |
| ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, сам |
| е ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— |
| </p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па |
| p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам каже |
| ма теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет н |
| то, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити |
| донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кме |
| отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поч |
| рса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да |
| гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или м |
| разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па п |
| ?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Си |
| Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и ре |
| ти.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p |
| да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и ов |
| он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава т |
| рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како |
| шике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роск |
| препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вр |
| их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — в |
| ерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опро |
| ете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукл |
| требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило |
| а завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тад |
| Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и |
| ead>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову гл |
| <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно |
| и ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућо |
| што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су |
| , пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а |
| ногим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издр |
| глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131 |
| ој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф |
| мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, |
| извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при то |
| прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима од |
| " /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави |
| Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљ |
| , нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и |
| чних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је тако |
| пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест |
| ог продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са |
| удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ниш |
| оље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много с |
| куња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и на |
| и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни |
| ја сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега дв |
| ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, в |
| одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису на |
| љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сест |
| во.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за је |
| о.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као шт |
| >— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" |
| ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p> |
| вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, |
| ш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљива |
| да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месе |
| епрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана пок |
| о привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је |
| несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...< |
| жила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих |
| Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p> |
| Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— П |
| А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна по |
| се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> |
| } Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са |
| јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали п |
| а примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вешт |
| тричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са г |
| иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случај |
| е су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хо |
| вари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас |
| двојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за |
| ници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција |
| ужење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе |
| рманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојк |
| да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник |
| кашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо |
| о и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајк |
| исаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, госп |
| ј треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће п |
| ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и |
| мо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не |
| еди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим муж |
| Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону |
| оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неб |
| оноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
| ј седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка |
| " /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је |
| краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговор |
| азао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није |
| рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио |
| дварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А |
| овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јаг |
| четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>П |
| си!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да од |
| и, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни пред |
| г ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео доб |
| из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров |
| а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И м |
| ви поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита |
| ове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза |
| ења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, чове |
| то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, нес |
| га реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисав |
| ао кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондук |
| е сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристад |
| се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добр |
| прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а о |
| агодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички ил |
| купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди в |
| поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али |
| чајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ак |
| ога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота тр |
| ћете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, |
| што да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман по |
| једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ |
| то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спа |
| спа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — в |
| — Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је |
| рају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све смет |
| у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без |
| жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из про |
| чини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекин |
| ме своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а н |
| избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учи |
| удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и у |
| један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задово |
| м кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да |
| рећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} |
| ан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар поз |
| м именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична |
| азбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја |
| .{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у к |
| евљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљин |
| том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета з |
| i>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога рома |
| е иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p> |
| едај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик! |
| кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колик |
| дине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе го |
| кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја мор |
| ишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели кап |
| оца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учи |
| Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је истор |
| тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, ов |
| у, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори |
| о и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника |
| ласу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим по |
| чин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што |
| м и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} |
| шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љуб |
| артама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи |
| својено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради кој |
| као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Ка |
| на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене |
| ђени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове |
| не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још о |
| идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за |
| грешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелеп |
| их, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и |
| главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцелари |
| е редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана. |
| изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у |
| жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се ди |
| омисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет ни |
| оспа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Нек |
| те ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Мил |
| могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било л |
| воту осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако |
| ико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је т |
| азбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, пого |
| зад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — |
| е он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</ |
| и кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе |
| орног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пр |
| то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, |
| ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="11 |
| ски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзин |
| о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљд |
| <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О |
| по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и т |
| еп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и д |
| да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— И |
| фани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невољ |
| — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p |
| ти, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, |
| бља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није зна |
| карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p |
| /p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p |
| мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p> |
| да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад |
| ”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Мол |
| ку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему. |
| а. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p> |
| лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила д |
| и мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи |
| /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године слу |
| би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb |
| катска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћ |
| ју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо с |
| еса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, |
| </p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта |
| ео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Ма |
| октору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сва |
| ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад |
| ру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори п |
| падија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао н |
| , Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у се |
| средном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један чове |
| те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би |
| ето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од |
| а под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас от |
| на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице |
| роз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмет |
| ствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и |
| и, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече |
| вори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако |
| емо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p> |
| селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао |
| р невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете уч |
| ма јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, раз |
| Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међу |
| господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} |
| ! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до ка |
| !{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— |
| прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се н |
| м речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља |
| и љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави |
| је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, у |
| в се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник ле |
| Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и с |
| оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам |
| г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпо |
| ну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћнико |
| ећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, |
| за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се врат |
| ју.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатр |
| а и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уост |
| ика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луко |
| пуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже |
| било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на ја |
| а са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ан |
| ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невино |
| тлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљ |
| , В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску прип |
| ед дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра пед |
| ете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о |
| о да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише о |
| хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, |
| , осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} И |
| ишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње |
| p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да д |
| е да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изи |
| ео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крст |
| е трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи |
| и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Сл |
| и госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! |
| ги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре мол |
| о — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке субот |
| тана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — |
| равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћ |
| е ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако |
| рите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара по |
| слите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — О |
| а, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јо |
| и где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, |
| говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, |
| , госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од |
| и отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> |
| случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би в |
| <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Т |
| ка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао |
| ру који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одма |
| нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погл |
| њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрин |
| ета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та ј |
| и треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p> |
| ијатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ниш |
| никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама |
| г ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Ад |
| јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако |
| } Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понес |
| „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, |
| ина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, |
| а сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291 |
| на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви доса |
| на повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ниш |
| ужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно п |
| и сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} |
| или свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује ш |
| ра забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара |
| поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што |
| ТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћат |
| деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојак |
| сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone u |
| ја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш он |
| > <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div typ |
| и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој |
| ом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, к |
| — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан |
| о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење |
| десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толик |
| и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орн |
| ба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он ст |
| ад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и д |
| реплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те |
| ЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник. |
| ead> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уорта |
| оли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими јед |
| индерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући |
| или, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинс |
| ла умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То |
| је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од |
| > <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али с |
| женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово п |
| ло и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину С |
| Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата |
| за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све д |
| и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој н |
| бирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао сво |
| ни која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му |
| да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није ко |
| нограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне марам |
| та као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете |
| па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S |
| ијатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не ис |
| суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало |
| ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Нек |
| и на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и св |
| вима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе |
| , и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у к |
| и и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан |
| после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао |
| <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар пр |
| и свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о |
| ме.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа |
| ко готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог је |
| бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној п |
| затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— |
| .{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капе |
| ости и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког |
| није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне ко |
| а своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео |
| кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш му |
| јана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очи |
| и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.< |
| ста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ ч |
| би име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и ц |
| врди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку ш |
| ма да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милево |
| едељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попу |
| је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души |
| ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута |
| е велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџија |
| суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" |
| ринову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције |
| с је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући |
| по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Сед |
| ле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у |
| ри водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати |
| већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно ј |
| „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2 |
| ге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S |
| ће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погоди |
| ће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да б |
| нова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конфере |
| сет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би |
| ЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима |
| дну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте с |
| е доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="12 |
| ачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођо |
| , него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до |
| стати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић |
| је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуња |
| а романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након |
| најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Нај |
| олико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да и |
| чунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћани |
| у, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели |
| рал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док |
| , јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не |
| нувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, |
| че да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфи |
| бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини |
| е краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> |
| па-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад |
| читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић |
| вега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала |
| <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што |
| ли одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је би |
| нференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло |
| го плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког разм |
| поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега. |
| } Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено |
| <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> < |
| ха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до нед |
| p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А м |
| и Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па |
| ете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</ |
| објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује сво |
| дноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, |
| а Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глав |
| вно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па |
| то, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и к |
| прави глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок мен |
| е може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p |
| овери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа д |
| Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има |
| /head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и |
| га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, |
| неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, ко |
| но свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душм |
| , поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуште |
| и у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јероти |
| аходче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак пре |
| у.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке не |
| о дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div |
| тави.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, ка |
| ом звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим |
| утим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је |
| p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и |
| управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара н |
| господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n=" |
| седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фи |
| уме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми |
| он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се н |
| м.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену де |
| н благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> < |
| ан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје |
| тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао пр |
| сак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од |
| ј с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома |
| а боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на |
| , он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљк |
| м Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи том |
| <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла |
| пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим |
| живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанст |
| ански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал чо |
| т човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , то је и |
| 59" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S |
| ош је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује |
| ва.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да |
| атну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ |
| ење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми г |
| друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може би |
| ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој |
| емике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа |
| га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете дав |
| си порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два ако |
| } Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, госпо |
| ора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда не |
| на врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не н |
| ица, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грл |
| ли па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох |
| сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, |
| рете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплат |
| сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје К |
| и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> |
| ђа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p |
| ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића |
| е једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видет |
| фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.< |
| ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не |
| а неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћен |
| — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се о |
| {S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати так |
| <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и |
| то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „о |
| Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми напи |
| јпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасви |
| ри он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам д |
| сет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и х |
| поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на ј |
| пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div type="chapt |
| олико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете |
| а-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита |
| дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а |
| дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — с |
| како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже |
| нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једа |
| нталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То |
| где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежу |
| етку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час |
| вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све |
| е питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полеми |
| > дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зуби |
| вници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са |
| м се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, км |
| службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то |
| су ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџи |
| д тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба по |
| а три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му |
| <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се |
| до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција. |
| та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприл |
| едељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшик |
| тле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне |
| нску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, г |
| ледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, |
| грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Гра |
| ) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, |
| око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, |
| ра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.< |
| објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <p |
| проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након ме |
| шта, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати |
| чекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састад |
| тра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, по |
| толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!< |
| ан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла |
| <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— |
| од у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, а |
| , него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га траж |
| или под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је пол |
| ељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа.. |
| воме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад ни |
| ве полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин |
| то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — |
| и, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су |
| S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, |
| па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, оте |
| писао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе! |
| о што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са |
| виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде |
| де доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора |
| } Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими |
| нференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да |
| још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спази |
| и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној но |
| продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ов |
| ter" xml:id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које |
| ter" xml:id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p |
| ter" xml:id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> |
| ter" xml:id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак с |
| ter" xml:id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која н |
| ter" xml:id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суд |
| ter" xml:id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља |
| ter" xml:id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељк |
| ter" xml:id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Т |
| ираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он |
| исар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат |
| ба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p |
| ити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димит |
| и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта к |
| „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „н |
| без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек |
| зад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, п |
| грали <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је |
| се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док |
| ога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо жи |
| p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и |
| оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репута |
| их могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад |
| због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстрат |
| ter" xml:id="SRP19021_C20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза |
| сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је не |
| ак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „прис |
| шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај ба |
| уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „ |
| Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> |
| едница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвоје |
| фу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем тра |
| сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, |
| родавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може |
| ter" xml:id="SRP19021_C12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотич |
| сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче гла |
| д би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног про |
| купила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са |
| опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, |
| узике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајде |
| ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тон |
| прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што |
| та само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</ |
| правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један |
| ча. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена ка |
| во и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из со |
| води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемп |
| лека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки |
| } Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође |
| S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па |
| ло његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и |
| или су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је |
| е!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова |
| го је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а са |
| и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам наста |
| а низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Б |
| е постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно |
| по живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га п |
| старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и нами |
| ије могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја |
| ошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у д |
| не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — |
| колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датум |
| ила реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође го |
| јим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распоре |
| га прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у |
| очијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици |
| ла тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста сам |
| у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, |
| о да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то с |
| к који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и |
| ог реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога дру |
| добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па |
| састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једа |
| га ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те к |
| зара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да кр |
| хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две |
| век у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, |
| него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после |
| трнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је зака |
| ине баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло |
| отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дет |
| је надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фи |
| а шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, |
| четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачу |
| ако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита |
| а, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта |
| и по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параг |
| аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — к |
| о.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа |
| </p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „прис |
| тави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запр |
| погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дв |
| е, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаме |
| је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново |
| к, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. |
| ишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још ле |
| „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десил |
| штини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А п |
| оспођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пу |
| и пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крај |
| атски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека |
| и сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако? |
| ам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га |
| у који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три |
| зад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Доша |
| ор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица п |
| оше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бо |
| им сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на ул |
| и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре де |
| ане су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких ко |
| је, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плот |
| на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p |
| Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа |
| ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла п |
| 3" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што |
| ати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! |
| ме целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћ |
| ме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говори |
| ок су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није |
| коше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац |
| његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па |
| кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељск |
| ледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене п |
| и кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То |
| но је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран |
| поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест ср |
| </p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш тол |
| ше него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест м |
| p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p> |
| тало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана д |
| Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капет |
| ек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, шт |
| та, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као осло |
| вно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено |
| pter" xml:id="SRP19021_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која ни |
| id="SRP19021_C29"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота |
| ter" xml:id="SRP19021_C19"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који |
| Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родит |
| но проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико бољ |
| еби који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и је |
| ку да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чуднов |
| па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p> |
| ељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав |
| .</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као бори |
| а оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Пи |
| лагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнак |
| да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без о |
| ом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гу |
| <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога |
| омоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најж |
| сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало |
| ичине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је мла |
| ги пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И та |
| што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар де |
| а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, |
| о не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, |
| ша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— |
| {S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а |
| акву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а |
| и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћв |
| теља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао д |
| њу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге |
| ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен. |
| спа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те ка |
| елепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка з |
| а, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би ов |
| ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах |
| невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та по |
| ла.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ ва |
| граду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће д |
| епе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” прест |
| у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код њ |
| к покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив мо |
| којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у |
| а очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се од |
| угачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате |
| астави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразло |
| му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога п |
| p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш д |
| или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ам |
| , брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен |
| не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџиј |
| — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!< |
| — Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно сас |
| ред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски |
| лицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би |
| не грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изреч |
| е био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и |
| ав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше пов |
| као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања уч |
| своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, |
| Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, к |
| ра мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> де |
| вој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, |
| римити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу у |
| овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и пис |
| сило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — |
| Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која |
| лу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у < |
| тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лек |
| але су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би с |
| ут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од в |
| Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> < |
| /div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage" |
| /div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинс |
| аже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а |
| запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужас |
| весно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном п |
| ошћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно свет |
| и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошло |
| адојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на |
| х је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разб |
| на питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> |
| ога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком с |
| мо још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</ |
| љева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе |
| али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро |
| свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант |
| сет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у деве |
| а свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет |
| — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да |
| ама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцел |
| ам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био |
| ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати |
| лбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплет |
| мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је |
| па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и |
| вата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја |
| цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што |
| то ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица |
| ство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Р |
| ="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ро |
| е кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо |
| богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Неде |
| аза брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први ср |
| тав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> |
| д вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госп |
| шио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркв |
| сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> |
| динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати ка |
| о десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе ј |
| само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Не |
| јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, те |
| и у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, о |
| узе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, |
| ет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала к |
| сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" / |
| ли кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да |
| и да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила |
| које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест ме |
| Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну у |
| арантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израч |
| еца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда |
| је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а г |
| аховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани |
| да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макн |
| о пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле гово |
| довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми дон |
| управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— |
| ter" xml:id="SRP19021_C10"> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недељ |
| сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо и |
| њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само пра |
| крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> < |
| А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми чита |
| о да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго |
| стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рик |
| ити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па по |
| не језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Н |
| S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назо |
| догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама с |
| свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлог |
| ави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један ин |
| и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе трен |
| рао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Б |
| па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни |
| арства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не м |
| , онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> |
| да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те |
| огу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно з |
| деницу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумр |
| сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио б |
| аље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном да |
| а вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један ли |
| ници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само ш |
| умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад с |
| очито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете л |
| крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то гов |
| разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакл |
| ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако |
| <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на |
| прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и пуб |
| рдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; пог |
| ва</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа |
| чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта |
| е пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам |
| аластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко |
| врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију |
| у.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Б |
| ут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Н |
| о спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било |
| го него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она |
| е где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта |
| општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те |
| цнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, с |
| логу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем |
| у, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодни |
| ћи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш |
| их извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је |
| — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} З |
| опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Авр |
| поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко н |
| .</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> |
| ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да |
| ој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше ве |
| а се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми |
| а и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се |
| дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну др |
| его да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву с |
| а се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више |
| > <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио д |
| у се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, в |
| да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљен |
| и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка |
| ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла б |
| актикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикан |
| , немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — уз |
| оспођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност с |
| реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако н |
| p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јес |
| Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малоч |
| мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније |
| боте би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кириј |
| суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет д |
| ка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p> |
| p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да пл |
| ће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој |
| /p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај |
| це, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнс |
| је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за соб |
| ара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантов |
| . Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони |
| е просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — |
| на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца г |
| х хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво гла |
| Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе |
| ко ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми же |
| дисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто |
| а његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој же |
| Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по трид |
| ер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам |
| паде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p |
| вши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находч |
| , ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у за |
| ео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>У |
| већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, ут |
| занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пр |
| ћи материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све ј |
| — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш. |
| "271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — |
| разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p |
| .</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде |
| сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учит |
| /p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младала |
| — Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је је |
| осле подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је пита |
| држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Про |
| о плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скром |
| азговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји |
| , господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, з |
| не звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> < |
| са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се м |
| била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло об |
| истаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p> |
| каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћан |
| </p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.< |
| ли, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о |
| ја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да |
| итање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{ |
| ара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него л |
| : — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме |
| је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, |
| д му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не зна |
| Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи матер |
| новато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} Н |
| мане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста ве |
| ивот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна |
| елепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше |
| аква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка. |
| и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног ч |
| е савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он |
| породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се |
| и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа М |
| штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића |
| <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— З |
| дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да на |
| нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не |
| едну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију |
| ежио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p |
| , па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додиј |
| ило да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, к |
| ка, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа |
| име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p |
| одне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> |
| p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти д |
| е ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само |
| комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, д |
| ов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.< |
| ограму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није з |
| било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога м |
| а свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, ал |
| варицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стиг |
| ари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану о |
| то би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> |
| едиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p> |
| ли у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађ |
| ожете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите |
| Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му |
| ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! |
| су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p |
| и, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете так |
| д си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског н |
| ели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на нав |
| спа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — из |
| а њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, и |
| им сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред |
| ону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет д |
| но платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих во |
| д у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, |
| пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне |
| 9" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар па |
| а погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника |
| а госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p> |
| он има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље |
| <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек |
| > <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— |
| аветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рач |
| о кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} П |
| змислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— |
| > <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пе |
| у реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дет |
| "268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати |
| . — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би тре |
| морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад в |
| /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима |
| ољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећ |
| аставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n= |
| уком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остав |
| — Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остав |
| ину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и |
| и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе |
| ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предл |
| е упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једно |
| p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p |
| кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју |
| смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е |
| ли да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, |
| и, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју |
| ад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао |
| иш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро |
| овато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо |
| а на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма |
| ји пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на |
| у бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</ |
| откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нис |
| о ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ н |
| госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ам |
| недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још |
| чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Си |
| tone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-М |
| „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се л |
| ата Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћа |
| ржите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— |
| ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће |
| је се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и при |
| ог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова |
| мности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут |
| пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па |
| ковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану ц |
| e"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗ |
| лава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА |
| само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред о |
| з икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p> |
| се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви |
| обила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на з |
| о то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, п |
| о:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдаш |
| у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопш |
| , износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија од |
| леде.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима |
| вест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго н |
| од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим |
| и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли |
| сао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а |
| ака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање |
| општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио |
| } Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, |
| /p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се |
| ене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— |
| е продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А ш |
| ани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> < |
| вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд |
| нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћат |
| ква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се |
| је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у |
| н и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање |
| </p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, |
| p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у |
| мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — о |
| последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је |
| и своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу само |
| p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> |
| ка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чује |
| га романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десе |
| тета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те б |
| е, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — уч |
| милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће |
| ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођ |
| нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада ва |
| ше, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад с |
| поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p |
| осподина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај то |
| а пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! |
| ву и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се на |
| адоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од |
| нацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз |
| дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ з |
| е из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А ко |
| човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на |
| био, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на поло |
| дбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му. |
| дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадн |
| дисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, |
| сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена? |
| џији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> |
| оји начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Та |
| угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће |
| сти једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може |
| > <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад од |
| ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</ |
| чна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — |
| им — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђав |
| ди рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га одн |
| данпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шт |
| .{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми |
| Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим д |
| друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа |
| вукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} То |
| и, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред оглед |
| ку радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невин |
| идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Р |
| ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првип |
| 275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ћ |
| пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрад |
| , друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и с |
| <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</hea |
| ете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим н |
| ље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Њего |
| страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпо |
| а стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може |
| већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике р |
| јка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препућ |
| днети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нис |
| једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сим |
| :</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачн |
| Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а леп |
| и не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и п |
| носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу ча |
| авна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе |
| продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, |
| давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћу |
| ар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онд |
| олила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битан |
| овно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је |
| за мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој же |
| ише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бит |
| амо да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корп |
| S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је та |
| је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме! |
| станак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после крену |
| и остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крма |
| јасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само |
| тера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице м |
| ељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претс |
| начи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а те |
| чи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и п |
| о, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Бос |
| е с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или мо |
| кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима |
| постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његов |
| р. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут п |
| чајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој жен |
| <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере к |
| поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију. |
| ћи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> < |
| .</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и км |
| јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p |
| чити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке |
| — Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb |
| уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са |
| авна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> |
| ри Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону т |
| з поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављ |
| — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата по |
| вља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођ |
| не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вра |
| з цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа |
| мити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељко |
| ђе ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, |
| <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и |
| Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како |
| боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено. |
| музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао сво |
| Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно усп |
| појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то св |
| ријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими. |
| росу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад |
| .{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљ |
| ца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позо |
| огласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као пит |
| /p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> |
| а битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p> |
| ц, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бив |
| {S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још стра |
| лза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ |
| {S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу го |
| засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака ко |
| се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ниш |
| сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>С |
| леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су и |
| S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица де |
| S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да г |
| е пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, |
| бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се |
| срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, жениц |
| се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави |
| иста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} |
| отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p |
| ло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, |
| езујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и распо |
| а Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете? |
| неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је у |
| едати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут |
| гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта виш |
| мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара |
| не ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели пис |
| је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у |
| друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој р |
| „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад |
| војим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређуј |
| нику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао ј |
| а.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дув |
| дина и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p |
| е задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има с |
| па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанк |
| кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута д |
| и:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, |
| ек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предла |
| а чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доц |
| } Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају |
| ојим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и |
| е један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се пој |
| едан!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста |
| ло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слуш |
| жић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да |
| к одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жанда |
| јима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других кој |
| ш и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, д |
| бав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љу |
| а се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за |
| државајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ |
| , јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике |
| да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још д |
| под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође |
| ажили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све з |
| во дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.< |
| има према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом који |
| госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то |
| уо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимуна |
| а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага |
| лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да иза |
| них идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима превар |
| Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како ј |
| вани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек кој |
| г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим г |
| p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p> |
| су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и |
| ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што памет |
| p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе |
| друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за |
| ни која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} |
| акона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — |
| пуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па он |
| , која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром |
| је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет от |
| је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мисли |
| им — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> < |
| лза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно |
| е селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, ч |
| у, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друшт |
| > <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек |
| ченик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео |
| као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Неде |
| ксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојен |
| заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго |
| и му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не |
| овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дет |
| јка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајт |
| бећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, н |
| е врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публиц |
| да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А |
| тар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја в |
| к и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, |
| то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друш |
| госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво |
| ише за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, дец |
| спођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да |
| S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво тр |
| лицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио |
| ав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за |
| е, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе |
| ну, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред в |
| ит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p |
| се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпр |
| ана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.< |
| > ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се ни |
| као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене |
| промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да прошируј |
| гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа |
| м он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му д |
| д је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да |
| дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао ж |
| пругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу |
| 5.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати |
| одину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље разм |
| днако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, |
| луђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље |
| један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље |
| ор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пут |
| расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера ум |
| ...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући |
| се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке л |
| {S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна иде |
| идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, |
| и и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapt |
| опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, к |
| е сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је |
| енију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би |
| гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио |
| и такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и з |
| се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и |
| о десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се |
| те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, |
| , а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође с |
| из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка |
| ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе ње |
| пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије. |
| сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да |
| вам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да |
| нај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми |
| ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да по |
| у по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или поме |
| можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да вид |
| утао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти м |
| седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настави |
| графи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мац |
| валио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, у |
| >Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, |
| о носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет за |
| икнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам о |
| икну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ б |
| и поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разв |
| те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као к |
| довима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома по |
| па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</ |
| Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да |
| момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријат |
| хваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је б |
| с готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфс |
| сто да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> |
| љи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрп |
| , те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </ |
| ли капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше н |
| p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb |
| ахну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прош |
| ски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Каж |
| у пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} |
| исли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</ |
| .{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиља |
| неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте к |
| дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто п |
| ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се т |
| екну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весел |
| што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p |
| у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој |
| — Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; з |
| p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу боле |
| то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" |
| ао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлаж |
| у позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p> |
| је и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће |
| косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом |
| својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је |
| овек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги водениц |
| товог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син |
| оспа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, |
| ко ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} По |
| еда благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало п |
| рилике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знат |
| ене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати |
| Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто про |
| олу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто пр |
| , иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са п |
| >— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интриг |
| ј кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет |
| тина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Паји |
| етио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома |
| , гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испра |
| је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и |
| о овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господи |
| .</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ уз |
| тролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обе |
| и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна |
| четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p |
| „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта с |
| на:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Јед |
| ар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала са |
| ара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слуша |
| — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке субот |
| сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се |
| ете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога |
| одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе да |
| — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — згра |
| хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, |
| хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више |
| са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што |
| вања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.6 |
| плаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 16 |
| ања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} |
| ко нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> |
| вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако т |
| ића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржава |
| женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање |
| инара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестр |
| о није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жен |
| знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесе |
| а тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и к |
| <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парни |
| колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Мил |
| ам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> |
| огу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар |
| ете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, |
| ју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно |
| р да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за с |
| т одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пол |
| после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђ |
| данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те с |
| је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала |
| ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете |
| у да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с т |
| а.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође |
| ења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>Н |
| амо зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазниц |
| вати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у |
| Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је |
| <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад |
| p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— П |
| у, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћат |
| кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, |
| дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— |
| , већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, ка |
| > <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још ј |
| А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче км |
| е је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим два |
| ј у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разгов |
| ечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.< |
| Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно |
| глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p |
| и:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца саж |
| Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољ |
| летеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, |
| нуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у |
| од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их |
| ог лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу |
| ервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким но |
| розор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госп |
| м, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити |
| те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао нап |
| је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оста |
| едан сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.< |
| госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова |
| итивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, |
| се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али |
| нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој |
| е своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа |
| днога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, |
| у, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо |
| се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете нека |
| пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову |
| } Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{ |
| ду, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Беог |
| ="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је |
| тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразо |
| у и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, и |
| хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само |
| чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> |
| чиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> |
| „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у том |
| господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по г |
| скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које ниј |
| се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општин |
| н узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантлич |
| танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза. |
| да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво т |
| забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно |
| но.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, |
| у свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и |
| Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у м |
| д локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за |
| хтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, |
| је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хо |
| еље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, |
| ановимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље |
| па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам |
| ако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, |
| благодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа |
| трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове п |
| брота Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рек |
| П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за са |
| Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога поро |
| ијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај пу |
| и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чук |
| видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да с |
| да кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узв |
| му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управни |
| .</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и нак |
| и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио |
| то и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила |
| адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а |
| зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебив |
| , тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до |
| ти пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p |
| Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису |
| је са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно А |
| у као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разил |
| сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Две |
| врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кр |
| јављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш |
| и за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи |
| пеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, за |
| /p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљ |
| и, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази и |
| , а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува д |
| еби једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су |
| , па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неи |
| ребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фи |
| ва воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" / |
| еним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} О |
| ца све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, |
| се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једн |
| ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној |
| од народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p |
| Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за |
| 17" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред мој |
| мела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, |
| > <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— При |
| ог тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!” |
| мицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама |
| ка дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је со |
| Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се |
| вим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало з |
| , већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и с |
| мисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем. |
| /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на |
| Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не б |
| онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из на |
| па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е |
| p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усв |
| посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље |
| та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да ни |
| пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће у |
| , кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли |
| а бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће на |
| ио толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати |
| да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет д |
| ом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко де |
| такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају |
| доследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. ко |
| ељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут |
| а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не м |
| са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адв |
| p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Го |
| , ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу |
| пничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов д |
| картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење |
| погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене |
| врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева |
| подин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа ме |
| редим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — |
| а, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати са |
| кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотског |
| ова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим чит |
| де сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у |
| смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја в |
| ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија ч |
| ружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела |
| } Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога т |
| то, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који г |
| дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p |
| госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разум |
| млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са по |
| па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад јо |
| p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска речен |
| — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Бо |
| ро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа |
| а, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се ок |
| а Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, |
| кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем |
| : „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па сл |
| релепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се про |
| ма, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би м |
| ад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге |
| граф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јес |
| оја су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гл |
| н немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсо |
| нао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па д |
| им кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на стан |
| бливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без кор |
| платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> |
| нутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> < |
| радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пош |
| сује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један дру |
| велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} |
| најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је жив |
| {S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе н |
| грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p |
| је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У мех |
| оља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не в |
| службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се п |
| е волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која ј |
| стала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђ |
| Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао |
| тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, л |
| ију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасв |
| , које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима |
| решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p> |
| га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, бр |
| ред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а |
| пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и бранић |
| и, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p |
| би размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда |
| добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— |
| ајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне с |
| мојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, |
| ем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако |
| ога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а |
| вога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и н |
| гао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бек |
| и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол. |
| у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено о |
| а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="2 |
| од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак и |
| се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и |
| ет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па |
| ме радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му |
| ба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте м |
| су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да з |
| ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара в |
| p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— |
| {S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене об |
| ади прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, к |
| ационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде |
| смеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане би |
| оје јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крш |
| ву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се д |
| ао да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата |
| мртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До |
| в случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга обја |
| писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очај |
| право формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данаш |
| н, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна |
| у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила |
| да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми оп |
| те уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што са |
| нки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пош |
| ју децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједан |
| се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако |
| , та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ му |
| еш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло р |
| чком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима |
| латком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева |
| т и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара д |
| ла мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, |
| умац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па |
| ста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу |
| ру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено шир |
| а иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље |
| а гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се |
| се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно см |
| пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> пе |
| а на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а |
| се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа |
| извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само |
| квој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, |
| чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога каме |
| тати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности нада |
| у одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb |
| латићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ д |
| <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! |
| умадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома с |
| а брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, з |
| хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико д |
| у што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја |
| , који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то о |
| ле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и |
| дговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, |
| а и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима |
| ђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељани |
| а да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева н |
| Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако |
| да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, ко |
| ње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замисл |
| ње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — у |
| п.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> < |
| пи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p> |
| рте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што |
| кав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи |
| а да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и |
| могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— |
| због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — п |
| противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих в |
| о — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n=" |
| размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дот |
| е, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево да |
| људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n= |
| .</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме та |
| исати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми пла |
| да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— |
| и да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Раз |
| сала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлит |
| ори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, |
| </p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћ |
| љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, х |
| мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</ |
| таре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дван |
| ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, |
| у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се с |
| што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и |
| а...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и |
| стици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта |
| и вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог |
| ене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окре |
| разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="20 |
| има клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — |
| шљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> < |
| евету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> |
| те госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p |
| дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мис |
| зивао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући |
| дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена в |
| рећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је |
| ио узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у м |
| сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ј |
| се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се |
| ији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме |
| ав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> |
| <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио |
| че:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> |
| чај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завр |
| ђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај л |
| ели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је л |
| ојега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник |
| огу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда |
| како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и |
| p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ев |
| жи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину ли |
| и рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда сед |
| даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p> |
| ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви |
| а-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најб |
| га да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели прод |
| ије проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље ко |
| м.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу. |
| зговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — |
| а сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест г |
| <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Б |
| су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репута |
| рстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разго |
| ла као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Др |
| га се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија |
| у и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претури |
| ме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте ја |
| S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна |
| о, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и нас |
| } У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све |
| ажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и по |
| ма публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с |
| мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па остави |
| ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати |
| евоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, |
| рушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врл |
| д виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, ис |
| >Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изво |
| сти.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а |
| мисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n= |
| тарац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардероб |
| поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде |
| рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма. |
| т збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са |
| азове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће |
| ова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор ко |
| е, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="3 |
| а.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешт |
| ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесе |
| /p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Б |
| судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за ад |
| бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава |
| ажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој т |
| госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну |
| децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у сво |
| гао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни је |
| о удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, |
| отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе пра |
| је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— К |
| та полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе |
| живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш |
| м”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе јед |
| те.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва |
| </p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршен |
| ВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада де |
| ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— |
| ину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све |
| од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су д |
| тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећ |
| родио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div type="chapter" |
| ог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та с |
| сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мал |
| кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важ |
| их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједа |
| могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p> |
| увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај |
| ојој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест |
| варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не ос |
| у број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> |
| дице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, и |
| рке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, |
| , корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим нев |
| евет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг |
| понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под попово |
| дим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги нем |
| улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је пот |
| .</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се пог |
| ић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било |
| шло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако |
| о пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста |
| ође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јул |
| може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој |
| ет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остан |
| не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да з |
| мојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p> |
| ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и |
| ањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био |
| је увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа |
| моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешћ |
| еце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увред |
| би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгле |
| како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се зглед |
| не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте с |
| н пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је |
| ажи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може |
| ам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојо |
| /p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у се |
| је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се н |
| у госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је уп |
| дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за |
| демо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор |
| .</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божј |
| <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање: |
| ... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да |
| у је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намиг |
| вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном |
| егла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет |
| иблиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, кој |
| Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, |
| а о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p> |
| рија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разум |
| примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагеди |
| ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, |
| и.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господин |
| ом крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити |
| <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу некол |
| ишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне |
| и речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима |
| му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека с |
| и да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} |
| ако „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога |
| а је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахи |
| pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси с |
| </p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда |
| а ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ |
| и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чок |
| /p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, |
| јити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, |
| т породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! |
| није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп |
| /p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку |
| ного се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па н |
| ју обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у ру |
| те.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћ |
| нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трго |
| хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле ви |
| ло да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> |
| е родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n=" |
| <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, ко |
| с све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста ш |
| ове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</ |
| тинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба л |
| о одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји |
| ије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које |
| ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на сел |
| /p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш с |
| оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је са |
| знаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у к |
| да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао до |
| ли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сва |
| предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име |
| него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, мн |
| , то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због |
| и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива м |
| дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте б |
| еч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ п |
| тегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту и |
| p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је по |
| ерација нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта |
| воје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то д |
| масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пут |
| о је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви |
| изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да с |
| ор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" |
| м, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није г |
| оме где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> < |
| тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крил |
| /p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуш |
| адифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џ |
| ружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљ |
| анџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који по |
| те отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та те |
| вара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мај |
| лави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој |
| ја тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочи |
| Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан ј |
| казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, п |
| бину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуце |
| еста.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад |
| мених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну |
| без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија |
| где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} |
| ће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне |
| се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радиса |
| запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања о |
| је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, ра |
| м, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође п |
| пао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шт |
| речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем му |
| та, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључен |
| моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у |
| е гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конфе |
| даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав |
| а опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решават |
| <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на ком |
| чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други зб |
| .</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као ви |
| ли он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра |
| е се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене с |
| и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинам |
| ете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљ |
| а.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.< |
| родиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кре |
| љка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа |
| је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дош |
| ва, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n |
| нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и |
| дложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свеш |
| и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" |
| зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па |
| дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, а |
| ни личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и т |
| њена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам |
| а рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је д |
| ла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ев |
| Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже гл |
| ако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један н |
| е на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — |
| натих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на |
| ш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то |
| под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а |
| .{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p |
| а то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева п |
| ди још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће пу |
| но смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>То |
| е би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аман |
| <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски. |
| еров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре |
| бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</ |
| :{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја |
| свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да нема |
| а?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> |
| дницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књ |
| он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међути |
| а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад пос |
| е, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома |
| е Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по |
| , која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па |
| у ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуг |
| да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сир |
| ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Ани |
| а саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на су |
| /p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици м |
| ок су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се при |
| м комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудн |
| и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у к |
| а крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је л |
| пет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и |
| леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искр |
| ге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број члано |
| ли лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима де |
| не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одб |
| два дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин |
| воје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је препис |
| рим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поје |
| мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао |
| огло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје сврш |
| преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да |
| ет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли |
| сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љу |
| и немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита |
| био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су с |
| нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели |
| алдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</ |
| рмеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} |
| да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену п |
| а онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне у |
| ртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} |
| А</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених ру |
| ="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том |
| се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео |
| не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легл |
| ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одр |
| араграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онд |
| сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседник |
| ра вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из |
| и скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, |
| Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све ви |
| и моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} |
| пе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то |
| у и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према ма |
| сно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај пр |
| срећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да с |
| плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изн |
| нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мал |
| >Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, |
| а тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одла |
| боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а |
| цну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, о |
| рити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп опр |
| ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не |
| и свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се |
| и пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно |
| својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што |
| у број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да |
| својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата |
| има док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, |
| а је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку водени |
| од младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја се |
| је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетак |
| е но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— |
| пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знат |
| ити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, к |
| <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n |
| ар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо уме |
| то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!< |
| сор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић |
| ваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Ј |
| стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удо |
| /p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мисл |
| .</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p |
| л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и д |
| е недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.< |
| се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пи |
| зната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — |
| о.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном |
| ћи се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јо |
| р.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сва |
| то, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису |
| то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане изда |
| Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца |
| полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и п |
| Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома бог |
| вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осе |
| нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамн |
| ини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па |
| јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна зав |
| — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам о |
| поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на под |
| госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледа |
| је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упит |
| ит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латин |
| не запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други |
| е с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме с |
| елук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно. |
| le> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: |
| и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, |
| и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора д |
| цу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне |
| Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе д |
| вота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче је |
| аду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, |
| ја је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да |
| некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и пр |
| и, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ства |
| — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, по |
| али носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> |
| весели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно |
| мишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се |
| и сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} |
| те ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, |
| да се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули |
| љ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два тр |
| е ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени ве |
| р не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме с |
| налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад |
| ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и |
| ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али т |
| к министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публи |
| анима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишље |
| задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, м |
| Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедиј |
| о врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својег |
| S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. |
| зад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на |
| ине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу |
| буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас мо |
| днако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то криј |
| ли:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Ради |
| — А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> |
| <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... |
| >— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у с |
| у.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола |
| же — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде бери |
| ли ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те |
| ица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мал |
| Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе |
| окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све ш |
| и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а д |
| је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде |
| нерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> д |
| е! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче |
| де и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.< |
| и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево |
| ио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет се |
| ише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе |
| ај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те |
| и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону |
| — Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> < |
| Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — |
| волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хва |
| господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>П |
| љен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То мог |
| рштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</ |
| чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај проз |
| , испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p |
| обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у |
| и су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он |
| Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266 |
| рима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на |
| главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Ср |
| ако за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз ше |
| о обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, до |
| и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствар |
| видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, |
| бира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом |
| бијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> |
| аже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или н |
| ијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер н |
| нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по т |
| но ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде |
| о није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му ре |
| али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете |
| ичке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p |
| <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p> |
| смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка уз |
| се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па с |
| ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ |
| очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што п |
| оће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник |
| чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђа |
| њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђ |
| о чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођош |
| е представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратим |
| музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људи |
| не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све би |
| ј начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у |
| номе проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваш |
| ља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општ |
| има Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно |
| стити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>: |
| еме, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} К |
| остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га ј |
| је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>На |
| прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати |
| епничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато ш |
| и у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером |
| ва своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одс |
| рича, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука с |
| жи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.< |
| тво није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпо |
| ња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удов |
| ош једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара |
| дговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?< |
| ете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <d |
| иде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више д |
| умњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја |
| убазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као |
| а се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телегр |
| ој новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо о |
| родична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</h |
| ког капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапо |
| и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, у |
| држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> < |
| и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и |
| жила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад пр |
| ара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Г |
| мој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као |
| ође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји б |
| о — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И подне |
| а — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стиг |
| учно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад. |
| о бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то купо |
| емо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да з |
| иш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти са |
| ица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили |
| кон мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу |
| ало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, по |
| на баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, |
| /p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам јо |
| ? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет годи |
| оне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и л |
| фских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење о |
| ему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу. |
| ма човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још |
| ажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући |
| ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> |
| опа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо приј |
| тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је |
| о смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у ме |
| ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне |
| >Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпо |
| p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбр |
| и о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће го |
| ву сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанств |
| ога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај с |
| .{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, ро |
| ви, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се каз |
| с је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> < |
| писан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало |
| пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви |
| ше пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори р |
| сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са простра |
| ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и о |
| дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се упра |
| 1"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше |
| но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши на |
| ларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код н |
| ога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, |
| сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу |
| се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати |
| м „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, |
| сећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n |
| ав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ос |
| /head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре |
| било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и на |
| о мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Мило |
| ечи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила м |
| ах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, ут |
| о што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта |
| ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о и |
| тички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедер |
| препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, о |
| у, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману јед |
| арошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута ј |
| ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице м |
| се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изго |
| ло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда |
| ов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође поно |
| спођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одис |
| а, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретне |
| они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као шт |
| за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и б |
| те.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чи |
| или — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но |
| — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врл |
| днем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увуче |
| баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако |
| и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тог |
| које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима предсе |
| мојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удес |
| која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, кој |
| ма и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n=" |
| обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упути |
| уне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но о |
| је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и а |
| ах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а |
| ао нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар реч |
| покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, |
| > <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова |
| е наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жен |
| је испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те н |
| p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет нао |
| носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе истори |
| о да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до саста |
| ије остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што |
| >— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био ј |
| р на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на н |
| ила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варо |
| живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију |
| и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао). |
| чна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш |
| иротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, у |
| кат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, |
| омаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стан |
| ни позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и |
| и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли ча |
| д се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут до |
| ли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетани |
| може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као |
| може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као |
| ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одг |
| ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све |
| p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је ме |
| /p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у дв |
| невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увели |
| ксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> < |
| рнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине јо |
| исанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења д |
| шли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласк |
| попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p |
| а, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај |
| едељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики |
| имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.< |
| >Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то |
| па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо |
| писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико д |
| њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак. |
| тварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дан |
| ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од |
| ушмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво в |
| грам, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру |
| тку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је |
| господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока |
| друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S |
| ослове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје ста |
| пе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређуј |
| посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га мило |
| у — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p> |
| То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: |
| у алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам рад |
| ну другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преоб |
| лужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа |
| двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жа |
| испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке ј |
| ко развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <ti |
| љујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, |
| дино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензиј |
| а је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" |
| позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди |
| рамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли |
| сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето |
| је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви |
| атвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговар |
| е полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам п |
| је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Д |
| у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — |
| пога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног нач |
| и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?< |
| ену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; п |
| тила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев |
| а она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених обра |
| <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дет |
| ила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} И |
| не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш |
| } Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није |
| а Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то ј |
| Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете |
| ренција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је госп |
| Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општин |
| мета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије |
| о, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— |
| лазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нис |
| воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разго |
| израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало |
| редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.< |
| ико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати |
| решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих |
| авати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и с |
| отегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, |
| абоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана саз |
| помен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви с |
| сто мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гла |
| type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p> </div> <div type |
| одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало |
| врши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја |
| нодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, |
| ови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни ч |
| исац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, |
| најдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабо |
| и се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</ |
| нпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место |
| сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити |
| га ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили њ |
| рипекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем р |
| допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи н |
| и кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механ |
| е упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чар |
| у, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је т |
| да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у ва |
| толу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико |
| и је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, |
| ше успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакал |
| И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем |
| кужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и к |
| оћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га он |
| ваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p |
| ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни н |
| е или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како |
| господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> < |
| погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу х |
| .</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава. |
| релепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепниц |
| очи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полете |
| с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кме |
| ривуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама м |
| илног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли в |
| ком попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — |
| аузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и глав |
| о име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадо |
| осао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапу |
| да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може |
| оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — |
| . — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држа |
| ог начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће |
| скрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — |
| <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али |
| родичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђ |
| ву трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме |
| живесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div type="chapter" |
| под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, |
| ет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би |
| грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, |
| у се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар са |
| Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али н |
| онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред по |
| ј је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да |
| н, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну був |
| да? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, не |
| Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита з |
| који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и н |
| о, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био |
| ти из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у ј |
| овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, п |
| моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету риб |
| умени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свем |
| роз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплау |
| ке лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, |
| и био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, |
| ма, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запет |
| } Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, до |
| лом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда |
| у, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још |
| е, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, |
| о.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалил |
| м него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, |
| е, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p> |
| узике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на сре |
| у, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спрем |
| сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, |
| иће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа |
| ојој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке годин |
| а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> |
| породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је д |
| ку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом. |
| тола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта го |
| е, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Бо |
| Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице изме |
| пустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти |
| д врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, |
| а, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много |
| и се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти н |
| војега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, у |
| имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још |
| отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, |
| би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по дру |
| на дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јо |
| > <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени |
| ите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Кр |
| ри му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сиро |
| !{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па |
| тави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — ре |
| удале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав |
| дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, |
| } На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p> |
| ати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџи |
| во и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо |
| мендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, |
| ани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења ц |
| е има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака |
| ter" xml:id="SRP19021_C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешт |
| се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова |
| учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељ |
| разовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право го |
| етвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и н |
| ази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила г |
| ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција |
| а наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши |
| јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај |
| омилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи н |
| /p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми доби |
| шено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разг |
| ања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико |
| и да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћ |
| ац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да оста |
| тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Н |
| id="SRP19021_C22"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је в |
| id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или |
| а, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да при |
| изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, он |
| како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад |
| днако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, |
| — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за они |
| оворио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав пр |
| ке.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинс |
| се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољ |
| Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом тргов |
| , провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она |
| једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ |
| речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој ј |
| јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника род |
| мо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније |
| ум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са је |
| ице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било т |
| ="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на јед |
| глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" |
| ке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожа |
| ју дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механ |
| , који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је т |
| ио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико годин |
| ман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобр |
| ке изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Госпо |
| е и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она |
| акле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама как |
| и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да |
| годно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да н |
| о у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога |
| врши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу |
| реломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као ст |
| , онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео ру |
| .{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Гос |
| којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, ал |
| мро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није |
| вених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а д |
| искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласн |
| о просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скром |
| ете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора д |
| потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек |
| му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа |
| вио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелн |
| .{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег |
| е.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изне |
| е довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики |
| вољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико и |
| аде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидат |
| екан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и |
| </p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о ле |
| и дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по сел |
| од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гле |
| ај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулиј |
| на да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад км |
| твари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провел |
| ра да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он |
| п Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што ј |
| p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад б |
| астави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са |
| овољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати с |
| ви детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила доса |
| рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му ма |
| јој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз за |
| х, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се |
| ега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што нек |
| јој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, ан |
| ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би |
| .</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам |
| ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ м |
| н нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се це |
| Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто |
| му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи м |
| ић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали ку |
| ко грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај др |
| ње.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при |
| >— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пи |
| том.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под |
| је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после годин |
| џија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они |
| ста за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса |
| на.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би траја |
| ан, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја |
| према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце. |
| ам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и д |
| роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом |
| десет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, |
| им, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном |
| n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што |
| речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, м |
| сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, |
| лим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тај |
| а је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног |
| лужби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из |
| а ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито г |
| мицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору ј |
| елепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је о |
| ели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div |
| ница „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>До |
| света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико |
| е се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера нећ |
| ођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види г |
| али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Си |
| , са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први м |
| г!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је |
| госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S |
| уботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по ком |
| то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите |
| ете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта |
| ају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, |
| дницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, н |
| Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, пром |
| енима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, |
| барених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутин |
| тојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди. |
| о одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и с |
| p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању кар |
| ити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свас |
| е је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{ |
| во, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката |
| диљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе |
| Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо |
| о капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter |
| уљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог |
| ства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин С |
| вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима и |
| етседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> |
| , молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p |
| /p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је |
| , тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</ |
| јеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те |
| ше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако реко |
| и догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским и |
| дстава поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господ |
| /hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Пр |
| hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> |
| :{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p |
| } Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ет |
| атељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме све |
| а жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ј |
| те и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капе |
| доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признај |
| су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи |
| крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумру |
| си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај м |
| >— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> |
| Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој о |
| ан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори |
| и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кме |
| ежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је |
| као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се |
| удемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носим |
| вила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје предс |
| p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си м |
| начајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођ |
| еда, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загле |
| не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи |
| пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док д |
| .{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као п |
| узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „јед |
| два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми п |
| као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се н |
| е је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова водениц |
| дила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му |
| на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type="cha |
| ји пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовно |
| све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не р |
| д збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једв |
| ликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, |
| дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмет |
| те, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И посл |
| својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очим |
| аживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцелари |
| етује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и |
| Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем п |
| е год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завука |
| дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је упра |
| чи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за кој |
| о — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — |
| а.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ б |
| госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се пр |
| е страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако |
| у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трез |
| а наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чл |
| по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу сва |
| је.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети |
| у својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опе |
| ле стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око прили |
| ла овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у |
| и јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p |
| мислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Догово |
| добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фић |
| ш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, н |
| иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан ј |
| </p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом ч |
| ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — |
| вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је |
| ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни кап |
| е хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива |
| борави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник нек |
| детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца он |
| ња!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нам |
| ркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у пр |
| змаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> < |
| него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пр |
| афани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и |
| зи онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута |
| са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аник |
| " /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ |
| а и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са цело |
| их дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само дв |
| енског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан |
| пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад тре |
| <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаест |
| е.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), |
| вољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p |
| е дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тог |
| тстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити ра |
| ине нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестр |
| , што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Бос |
| м да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланов |
| ад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једн |
| РИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крш |
| но из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног к |
| да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дош |
| ом, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове но |
| кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женск |
| бор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у П |
| ” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против |
| био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столи |
| арену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју |
| ”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође сваст |
| ет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз в |
| ту пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, т |
| .{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме ј |
| ењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао |
| сподина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; уте |
| мислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад |
| га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се |
| да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претс |
| ке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала св |
| им чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> |
| , онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће |
| к да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове ова |
| ковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој дав |
| и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да г |
| ду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, т |
| ио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвише |
| {S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> |
| дох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није |
| ту.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, как |
| це!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку н |
| дуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, |
| ец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и се |
| Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољств |
| вора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснив |
| врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај |
| а Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој с |
| зраде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како |
| — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Н |
| <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док н |
| ато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и |
| а литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у ово |
| и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и |
| која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, за |
| а резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за де |
| ференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита гос |
| је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана н |
| што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафе |
| дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — д |
| дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређ |
| е још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на |
| дију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одма |
| езник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n |
| уштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читав |
| ; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против че |
| ј порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се п |
| учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца о |
| родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико |
| ајковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, сво |
| Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџ |
| запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па так |
| а са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жа |
| рестравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, к |
| одриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпам |
| </p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете гос |
| уну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не см |
| > <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" |
| знесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде |
| одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n= |
| — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p |
| али са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало |
| поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то |
| је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тиш |
| S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} За |
| ет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потпи |
| искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому |
| .</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово д |
| аиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господ |
| ти и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче н |
| ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један ц |
| рак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја |
| е.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако ро |
| вака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S |
| а донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дир |
| ај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> |
| пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра та |
| косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које |
| са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мисл |
| ику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у |
| агару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрат |
| да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их |
| {S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуг |
| >И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изј |
| веде реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од к |
| ће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли |
| >Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што |
| а позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вр |
| екроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па |
| ао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказа |
| куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосо |
| /p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> |
| сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— |
| ћутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p |
| предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најп |
| рћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им сви |
| > <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је отк |
| рхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p |
| сталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и јед |
| одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те д |
| окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је од |
| били једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се |
| су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи воса |
| дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко пи |
| друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња п |
| те.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „ц |
| <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва п |
| рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он |
| .{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах же |
| ним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао |
| а тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи |
| и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако ниј |
| и нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје |
| је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крст |
| и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> |
| а, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико да |
| итријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> |
| ead> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, ка |
| су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газ |
| заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n=" |
| е.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — |
| те.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да |
| и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том зана |
| болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли по |
| ачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут к |
| е.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш је |
| родужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да м |
| а је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi |
| ну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша... |
| ека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док |
| ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="c |
| е интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му од |
| кидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Соб |
| стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div type="cha |
| о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот |
| Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља муз |
| ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали |
| ли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, |
| јом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стеч |
| нову дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p |
| p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Ани |
| је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино де |
| коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ |
| од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општ |
| ју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога за |
| дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дугова |
| у, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма г |
| што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно |
| кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лук |
| — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зи |
| илике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплати |
| директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на усн |
| дборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким |
| ати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</ |
| е кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска саве |
| ења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања |
| о доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може ни |
| ој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да |
| S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је зак |
| ђу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахн |
| страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не |
| и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па да |
| ође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има |
| није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Гос |
| S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционар |
| анио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде н |
| удену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> |
| ваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кик |
| пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва д |
| анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> |
| овека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада |
| ствица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, б |
| већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас |
| Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S |
| А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта |
| ана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари прот |
| једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе |
| те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери” |
| запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио |
| нове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опшир |
| кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћ |
| новним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовим |
| > <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много |
| аборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продан |
| разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до ј |
| едва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Км |
| е да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета |
| дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену с |
| м се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S |
| то искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцк |
| ика, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу |
| ану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише |
| ла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера ве |
| под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</ |
| у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџи |
| та... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери |
| > <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: к |
| <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде |
| општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писа |
| смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и |
| И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb |
| та се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај до |
| p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— |
| — А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора |
| бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти |
| >— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја з |
| ина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћа |
| но рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте |
| ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па д |
| и дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си |
| бунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам |
| ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти ми |
| .</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи не |
| рађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{ |
| " /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат њ |
| није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па |
| дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост и |
| како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључав |
| ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једн |
| ио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се догов |
| ру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о ч |
| >— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво |
| као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се |
| д, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција |
| Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи. |
| } Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гле |
| Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зн |
| у жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле |
| на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт |
| а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме |
| огови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац |
| а шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е |
| .</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра |
| погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, |
| м него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што влас |
| Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} |
| као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања |
| ио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију |
| чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко |
| /p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} М |
| а, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} |
| ком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто |
| ају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники дава |
| он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и км |
| ашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, |
| ао Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовић |
| мет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштв |
| ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом се |
| агласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p |
| о својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила н |
| џије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто гра |
| а.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну. |
| ео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази |
| како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и че |
| ли.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— |
| из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је некол |
| тио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегд |
| моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам |
| а и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана |
| огло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино |
| о би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики те |
| ијатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празн |
| бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> |
| порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако пост |
| чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или б |
| оника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на о |
| е једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова водени |
| Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не |
| ана са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је нек |
| ја их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред мех |
| написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p |
| ар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, |
| текла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гле |
| је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више |
| а то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе |
| ез терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили б |
| кнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је |
| а, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „О |
| идели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих с |
| као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивал |
| мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек дан |
| тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у ру |
| ким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорниц |
| је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа не |
| } Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревет |
| оје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећ |
| као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> |
| о, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, |
| одаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом |
| тим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад |
| ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врат |
| би поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на |
| аде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — у |
| и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p |
| — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се ос |
| из степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div type="chapter" xm |
| ком, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за |
| да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много |
| ичи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само д |
| акнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да |
| ште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почел |
| пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би |
| рошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа ј |
| и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p |
| жних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, изда |
| менима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и |
| го Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> |
| м крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> |
| и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само |
| није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Том |
| вој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти |
| ије на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале |
| ава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, по |
| ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштв |
| потекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова г |
| актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да глед |
| општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да |
| дмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Сре |
| /p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали |
| да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје см |
| и Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то |
| необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити |
| чуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на |
| р, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио он |
| ново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја пита |
| жда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој поро |
| ори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери |
| дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — м |
| ања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратк |
| мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста |
| ола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељ |
| ва мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, |
| умена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> |
| умео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу |
| <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринет |
| у на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Не |
| озора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — |
| це називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је пр |
| ла дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао об |
| е прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p |
| n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте т |
| е може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан чове |
| S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђ |
| да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све |
| оже се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегл |
| оји ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Б |
| о децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се са |
| ше да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити ад |
| и те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибоја |
| лаве требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некак |
| и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Мар |
| Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него |
| сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, б |
| скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p |
| страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име |
| , ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на с |
| Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. |
| дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин |
| , а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо так |
| ели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове ку |
| нски?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" / |
| о предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та |
| да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која |
| та.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А о |
| чита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија |
| ио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не пад |
| ?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то |
| учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с |
| новата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој истори |
| више ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто |
| му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно в |
| нате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> |
| му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно |
| знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — |
| ш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени |
| <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри ми |
| буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохо |
| ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда р |
| ! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о т |
| леви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, |
| оживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечн |
| и пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да |
| о и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> |
| рманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да |
| ... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје |
| очитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали |
| жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb |
| ељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљај |
| <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — |
| а још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље и |
| муца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некршт |
| госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо |
| <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви м |
| ко да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и ч |
| господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општ |
| у знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је |
| ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно |
| ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију д |
| јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, |
| а се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш? |
| рши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па у |
| т, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзак |
| . — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — у |
| ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле |
| е: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми ов |
| ако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пак |
| у насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа |
| сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је т |
| нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже |
| аква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И ка |
| су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није |
| еде мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога |
| задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква чет |
| уги него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испу |
| на није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је |
| ој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се н |
| ма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отпла |
| могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех н |
| лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исп |
| овести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти |
| ин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би и |
| ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p |
| да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја |
| ка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску у |
| вори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p |
| био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће с |
| ву главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи со |
| } Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја з |
| епше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> |
| <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је |
| оле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, |
| о да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> < |
| душчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучен |
| пштинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, |
| ли прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, к |
| м и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због |
| остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима. |
| жбе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао |
| врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу |
| ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем ни |
| да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у к |
| оме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</ |
| едан чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и н |
| ељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— |
| , — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље |
| ти дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисципли |
| ло пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко м |
| кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држав |
| речне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! |
| , ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у поз |
| о написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је би |
| ло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је |
| јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете |
| } Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Ст |
| га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање г |
| о пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте ло |
| ије мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, |
| освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, |
| p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.< |
| а да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да с |
| и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p |
| цу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко ка |
| те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о ов |
| еће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi> |
| тва представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана з |
| већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису л |
| Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш |
| очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о |
| сарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шета |
| утру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</ |
| , и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, |
| старства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулиј |
| тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> < |
| казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се у |
| аде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; позн |
| анаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да ис |
| тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази он |
| } План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>З |
| ш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он |
| бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то |
| <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја ча |
| А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вар |
| .</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да |
| </p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за је |
| азликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов |
| он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину п |
| а је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да ј |
| ма казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч |
| машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учит |
| т саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и пис |
| екао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељк |
| имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку |
| ост, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Беог |
| у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дер |
| се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазн |
| ни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт с |
| Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на гл |
| д се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља |
| b n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените |
| роши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим |
| а, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета к |
| меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не ус |
| више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне че |
| да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — с |
| као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— |
| је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p> |
| м муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па |
| > <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома бог |
| ше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, |
| head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики приј |
| пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те |
| њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и преста |
| м неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Да |
| атрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега то |
| /p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, |
| > <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може би |
| </p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљн |
| в и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи пит |
| ницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родит |
| живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мисли |
| скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и |
| г додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам |
| понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекош |
| испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И |
| шњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и |
| ла, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би |
| ећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не з |
| есте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумру |
| и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз |
| вира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час |
| ије у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онд |
| у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, |
| као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а |
| лима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:< |
| их бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо |
| у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> |
| ешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих |
| оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако |
| укну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед |
| едан путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници ко |
| ом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у це |
| е ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није но |
| о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ сам |
| м тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја до |
| е слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилериј |
| м.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељ |
| но постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и не |
| ру, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је св |
| p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га |
| диста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о про |
| дмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се ч |
| вко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па |
| таџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фонд |
| ти љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, с |
| а потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, сврш |
| е онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу с |
| не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, |
| рете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се |
| Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта гово |
| из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојно |
| неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме |
| п, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би |
| опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, |
| га ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Паун |
| штак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузима |
| е он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-ш |
| рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро изра |
| враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики п |
| је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија |
| p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми мо |
| централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и н |
| омогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату. |
| истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене |
| рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> < |
| живела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} |
| .</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p> |
| чио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— |
| им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме |
| код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле оч |
| ли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а |
| доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p> |
| волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да ј |
| то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи д |
| А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је |
| дног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти |
| инско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагу |
| уљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p |
| е љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте |
| и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти п |
| Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „ |
| , ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ |
| кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — дом |
| д погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и т |
| ли се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад |
| , у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за |
| ње.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, д |
| лим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дет |
| њака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе |
| јој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} |
| на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако ис |
| га има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш кол |
| Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, та |
| ђа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било |
| , кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила |
| <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани |
| :{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се проб |
| ену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</ |
| ану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збун |
| ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што |
| је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам |
| а би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрол |
| !</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није п |
| ко, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недо |
| /p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од пор |
| ого што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему |
| но немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и м |
| ш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, |
| и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћ |
| и до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан поп |
| длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јевре |
| вари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих помен |
| че — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац с |
| ла Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и о |
| Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази |
| је и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни зако |
| азивају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претур |
| да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А |
| ио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били уп |
| тинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто на |
| а ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација гр |
| ди једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и с |
| среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш |
| та — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онд |
| <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, по |
| поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате |
| како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек |
| да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према с |
| на Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> |
| во, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет не |
| p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> < |
| дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче кап |
| ече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена |
| двокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да |
| какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би |
| Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут доша |
| је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева |
| да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.< |
| p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и леп |
| час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу л |
| седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поје |
| ње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — |
| побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрс |
| ијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но м |
| а онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се о |
| це господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не дос |
| врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, |
| и се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изг |
| причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу б |
| в, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здра |
| их значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си б |
| нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као треса |
| нате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли св |
| ти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ћ |
| баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да про |
| Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигл |
| е сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у пат |
| знео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</ |
| а црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје |
| заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе ч |
| пије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој |
| м брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" |
| , кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам н |
| посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Нед |
| унце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те т |
| ротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате |
| лавине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње |
| кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</ |
| ере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забав |
| ате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди госп |
| /p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека ра |
| извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разгово |
| , знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да |
| <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у с |
| с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу |
| спођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите |
| p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ло |
| еданпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> |
| елук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би |
| ету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике |
| љским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пер |
| ева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби нек |
| век има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и ста |
| или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви ме |
| аје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с у |
| ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} Т |
| јског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, |
| вима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, н |
| а је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се го |
| /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет |
| И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо |
| Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с |
| Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, кол |
| одаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изго |
| .</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} |
| а нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је |
| одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их пр |
| етио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питај |
| </hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Ми |
| но „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја чов |
| питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешт |
| икује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прођ |
| о као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — |
| <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман |
| , многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је так |
| ерку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од |
| пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам пог |
| је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p |
| тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештат |
| .</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — |
| head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у |
| ељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, сто |
| ро.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; сто |
| се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну |
| ћи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток |
| вде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче |
| аље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— |
| p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојно |
| амо жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одв |
| и у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се о |
| о и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика |
| р.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи |
| ере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:< |
| /p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нис |
| S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним |
| нух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватов |
| адити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ни |
| Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести ра |
| алик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мор |
| вица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то мо |
| Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа |
| о је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свасти |
| и.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима к |
| о ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као |
| чекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто |
| <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога р |
| рука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p> |
| ост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити |
| годила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, |
| испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише |
| } На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Сл |
| ошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном |
| он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са |
| або осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мр |
| ошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу |
| у главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу |
| {S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p |
| деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било |
| било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прош |
| /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да прост |
| сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. С |
| ста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" |
| ала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месе |
| публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирај |
| цу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не |
| врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како |
| еститам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пре |
| </p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже же |
| упа у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој с |
| разовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> < |
| ило као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није бил |
| а„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и ма |
| на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и |
| ле, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага |
| p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, |
| то си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомил |
| а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се од |
| ио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још |
| читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, км |
| и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, ка |
| ерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога |
| >— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — ве |
| те преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" / |
| путовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и |
| певши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити |
| ћи, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што и |
| и сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да одне |
| ом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда |
| и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим |
| на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изг |
| бина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати |
| > <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио |
| дати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој |
| сму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се ут |
| Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар |
| х, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем |
| Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и |
| мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе |
| хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се расп |
| вник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека г |
| а њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово |
| тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазни |
| ао мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је |
| n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> |
| енице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наи |
| је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасви |
| иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— |
| шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ног |
| p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина |
| е своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је |
| е то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена о |
| леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на др |
| је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И |
| ш узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у остали |
| та с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и |
| го умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ ист |
| ју, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} |
| 4.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са |
| а да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин |
| шни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— |
| ра, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак д |
| и како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врл |
| глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>Посл |
| ла од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да дон |
| у закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва |
| ле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа о |
| асила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских б |
| амо што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p |
| х кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепез |
| е и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашл |
| .</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то ј |
| госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради уда |
| — Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм цело |
| ас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, |
| ћа удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно |
| дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац |
| излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — до |
| амо на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш леп |
| за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуз |
| ћени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате н |
| ље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лу |
| покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p |
| покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава св |
| е за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да с |
| иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике прет |
| ни у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Злат |
| довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свуч |
| ељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачек |
| ад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се њ |
| иже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица |
| асу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа |
| вију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно |
| жевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета н |
| а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа |
| сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад ви |
| арија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је |
| е попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим |
| ој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је пр |
| а? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ н |
| ма са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам |
| , па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше |
| и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина |
| ат, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p> |
| да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува де |
| а зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у вар |
| је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, иде |
| ње.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже м |
| уго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радит |
| рејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина |
| во дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза |
| } То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а м |
| м речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на |
| скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опе |
| p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више р |
| ко се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> поз |
| ако су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p |
| ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада ниј |
| поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, |
| сару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi |
| ије потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попа |
| д ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано |
| уч кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар |
| ке, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правд |
| збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати ж |
| уде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, |
| да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу |
| нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Ал |
| дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али |
| а, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ак |
| , забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <p |
| на млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се ож |
| њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандри |
| ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да нас |
| да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, |
| вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се |
| {S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога м |
| овица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога |
| "34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p |
| пу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} |
| не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} С |
| неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који |
| е се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи |
| pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно п |
| ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета |
| код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па он |
| малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђ |
| p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до |
| </p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се са |
| што да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја т |
| /p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној манти |
| којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај |
| ања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n=" |
| оје у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господин |
| рију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све зб |
| страним тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даск |
| остраним тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директ |
| остраним тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад бу |
| остраним тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за |
| та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад |
| причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи без |
| да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао |
| муцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време роди |
| која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелеп |
| о.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном р |
| питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео жи |
| ен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> |
| } Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на јед |
| ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете |
| /p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако |
| само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка |
| ресантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Т |
| </p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та |
| </p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће |
| нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопш |
| ачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога |
| ти професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано |
| о оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему |
| очео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, |
| не.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а |
| а пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он у |
| мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у |
| казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће |
| дноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, деси |
| коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад |
| одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо ст |
| ознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количина |
| онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће |
| у, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S |
| господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, |
| који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске |
| запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако |
| као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> |
| сподин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђ |
| ају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво нас |
| у, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марин |
| име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога р |
| добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</ |
| говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> |
| рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окру |
| то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да п |
| одчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри |
| то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика |
| ика, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и го |
| еше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Зл |
| ена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па |
| ога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не мога |
| ље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош в |
| аних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив |
| Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...< |
| е фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто |
| тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, |
| грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} |
| гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут из |
| у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне оч |
| ави се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.< |
| сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} |
| оменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да проду |
| пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, |
| ремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb |
| инути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи М |
| епу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милев |
| ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера ко |
| <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два |
| то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите |
| нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође д |
| кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпо |
| су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани |
| служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, |
| учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да ј |
| претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички |
| а, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст |
| е боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се |
| n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад ид |
| дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То |
| дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не может |
| ивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим |
| дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, |
| ене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега |
| уку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити < |
| три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и ч |
| рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи р |
| ски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како |
| и руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко по |
| клованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурић |
| и да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па д |
| ављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. п |
| и колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а плат |
| уцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би |
| дње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родил |
| <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра в |
| ас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — р |
| /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваљ |
| <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb |
| јашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење н |
| обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, |
| тања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међу |
| и ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се завр |
| а Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то с |
| ти средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртв |
| е отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално пр |
| г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворн |
| вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на |
| ођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је |
| лавно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истер |
| е капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом |
| ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> |
| из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли |
| p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако |
| Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му |
| "234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је |
| карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену? |
| свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је |
| мшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да по |
| е причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} |
| а вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се |
| а поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окр |
| интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шап |
| че.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш |
| свим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора |
| те, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> |
| а мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет |
| у к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> |
| ђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај |
| ња, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо |
| b n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а м |
| ! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ |
| рте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хук |
| ра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту |
| >То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком члан |
| е она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као ш |
| зва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за реш |
| је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола ја |
| господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштв |
| </head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и |
| Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба ос |
| ените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Н |
| Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је о |
| како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од го |
| ли? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-М |
| о прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и |
| нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нор |
| b n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза |
| промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симонов |
| но путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти |
| е поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста п |
| на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је у |
| о мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} |
| учај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита |
| <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> |
| ја.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, |
| била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су с |
| у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, з |
| за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише |
| еједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за с |
| о је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили |
| не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за ч |
| ко је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, |
| вите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу |
| ха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири |
| а те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћ |
| то га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Б |
| гњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем |
| деси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако с |
| к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте |
| лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз |
| (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о |
| „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо |
| овић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од члан |
| /p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и к |
| прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У |
| дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, п |
| head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мр |
| Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин |
| њава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на т |
| Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их |
| ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по во |
| о ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> |
| руго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се в |
| посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.< |
| Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлаг |
| ао бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџиј |
| жи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="11 |
| онце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонц |
| — Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости в |
| сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понов |
| ста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацил |
| амо још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати ви |
| н се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред |
| гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој со |
| продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S |
| знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант |
| га буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из |
| кувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала |
| пут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно |
| а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са |
| на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је јо |
| икад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шна |
| лиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече |
| узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише вра |
| </p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче т |
| , Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p |
| су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да |
| анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше веч |
| осматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају с |
| осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им |
| практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практи |
| о и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” |
| е судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за о |
| ве јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али |
| <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али н |
| ри нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике |
| г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и |
| вар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо напи |
| па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши |
| дин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Госпо |
| и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница. |
| знати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужв |
| м причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је жел |
| ко поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест |
| зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје сл |
| јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп. |
| де сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовоља |
| обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и ра |
| и са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> |
| арха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти |
| > <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каж |
| родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред суд |
| ковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: |
| једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде |
| е може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се м |
| или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали |
| враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој |
| о даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И |
| ват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим |
| руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она н |
| а ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно |
| учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе св |
| му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је |
| н да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p> |
| и се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је посл |
| /p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поу |
| " /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се врати |
| Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд |
| пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати |
| из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, |
| Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Стан |
| у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ в |
| набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре |
| не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено |
| /p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим по |
| очне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је |
| није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>К |
| будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се п |
| сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрест |
| е долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> |
| унду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако ј |
| те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешн |
| е држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долази |
| риш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову с |
| } А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да сврш |
| дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, зна |
| а Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, сл |
| — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? |
| >ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p |
| кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне о |
| ље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са сре |
| у се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговар |
| а једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за ње |
| се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је |
| ио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; |
| се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога ј |
| пет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} По |
| олику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мис |
| ога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb |
| Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо |
| дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено |
| друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет |
| ој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то |
| еченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније поз |
| ог друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола н |
| нски” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак |
| последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није зн |
| „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећ |
| ред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он ре |
| а закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’ |
| Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна |
| упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао |
| аљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава |
| } Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Неде |
| те ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за д |
| Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоно |
| ли се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људ |
| еке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што |
| и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то и |
| те 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити |
| .</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однеси |
| нала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дал |
| човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој |
| у и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</h |
| </p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="2 |
| , па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није |
| >-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на |
| рговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се зв |
| и Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта зна |
| и и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме ди |
| в Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> |
| , па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрада |
| ци мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, коч |
| по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад. |
| о у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе |
| пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека |
| регнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су |
| несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа ко |
| етно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шт |
| рећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и т |
| ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако врагола |
| вар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да |
| ином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле кр |
| едлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Пр |
| а.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> |
| <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не |
| b n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И |
| читељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и са |
| полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> < |
| је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за |
| двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена |
| .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једн |
| ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну |
| у ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 1 |
| ће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин С |
| оји су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне ра |
| авест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети |
| рати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплат |
| екцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку |
| управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решават |
| еко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интри |
| шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога мини |
| ш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташ |
| е у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песни |
| стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете к |
| од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</ |
| почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. |
| ин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве м |
| ити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чека |
| а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у пе |
| , то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу |
| рена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло |
| штва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненад |
| наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако ве |
| и који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> |
| нуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је б |
| — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост |
| и час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудновати |
| дамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао с |
| је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и |
| лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вешт |
| хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за полож |
| у.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим |
| и мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност |
| ико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не из |
| во, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за з |
| е натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је нај |
| ајзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учин |
| ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брин |
| мали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, |
| кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — |
| {S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од |
| јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> |
| а виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придр |
| , док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суд |
| подин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређив |
| ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљ |
| онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не |
| али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и |
| едници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Неде |
| о друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је див |
| ец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ћ |
| привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице др |
| оја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због т |
| усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друш |
| по.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се де |
| постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не по |
| е! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде |
| о уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не б |
| је гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одра |
| у и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Бос |
| , кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему с |
| зива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <p |
| — Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, о |
| гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?< |
| ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове р |
| е било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, |
| госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са |
| положен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак |
| се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p> |
| љао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако са |
| овољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се у |
| цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, п |
| шију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мал |
| тика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је ве |
| чини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајк |
| врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а са |
| затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђен |
| pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек ш |
| ане речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате |
| ли господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа М |
| Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, ш |
| а покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник |
| којако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у прво |
| тиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако |
| подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже |
| знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</ |
| рија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! < |
| ростога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велик |
| те, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— |
| акав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове? |
| зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — од |
| је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се |
| т их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, |
| ле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p |
| од госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p |
| страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конфере |
| виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може |
| музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тач |
| рњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кме |
| им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за п |
| <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема |
| ад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> |
| е испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачи |
| /p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аник |
| уб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, |
| чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и |
| /p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео |
| положише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да |
| , видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју |
| ити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под |
| напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па |
| оју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле |
| , кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет в |
| ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате к |
| реси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварк |
| се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те с |
| остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четв |
| равда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, ос |
| свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} |
| аш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати |
| ете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> < |
| маш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’а |
| Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах засп |
| она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, |
| пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одм |
| а, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново ст |
| нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису п |
| речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са најве |
| е, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анк |
| вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наста |
| раграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} |
| му као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за |
| налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним |
| ем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ј |
| обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="2 |
| </p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га сл |
| узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест |
| и се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилаз |
| са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме |
| ђе крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у |
| пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, |
| амо, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — |
| питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим |
| шен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам б |
| Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од ру |
| да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад |
| ан сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спаз |
| ететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разно |
| е вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на |
| ом још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о осв |
| даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дораста |
| ођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сест |
| особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога |
| отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако |
| пште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док |
| седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора |
| говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море д |
| , опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</ |
| време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није н |
| за и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пусти |
| .</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а |
| узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је л |
| ав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором п |
| е хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолил |
| /p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то |
| о прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам за |
| — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам |
| ори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по |
| — Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајућ |
| авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p |
| и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазил |
| сите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, |
| идиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд |
| облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуств |
| е општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зно |
| /p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво |
| ета да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и оп |
| А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те ниј |
| у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учи |
| у није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој |
| е <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да |
| елу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепн |
| <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, па |
| рбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана до |
| ме што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не и |
| ојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко |
| уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је прежив |
| оп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар с |
| ио понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А т |
| сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај |
| ности учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, н |
| >— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p> |
| : „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође |
| — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p |
| .{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — о |
| то Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама г |
| p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да с |
| дише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у |
| са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето |
| и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим |
| било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не м |
| наест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунај |
| што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек |
| ом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, изв |
| би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми с |
| с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу |
| !</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, |
| p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не мож |
| хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме |
| у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посав |
| е од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — |
| том дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p> |
| мо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници д |
| p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га леч |
| е извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопш |
| <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, к |
| ти се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење |
| погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{ |
| помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор |
| /p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то |
| се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан |
| навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228 |
| ије смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спрем |
| ому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави |
| његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздра |
| ицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву |
| ва.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас с |
| лепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</hea |
| а.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом. |
| ар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека |
| и те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, је |
| утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важ |
| засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” |
| људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора |
| и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са |
| а се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти с |
| јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима |
| у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И |
| ји би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овак |
| н и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, п |
| > <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од т |
| да реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има |
| ут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у нов |
| наво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Бог |
| друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.< |
| лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који ј |
| отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда б |
| к!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине н |
| озорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука и |
| а која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, |
| те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохва |
| стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер |
| удио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и |
| ука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог |
| у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној заве |
| розор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су |
| /p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј |
| на — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана див |
| у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господ |
| ова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а |
| је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим |
| м.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која |
| о тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа |
| међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за в |
| рашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напој |
| <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране по |
| те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, пр |
| ћа</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се з |
| у-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и |
| <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, изн |
| еде на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом з |
| натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету. |
| ећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изуч |
| елу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек она |
| провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако |
| а заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, ка |
| већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике |
| > <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се |
| на, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Не |
| <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а ос |
| " /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од |
| .</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми |
| несем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак |
| нда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти |
| да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као |
| ре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је |
| {S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја го |
| своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени п |
| ма замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не |
| мртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријат |
| наестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чег |
| нанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, |
| м се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p> |
| код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму |
| писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После ду |
| о дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, ко |
| асичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе |
| ма или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас пози |
| излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изне |
| су говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркв |
| ади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу |
| .</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, |
| ам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, мо |
| ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на п |
| и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју |
| се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n= |
| говим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити |
| озора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} |
| еђе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уз |
| озор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са в |
| мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пр |
| ну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n= |
| у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена к |
| акључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп |
| о необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, бр |
| ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега. |
| воласто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево б |
| слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, и |
| међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту |
| Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњ |
| p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђав |
| ловио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцен |
| у и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" /> <div ty |
| оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше ил |
| ији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, |
| о истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је |
| у, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је ж |
| /p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му |
| ђе свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капета |
| о срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима |
| лати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узв |
| мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, шт |
| је му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку |
| глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p |
| одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар т |
| д ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то? |
| танак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану |
| </p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, |
| идите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза |
| И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> |
| пничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако |
| и одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима |
| едан одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и |
| <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису |
| сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати не |
| евино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разбо |
| ући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Н |
| а Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало приб |
| правитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један ма |
| а изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та м |
| ција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме |
| им мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће |
| задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије се |
| гла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај |
| ш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођен |
| ва недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му њ |
| своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> |
| че је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти |
| н, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народ |
| ст да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина т |
| разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање ро |
| и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу |
| "155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком кој |
| нај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио м |
| ше сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате ј |
| .{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад н |
| ећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор ј |
| диш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснам |
| поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им испр |
| во за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> < |
| ћи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти под |
| ин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> |
| ло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? |
| апетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњај |
| мене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. |
| ло на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први |
| када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о |
| дине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да |
| честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који |
| спа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а |
| се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву |
| p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих цр |
| га стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему |
| <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јак |
| сну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, |
| и гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласн |
| не разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете гла |
| д којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канц |
| не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком н |
| је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из |
| поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је |
| Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пу |
| једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, |
| тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче |
| д нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да до |
| едан глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S |
| д у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и д |
| у и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за ку |
| аучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску кој |
| и она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак |
| адне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Г |
| државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину |
| е се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И |
| љу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гроб |
| и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда п |
| ођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам |
| е, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац сво |
| редлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је ко |
| тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су д |
| а најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако бр |
| ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глум |
| е малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвик |
| емена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза ни |
| ица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се |
| .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за је |
| Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па |
| } Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Бо |
| алоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешно |
| ала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је оста |
| све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та к |
| томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, как |
| на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп од |
| другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили |
| су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју |
| илог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, а |
| у Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слуш |
| ног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати стр |
| тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није иш |
| е, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, |
| за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да и |
| приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај пор |
| аку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана |
| Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</ |
| аших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код мо |
| едлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири |
| се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест к |
| о одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p> |
| усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра |
| Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело |
| педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Так |
| асова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познати |
| трене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да б |
| ш месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је пос |
| у идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца |
| е долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се |
| јских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја |
| а ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени заво |
| ала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отиш |
| После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесников |
| мо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) |
| Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога |
| аој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој бр |
| није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био с |
| бу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> |
| ев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</ |
| о би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два |
| пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари |
| еченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз ле |
| ете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изи |
| кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и |
| једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p |
| ја врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло вел |
| е и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — |
| мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже рамен |
| у, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је с |
| ет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не |
| нео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право |
| он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све |
| у саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кр |
| одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџи |
| </p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, ко |
| оја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али |
| ање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у |
| <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор пето |
| <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно от |
| ом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај |
| спођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухв |
| .{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се ис |
| нда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе |
| pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и о |
| сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, нег |
| <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или све |
| науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи |
| ко те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим |
| грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон |
| кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школа |
| ени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— |
| p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви |
| ушица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S |
| да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.< |
| рани општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли |
| лим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека |
| b n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — об |
| па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се пов |
| ликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански по |
| је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="5 |
| ави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година доне |
| под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто |
| о, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — |
| раграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа М |
| да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, |
| жним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока |
| н календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фи |
| оликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон |
| ило припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше јед |
| ајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар |
| роји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него |
| рате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је |
| оче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу |
| мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се п |
| да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени |
| Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, |
| та зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а |
| је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу |
| ете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Ани |
| и за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав |
| миги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико |
| лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да с |
| дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер |
| умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, диго |
| и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Го |
| ке и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каж |
| личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="1 |
| и је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио |
| оре, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу |
| оју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја |
| иде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Марији |
| сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се о |
| еданаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> <div type="ch |
| .</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала и |
| ем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Том |
| 2" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби |
| љ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби |
| е имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад |
| као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште |
| еши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не |
| онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу зам |
| у.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алем |
| наест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је о |
| запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} На |
| ли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас |
| Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег врем |
| , ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у ње |
| широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од м |
| ? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи |
| и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и |
| Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> |
| ! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мал |
| кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише |
| чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> < |
| p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића |
| Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно |
| си).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је |
| след познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што |
| да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рач |
| са ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали |
| и сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасви |
| о, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Бог |
| о би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелни |
| смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу п |
| , он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дет |
| оји је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов |
| и прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у |
| етовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да |
| о да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да |
| , кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за на |
| и и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па глед |
| рупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца |
| вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау |
| је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да |
| још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — |
| Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново |
| ште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај |
| није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се |
| ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> |
| осле дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћ |
| да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво по |
| е размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет |
| </p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће не |
| амент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и п |
| ко одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разум |
| за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече ш |
| Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</ |
| децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је л |
| се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је |
| тва врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успе |
| утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да разми |
| четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и м |
| глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни п |
| ко вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је |
| он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, доду |
| , није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела |
| али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — |
| .</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да |
| јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљ |
| своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</ |
| нова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао |
| страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му погл |
| онским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари |
| питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује дет |
| а је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одго |
| аст покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да |
| — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, т |
| биђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде |
| ио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под п |
| > <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому б |
| леде, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет |
| ле, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, |
| над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту ду |
| стаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли |
| S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по |
| дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити кака |
| и су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накн |
| ажио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „С |
| ирне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан бр |
| p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако |
| неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини |
| му.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта |
| а ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Пр |
| <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тв |
| је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? |
| во за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљат |
| вај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да глед |
| Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици |
| <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам поче |
| полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дет |
| одаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... мо |
| удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта |
| реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околно |
| протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара |
| ретрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори го |
| о да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Реко |
| соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?< |
| а се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема |
| а уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са |
| ко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи |
| .</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а св |
| дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта тре |
| и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољст |
| че по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумил |
| шта то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: |
| обуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво |
| у.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га |
| ног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до |
| кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија но |
| нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> |
| јој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима |
| губио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добит |
| а се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — |
| слите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ј |
| да за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута поми |
| а ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига доб |
| У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb |
| ље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43 |
| и, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја |
| те ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није |
| ам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене |
| јући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању с |
| де.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован инте |
| руга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа јед |
| на и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну |
| уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му леги |
| ђено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта |
| ћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био |
| му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам |
| поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се на |
| на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p> |
| загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се |
| и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћат |
| из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар... |
| ике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одгово |
| овало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов напра |
| д, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да |
| преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да |
| ебало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда |
| узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Го |
| је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</ |
| му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се |
| Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога |
| о најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крман |
| зми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још |
| ођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дот |
| то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни |
| ла и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубо |
| штво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе |
| опе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страс |
| е чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, н |
| самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, |
| се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио с |
| а посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, |
| забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мо |
| ар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. |
| праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одгов |
| жа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кр |
| ебало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате ш |
| а да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> < |
| е очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја |
| руги да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> |
| опако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се км |
| дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— |
| ко пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исме |
| актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> |
| ља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износ |
| је јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празно |
| шао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> |
| исциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> < |
| на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, гос |
| ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Рос |
| опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на |
| ја на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Т |
| е или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> |
| а читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година |
| као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која |
| како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга ст |
| ош о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најза |
| е су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана |
| аке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога к |
| та, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу госп |
| ли девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изне |
| м, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирм |
| ти, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хт |
| а одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не |
| удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, п |
| рдист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или мате |
| ија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубрег |
| е врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично п |
| то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања |
| дине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на |
| чајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е |
| и!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p> |
| Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа |
| Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан |
| ра кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да с |
| очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појав |
| двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, |
| релистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!< |
| жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чек |
| бична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну пове |
| сим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да |
| } Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да |
| шли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Т |
| кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и |
| о.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица о |
| рију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се нап |
| говом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пан |
| потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду |
| огрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени р |
| у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се |
| гом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар |
| огом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће наро |
| о је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Д |
| о, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пре |
| од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који |
| аза на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну |
| доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да м |
| јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, кад |
| је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је глас |
| у допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало п |
| а кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а |
| ч и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем |
| еле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степе |
| бразима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p |
| по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те |
| о вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сес |
| .{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— |
| оба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила |
| имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бр |
| олико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћ |
| игоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше |
| <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесе |
| лем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву |
| слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе шт |
| када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво о |
| но у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јут |
| уме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре г |
| чала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како |
| и и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ осл |
| а по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе |
| </p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под |
| шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, |
| них телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га п |
| ени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек д |
| Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поузд |
| кратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислони |
| а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. прет |
| елника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и за |
| н неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја тел |
| руштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, и |
| чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кал |
| девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ |
| едно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих |
| ду девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> |
| поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете у |
| ао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и |
| на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико б |
| "273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала уме |
| кање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад з |
| ече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе с |
| n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је |
| подину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она |
| о време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није в |
| како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су |
| ла о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на |
| те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је |
| о о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} В |
| уменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љ |
| лима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на ос |
| пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред њег |
| p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне |
| 178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћ |
| се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лест |
| у.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што |
| дили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се в |
| и на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> |
| у и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те к |
| нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у |
| није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p |
| ежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе дон |
| воје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећ |
| <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би о |
| аво на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно дока |
| пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је |
| већом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовно |
| едвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново |
| редлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, |
| ли не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди деч |
| н”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мај |
| љиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</ |
| води морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публи |
| е, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </ |
| нице свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Дана |
| годну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на |
| ба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Мл |
| оба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају нико |
| те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је св |
| <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао |
| а то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p |
| лике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскор |
| ну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места |
| говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Мари |
| ше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”. |
| друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би |
| родног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од члано |
| као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже |
| ка их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија с |
| ла ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу |
| и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и |
| на шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у служ |
| лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже |
| е окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на шир |
| еца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> |
| ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дет |
| стељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу б |
| и целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно раз |
| и збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и г |
| а длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то |
| како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека |
| ал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи о |
| ста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један одн |
| — Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајс |
| </p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p |
| ете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи сам |
| му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да осл |
| она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећ |
| о чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме |
| мо тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно |
| плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима велик |
| мо ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба |
| на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на пам |
| оју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да |
| цај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полиц |
| ет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћа |
| анцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај пр |
| нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступ |
| бегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а н |
| је појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ про |
| ила!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки за |
| Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; д |
| — И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Д |
| е не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се |
| интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за иду |
| дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> |
| Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не |
| <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски |
| атеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се го |
| ислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{ |
| у најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Мил |
| ао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па да |
| „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па он |
| која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж у |
| је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи |
| ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кириј |
| нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} |
| то јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици бе |
| муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би б |
| ти да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, |
| pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега |
| очи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не б |
| е, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију |
| оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу ка |
| ам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>М |
| да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бе |
| ни требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> |
| замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели д |
| амо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{ |
| и ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме се |
| дом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра ср |
| ољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на |
| ла се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагеди |
| атко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле < |
| } Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Ми |
| поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручи |
| читељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касин |
| огу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде |
| ра — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суб |
| тим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други |
| вима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богосл |
| </head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога р |
| атандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> |
| е су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје вре |
| тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати д |
| д сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} К |
| је жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је з |
| ођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни |
| ра поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интриг |
| очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и кел |
| шао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни при |
| те у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је |
| зуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио ка |
| не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милев |
| .{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљењ |
| спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога р |
| ност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општин |
| а ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се с |
| им, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> < |
| упана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час |
| али?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— |
| право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, |
| е уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: < |
| га вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, зна |
| и и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест |
| ицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала |
| т и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, з |
| чад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почет |
| ани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! |
| мао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта т |
| шити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће |
| p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> < |
| еље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет П |
| онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капе |
| то?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће |
| <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато |
| природно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди ми |
| Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ |
| ина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити н |
| арице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас |
| ок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељк |
| д црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верно |
| јте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим |
| а не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које |
| би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет |
| д је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међ |
| асвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резо |
| <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S |
| е истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја |
| смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло в |
| p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп |
| те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати |
| чно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— |
| Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, |
| у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата х |
| — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се |
| сте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је |
| т, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има |
| олико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћат |
| поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српск |
| њости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месе |
| аиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеро |
| рестонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога ром |
| као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насме |
| — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам |
| жава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете и |
| а онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или |
| чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да прогов |
| а се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? |
| решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којо |
| т зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буд |
| ћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изг |
| ам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> < |
| своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз п |
| > <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино |
| усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!” |
| е дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно |
| о и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Дру |
| вајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и ви |
| ако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и |
| а неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под о |
| због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам каже |
| <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти п |
| пази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} Н |
| е да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p |
| из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одуш |
| лим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отп |
| воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса |
| Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остат |
| јединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже |
| ем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог вел |
| , као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза |
| су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или |
| у, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" |
| брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружн |
| бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових |
| не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше |
| нила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите ј |
| у јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p> |
| је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општ |
| руга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S |
| раву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је го |
| естричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се |
| p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учин |
| а романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> |
| а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практ |
| нама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</ |
| ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред в |
| Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто н |
| p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ мо |
| кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „ |
| знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Ка |
| дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет. |
| ма своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у |
| лед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па ни |
| без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се |
| и?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећ |
| пођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навик |
| ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p |
| ерса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноо |
| наш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па |
| та жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добр |
| та жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добр |
| тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невољ |
| ад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд |
| нину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прек |
| и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко |
| ипита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има н |
| нпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па |
| лако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут п |
| ао што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте |
| војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а дец |
| вни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове |
| број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде |
| итељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч |
| х правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довоља |
| стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збо |
| мене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се са |
| и не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде до |
| власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број члан |
| лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору поја |
| онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише ч |
| ова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број |
| и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на је |
| ројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари |
| на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор уп |
| н држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да с |
| а изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора з |
| егледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела |
| могласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, |
| Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности |
| ека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на |
| ин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, |
| а и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад |
| ко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписи |
| читељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће б |
| — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно за |
| алеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачки |
| ди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је т |
| се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, ка |
| енела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како |
| шле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасв |
| п, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог |
| лића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, веруј |
| а, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а |
| S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збу |
| збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, |
| голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— Т |
| право...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу брук |
| еде да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио с |
| ика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> < |
| Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно |
| Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушај |
| сиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана п |
| е девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милев |
| ицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се к |
| да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд. |
| е госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је |
| има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на |
| ешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно |
| човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одго |
| еларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшух |
| и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре ти |
| разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путе |
| лугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно уш |
| ове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи с |
| де одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предл |
| оба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осу |
| ечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и |
| е ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да ду |
| опта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{S} 3.2 |
| ено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме к |
| сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, л |
| вољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од гос |
| S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их |
| е, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да ва |
| , да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, |
| много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко |
| ка брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се д |
| ве речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; |
| а.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се на |
| и најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утиш |
| тне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у р |
| ер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{ |
| >Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год |
| поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин упр |
| } Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ |
| већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писа |
| ије имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а |
| е прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Зат |
| савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” |
| арица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мал |
| д врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њих |
| и ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па |
| — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раниј |
| зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ |
| којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p> |
| на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ с |
| вити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не |
| ици одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове моли |
| даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику |
| и.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије |
| </p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је |
| дно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволи |
| оје издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је м |
| носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинск |
| операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који ниј |
| руштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест д |
| штења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да ј |
| , сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо |
| дерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране |
| и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпр |
| в, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, |
| жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудно |
| е, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа |
| >Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског |
| ти од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} |
| <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто |
| <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— |
| оје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А |
| свира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одли |
| и то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p> |
| и:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље сме |
| не Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, |
| с видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се |
| о дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стањ |
| дравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испије |
| мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједн |
| ао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, рум |
| во, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни |
| ? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?< |
| пођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Д |
| но груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали с |
| естре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја п |
| а конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хума |
| вом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, ј |
| на кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окрен |
| о да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:< |
| уне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не |
| ма добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнећ |
| народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> |
| ем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она |
| м може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак |
| а њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да |
| огу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је |
| Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде |
| изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у з |
| ад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} |
| страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече ре |
| ако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слу |
| а као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, |
| же сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђе |
| смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> |
| Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</ |
| да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн ка |
| е нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и т |
| овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови м |
| ве муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогне |
| та поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као |
| оја „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет |
| да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде |
| сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још с |
| амо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ват |
| ва господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за ј |
| како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштен |
| ио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер и |
| зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама о |
| даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се н |
| дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, |
| му, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у |
| бор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била пр |
| несу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загл |
| и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се ок |
| вари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе |
| а столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова с |
| {S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да свој |
| није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобаја |
| нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био |
| д буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој |
| да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — од |
| ок су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу судниц |
| ва само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају: |
| ра!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доц |
| свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се с |
| аћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, та |
| а од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама |
| о питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који |
| к и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од се |
| зати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ м |
| ико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да |
| држао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не об |
| } Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мис |
| у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људ |
| сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога |
| ридружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно |
| ан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га |
| је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, |
| док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="cha |
| чију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то б |
| арешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју |
| аест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад м |
| и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јер |
| пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке. |
| </head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</hea |
| нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да |
| {S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој ми |
| дставу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је |
| ке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истин |
| </hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господ |
| о се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад |
| {S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица |
| зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не може |
| се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, по |
| амо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па |
| ресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи нај |
| , но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за |
| публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка о |
| ло.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога |
| од среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја са |
| се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> |
| о — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим |
| е могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <p |
| викнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим |
| брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем |
| ега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао |
| , — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него |
| >— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зн |
| аки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте |
| је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од |
| осад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да ов |
| родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> |
| мет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јест |
| а — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће |
| Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се |
| мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Бож |
| згледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фи |
| ти пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, |
| сиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова м |
| ника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп |
| > Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња |
| пође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопш |
| — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренут |
| и бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџиј |
| ло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, |
| ор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али |
| > <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор? |
| <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како ук |
| <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само |
| ом...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође н |
| кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет бати |
| од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. |
| ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцк |
| Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вин |
| бјашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе |
| ред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисн |
| уд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да р |
| ме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој |
| можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволск |
| ајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили о |
| онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, |
| n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан п |
| рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ле |
| зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био |
| та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара |
| p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћ |
| р су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, |
| је тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави: |
| дућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону |
| > <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у |
| песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више ц |
| је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јест |
| а . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сис |
| хијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља |
| страшније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола |
| ми се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени пред |
| а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> |
| <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то д |
| н Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb |
| и, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пр |
| а хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искренос |
| ди што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да |
| ицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="c |
| кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче |
| х знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у девето |
| Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> |
| и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> < |
| у или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који |
| ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе |
| нао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени вет |
| аним на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да |
| на, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинам |
| } Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не м |
| а је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што |
| /p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не б |
| а ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња |
| буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставит |
| сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p |
| каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} У |
| Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овак |
| едноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је |
| <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— |
| онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну |
| </p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се приз |
| о доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с детето |
| господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута вр |
| а на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман |
| иосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — и |
| ери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он |
| породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p |
| едан врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из. |
| , не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! |
| лико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него т |
| са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес |
| .{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад зн |
| , имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с |
| вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.< |
| ћете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, |
| , па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи |
| коне исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не |
| тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду при |
| се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам иск |
| м боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу |
| илева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p |
| димо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та |
| кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у |
| епала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада |
| својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени |
| ад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p |
| аве. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} До |
| — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење. |
| <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, |
| ћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочека |
| S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочека |
| , и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад |
| уда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми |
| — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и с |
| чену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се |
| — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> |
| ије ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка. |
| исала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоузда |
| ки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (т |
| Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! |
| те, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да разм |
| то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> < |
| ече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— |
| ико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S |
| и даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од х |
| ључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} |
| вора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава |
| рдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто |
| воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, |
| Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упо |
| запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И |
| и се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> |
| приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Ти |
| мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога. |
| — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је |
| та жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто в |
| ти теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, к |
| ти теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи раст |
| дим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијаш |
| дим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно |
| али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти з |
| ре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога жив |
| то с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад |
| учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ |
| а, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје вр |
| > ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, |
| личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Нед |
| ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка |
| та је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовн |
| та <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је до |
| же упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, |
| ера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију |
| нијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у ра |
| п и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише р |
| а акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да на |
| у право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — н |
| к и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је |
| ављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну |
| pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напи |
| о рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне |
| Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка |
| опа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што |
| одузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он |
| целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да |
| ји исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; |
| ву и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p |
| ојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, о |
| етовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако н |
| два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој |
| акључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прсти |
| твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било |
| мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутр |
| /p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појав |
| нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, |
| итељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је |
| забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — обј |
| или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него |
| а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још ид |
| у једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, друг |
| не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S |
| — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Гос |
| правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек |
| — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претсе |
| давања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ј |
| велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко |
| а Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да с |
| >— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и |
| но! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кр |
| ојим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са |
| и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за |
| у:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— М |
| ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и |
| ледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сро |
| на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само |
| јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опар |
| чна жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из |
| .</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по х |
| о да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па в |
| сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико |
| то допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви |
| куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, |
| ија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} |
| тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим |
| толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога му |
| вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, пра |
| а вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти |
| узе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја з |
| остите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А |
| ао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадн |
| се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Свет |
| Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде б |
| те!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, |
| посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, ко |
| јдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу ка |
| што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, наш |
| татке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога јез |
| ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, т |
| зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308 |
| е, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: |
| ао сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је |
| И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и |
| поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете м |
| ео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите |
| и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до |
| чи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па |
| наче те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно |
| дне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Знач |
| тераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се |
| ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — наст |
| и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад |
| н да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, н |
| Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би траж |
| ва у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — |
| о још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља муз |
| и се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разум |
| анто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, т |
| вол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала |
| воји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се |
| <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="1 |
| м, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на |
| икује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња е |
| ајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им п |
| /p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве. |
| узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна |
| а.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађа |
| — Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S |
| > <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти плати |
| вол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао |
| а, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а ми |
| ји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Кој |
| гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже гла |
| ди се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у нару |
| глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак |
| од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p> |
| брину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу ва |
| ујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог |
| , размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми мо |
| итање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то |
| диш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да |
| нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други по |
| , али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како ле |
| је! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом |
| тање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— |
| дине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранств |
| ол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} |
| — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је |
| могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.< |
| а радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по к |
| е на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — о |
| падија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер бри |
| ини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у гру |
| </foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ |
| ло боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И |
| а, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на дог |
| превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, |
| а учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигеро |
| почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поч |
| епа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је на |
| ати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, |
| остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта ј |
| је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се о |
| као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> |
| на звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре тр |
| иликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде о |
| 50" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао |
| >— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, з |
| ан порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво |
| но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дет |
| Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — пром |
| Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се |
| сподине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вел |
| — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му ба |
| једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа |
| легоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они каж |
| — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре. |
| овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на |
| Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу |
| га па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— |
| могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га |
| малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему |
| већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџиј |
| еробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе |
| напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући |
| е као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџа |
| <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо |
| ао прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе |
| ов муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр |
| ра ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па з |
| како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p |
| да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничк |
| ликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на дру |
| ним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељк |
| , предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као |
| сетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам т |
| е врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страхо |
| рејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, |
| ад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућа |
| ад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те с |
| ад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија |
| а нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелик |
| е она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитат |
| зе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду |
| о меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштирка |
| доје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и вр |
| лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да |
| јој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на д |
| о је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну |
| осао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и ко |
| своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми |
| могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" |
| сне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. |
| .{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелце |
| као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњ |
| ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло |
| (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно |
| ије било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа |
| :{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву |
| отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита по |
| то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад с |
| свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатније |
| више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест |
| има и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност ка |
| оменио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова покл |
| ва врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Рис |
| ом? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p> |
| д очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у |
| нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” |
| о чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да |
| к да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, |
| а је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор |
| иста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао ни |
| мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за |
| црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцират |
| Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господ |
| к, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клуп |
| једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Зн |
| спођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одгов |
| кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу |
| зора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, |
| онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја м |
| де се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће |
| не округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној |
| који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега св |
| есеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога о |
| био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А |
| S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче |
| огло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено |
| а кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Ј |
| и г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је о |
| head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после он |
| „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врат |
| главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове |
| ле општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет |
| е, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, п |
| потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p |
| днога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <p |
| ао стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> |
| сор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче н |
| жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане згла |
| два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шра |
| езу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је |
| поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе |
| n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком к |
| ивао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад |
| кав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав |
| кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се скл |
| да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране др |
| они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима п |
| >Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођ |
| це Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је ле |
| изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје д |
| дин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учите |
| позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за в |
| шак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то |
| е опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се г |
| прича све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капет |
| сти.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по |
| а ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb |
| нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</ |
| т десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођ |
| обе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има вр |
| тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван |
| у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са |
| о дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рође |
| е, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше ј |
| нпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и |
| } Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на |
| и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој бес |
| , уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затанд |
| пе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао. |
| уча изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из |
| едан сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по |
| опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће д |
| 23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат |
| пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау |
| " /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је |
| вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прв |
| е, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао |
| ије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Ал |
| кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канце |
| /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаест |
| , дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се уп |
| а у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по |
| аје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих |
| и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обо |
| и ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја вел |
| у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но чо |
| равности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не |
| , збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако п |
| есности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим р |
| } Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад с |
| .{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и др |
| а једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако |
| > <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — |
| дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се |
| се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје сваст |
| Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-С |
| кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни |
| Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која не |
| поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви |
| ји никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало б |
| нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећ |
| еког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоћ |
| има по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што |
| ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу о |
| колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, |
| > <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> |
| Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Нећ |
| да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеј |
| тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је |
| трча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господи |
| ства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је |
| том месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом слу |
| мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успо |
| ибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом п |
| е остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и |
| другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад |
| го ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фи |
| на дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгле |
| се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се |
| љ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се |
| ћи се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му п |
| к друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Б |
| злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветује |
| упоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и та |
| рква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, ка |
| и, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и |
| својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, |
| е кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав |
| {S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је |
| кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то |
| је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо ду |
| шла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми ка |
| сти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па ре |
| а као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу |
| ра, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића |
| о се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико зад |
| разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и |
| а и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња п |
| олео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то з |
| попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој |
| коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џе |
| е хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту ц |
| е пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.< |
| собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} |
| у доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз два |
| г:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије |
| и до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>На |
| лико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му ј |
| али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја вели |
| н час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нима |
| лева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише з |
| о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тај |
| ашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на |
| епо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко д |
| а за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p> |
| удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" |
| } Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете |
| ратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у |
| ав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да с |
| ра му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, ов |
| к и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и она |
| све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка |
| ор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав гл |
| који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до че |
| , љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а |
| и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене и |
| те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „ |
| исмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли |
| ви само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са с |
| нара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са н |
| нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком |
| и да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју |
| > <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо |
| еликим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{ |
| дан дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да в |
| у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али при |
| по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приме |
| ике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврди |
| , само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници П |
| окојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да ни |
| на... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јаг |
| на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у |
| и цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице |
| .{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје сре |
| о, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{ |
| п у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом в |
| } Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у паме |
| ба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко |
| па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан < |
| жи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, каж |
| зненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбан |
| сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том по |
| и да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну |
| ратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> |
| ј Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све |
| и оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је т |
| могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се и |
| аља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, ч |
| ?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се та |
| ни Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад |
| треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе ч |
| је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси н |
| пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није сре |
| марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — у |
| в општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешн |
| очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно см |
| ру, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речим |
| је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не са |
| легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, |
| зоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримас |
| у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да |
| би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи ру |
| говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то так |
| илази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете |
| одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>М |
| у собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државн |
| те у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљ |
| илици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут уз |
| да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може |
| и на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоц |
| азим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на |
| а се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме |
| <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кр |
| хом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећ |
| их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се в |
| ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити д |
| нако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Бож |
| целаријом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене |
| нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} А |
| Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то н |
| како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господи |
| ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> |
| , плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет |
| S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све до |
| од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из не |
| ао у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се пос |
| нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим д |
| ову тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпушт |
| т у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био |
| о није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опе |
| ли писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гле |
| оме шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Гово |
| била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и |
| о и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати |
| ја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у |
| напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Докто |
| ва оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, у |
| а чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али пр |
| хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често |
| ацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам је |
| о, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде б |
| ажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспект |
| ко би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те ни |
| он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која м |
| о леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био |
| ц, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Марино |
| ко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне д |
| ишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа |
| је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као |
| — Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, |
| шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без гл |
| а се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између |
| кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> |
| е седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Поч |
| ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе |
| , те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме |
| гли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{ |
| ли прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час |
| , те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица д |
| ако би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Ниј |
| из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он п |
| ве тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика н |
| пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа |
| о би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица |
| жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi |
| >Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и љу |
| еданпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом |
| а диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу |
| асвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оства |
| и се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми |
| лико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и не |
| е.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољ |
| p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђи |
| са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази |
| амљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одго |
| >— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је |
| ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се |
| м на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — пок |
| у и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> < |
| чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапу |
| а да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га |
| <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје св |
| роведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед |
| воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, |
| које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и п |
| — Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полици |
| чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћ |
| мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, |
| гант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вин |
| дију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће |
| .</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натр |
| <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела закле |
| :</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде кувари |
| ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали. |
| > <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете |
| — Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под с |
| ив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео р |
| па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински |
| судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео |
| оју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете вод |
| ете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — сам |
| чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по се |
| учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да |
| итање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни |
| >— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од н |
| и он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се |
| литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто |
| а да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе дев |
| љи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубениц |
| васи осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам ми |
| чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд |
| адоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} |
| пео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на |
| могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> |
| е!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се |
| p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— |
| мо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела д |
| и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвока |
| слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у сво |
| је у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буд |
| ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и |
| би кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се |
| ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам |
| а се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и |
| за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја |
| кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а |
| му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима |
| е перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> |
| је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње гла |
| сподин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули |
| црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и к |
| е”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину |
| каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по кој |
| чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев |
| {S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше д |
| се своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз |
| се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу |
| о и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— |
| вђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој г |
| речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</ |
| очасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин С |
| по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недораст |
| , јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Б |
| ет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај км |
| д ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је оном |
| } Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, г |
| ом и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програ |
| е управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско дру |
| да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би он |
| пођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође б |
| 44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, проч |
| овек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку |
| ј.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „С |
| и месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, пок |
| јући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде од |
| само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није н |
| ику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико |
| ликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и ј |
| ни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јао |
| > <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> |
| рање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се |
| неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је так |
| >Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— П |
| се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе |
| /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичк |
| бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разу |
| цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде виш |
| подин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и д |
| р, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са онолик |
| е један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака ве |
| х новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељк |
| ма у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, |
| /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погле |
| да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за и |
| андидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и |
| , да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква |
| о месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и по |
| ио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо |
| :{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми |
| ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> < |
| ане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати |
| њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени. |
| тиви, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како уп |
| да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се д |
| ицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но |
| аоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и |
| рех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао |
| стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Бос |
| олела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно з |
| е мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доц |
| и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велик |
| е, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се т |
| није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако |
| зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да |
| а од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и г |
| а крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је |
| као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне ср |
| и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже |
| ли, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изнена |
| ко дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" / |
| одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорит |
| па.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидо |
| вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, ал |
| , ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А |
| ије ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују |
| отив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви |
| аде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико |
| ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике |
| ико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намер |
| тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска |
| више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже А |
| А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако |
| а, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и на |
| у:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те м |
| ео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то ј |
| ђа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се н |
| о поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између п |
| p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже с |
| читеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по ко |
| лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим бли |
| ељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су |
| пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око |
| у која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, |
| ше се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра приврем |
| изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео |
| челника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} |
| !</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај ни |
| дан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава. |
| м, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслуш |
| реклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А шт |
| — О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов |
| а Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лак |
| нда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јасту |
| че и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на р |
| тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је |
| — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о то |
| знији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако |
| Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски |
| дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то |
| егов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од по |
| словије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је |
| и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима |
| адгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет ди |
| ите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара |
| !</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} |
| је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама у |
| .</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав.. |
| лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки ка |
| часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од позна |
| та више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да |
| рбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен |
| а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, |
| једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно у |
| /p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је |
| p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, |
| p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету н |
| и.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Се |
| вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица |
| ја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред |
| ало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало исп |
| кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зат |
| поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, |
| ве редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> |
| тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам |
| а пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка весело |
| ек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — р |
| апрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај н |
| ко ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља наста |
| {S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би |
| о се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поч |
| о се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> |
| тручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га г |
| греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за |
| азнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кр |
| "54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а с |
| огу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где |
| ?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандарм |
| ије могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ва |
| чну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има пла |
| т.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној |
| 216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаље |
| на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их ису |
| се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осе |
| ка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехри |
| гласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу. |
| .,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, |
| > <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да |
| ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се |
| ка.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни п |
| Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" / |
| о!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љуба |
| са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цик |
| управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера ј |
| јска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако с |
| кад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу! |
| p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је бриж |
| те!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — наст |
| а да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, |
| сецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, е |
| слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али |
| ода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и др |
| је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао |
| као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиро |
| усти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуште |
| помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда шт |
| његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она су |
| ако је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је с |
| е.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да |
| аховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздр |
| омо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> |
| оме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p> |
| госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин |
| и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабиц |
| их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило |
| снову реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али |
| пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види н |
| ту дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и |
| S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па м |
| ићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке |
| Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, |
| шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћа |
| шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, |
| аком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кме |
| во наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленим |
| !</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упут |
| спођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види |
| а, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да п |
| рња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде |
| бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, |
| г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној |
| Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у |
| ни престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не на |
| одаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” п |
| вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} |
| ед очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није |
| путацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопстве |
| инско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто |
| се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из уну |
| шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у |
| излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа |
| ојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду |
| ими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако доб |
| са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад |
| амнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачун |
| око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних не |
| плауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице. |
| и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда зако |
| , канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпан |
| лицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађ |
| мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са |
| ав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако из |
| висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ по |
| нице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на п |
| госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те |
| ва на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају пра |
| би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом |
| ама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога |
| рту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауст |
| иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као |
| оче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Ма |
| па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе |
| најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планов |
| љ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао |
| радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговор |
| ољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као |
| олама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Как |
| наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> |
| гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Б |
| > <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, д |
| тиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p |
| н! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quo |
| ам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, рас |
| <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му |
| а... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна ст |
| м да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, зн |
| ити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику |
| е у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сата |
| колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбо |
| ама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто |
| му се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остат |
| му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му |
| вара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и дан |
| се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су сво |
| S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакл |
| ма, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да ј |
| бухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази д |
| глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</ |
| о репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <p |
| <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте |
| брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је |
| и понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је |
| И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви ос |
| е радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познан |
| е дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усв |
| мене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рек |
| мене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S |
| нција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега |
| скочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао к |
| давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, п |
| дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо н |
| ра изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хт |
| ри понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S |
| изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </di |
| ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања |
| овима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљи |
| љни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они та |
| ели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те |
| S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала пог |
| авом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и |
| {S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене |
| ојом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га |
| p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га |
| ена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, |
| руштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји |
| јем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом |
| амнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред ов |
| ред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „ |
| <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога |
| замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако т |
| ну децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар |
| штава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед |
| сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби |
| 63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови диго |
| > <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми |
| а”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се |
| и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног |
| Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пит |
| у!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће би |
| нице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за споме |
| искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! |
| усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ј |
| нај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи |
| заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици |
| е.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породил |
| теривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза |
| он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се исп |
| ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начи |
| поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже гла |
| а захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, кој |
| рице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана |
| Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуш |
| бави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би |
| оја удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> |
| а га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из пре |
| ану и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад |
| арица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p |
| ате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! |
| не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кућ |
| то, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже |
| > Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожа |
| мо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини |
| ове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књиз |
| е он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, св |
| еоград.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p |
| вље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче мало |
| ,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ст |
| то поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред |
| је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да раз |
| ој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по |
| лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго |
| нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> |
| ).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу |
| а страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо вид |
| а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> < |
| <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="cha |
| рствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој |
| кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој |
| да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели по |
| ју?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— А |
| </p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је и |
| ао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто |
| ко се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наст |
| у вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом |
| подин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно |
| , изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лес |
| разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомил |
| оп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као |
| о такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кр |
| је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам н |
| и глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> |
| Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” г |
| канти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерк |
| ко ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господ |
| ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема |
| ке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју |
| ас заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој сваст |
| љда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да |
| бог чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише с |
| чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви |
| Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удав |
| ња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмет |
| ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми ј |
| штила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандар |
| бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још |
| ији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види в |
| ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потп |
| гло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Ца |
| ео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет иде |
| ула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија |
| ви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет. |
| погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила. |
| >Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства в |
| S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— |
| па-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гле |
| рати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се по |
| тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један |
| омином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не |
| е замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} |
| сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармо |
| деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад |
| кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскоко |
| међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.< |
| ише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали |
| очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да о |
| {S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још ви |
| .</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крс |
| било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, кре |
| дра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, в |
| п дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост |
| — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— |
| на тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то |
| јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате |
| р му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И |
| т што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p |
| предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p |
| то, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је в |
| ји од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе |
| што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила |
| иће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да |
| нутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо |
| довице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Не |
| где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, |
| учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љуб |
| истала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да |
| се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридес |
| нови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" |
| ору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управ |
| p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озби |
| бјаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре на |
| оја са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с |
| м руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако |
| решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе ра |
| атим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p |
| говори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу |
| је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је м |
| ости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче |
| тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи н |
| ео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као |
| Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумиц |
| о.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, < |
| ањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише |
| о уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело сел |
| ећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p> |
| друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену |
| гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се зат |
| цу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице |
| е, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор |
| вим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам |
| овања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утоли |
| се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пу |
| рогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривичн |
| то рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у цело |
| пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, ср |
| а.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилик |
| у госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како |
| дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћат |
| х карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши д |
| а конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем |
| а проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након |
| ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој да |
| његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за |
| а својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник |
| ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим нат |
| а је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда |
| ић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а сад |
| а.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти |
| </p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, госпо |
| /p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш |
| кликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам |
| продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (о |
| шце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети |
| Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то |
| јзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни |
| један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многи |
| ја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати |
| че нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да |
| акву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну |
| памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На њ |
| па Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — |
| и се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да |
| а романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Пис |
| лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави |
| у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постар |
| ато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам сино |
| на места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти н |
| сама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а |
| , али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да ви |
| ега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сач |
| ли механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> < |
| } Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, к |
| аре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S |
| .{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одг |
| мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у |
| ако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепаш |
| седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седн |
| вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како |
| ете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништ |
| е желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, |
| увика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехо |
| поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна ист |
| да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обоји |
| свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повуч |
| дин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је |
| <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље п |
| На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се |
| оспођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођ |
| ати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам н |
| века врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер од |
| ену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Г |
| еним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место ке |
| а не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звон |
| " /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега н |
| љакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, т |
| ота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи го |
| вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је ве |
| , по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, т |
| зненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да ј |
| И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем |
| S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а ов |
| ао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене м |
| н од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренут |
| } Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа |
| ла је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и |
| го ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, з |
| несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која |
| p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је |
| евету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако |
| у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека |
| да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева |
| мо требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за |
| ча.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље |
| ивели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под н |
| ме Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које |
| еда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва |
| , али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и п |
| баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо |
| о голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио глав |
| писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па |
| музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и м |
| ама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазани |
| жбе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” |
| е трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете тако |
| ги свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око ј |
| пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога ж |
| , Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром |
| поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, поче |
| овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на |
| а рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и долик |
| тавши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелни |
| писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, го |
| , она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ст |
| купља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, б |
| је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S |
| ни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столиц |
| теријал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане ск |
| ба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по сто |
| /p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставил |
| ке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом д |
| јавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, из |
| о виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила д |
| на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> < |
| вар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете |
| у сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде |
| чин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за с |
| аква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, |
| тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом |
| а га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана намест |
| ком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену |
| <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p |
| може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете с |
| а много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо |
| меше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општин |
| то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не |
| ете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у ц |
| и.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — та |
| атићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запр |
| кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом |
| а онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из |
| >Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изнена |
| арију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици со |
| о добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном |
| ракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели го |
| зматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <p |
| ена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је б |
| ван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет |
| Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе |
| храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло |
| ле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је о |
| — Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</ |
| о дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продав |
| пија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крм |
| многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. н |
| пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене |
| стоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по до |
| што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писа |
| А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко |
| а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи |
| Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, р |
| а већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да ви |
| ог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А ка |
| е.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и мно |
| дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у д |
| ко попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и за |
| ике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини |
| о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допира |
| Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али |
| а.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, |
| затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочити |
| њу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да |
| ави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала |
| ња, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново о |
| и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врл |
| кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како |
| а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви из |
| > <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је |
| дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или две |
| а мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп |
| ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову |
| осподин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! |
| ала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим при |
| дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења |
| казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — |
| смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</ |
| реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније п |
| да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико кол |
| ли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је чес |
| жио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег час |
| ене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српс |
| свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који о |
| исао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако |
| то има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима з |
| ђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да д |
| не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ци |
| о поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први срп |
| еди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти чо |
| ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу |
| причаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршил |
| се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео на |
| све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао |
| ине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није |
| бави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај |
| е кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p |
| о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерк |
| лили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера |
| ина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушк |
| се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни. |
| ред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равноду |
| з шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о такса |
| е Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Ме |
| а господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S |
| м.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећ |
| и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако |
| тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најз |
| але жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И т |
| раво, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет |
| диш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођ |
| је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позориш |
| партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и |
| кви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и П |
| о, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафиш |
| ио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп |
| е на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети це |
| ћност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Бе |
| епо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној |
| е говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта в |
| терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, |
| Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ |
| о реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, |
| јала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали в |
| ј исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. С |
| нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим од |
| ко је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где |
| <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавањ |
| игне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазух |
| сет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мен |
| за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да |
| а колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> |
| ци скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо о |
| па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба |
| м.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што |
| чког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола |
| асно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да |
| <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да о |
| гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, ко |
| елика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конфер |
| публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарно |
| пет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана |
| у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време сл |
| мају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи |
| еши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, г |
| пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и |
| а.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испре |
| биља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју тру |
| head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, ка |
| нове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дан |
| о: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступ |
| ансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застар |
| есна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ из |
| развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у |
| е узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седм |
| , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Прим |
| г терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се предс |
| гом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико |
| ан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове дух |
| не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло ве |
| ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај п |
| ак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће доша |
| ао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, ал |
| онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме н |
| сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Да |
| д остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам |
| са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и |
| — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега |
| мрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а по |
| а мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам |
| клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав т |
| ћи и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан |
| чански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отис |
| м моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматр |
| жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, н |
| а, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— |
| доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је |
| очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, саст |
| дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама к |
| ви се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> |
| а су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да и |
| <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му |
| ји таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је доб |
| } Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: пов |
| зике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општи |
| , он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш з |
| то силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце |
| учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће |
| дари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Ани |
| , и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде |
| свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милев |
| <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и у |
| b n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене уда |
| .{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом |
| дноси на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи |
| е опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и |
| мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји |
| ико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра чов |
| ије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измес |
| и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамот |
| у се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, |
| а.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и д |
| саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупље |
| , пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић |
| итаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођ |
| Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнак |
| би леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама |
| м што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада |
| у сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити |
| а ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, |
| е пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била по |
| ан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа |
| аде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумр |
| о је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима |
| га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господи |
| четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марам |
| ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О сам |
| а преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник |
| бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако ин |
| он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, прог |
| та где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да н |
| ста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он ч |
| а збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико |
| р управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, з |
| новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје |
| добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, |
| Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Ми |
| {S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи м |
| пишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче о |
| и.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, саж |
| и ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— |
| ена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити |
| ти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим |
| ишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гроб |
| бра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на В |
| камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драј |
| ика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређ |
| } Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а н |
| ла је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, |
| Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме |
| ара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али |
| цама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натп |
| ми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе |
| p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да |
| ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> |
| та, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позв |
| ју! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до |
| ла пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби |
| у док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теш |
| тадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те |
| раду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> < |
| пственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично |
| за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме |
| удућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда |
| трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говор |
| у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ј |
| зи допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем оч |
| иш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p> |
| вих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беш |
| професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахну |
| ја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе о |
| т динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како |
| <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у |
| ју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак п |
| ак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у за |
| сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сам |
| /p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах П |
| тва.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, п |
| , па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo |
| едавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка |
| ма појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хо |
| > <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> < |
| дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто ч |
| на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти |
| прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то прв |
| ју!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп |
| свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта |
| ало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и |
| ај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџи |
| писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израч |
| Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и |
| да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите нај |
| и каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер п |
| ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где г |
| едесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угос |
| один Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p |
| p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он |
| споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног сп |
| /p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети |
| ј соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата |
| сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека |
| му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо з |
| Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста |
| лу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењ |
| и лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, на |
| вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и |
| так, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Пор |
| вар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп к |
| е одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власт |
| своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо једа |
| м из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умр |
| дина толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околнос |
| антовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовиц |
| ба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Б |
| подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање би |
| , а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте о |
| другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико |
| одине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је послед |
| лим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Н |
| гачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш |
| у.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Зво |
| акон мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у ку |
| је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хук |
| и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате м |
| и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. < |
| јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће |
| јући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том т |
| уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз о |
| .</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди |
| n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је |
| ки писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> |
| сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако |
| а се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је к |
| ји ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако умо |
| читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p> |
| у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <p |
| арош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши к |
| поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигн |
| каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут |
| ма; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије |
| а писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим |
| згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да |
| аступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести |
| придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио треза |
| клонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче |
| адознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Т |
| и пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича |
| ше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заје |
| пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода |
| о.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио пе |
| не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, о |
| вори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја исприча |
| ито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни |
| ом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин < |
| ти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Б |
| се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капе |
| кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је |
| 73" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У |
| о погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb |
| , он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита |
| на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад |
| не и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај к |
| знице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.< |
| S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник п |
| е завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела |
| и били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а цел |
| нуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи |
| и писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, |
| а, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да |
| итисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Сим |
| писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом |
| и господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим н |
| а да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извин |
| кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како с |
| еју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да |
| ени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћ |
| Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет с |
| не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да |
| рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита д |
| е да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због т |
| а.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један |
| , било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и |
| мет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, |
| 43, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисм |
| ко ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n=" |
| оке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распо |
| довица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено |
| комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви |
| нао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једног |
| нила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви по |
| губи сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> |
| ље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета |
| е!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били |
| а капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да |
| ке панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а То |
| завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су би |
| о и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као |
| вичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића |
| амови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда з |
| мога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога т |
| pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге раз |
| , добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љу |
| ановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омр |
| изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад с |
| и каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам |
| анина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а греш |
| кон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се ре |
| За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је п |
| у се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље к |
| Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет. |
| де!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити |
| шку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — на |
| .{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневни |
| /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> < |
| етири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, |
| не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p |
| нише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три годи |
| и ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се |
| Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — |
| е већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога ј |
| , што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће |
| по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели |
| шта то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n=" |
| леграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујут |
| ије просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој ба |
| арног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се |
| знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Он |
| није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна ш |
| једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији |
| вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко з |
| и све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што б |
| пштинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто |
| ана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили о |
| у се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хт |
| ..</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чин |
| овори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихо |
| кле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одм |
| ја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или н |
| а почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може |
| ст”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике п |
| у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара |
| се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се |
| вим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријате |
| ави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љуба |
| <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све в |
| /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p> |
| p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашт |
| а поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћ |
| шу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се |
| затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Дру |
| и до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као |
| познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники |
| неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако т |
| „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, кој |
| ет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, |
| њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све о |
| село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу |
| ско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Си |
| хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="cha |
| p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом |
| ава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се |
| <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит чове |
| јући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или |
| е у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећа |
| апрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде н |
| <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полици |
| ато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана. |
| е, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нит |
| опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једин |
| р те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, |
| ло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога б |
| Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави м |
| шара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недог |
| вагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Б |
| открепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикн |
| р утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ће |
| дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" |
| ти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и заглед |
| дер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> |
| ора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само |
| ку па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари з |
| /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе |
| свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не веруј |
| емо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сест |
| онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, |
| у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало ст |
| </p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре гос |
| ам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан чове |
| вога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њем |
| о, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обича |
| ало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса |
| е те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће |
| оја се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза |
| </p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи |
| и сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, д |
| pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе |
| е келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да |
| у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто |
| усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да |
| шке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они |
| си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвок |
| време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим поко |
| добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а њег |
| ј признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек слу |
| е!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно |
| е је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, |
| је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако кр |
| а подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, к |
| ко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не пр |
| е отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под н |
| овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ |
| овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положа |
| , да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво |
| и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није |
| божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмен |
| мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно |
| ара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та |
| ши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бог |
| нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, |
| вар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио |
| ца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи |
| рница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у г |
| ају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се |
| , по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу с |
| ина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре |
| а гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разни |
| орни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен |
| обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога пр |
| остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у |
| јнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... т |
| у благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је с |
| мет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека |
| идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се са |
| ам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које тре |
| рафима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци по |
| — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скуп |
| , шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, |
| , а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и раз |
| хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— |
| кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашит |
| ш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у д |
| јсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, |
| је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, |
| ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим саку |
| И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељиц |
| о се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чем |
| је.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а |
| мет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на обра |
| p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најп |
| и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се |
| ин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, |
| ве да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од друг |
| ј вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, дес |
| подин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало |
| тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, |
| да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искв |
| или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као ш |
| зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је т |
| >Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак |
| ао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен |
| ви Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слоб |
| ајуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ћ |
| о после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут |
| једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу |
| Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете с |
| уховнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <p |
| ви и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу |
| ио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који ап |
| ану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата |
| а ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адво |
| S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности |
| лаго и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n |
| тог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне |
| лађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свак |
| смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успав |
| акле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа |
| алази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, |
| а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, он |
| попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> |
| го посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закољ |
| или за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из |
| е и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову |
| ити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Кр |
| учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> |
| 5" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} М |
| ну, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много т |
| Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је пре |
| уди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако ва |
| пава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.< |
| што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих |
| обар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо у |
| аручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то м |
| питању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно |
| ако они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком |
| Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> |
| S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио св |
| д речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на |
| е га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уј |
| а чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн д |
| ти аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — |
| ено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и глед |
| ам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен исп |
| ве то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад са |
| ренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакра |
| скога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком |
| не, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да при |
| ле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Ум |
| зноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” |
| х све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисл |
| ре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће оп |
| д на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља |
| но издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из с |
| никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио |
| мо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које др |
| га, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне и |
| се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отм |
| а, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S |
| ad>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је б |
| капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type |
| о јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно ост |
| ељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} К |
| а дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, је |
| ле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, |
| нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам при |
| у да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и тр |
| избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје |
| ела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је ј |
| леним јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, |
| дамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаес |
| утим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет к |
| н Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засић |
| лијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну |
| упа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивно |
| би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све б |
| андарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полиц |
| , а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад вод |
| де Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И та |
| ” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ |
| тању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— |
| али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш |
| ђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо |
| аплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — у |
| ахтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недељ |
| да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онд |
| а дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p> |
| ири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седни |
| или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је |
| те! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењ |
| је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрост |
| шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова! |
| варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала гос |
| о на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас па |
| .{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад и |
| сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том |
| и грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стиг |
| S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кро |
| он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде ко |
| нитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су ост |
| сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљи |
| ногаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем |
| > <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли |
| еша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четврт |
| :{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би род |
| ко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом р |
| о је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, |
| рно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друк |
| седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, |
| е помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знањ |
| ав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или повер |
| и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним шко |
| о сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, муш |
| е.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми п |
| подин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику у |
| се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да св |
| даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="2 |
| тавио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сак |
| оже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чис |
| се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Рад |
| собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као шт |
| хори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а |
| о на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Рад |
| та.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже с |
| живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог з |
| ице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си зм |
| је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да |
| у као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи |
| секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како |
| да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жен |
| омилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и ве |
| ти, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пер |
| ком, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господ |
| копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се в |
| у му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци |
| — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце чов |
| ику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим оч |
| ам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> |
| во упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу |
| догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— |
| јам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на приме |
| дао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео |
| се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Б |
| енка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и |
| пада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних ч |
| ада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доб |
| ка.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих |
| ео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запреп |
| {S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопшт |
| ужење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демо |
| укли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капета |
| акона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n= |
| е пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му < |
| спођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има |
| их разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у по |
| /p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакл |
| музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на с |
| р ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново |
| p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена |
| изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео мал |
| мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додад |
| есет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам |
| и поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и један |
| хнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у |
| о ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је к |
| а баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја в |
| ковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани |
| Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, к |
| исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме |
| молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, |
| шој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине мора |
| оме сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љу |
| нув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник |
| p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и |
| а оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео са |
| е г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и гос |
| пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћни |
| обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њ |
| и, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> |
| свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који |
| — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је чет |
| ку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господи |
| нова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опе |
| о је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирн |
| ну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам |
| инара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> < |
| Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она |
| е, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај г |
| ију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је |
| > <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Мариј |
| осиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама |
| кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до двана |
| ем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — |
| > <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљуј |
| а се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао с |
| </p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет бли |
| ана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола |
| авља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће |
| ор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси н |
| сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена |
| нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да с |
| ризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку бесед |
| ким дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони им |
| руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом го |
| о сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако |
| и млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже и |
| и!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Зати |
| о толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</ |
| ам”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полиц |
| његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим в |
| Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и |
| сном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат |
| Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јул |
| ао удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен П |
| о разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} |
| видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви ме |
| да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је м |
| чан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ |
| о није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер гд |
| није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, |
| че се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се |
| начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али |
| су знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохв |
| ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</ |
| твори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тај |
| и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да |
| ба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Бого |
| сак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто ма |
| ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p> |
| <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га |
| здржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете по |
| ше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали |
| оденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хо |
| инили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> |
| n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њ |
| да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетк |
| S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љет |
| о твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако обе |
| задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, |
| нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, |
| оман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под но |
| !</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се у |
| кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешт |
| био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, |
| у реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај ром |
| и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио |
| да наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да |
| лошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад в |
| ма полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву мо |
| иној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и |
| господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управљ |
| ао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање пораст |
| Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре |
| љко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но |
| {S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут ок |
| те би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема кра |
| угачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркус |
| >Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за |
| али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутр |
| затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијски |
| н на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је |
| л, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p |
| и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се |
| „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настав |
| о клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затр |
| ов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конфер |
| позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о са |
| о се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога |
| ост претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, пре |
| еди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и |
| је сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, |
| р.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто |
| о најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим п |
| мех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb |
| едном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само |
| да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова биј |
| баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку |
| оп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп ко |
| сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те |
| нкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвока |
| зове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> |
| празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно прово |
| ашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се г |
| ад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину |
| зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад |
| све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p> |
| ог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим |
| и пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, доб |
| о о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госп |
| здахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити |
| Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам |
| шила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино ј |
| пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си на |
| p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госп |
| баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, |
| ило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога |
| т по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек н |
| ше да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу |
| па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине |
| и начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на |
| о да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло мно |
| написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго оста |
| /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција |
| чи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави и |
| дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а сл |
| у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родите |
| чито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарч |
| и.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у |
| лтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде |
| у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумр |
| о, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на д |
| ја но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу с |
| ош неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња |
| н се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, наб |
| штину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је |
| да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и |
| а госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и о |
| жва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после је |
| овић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих изра |
| p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литр |
| четку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да |
| один <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често |
| е он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша св |
| ковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно |
| лије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p> |
| де у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p |
| то и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и |
| астави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, треба |
| ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једн |
| га вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он |
| Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више |
| е канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и ж |
| штине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крм |
| мила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, |
| </head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она доти |
| о Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића |
| и да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и |
| ” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчиј |
| егледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће уве |
| е списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференци |
| и она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнск |
| ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога. |
| сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо |
| а кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са |
| и затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter |
| му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држа |
| ао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни |
| није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп ниј |
| /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити |
| ткуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко из |
| Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за |
| S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, па |
| ла је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска |
| о што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете ми |
| p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго. |
| дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно пи |
| страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да |
| S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић мога |
| женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи |
| .{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут |
| <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на см |
| било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S |
| ише ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да ув |
| едан сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у |
| пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="13 |
| но седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мо |
| број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и муз |
| живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте |
| лева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изглед |
| сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музи |
| а чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шт |
| иђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи с |
| умаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу прек |
| д врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капи |
| ућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем |
| /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало у |
| пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. |
| <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — п |
| > <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се у |
| он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на |
| овчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима прип |
| ко све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо це |
| се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у |
| порно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар |
| говору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће |
| што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са |
| њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник. |
| S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— А |
| !</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећ |
| мо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из на |
| а.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана |
| музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су прав |
| што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гом |
| ини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми |
| то друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња |
| едуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разл |
| никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех |
| изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="c |
| тају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни п |
| услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па |
| попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад |
| и бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве ч |
| дијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина сла |
| је смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да |
| кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црно |
| и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало м |
| з дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се с |
| ај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер |
| бјаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> |
| н под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p> |
| чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га о |
| но му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља |
| ори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се ос |
| <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је |
| за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку |
| д прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, |
| нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у |
| у је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Мо |
| гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, |
| ла смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p |
| жје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је |
| нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бо |
| лим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз |
| поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p |
| ње тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих о |
| истарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда. |
| <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} У |
| <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки |
| сти, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ст |
| нову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртни |
| псује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те н |
| ић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — |
| велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше |
| ир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима |
| .{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицај |
| Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Как |
| јој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испри |
| ри у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се поја |
| азима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задув |
| ушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати о |
| то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упо |
| у последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није |
| и сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} |
| се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовањ |
| међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, |
| ак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да пр |
| ином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, |
| штво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазв |
| као.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје К |
| то је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један |
| р, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја |
| о се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одваја |
| : „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то неср |
| м моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — |
| једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се |
| , чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића |
| те овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узм |
| прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло |
| гласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.< |
| а обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се за |
| к испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља |
| КО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХА |
| </p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> < |
| о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „к |
| меће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Јед |
| ђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити. |
| само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш л |
| ла у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила о |
| ени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, |
| села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда |
| ешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господи |
| ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— |
| а би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник |
| нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време и |
| плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, госп |
| канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајк |
| мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима |
| о. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са |
| , госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И |
| „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у п |
| хију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагеди |
| ниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било до |
| је чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> |
| ој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Б |
| нај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се |
| све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И са |
| лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим |
| угачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако уса |
| јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, |
| ао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама ш |
| то из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, св |
| четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се д |
| то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога н |
| људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их |
| ком; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нес |
| ио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отвар |
| мљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица |
| де ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на |
| а и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, ле |
| собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb |
| банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек |
| писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан вр |
| па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би |
| > <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, а |
| можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и о |
| извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има |
| него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку к |
| чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговара |
| п Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место |
| оје су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад |
| се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојнико |
| ако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и |
| ова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код |
| една берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи |
| азати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу п |
| на брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је |
| ка га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </ |
| да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да |
| ој 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.< |
| то динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму и |
| одније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате |
| и дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; |
| он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи |
| <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што нос |
| p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био шт |
| и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Неде |
| p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци |
| олим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепел |
| т на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још дв |
| ска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, св |
| умства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин |
| ељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, с |
| тово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваља |
| овори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> < |
| ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, пров |
| и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању |
| , вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара за |
| ече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпит |
| — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам с |
| и причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бун |
| .. моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узви |
| p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави и |
| е? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те |
| е то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p> |
| четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му прав |
| е прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасви |
| мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајал |
| о се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник ми |
| ели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сач |
| бате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него |
| наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је |
| те узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се |
| и им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> |
| и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — |
| за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са служ |
| раф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тро |
| Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и о |
| и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевени |
| би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би п |
| један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није |
| сет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави зап |
| да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљу |
| ви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb |
| оспођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p |
| идети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрет |
| ор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео |
| чиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> |
| менили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При т |
| е, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну раз |
| тим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Не |
| p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога д |
| се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ ма |
| и не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и |
| м писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прош |
| је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачио |
| м одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и |
| емо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели |
| тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није |
| атно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало |
| се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена упра |
| анџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто г |
| <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја |
| теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако н |
| Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, |
| ука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није |
| души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — |
| дносно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и |
| имо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — |
| i>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука з |
| и.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрет |
| .</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разу |
| у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у ис |
| механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема |
| е, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скин |
| и цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако |
| n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и |
| и некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништ |
| би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има |
| је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и т |
| да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила |
| , џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и пови |
| етурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на он |
| н и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је науч |
| осподине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, изражен |
| м удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супр |
| на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије п |
| сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће ре |
| ; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу з |
| на, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да |
| а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p |
| осете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} По |
| могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се леп |
| а казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама |
| толице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} |
| е то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Боси |
| један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, |
| <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у |
| ре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао |
| тно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве бесе |
| они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува де |
| а ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамљ |
| и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је |
| чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вел |
| ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соб |
| столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у |
| тан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су |
| ад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, д |
| чинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним поглед |
| >— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта |
| где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста по |
| е недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине |
| е некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две с |
| кељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио н |
| овао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све шт |
| д?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето к |
| е л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>— |
| сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет ј |
| , ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господ |
| вуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} З |
| афани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји |
| и се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} |
| у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа |
| се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш де |
| пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краст |
| , из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим |
| господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са |
| њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А ш |
| век.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав |
| што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г |
| ином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о име |
| ман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни |
| то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и |
| па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с |
| >Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са п |
| еторице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и |
| правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. |
| ичке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су |
| ући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се ум |
| љада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмр |
| мо, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се пра |
| полита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче в |
| ра.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам х |
| о и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се б |
| та дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Ј |
| ди намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— |
| .</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи ј |
| н.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, |
| ео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и |
| тави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p> |
| а, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почас |
| нутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, |
| може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то |
| ан у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Сре |
| место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је з |
| три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен |
| а тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већин |
| о би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можд |
| е а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све ј |
| родом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра |
| во а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајк |
| </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећ |
| и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључ |
| на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не оста |
| од ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, је |
| одио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се дог |
| мачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много |
| е излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</ |
| , овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, т |
| стаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпље |
| утру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о |
| ћ и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било |
| г да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p |
| <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе пр |
| , као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта с |
| — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу г |
| ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полициј |
| </p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове гд |
| >— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Рист |
| {S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону г |
| вако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је |
| ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па |
| е! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Је |
| нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крњ |
| аше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем К |
| та да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S |
| >— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се |
| у комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће на |
| он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла |
| е уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, мо |
| ца, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, ви |
| ” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, |
| .</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се |
| и било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке д |
| ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p |
| кву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, ве |
| </p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> < |
| , грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопш |
| стрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за на |
| : четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска |
| ш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па |
| рске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” |
| ног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да п |
| n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што |
| а је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још б |
| х закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајањ |
| Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана |
| ђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угриз |
| раг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> |
| е толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти |
| ужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумл |
| уштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је чл |
| p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p> |
| један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да |
| има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни па |
| ајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не |
| беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г |
| {S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ни |
| се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вр |
| Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и че |
| хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, |
| свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Св |
| се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа |
| Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио.. |
| >И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Ра |
| у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена д |
| је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да роб |
| м равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, к |
| једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и |
| видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на усн |
| ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође |
| тнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ј |
| је била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, к |
| ка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је |
| дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад |
| бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са ови |
| поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скрат |
| ти у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрање |
| а, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да |
| упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се са |
| 166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Ел |
| у вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а п |
| а праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим |
| га, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, д |
| ре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му с |
| кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хт |
| едељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је д |
| пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он |
| p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет |
| тар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примако |
| е школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} |
| ="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да д |
| {S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> < |
| евољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигд |
| забавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се нал |
| ирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, моли |
| упила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јо |
| ила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дослов |
| у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купи |
| канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да |
| лка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади па |
| далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једног |
| уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао. |
| па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... |
| лно необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, |
| два се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нем |
| очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет ст |
| гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господ |
| где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје в |
| ишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна |
| рожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка |
| е презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али |
| о, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта т |
| <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. |
| е у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома |
| е би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам |
| других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} |
| и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађај |
| тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више пред |
| а нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по н |
| и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу |
| му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, нај |
| а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак |
| > <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек оби |
| бавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — |
| ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, |
| прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави |
| тари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.< |
| и, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— |
| ично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, |
| забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало по |
| лу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестри |
| да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се |
| управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор |
| изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу то |
| у на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb |
| шње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на сто |
| ретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио |
| затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи |
| о понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под попо |
| већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упу |
| праве на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва |
| и, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кр |
| ше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умирени |
| и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад с |
| ндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне |
| колико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> |
| и поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n |
| , омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да т |
| а, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И км |
| ем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Рис |
| едњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у |
| благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да |
| узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и бр |
| ри у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади д |
| књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Де |
| да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и наст |
| уштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на п |
| латне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у |
| , извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ци |
| саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да |
| а, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове сав |
| онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после с |
| ажи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— |
| ином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би з |
| је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се л |
| ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама меси |
| рате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћ |
| Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> |
| ара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, |
| а моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици п |
| ређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту |
| о то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у |
| на је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи по |
| застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршаво |
| сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чу |
| њући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и го |
| га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све с |
| на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин кршт |
| пет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p |
| онова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са |
| сни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде |
| радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему |
| љесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, так |
| S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђ |
| ка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину |
| ри.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговара |
| ву младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто за |
| осилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли |
| зију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске ша |
| јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, |
| /p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одма |
| случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... |
| м.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо д |
| тиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу |
| д да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа. |
| и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— |
| сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{ |
| путник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто м |
| на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп |
| ли се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, сед |
| ицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је ка |
| ало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише п |
| акле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напиш |
| и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била |
| узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обич |
| чере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Р |
| искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом |
| и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — |
| дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви |
| љковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и пр |
| да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста о |
| а га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прег |
| /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад ј |
| е?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би |
| демоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави ново |
| посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све |
| а ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десе |
| им корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по с |
| — Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детет |
| ра, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога |
| а! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, так |
| а му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправ |
| ма богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој |
| Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер |
| рпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога м |
| аки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије |
| Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, п |
| звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинс |
| е се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и виц |
| едељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи: |
| о у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени |
| нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност з |
| пштина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина к |
| лавом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, |
| ле под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз |
| ново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико |
| у и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он кре |
| о, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, |
| дањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом при |
| е!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владик |
| броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке г |
| ад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S |
| Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, с |
| о и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад |
| аво браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврш |
| ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће |
| кт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши чита |
| има.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p> |
| затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине л |
| , одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Бож |
| претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам ве |
| то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-бла |
| свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира с |
| баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радо |
| ако су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакоја |
| е осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разгово |
| преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као |
| ићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасе |
| е, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје |
| S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин |
| лађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београ |
| о.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, |
| или се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мо |
| ар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену сту |
| „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман по |
| часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам |
| собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> |
| ичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет ка |
| се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S |
| <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, по |
| доје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата от |
| кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па с |
| да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не |
| још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила на |
| а се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љуба |
| х случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те и |
| лит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му |
| Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је веш |
| ћи, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, |
| ју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити сам |
| ности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Д |
| стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту |
| овици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног |
| рата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојн |
| шерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што |
| Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике |
| не се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би |
| полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене |
| је би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом |
| без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе |
| сео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вра |
| им.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте г |
| ш и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући |
| настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мен |
| ам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато |
| На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и вер |
| алећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Лен |
| ута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим |
| пута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шако |
| ута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком |
| а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак |
| >При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал п |
| им — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах |
| аса учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га изба |
| причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко с |
| ”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, овак |
| ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како |
| бијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после о |
| афани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити |
| те мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта ног |
| е било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапу |
| , праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра кр |
| ори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори вра |
| а, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобај |
| е чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А |
| онесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утех |
| ији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господ |
| је му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="8 |
| трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S |
| кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ћ |
| која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за трен |
| ише осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да |
| мају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричи |
| к не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице |
| е ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађ |
| има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих ре |
| ље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти д |
| господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностр |
| свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао н |
| бац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса |
| ад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох л |
| а њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан с |
| Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер |
| атече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се пр |
| уши и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у з |
| срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо ра |
| д сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове ре |
| био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, ал |
| ње”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друш |
| фирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вел |
| покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алем |
| Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основ |
| судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском ка |
| од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Г |
| лужитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чин |
| ичимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, ко |
| ематичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући |
| читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p |
| лне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се заве |
| гајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде |
| а му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном |
| а не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! |
| ика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи |
| стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се за |
| мре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, |
| о у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекн |
| а Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се з |
| оби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S |
| о некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и |
| у џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или |
| hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p |
| то му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто |
| у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и да |
| ц</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је т |
| — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, к |
| годиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Т |
| њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господ |
| Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ују |
| ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога та |
| онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам т |
| n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И |
| ет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према ко |
| ква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви де |
| е управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као |
| м, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине |
| ного из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све дру |
| на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће |
| , стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и |
| ржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уо |
| ије ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођ |
| ише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем |
| о јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би |
| ани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би при |
| срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје гос |
| наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова |
| едно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, |
| љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и |
| бог њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p> |
| е никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи је |
| р, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће |
| ина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на |
| нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича |
| отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека бол |
| е и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход С |
| ћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро |
| и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне |
| л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне п |
| и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је |
| ги.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је |
| ор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим |
| тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме н |
| } Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> |
| шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао из |
| по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да ску |
| н је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првом |
| а!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би д |
| ра Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и д |
| ати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{ |
| че:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за р |
| на.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у то |
| ма, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уоч |
| има кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима то |
| попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој при |
| лдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с лу |
| Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама |
| протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица по |
| је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на прво |
| ло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви прис |
| која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића |
| омшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку |
| ито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих ј |
| ихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено |
| на ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али |
| риге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, |
| а и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома |
| опаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се преда |
| обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан |
| е толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан |
| предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је |
| ребао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци |
| испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Ник |
| леже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој с |
| ампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли |
| изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлик |
| но решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, к |
| мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним |
| ко воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева |
| таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад с |
| то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата |
| о двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, |
| нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, а |
| ело, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Рад |
| сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} |
| обу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према |
| га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, јед |
| Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат |
| ећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем и |
| изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави та |
| се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су |
| вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира ј |
| олетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, ког |
| неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је |
| је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем |
| о материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драг |
| весно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај |
| баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто с |
| овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и |
| жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој |
| те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала све |
| иност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам држ |
| и је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери |
| кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати |
| више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, |
| омоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно с |
| ци не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г |
| је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није |
| ма, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља |
| урни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт |
| Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p |
| , а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је |
| 50 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом |
| рава да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су т |
| рмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па |
| ад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Неде |
| кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из ј |
| оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви |
| наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се |
| у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погд |
| његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Вид |
| а уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио То |
| а Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако разви |
| како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, |
| чију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пран |
| ереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце |
| мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико б |
| између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али в |
| по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... к |
| иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатно |
| е видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размиш |
| д ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а неср |
| зно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, ни |
| пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко |
| игне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја |
| они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете |
| есе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а |
| вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ и |
| кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мр |
| >— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у теб |
| објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је |
| ила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p |
| аменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јес |
| успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! |
| 1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да |
| а више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> пу |
| а плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле ј |
| еко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће |
| ... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме |
| ђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја |
| ло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окре |
| мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и ср |
| осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет свој |
| даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледо |
| народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. н |
| и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив |
| ена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се |
| на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Удар |
| ком су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и јед |
| добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа |
| г одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штр |
| но нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успо |
| јавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпо |
| p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Ка |
| Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Нед |
| После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговор |
| претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу в |
| еде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устаје |
| рати са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера |
| ћ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напосл |
| да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њим |
| Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повеч |
| о врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ |
| позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, на |
| те само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим реч |
| д двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а |
| зао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чет |
| на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељков |
| месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила |
| поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи ј |
| молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око п |
| јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, |
| > <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</ |
| иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава |
| говору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећ |
| одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбач |
| од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> жи |
| ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судниц |
| иљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мал |
| ао што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, |
| де само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се |
| знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и јед |
| дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некак |
| бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао по |
| ази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p |
| азија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се п |
| а госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спом |
| ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти ка |
| и их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као шт |
| некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као д |
| зводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да |
| али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо д |
| ече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао |
| слим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, пр |
| ваничних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу |
| селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто |
| га акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити. |
| </p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта |
| министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник минис |
| даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле |
| ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, |
| мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, |
| а завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за је |
| <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу |
| ште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и н |
| ја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. |
| м, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлози |
| ас освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— И |
| , не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p |
| {S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја |
| је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="chapter" xm |
| саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то д |
| p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу |
| ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да |
| тељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знат |
| ала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљу |
| а се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, |
| г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били н |
| тва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — |
| н Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа |
| ви госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз р |
| Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на пр |
| браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна иде |
| такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пр |
| {S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа в |
| г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то м |
| да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Ј |
| г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави |
| су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја |
| да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту т |
| се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, |
| ли се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву |
| има по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један д |
| шта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете |
| ако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву сед |
| видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни пр |
| рибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} |
| госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да ј |
| врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а |
| дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже |
| ап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</ |
| оја ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима с |
| је по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па бољ |
| да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени |
| </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љ |
| нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, ок |
| будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?< |
| на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — |
| ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је с |
| е:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — |
| p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се суд |
| да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет наг |
| .{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србиј |
| } Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућа |
| лужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио |
| томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равн |
| ти аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер |
| у сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти |
| дан неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> < |
| ко, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише |
| вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.< |
| механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључ |
| шкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува де |
| те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и |
| ећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости |
| на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао ј |
| у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене п |
| а се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Пре |
| рета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбри |
| .{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у |
| м вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави |
| да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <d |
| оп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важ |
| поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</ |
| и усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг гр |
| >И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му ми |
| све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опе |
| п — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише |
| висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кули |
| <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни |
| је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> < |
| се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш д |
| ијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да б |
| чило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, |
| е ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста |
| ла је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестри |
| тави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је |
| страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, |
| да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријате |
| те? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено |
| та поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје и |
| церка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а |
| сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на |
| зе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм |
| закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних |
| 4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу |
| у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламн |
| у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, |
| , постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пре |
| уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која |
| лађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, |
| свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба |
| зове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклони |
| једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у |
| рукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уз |
| те мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да ол |
| ер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом пог |
| амо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут р |
| очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник |
| једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} П |
| рају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра уј |
| е отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је |
| кну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — |
| ов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај а |
| ет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истро |
| е иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио |
| Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пођ |
| воју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општин |
| м пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> |
| та је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцелар |
| писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо збо |
| ? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А ј |
| ко Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог лите |
| ма, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, |
| десио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без мат |
| не браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они па |
| ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, |
| p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би з |
| стаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S |
| ров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше там |
| арте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то по |
| твори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата |
| — Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па и |
| вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сас |
| р из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја |
| ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа |
| е несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и |
| е јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се н |
| м Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обу |
| кој судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најст |
| , и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте |
| рогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно оп |
| дам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — |
| шло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да |
| а себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јер |
| ати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже |
| т га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> |
| до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала |
| итаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „ |
| свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> < |
| а романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова пр |
| ички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из гл |
| S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну вис |
| p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада то |
| су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. |
| А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После |
| као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну ша |
| од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су |
| зио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, к |
| не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје на |
| аки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који ч |
| говорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље |
| b n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће |
| к не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај прак |
| а у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, |
| само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пр |
| , ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ре |
| је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n |
| он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он пр |
| икад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, |
| ђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Т |
| ородици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много бо |
| бока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар |
| име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тума |
| есор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај |
| Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне г |
| таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, гол |
| икне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско ср |
| подо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завука |
| о, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не |
| ега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — од |
| челник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, б |
| S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја п |
| па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протег |
| им то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диж |
| утрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне |
| ела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно зав |
| илу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и вели |
| , те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера |
| су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n= |
| њем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом прили |
| м ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> |
| о ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији |
| епасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, |
| Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен ч |
| одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав |
| одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> |
| , кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до |
| храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочи |
| храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи |
| аво кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, |
| ката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, |
| аучио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колик |
| p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика при |
| S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљиви |
| имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</ |
| свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> |
| узике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Го |
| ријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Ел |
| рихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чу |
| дно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу |
| о адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног |
| доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S |
| а те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у ст |
| гом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене |
| нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти |
| узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је |
| причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману |
| иљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Т |
| мукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим в |
| шлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у ово |
| стога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога |
| га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти в |
| p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S |
| ер, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, |
| , да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а м |
| сподине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> < |
| није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиро |
| Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина |
| рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па уви |
| квеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и станов |
| е на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не |
| "> <head>ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се |
| , иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог |
| рогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препук |
| оје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „прог |
| ” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што ј |
| не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета |
| е изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих млад |
| што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава на |
| она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд бео |
| боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу |
| ературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову |
| p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави к |
| к сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име |
| ј џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих |
| ели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p> |
| зва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом |
| ивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву ме |
| е се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у |
| /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по |
| господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би |
| оји је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би |
| он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари |
| сталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и д |
| отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима |
| ш.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="27 |
| једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мис |
| ђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични зак |
| ори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете |
| чера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен м |
| ван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси |
| Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоц |
| кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али не |
| овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, поп |
| рке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад |
| , ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> |
| и могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се о |
| о?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понављ |
| за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек |
| лом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пеш |
| Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадиј |
| оп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџиј |
| е онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прир |
| наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>Пос |
| о како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, |
| ="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, |
| га Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> |
| се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју |
| на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и |
| ad> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом |
| , Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника |
| изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију ост |
| за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много |
| право такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених |
| иже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајд |
| .{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него н |
| лаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} |
| па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, за |
| да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем |
| вима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и гов |
| о с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треб |
| ead>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики |
| на на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, |
| икује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шап |
| би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богосл |
| има упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанств |
| >Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења мало |
| љују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника |
| дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главн |
| лас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хт |
| . овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} |
| орао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог др |
| у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатанс |
| има собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво |
| а прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Изв |
| ика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на да |
| ог „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па |
| арица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући |
| амо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје м |
| , како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И уп |
| а, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дођ |
| поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које |
| којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој |
| и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангиј |
| ову реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, |
| ј ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, |
| седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвор |
| се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори уп |
| јзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проу |
| тво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на пот |
| а се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> |
| ана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p |
| и се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављен |
| нато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у зад |
| их сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових |
| очела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице |
| атских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав се |
| Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конститу |
| .</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмет |
| да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> |
| у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола. |
| ога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике см |
| ој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, сви |
| али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад |
| и ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смис |
| и, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата |
| зеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час |
| прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које тре |
| капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу пу |
| .</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p |
| м, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb |
| ету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а са |
| ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са је |
| не, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жа |
| ата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову |
| е пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па |
| амо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још |
| ав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа науч |
| и пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара |
| а, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{ |
| јку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прили |
| е публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде упр |
| — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то д |
| н случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невољ |
| колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешк |
| ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше д |
| постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове |
| вору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, ка |
| .</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме |
| > <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што с |
| мет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више пр |
| две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече ку |
| ју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у на |
| се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решава |
| е појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање |
| х потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а з |
| ве трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану |
| ле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем |
| да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним |
| шапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише |
| мо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читат |
| запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да к |
| охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канце |
| да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— П |
| ра запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на |
| на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и п |
| гао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади о |
| гао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n=" |
| из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет о |
| ут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потр |
| о зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеш |
| један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међ |
| и, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учите |
| к, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизиј |
| , могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оста |
| Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих род |
| публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује |
| што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи |
| ује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела |
| ајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да в |
| Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог |
| овара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> < |
| у је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само |
| лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог |
| као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> < |
| и се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме |
| лазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жма |
| акони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из ов |
| — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, го |
| нају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купу |
| <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да |
| а је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене |
| и нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} П |
| кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који |
| ва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... разми |
| писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко |
| позна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”. |
| нако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало |
| .{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења |
| н чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, к |
| .{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се А |
| > <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се ди |
| а, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био |
| узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види |
| шка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила |
| е мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ни |
| отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена вр |
| м обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и са |
| да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка. |
| на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мисле |
| едлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст. |
| иђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, как |
| нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са |
| ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове |
| ско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или глав |
| амо „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дан |
| ичан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, риски |
| ј ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима |
| се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и так |
| ојој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а у |
| пућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштв |
| у сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то |
| ограма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме је |
| о (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетит |
| /p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих |
| о сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господи |
| је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — |
| <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не! |
| не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало |
| нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је |
| кт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар |
| Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не г |
| Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сес |
| уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуш |
| ичио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у живот |
| аљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села |
| н доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању |
| а кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} |
| спуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице |
| у, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Кр |
| ут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељ |
| ђи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се д |
| пу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе |
| лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје тр |
| </p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — |
| а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место |
| асти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским увере |
| .{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила г |
| оме, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мал |
| , дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао |
| ом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што |
| те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у |
| па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га |
| лугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, нав |
| фтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу муз |
| и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да |
| ео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари теле |
| човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске |
| авила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, |
| ује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад с |
| И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би реци |
| заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанск |
| .</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја |
| припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардуј |
| не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чу |
| новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.< |
| ио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.< |
| етске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} |
| >Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има стари |
| могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој м |
| агледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а |
| дело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих |
| чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрна |
| , који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохват |
| ма хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, |
| не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли ово |
| ди.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једн |
| облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац ма |
| т, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Д |
| сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састан |
| >Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило д |
| о и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако н |
| {S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извес |
| ј!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл- |
| е у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="1 |
| ља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај пон |
| {S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникл |
| Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Каф |
| еђу писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канд |
| покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступит |
| туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин |
| } То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi |
| а.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Ш |
| /p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова < |
| ао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет |
| , рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и |
| ађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нар |
| ве речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У |
| ран дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је блен |
| пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега |
| ега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} На |
| де му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу. |
| док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казал |
| шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, |
| нице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну м |
| </p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем |
| упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на |
| будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита пре |
| век нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а н |
| ошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, |
| .</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писа |
| се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже н |
| и се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи |
| велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја< |
| > <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; по |
| м речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> |
| :{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n="184" |
| им се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он б |
| е би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа у |
| на цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ изме |
| сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу |
| био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уве |
| Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, |
| ј паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега. |
| уку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало з |
| АВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Је |
| <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 |
| /p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p |
| те ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар приј |
| не...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, |
| ујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мар |
| : да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који г |
| , она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” |
| ”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој |
| може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста м |
| :{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука зах |
| јину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет ј |
| стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> |
| а сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па |
| а сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би |
| а сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би |
| јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је пос |
| ин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, |
| ати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi> |
| а ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици |
| са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређ |
| а свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из |
| е кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како ни |
| а га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А с |
| арочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за |
| де кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p> |
| челник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, |
| е поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима |
| па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено каже |
| урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>К |
| лза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелн |
| Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством |
| обом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду |
| дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као |
| ћ; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући с |
| о придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да |
| ти да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један |
| музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не |
| допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очек |
| ак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је и |
| ра да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио шт |
| в да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и н |
| ерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек |
| ом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора |
| ао бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, ка |
| а спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, с |
| > <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча |
| ају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како ј |
| и на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко |
| оре да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p> |
| кав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је |
| лно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела д |
| управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је упр |
| о месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човек |
| азао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ћ |
| је, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме д |
| у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковић |
| ислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да |
| ора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да тр |
| т, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види ш |
| оци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло |
| ика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ у |
| о неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопо |
| е у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих |
| н учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на |
| јка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук |
| начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не р |
| угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет св |
| /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је |
| ике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог |
| ржао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила ска |
| самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад |
| ке оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја им |
| а свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима |
| девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ |
| а по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика |
| навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили |
| е, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи с |
| а?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће |
| гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, |
| својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И з |
| ри уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли |
| се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрч |
| није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад с |
| ви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунц |
| ви овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки ње |
| да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати |
| ође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: |
| е па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у м |
| е припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, п |
| са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p> |
| руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умр |
| тране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била |
| очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то ни |
| Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одг |
| ро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин је |
| ете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке |
| 287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И та |
| 285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају |
| /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу |
| /p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се шир |
| да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— |
| сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам |
| сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која ос |
| очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни |
| тским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p |
| ињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопств |
| удирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима |
| председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних |
| што загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и ни |
| акрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако |
| у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> |
| ршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину. |
| најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и пр |
| еси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те |
| и село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето т |
| „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кад |
| к, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице. |
| да још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> < |
| врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан уже |
| још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не ст |
| дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста д |
| овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља |
| се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила |
| стаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то ч |
| <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима |
| музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p |
| о две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као д |
| дстава одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завес |
| >Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у г |
| лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p |
| детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи |
| p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих пр |
| ор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који |
| природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да от |
| Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дет |
| дити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шл |
| измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора ма |
| једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из њег |
| браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни д |
| и пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила |
| пије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да |
| кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој р |
| говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушк |
| што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим |
| о да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и |
| да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и |
| ило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура |
| ба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су т |
| ревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} При |
| није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта т |
| идети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих сн |
| } Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин С |
| на у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и как |
| ђај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак роман |
| логом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би |
| и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да |
| .</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од о |
| е.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га |
| о до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, дру |
| ог кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Дру |
| м, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном |
| <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући д |
| звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету р |
| сподин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пак |
| , али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p |
| ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја |
| учена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, рад |
| а рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је те |
| д Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати кар |
| илеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала с |
| Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили |
| свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и |
| дством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ства |
| ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је |
| та ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да |
| од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплиме |
| <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као г |
| } Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— |
| <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Го |
| и и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори гос |
| /p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала |
| рва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ |
| да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и т |
| око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари. |
| > <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку |
| е потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим в |
| приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је н |
| руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгл |
| едник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљи |
| оворити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така с |
| о какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне |
| оло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља оду |
| ве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кре |
| </p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} |
| не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и |
| — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и меха |
| добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благ |
| властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљ |
| — Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</ |
| челник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, |
| у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би св |
| би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам ле |
| и се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је |
| озор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја |
| можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да г |
| лакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад |
| ед врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључао |
| да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="8 |
| о у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Рист |
| у на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да |
| моћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква |
| викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и с |
| чем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање |
| ко — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може |
| због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен |
| су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било о |
| госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпо |
| изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, |
| некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две сто |
| који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, |
| још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још с |
| о мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> |
| додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди од |
| 4" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, |
| ребало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али |
| а.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} |
| сне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу |
| <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе |
| мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, ка |
| девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе |
| и је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} |
| ра од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ак |
| мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да род |
| о.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једв |
| и, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни к |
| Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави: |
| орацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ |
| овој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
| онио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> < |
| р, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ |
| н, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рач |
| , Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi> |
| рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кме |
| је! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жге |
| о млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после в |
| ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо |
| дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си |
| да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у |
| ем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> роди |
| мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однес |
| ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест |
| ло и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржав |
| пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и |
| n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде по |
| оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S |
| ија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче |
| спут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p |
| одине службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или о |
| ћах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме кома |
| о кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџи |
| кође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их св |
| па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у |
| Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} |
| он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S |
| је Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога |
| као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести |
| а или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би |
| на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до д |
| уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели |
| убав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева сла |
| азна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену |
| реживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над врат |
| по.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да н |
| у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ов |
| лодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два прес |
| е романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потр |
| о сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени |
| наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?< |
| ћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет |
| журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Нед |
| лим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „ |
| ј усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара |
| икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усе |
| , лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у |
| оће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе у |
| р још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства |
| кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и |
| о како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, |
| тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа в |
| знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а о |
| то да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Ил |
| едали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта |
| цује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да дев |
| ра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога з |
| димо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет. |
| ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што уче |
| е ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани |
| е би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима |
| као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одва |
| уге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двор |
| агао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контро |
| > <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа М |
| до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим н |
| Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарс |
| за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и |
| најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} |
| длучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против |
| врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јаст |
| прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седниц |
| лот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло |
| овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Има |
| хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устад |
| са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и |
| зад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, груну |
| не пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер усле |
| реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву |
| к уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, |
| тење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако с |
| ра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбро |
| е у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти |
| сподине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поч |
| судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, заш |
| езван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и с |
| вари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И |
| о су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви |
| да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, неза |
| у јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унут |
| и и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, ш |
| ција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела |
| и да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисл |
| бјашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен |
| ње лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмин |
| или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана о |
| или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” |
| ћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, |
| а сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну |
| > <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу п |
| о био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није б |
| не и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није уме |
| Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад све |
| — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му дав |
| ране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p |
| ар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а св |
| аврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, к |
| уве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је |
| уће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити |
| ди који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — од |
| о представља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригам |
| дно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и преста |
| рада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глум |
| и никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа |
| е знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајт |
| а рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публ |
| да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућност |
| а заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цр |
| примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, |
| хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне |
| а, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} |
| гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му |
| рају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284 |
| } Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупн |
| зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, сам |
| и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</ |
| оси поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је с |
| ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претва |
| ри, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женс |
| ра узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себ |
| ло га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бог |
| Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква с |
| та продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаре |
| се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перино |
| стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогач |
| ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо |
| ућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на усна |
| итају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ тр |
| Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише |
| ну завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма |
| капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, ч |
| ису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слу |
| им, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп |
| е или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она и |
| тво, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb |
| се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствар |
| а, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају б |
| не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Нар |
| у нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полут |
| трана зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови св |
| дала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — |
| сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавш |
| благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички |
| арош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који т |
| рига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе |
| умци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не оста |
| господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и |
| ки друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и кан |
| не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> < |
| а је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је |
| пријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме |
| годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио |
| просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им |
| боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај |
| и ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свир |
| А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у бра |
| аје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив р |
| и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како мож |
| не! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви |
| и — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш |
| <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — м |
| сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те |
| да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празн |
| ајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" / |
| реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се |
| Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Ј |
| био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено ст |
| утнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па до |
| о да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и ж |
| кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све тра |
| е би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео |
| наш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се је |
| иста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се дон |
| а.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућан |
| ни:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђин |
| аскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образим |
| а.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио неш |
| ју, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Нај |
| његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једн |
| их грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до нед |
| по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите |
| је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мар |
| у са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као |
| ли успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрах |
| а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао д |
| — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја |
| што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ |
| раграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="1 |
| ма гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, |
| тати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са прост |
| и прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да |
| таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у зав |
| си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-М |
| <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре |
| причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да |
| главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на ки |
| би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани го |
| ”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо |
| туђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми с |
| вести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како |
| еседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским влас |
| о нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише д |
| дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно |
| , који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој. |
| ах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, как |
| не, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице |
| ви, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пи |
| лаве није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, п |
| де с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само |
| а кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, пи |
| </p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала |
| ехане са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани |
| дишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто |
| комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општин |
| ето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у опш |
| осао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви |
| а велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па н |
| евојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> |
| у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пр |
| е главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</ |
| >Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, |
| ђутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци н |
| ди, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и ду |
| а би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин |
| елепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, |
| оспођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако рад |
| Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља |
| >Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза |
| ћу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна ко |
| е узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он пр |
| проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> |
| нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину |
| а да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она |
| онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, |
| са Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и |
| ни.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет |
| магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте |
| еба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у по |
| Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, |
| прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој пос |
| написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу |
| права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају |
| один Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што ј |
| </p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комича |
| пштини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет к |
| дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што |
| који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учи |
| спорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дет |
| а не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако сла |
| p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је д |
| века, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближње |
| е Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај |
| бјасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић |
| да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас |
| , то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад с |
| обе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са |
| ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе нег |
| ођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпо |
| утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која ј |
| , усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпита |
| а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} До |
| е задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај п |
| и сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врл |
| вар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико |
| љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> ф |
| овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко |
| али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је |
| и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове |
| е деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим п |
| говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такв |
| ље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> |
| кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и зво |
| Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек |
| а је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер т |
| ењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочит |
| окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајк |
| ите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са |
| {S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су |
| о шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p |
| о њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете к |
| ти госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навиц |
| има из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као шт |
| рају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде пра |
| њу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> |
| во! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, в |
| ну.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана |
| ило је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама |
| но... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за в |
| у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да |
| сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта |
| је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен |
| умовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвока |
| војку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само |
| е.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створе |
| рата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која о |
| ло боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Лен |
| није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта к |
| то.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета |
| сам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и |
| p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет ш |
| ајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само |
| ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста м |
| р, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... х |
| ога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви? |
| умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах |
| тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на |
| p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберц |
| мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — |
| Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад ч |
| бав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— З |
| искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па |
| мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико |
| .{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је минист |
| , а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те до |
| оска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа- |
| сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се на |
| не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n= |
| 32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво |
| децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} А |
| мишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи |
| Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ |
| о братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо. |
| ету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, о |
| ло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница |
| А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, ко |
| евљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припа |
| еви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као |
| је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане |
| м обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суф |
| " /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дош |
| агрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми |
| то је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После тр |
| ије имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао за |
| у — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног кварт |
| лука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући умор |
| де могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испу |
| лим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у |
| вдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога рома |
| о да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва |
| амо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи |
| а, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{ |
| вако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећ |
| о позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај |
| у трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, |
| S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, п |
| p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија наста |
| ама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S |
| и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити к |
| вежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштв |
| ћем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред врат |
| е да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p> |
| ама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу |
| бу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплау |
| да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама сл |
| ило дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло |
| крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква |
| ао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попиј |
| аш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је вел |
| его не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: |
| признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврд |
| о бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, ш |
| ове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име |
| смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни |
| пасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз пр |
| та тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, ш |
| — Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти |
| > <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове |
| се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водоп |
| толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно |
| р.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! |
| овце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде зб |
| умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно пов |
| а? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А |
| забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали м |
| и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном н |
| ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде у |
| о се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, |
| ете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слов |
| вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— |
| мо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у ово |
| најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отп |
| друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће |
| вако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније |
| чи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, |
| , да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстра |
| S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете |
| едва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати в |
| пље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то дода |
| ва!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, |
| — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један дина |
| <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја т |
| пим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p> |
| толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас ј |
| имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> < |
| а ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> < |
| т ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ет |
| велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу остан |
| а је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад с |
| своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да |
| а своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви таш |
| опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадо |
| о каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели |
| е сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепст |
| ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже дале |
| > <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек пад |
| е теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпој |
| ме помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене |
| рема теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му |
| аљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, |
| покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} |
| и носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости” |
| за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро |
| дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за с |
| саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, |
| о да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад |
| о наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба |
| Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим |
| браћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и |
| .</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> |
| — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас |
| такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у је |
| у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умеса |
| тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи |
| би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</ |
| да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан |
| село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Пав |
| како не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би |
| ином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест мес |
| дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете.. |
| смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану |
| ва.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, а |
| ре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која |
| боље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — бр |
| етовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саве |
| дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, д |
| , јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p |
| зазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе |
| те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек на |
| а, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској |
| је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зи |
| оме имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> < |
| одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту |
| остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној в |
| би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер |
| оје је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила |
| његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разгово |
| знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музик |
| ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, об |
| сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би д |
| /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге |
| Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је |
| лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у |
| што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и |
| м и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете с |
| све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зва |
| ло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речим |
| а још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, |
| у, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би |
| рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он ј |
| огу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу кр |
| а, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он узди |
| руштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, |
| ог одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова бр |
| о да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p |
| кона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, |
| Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, |
| , а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на г |
| је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учи |
| којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, сво |
| .. како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече |
| остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, от |
| оји су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ниш |
| еснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрде |
| м, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.< |
| ј брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.< |
| ли: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје се |
| ки се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дукат |
| се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш ч |
| о, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот протк |
| деја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се |
| идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке п |
| ри, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</ |
| стије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> |
| у и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, зати |
| гослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па наста |
| Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох! |
| 185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> |
| те!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Кол |
| на...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гле |
| ом велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и |
| јом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола лит |
| >Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га св |
| аву.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а н |
| лаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних в |
| ех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и |
| Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, |
| дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одма |
| p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и п |
| .</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако жел |
| што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене |
| {S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовит |
| има је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час пр |
| Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нал |
| најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране |
| :{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео |
| нтриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у |
| овао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра |
| ани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег |
| , као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко на |
| разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет о |
| head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две |
| н наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и по |
| сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао |
| мејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет |
| дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је и |
| ојавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> |
| о све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дуб |
| дној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме т |
| у не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> слу |
| ј њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском по |
| ао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Ел |
| завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису |
| е ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за дети |
| заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред |
| тина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на |
| и напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећ |
| чинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за |
| о и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динар |
| >:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi |
| доше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он |
| није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да ус |
| конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва |
| јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га |
| није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је п |
| ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било д |
| иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је |
| ођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</ |
| м, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине н |
| дно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно. |
| д ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „ус |
| што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап |
| нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> |
| ајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том дру |
| знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, да |
| луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су |
| огане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удо |
| ље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да ра |
| рошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек на |
| и, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома |
| х и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби зво |
| есе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настат |
| деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахн |
| Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и |
| ило је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново д |
| сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка |
| што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, |
| те мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа |
| ти са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затво |
| до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки |
| сто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ј |
| оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, бе |
| ари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му |
| јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, |
| еља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се |
| столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на |
| одрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му |
| о је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, нар |
| спа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле д |
| утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш |
| ржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потп |
| инити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ |
| <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а ова |
| ама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа |
| се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти ка |
| <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена |
| овек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам прија |
| Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{ |
| ригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S |
| ђу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> |
| већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорга |
| е колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар ни |
| Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже |
| ју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, |
| е већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утиса |
| се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај н |
| осподин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се д |
| > <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али зах |
| скупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капи |
| а рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се др |
| добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па |
| <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула |
| да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, |
| ного би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућ |
| а књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик |
| г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на сво |
| ћи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што |
| оти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Бео |
| Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и оп |
| и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што |
| ема њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним о |
| p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} |
| запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађ |
| вије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно мог |
| сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ј |
| тој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонет |
| ај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И са |
| о — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња ос |
| нца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну! |
| S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређа |
| ало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспа |
| .</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зов |
| те, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад ве |
| ко задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Се |
| а је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако к |
| у лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А |
| <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да |
| де на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим |
| p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n= |
| „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Неде |
| е у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на ста |
| и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разу |
| ="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о но |
| је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија ка |
| изу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S |
| кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усам |
| ињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових бат |
| и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то м |
| дељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех |
| аче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ |
| лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где |
| фа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију |
| на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} |
| а три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајал |
| д она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, д |
| му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто изм |
| лза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све |
| едно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза |
| се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја |
| ве лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашк |
| свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не прич |
| ајсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме бр |
| селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још с |
| љити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на |
| што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мисл |
| ере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="1 |
| дравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје |
| мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим |
| која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога ср |
| љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога бол |
| едседник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на |
| а ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> |
| ше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се |
| азухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, в |
| ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани |
| да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Мил |
| свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати не |
| кла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једн |
| </p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српс |
| часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је б |
| о разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да |
| бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, |
| отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, |
| моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикн |
| Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се |
| — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је |
| т!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао се |
| е, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог дед |
| .{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дош |
| , поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n= |
| узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет |
| у поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се |
| то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи |
| огло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци св |
| ц овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{ |
| о га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели ш |
| томе догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chapter" |
| ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дак |
| враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било |
| ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори њег |
| зе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> де |
| о времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова |
| >Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење теста |
| сподин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број |
| баци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесн |
| знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу |
| како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и |
| ја, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете |
| , својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете с |
| то знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још поб |
| , гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} |
| зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сва |
| се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве |
| и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и |
| те и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који |
| ем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па |
| мино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита |
| икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, |
| иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи |
| и то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, |
| о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у мн |
| имо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} |
| дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осма |
| у онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда п |
| одина своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било |
| вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако |
| ледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте |
| „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је к |
| и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који |
| .</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма. |
| сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку ша |
| бучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао зб |
| у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје |
| ару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи. |
| је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочи |
| и да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски ш |
| ва се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} |
| ени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове н |
| у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и з |
| а је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није |
| алази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у |
| лаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар |
| Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудил |
| ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У |
| квоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста саб |
| д су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде сре |
| тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Е |
| носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја |
| мо код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта |
| ли то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако м |
| ама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> |
| ана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па он |
| дао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани |
| е, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоћ |
| — Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! |
| — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила ко |
| мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ |
| ктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Бо |
| ло. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо ја |
| >— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— |
| одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које н |
| , па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више је |
| а, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пош |
| ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је те |
| лева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прим |
| адан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам за |
| о, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој ј |
| рића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type |
| капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Ме |
| а <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А |
| авном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> до |
| !” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности |
| г и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Л |
| рубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао ок |
| д би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога роман |
| ненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име |
| упљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија |
| олност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му |
| литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интриг |
| дина, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој с |
| ни извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки и |
| а прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје р |
| на те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола ли |
| пођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, |
| екох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казује |
| ко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу |
| и Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним |
| ма, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народни |
| животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би |
| он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио |
| оји сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало мате |
| кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђ |
| да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркв |
| но да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" / |
| а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био ве |
| е, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах |
| то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да |
| оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође |
| од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ |
| толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p |
| ани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управ |
| јслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао |
| е у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, |
| ти у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, д |
| дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу уч |
| ађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична обл |
| и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у кој |
| могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и нар |
| г тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допу |
| p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слу |
| т.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то |
| дину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и У |
| т као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум |
| стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференци |
| ју, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко раз |
| елством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко |
| а и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску ра |
| пут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до зе |
| е наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код |
| е и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам к |
| са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о то |
| лана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и госпо |
| ахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину уп |
| , па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи. |
| питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зеј |
| ћа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> к |
| још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у соб |
| ини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима |
| зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао |
| општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S |
| иликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела би |
| и, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј зве |
| та треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна заруме |
| у збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па |
| џија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћ |
| ањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Кр |
| раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше по |
| ад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих |
| не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је виде |
| једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. |
| >Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситни |
| о.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније догово |
| Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с |
| азваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> < |
| опове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да |
| ши и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи н |
| дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у н |
| ле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у сво |
| ремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва |
| дајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потр |
| једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи |
| каз или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно |
| вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.< |
| цију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише |
| Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође |
| ао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели |
| м.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе д |
| дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој |
| азним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главо |
| у романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води и |
| г млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери |
| ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба |
| потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озл |
| р законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не м |
| оп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и м |
| едеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као т |
| дно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div type="chapt |
| > <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим |
| видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на с |
| ред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, |
| е нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, г |
| до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта ви |
| ти људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се |
| па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћа |
| ко су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, д |
| е се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привре |
| и ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збо |
| а, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у ино |
| падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласн |
| нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у |
| ини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова |
| како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива |
| се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и |
| трашно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добиш |
| оговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не посто |
| сто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући |
| мери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни |
| до да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста |
| човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за ко |
| која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, |
| а што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар по |
| , па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти п |
| време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивањ |
| ао лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ниш |
| спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети с |
| ан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по суд |
| и је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани п |
| о у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се |
| огло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда |
| помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То в |
| д „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина мес |
| пропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не |
| едељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће |
| спа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, дан |
| ешиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили з |
| {S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предвод |
| ица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста ј |
| потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парн |
| дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега п |
| овића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам |
| ране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка |
| ајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Ма |
| , као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије |
| прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ |
| о те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла да |
| да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети |
| замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и о |
| зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искре |
| пштину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л пе |
| очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него |
| вкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње |
| ицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, |
| е из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси |
| то је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до на |
| моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се |
| ко како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> < |
| амо прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Нед |
| одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му обја |
| Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из |
| натих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где |
| .</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео руб |
| о — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлил |
| полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ут |
| вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаков |
| /p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, |
| узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдаш |
| ла.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адр |
| то обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Лен |
| а је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.< |
| пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него у |
| у, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим б |
| до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чува |
| 04" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо о |
| да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога |
| љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p> |
| видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита км |
| :</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S |
| аест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речи |
| да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветуј |
| а, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јо |
| та га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да |
| екох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доб |
| ад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви уб |
| один Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из да |
| им случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, |
| рактикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплач |
| ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигд |
| се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто |
| женио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се меша |
| те мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа М |
| и пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’а |
| ! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па до |
| > <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госп |
| ихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим |
| је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — |
| ити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам |
| елику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> |
| да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И за |
| их ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате д |
| </p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.< |
| сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади но |
| собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата |
| Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Д |
| ијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкох |
| заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни с |
| си ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!< |
| ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на кол |
| </p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. наче |
| .{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда настави |
| p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те т |
| ом: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пеша |
| ао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, с |
| ња.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем |
| спођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, пот |
| ?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и |
| лу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину |
| p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Вер |
| оцепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога |
| !{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, |
| Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји п |
| ам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ств |
| сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, |
| /hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> |
| hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, |
| !</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поч |
| ма није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је |
| према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лих |
| -Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа зн |
| али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то ј |
| о тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ц |
| еднијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвен |
| } Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви |
| господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с |
| свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он |
| амао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да м |
| е ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу ни |
| мо залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока мес |
| у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома преки |
| свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у ру |
| д неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад |
| фи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Ш |
| рајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и г |
| ам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на оч |
| нате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је |
| је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је м |
| може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p> |
| ата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојн |
| у Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо |
| едостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио д |
| угаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам н |
| ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, ал |
| : тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну нам |
| <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као |
| га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу ка |
| а и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држа |
| а девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и пр |
| ц облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знат |
| Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, каз |
| ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="18 |
| цама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта |
| де сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позв |
| о, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити |
| је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, ал |
| тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа |
| ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудим |
| гу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, |
| нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госп |
| оставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле |
| а јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, |
| и, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима прав |
| е, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд |
| је ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу м |
| ом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
| о?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се п |
| ђа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам ад |
| вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега |
| /p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи |
| ла пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им к |
| — Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад |
| у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; |
| аро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти |
| p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, каж |
| ка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и |
| ши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријате |
| а се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет. |
| диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване |
| ати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, |
| ваничним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он та |
| што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то |
| о.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у о |
| кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— |
| обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S |
| ете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме |
| {S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} В |
| p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и н |
| утра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сим |
| >— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> |
| ставити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио |
| донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме |
| ино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Не |
| а бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си каз |
| је написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима не |
| ци Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је во |
| ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узм |
| p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у з |
| био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у ка |
| асни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, |
| у, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну стро |
| > <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па |
| их вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара |
| ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Др |
| имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се |
| уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува |
| ласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богосл |
| >Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</ |
| ан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, прили |
| о Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет коли |
| на мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али ни |
| сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на т |
| а скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — |
| зе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! |
| а ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као |
| <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој с |
| открепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да |
| — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али зна |
| о, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет д |
| <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— |
| разан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по |
| о и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, |
| ...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад |
| руштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{ |
| ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под |
| — То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не ра |
| и? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је ш |
| „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” |
| p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и |
| (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да проба |
| ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва |
| љ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта |
| сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p |
| те ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему ј |
| има, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чу |
| а дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће т |
| , а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уоп |
| не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. пред |
| 0" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са гос |
| нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрас |
| ” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како оз |
| S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега |
| стаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И с |
| ц, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, д |
| рпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Прат |
| х снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од нек |
| ка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Ист |
| које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председни |
| дњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после |
| .{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — |
| уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је мин |
| њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, зна |
| рад.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су |
| к преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> |
| мо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> |
| ц је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то ве |
| дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги т |
| понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, |
| ничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право |
| 1" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} |
| о батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немо |
| личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> < |
| ецу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај |
| ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S |
| пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је |
| но, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми п |
| у ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђа |
| та је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— |
| половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике: |
| астави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а д |
| смехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћ |
| ме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претхо |
| ко шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.< |
| тора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и т |
| оју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жен |
| <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени б |
| господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно |
| и цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим. |
| то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.< |
| морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: |
| ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман |
| мога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све р |
| ту.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у к |
| , то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— |
| се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, |
| ру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.< |
| одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он по |
| /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо |
| S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима. |
| тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здр |
| лад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— |
| — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> |
| <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим |
| мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као на |
| их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} |
| Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ приз |
| а Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци. |
| те — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разу |
| због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађан |
| о, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била |
| из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам |
| а добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по |
| она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја |
| учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купит |
| двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, усл |
| се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они |
| ц</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код |
| ађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно |
| ет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, |
| p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутациј |
| је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О |
| је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута г |
| тан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и ис |
| /p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</ |
| к, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p |
| — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја |
| оме ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим |
| ти, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем |
| нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај нач |
| у!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толик |
| енила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она проме |
| <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако |
| ошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, |
| на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на |
| </p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, |
| оји се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега |
| Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад н |
| се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме ож |
| ишћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често ра |
| те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме п |
| се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се |
| и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница |
| се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.< |
| викну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он |
| а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разве |
| баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вам |
| ам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кме |
| ата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који п |
| ва па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет |
| елим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше др |
| гом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође ј |
| аестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја |
| вакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на |
| амота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разг |
| добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутр |
| i>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</ |
| х речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p |
| му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник |
| ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па |
| дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то |
| а.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, |
| јима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате ј |
| ац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, а |
| и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима |
| , а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она |
| љи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој |
| опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и |
| ко лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван |
| стра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.< |
| ам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S |
| а вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, п |
| љиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видел |
| <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду |
| дину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Н |
| њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све у |
| па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрец |
| а мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта |
| ица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p> |
| знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кл |
| ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се по |
| м омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао |
| Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па н |
| гну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то де |
| на?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врд |
| а њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, |
| јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S |
| во признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заиг |
| си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога |
| ије тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено |
| ља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде |
| {S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Н |
| госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја |
| и;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако |
| онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи м |
| то, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који |
| и, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и |
| p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, а |
| </p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ј |
| , знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и |
| — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од м |
| кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, он |
| !” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одгов |
| прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p |
| стане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> |
| на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И |
| избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари |
| меши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у |
| у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на |
| нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не |
| најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене |
| оварају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра |
| њену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон г |
| подин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потр |
| и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па |
| рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” про |
| ице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје |
| начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем |
| ра! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о |
| уц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и по |
| дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми с |
| те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја ис |
| т кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ поста |
| се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује р |
| <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — |
| погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрам |
| аче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад |
| /p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад т |
| сположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирн |
| молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњен |
| никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> < |
| а, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сут |
| једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџиј |
| х људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго |
| а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја |
| Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</h |
| је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> |
| {S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi |
| е.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој прија |
| ли не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али не |
| ол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може |
| S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја< |
| } Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n |
| л’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> |
| не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, так |
| он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} |
| , зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi> |
| е у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жа |
| се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамде |
| ађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лиц |
| <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а |
| бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик |
| за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Р |
| н Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу |
| наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову |
| убазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И та |
| ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељ |
| вине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} |
| ли како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу |
| е.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје К |
| радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— |
| ијем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију. |
| е, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа |
| ије било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> |
| значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљ |
| ос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом |
| и послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они јо |
| шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам к |
| све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам к |
| еш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у |
| зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох прост |
| Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.< |
| окупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете ка |
| вој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам |
| а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави |
| оже! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, |
| >— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</ |
| о, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p |
| е, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p |
| е, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бит |
| > <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погод |
| и:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, вр |
| бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их п |
| воту нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју вели |
| о само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно д |
| ћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ј |
| /p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: |
| нс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и |
| тави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, |
| гледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” |
| се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно |
| ти у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се б |
| {S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S |
| :{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
| па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, П |
| Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти не |
| и одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интриган |
| ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки |
| мој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин |
| је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити. |
| му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
| </hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> |
| Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако г |
| код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њи |
| д му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој |
| та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време |
| Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
| ајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти |
| Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бо |
| и ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
| S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <h |
| а оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</ |
| ер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</ |
| друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </ |
| асито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, н |
| :{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајд |
| } Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада |
| баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi> |
| и ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и |
| же, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од с |
| Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој. |
| читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо |
| е ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам т |
| о свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да ј |
| овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она за |
| ром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, н |
| ме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, г |
| оло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавит |
| , забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не |
| лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> |
| .</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издрж |
| ви читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам њего |
| кође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, је |
| којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због |
| тељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због |
| астао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда |
| дама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. |
| е историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Т |
| е слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} |
| ли вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав |
| е удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити |
| вој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љушти |
| еко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе |
| е.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; |
| затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка |
| пођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госп |
| е осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је |
| и кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња |
| , познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја |
| да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман |
| е господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка |
| јке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина нач |
| је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код |
| се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је |
| Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање дете |
| ла свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најрани |
| творити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прс |
| hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ш |
| {S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није |
| Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> зв |
| ому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па |
| ко с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да о |
| ави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи к |
| лике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла |
| домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> |
| то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два аков |
| то срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час ч |
| p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у пр |
| нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Бож |
| господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке |
| дом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати |
| и као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати |
| ратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мач |
| .{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га |
| S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, |
| у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, |
| вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики |
| , није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућа |
| лећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, |
| задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне ст |
| и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није ду |
| т кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса из |
| г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници |
| ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</ |
| и, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате |
| каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слу |
| <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац |
| p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе п |
| л, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе |
| мазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p |
| адознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> < |
| пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се |
| није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу. |
| ну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Плат |
| о, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао о |
| јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, |
| а Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета |
| н <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова груп |
| анин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</ |
| гач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први у |
| се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је То |
| те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— |
| .</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се пов |
| ше тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо |
| с красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име |
| госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служи |
| в претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то мо |
| се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. |
| ћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску |
| ју ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том |
| а, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док |
| енциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p> |
| стику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајни |
| ифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштви |
| уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима ва |
| ој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зат |
| ји, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучи |
| есет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (о |
| , кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се |
| и се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не мо |
| ртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и |
| ма и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} М |
| Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{ |
| некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је |
| нутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су мех |
| пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ |
| вен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ зако |
| е место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у |
| нем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато чов |
| се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S |
| д дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се о |
| Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па он |
| у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У |
| тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p> |
| <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> |
| мет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао |
| м знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, |
| чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пр |
| ите господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где |
| ам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Е |
| 68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору. |
| тим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар |
| аче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне |
| о се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, т |
| апетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријате |
| ети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети. |
| на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа вид |
| о је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води |
| Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зо |
| дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало |
| е да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, |
| , немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало |
| илева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јор |
| узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а |
| амље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једно |
| Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао д |
| чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више каза |
| јавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и |
| ра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и сам |
| а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и |
| ла.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео |
| Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не на |
| погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите |
| ао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да |
| чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, |
| рило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— |
| p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да он |
| е зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} |
| ачелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим р |
| ица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Вид |
| боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од |
| вима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи |
| фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам |
| извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни по |
| утом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, |
| еците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те |
| један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би и |
| служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, коба |
| — За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> |
| ато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете |
| још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је |
| она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, |
| и грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, |
| а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да н |
| изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — од |
| Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда |
| динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се он |
| при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више |
| уни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?.. |
| ма казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или иде |
| објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вел |
| p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Нем |
| се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дел |
| адоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, бо |
| у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> |
| Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — ве |
| ој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здр |
| угласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под с |
| и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — |
| приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи |
| страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ств |
| а лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, |
| се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p> |
| јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су |
| : „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разл |
| ловила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од то |
| вот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама |
| на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p> |
| > <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? |
| енерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели го |
| , а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него сед |
| </p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p |
| у, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Тал |
| шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гле |
| не похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двап |
| згледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста |
| пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} |
| Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, оста |
| ла.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрица |
| овека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега ј |
| зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнин |
| кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећ |
| хранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не з |
| нако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> |
| и лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у ку |
| вина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуд |
| , колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S |
| ома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а |
| шни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу |
| ељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме отку |
| оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да |
| се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро трина |
| е одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, тако |
| поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, |
| , бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случа |
| амо попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спас |
| /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога доброт |
| онова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{ |
| а као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар |
| се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="1 |
| о пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај заст |
| вореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S |
| аг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од р |
| обом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад |
| — Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p |
| осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју траге |
| шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај |
| шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да |
| зе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео са |
| е дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата |
| учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским за |
| <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и прили |
| ли Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време |
| причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често с |
| му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио. |
| лазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па |
| ојега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у |
| подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђу |
| лева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да |
| ажио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били |
| p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, др |
| о би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из |
| у поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако уп |
| и да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави д |
| јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од ње |
| е и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве в |
| томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада то |
| требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се у |
| ими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везат |
| и подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има |
| рво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи п |
| а била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер т |
| поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, |
| да много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ниш |
| тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно |
| рушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у |
| ом хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до г |
| у кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, о |
| дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја |
| је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед нек |
| {S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, |
| торо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефано |
| век нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни |
| толици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшн |
| одити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по сво |
| влада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо д |
| рију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилу |
| дну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, госпо |
| ја.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио |
| едлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А |
| ан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутр |
| ешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она |
| а дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће.. |
| је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интерес |
| за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи ба |
| то, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и вр |
| н је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је р |
| женити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могл |
| о је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Баја |
| јој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p> |
| ије но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш |
| ојим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико |
| ирода” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође госпо |
| направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмо |
| је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капета |
| општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него на |
| стричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је |
| што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} |
| адована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникин |
| ца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу ком |
| у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад п |
| , или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете ф |
| и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му с |
| вољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас ма |
| зумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би мор |
| ује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува |
| </p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а |
| рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спас |
| лоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се |
| хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута би |
| али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих |
| о седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференци |
| ије трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га от |
| је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као се |
| и бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођ |
| је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиц |
| ао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао |
| јим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле |
| е, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује |
| таницу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, |
| ликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе |
| дер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом та |
| ђе ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усре |
| и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на |
| ла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као гра |
| Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а она |
| пирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакв |
| игне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и |
| е мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанс |
| је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али он |
| ешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи |
| за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, |
| ла дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку |
| има.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру д |
| околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и с |
| ма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узви |
| које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стев |
| ој седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао соб |
| од кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} |
| у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на св |
| ила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата тре |
| човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова |
| одина није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио. |
| о рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране |
| и би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за оствар |
| колико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се в |
| су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини |
| синица преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви са |
| ргл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ов |
| ење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео н |
| оп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, а |
| ава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло |
| сту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној ма |
| ута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прођ |
| у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! |
| ормалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и |
| и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробил |
| требнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе |
| на прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p |
| слуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p> |
| рло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" / |
| о ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и |
| > <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писа |
| праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала |
| ди и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, |
| .</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:< |
| /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве С |
| љиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видој |
| лика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени в |
| на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неки |
| кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p |
| ни празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, ал |
| ар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — |
| вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била |
| аде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи по |
| ши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова |
| празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас јез |
| ки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div |
| ешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петров |
| шио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о сво |
| хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње неда |
| у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хо |
| дом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се свој |
| ледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шаво |
| гова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рај |
| Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја так |
| е у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са св |
| а и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће б |
| ази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Мог |
| о из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госп |
| ном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за г |
| је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе дете |
| мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p |
| попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљиво |
| азуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> |
| ивих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у во |
| </p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ак |
| не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трго |
| о би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, а |
| за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, бра |
| оћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би дос |
| е из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који |
| ле свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не тре |
| е после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро |
| е познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком зв |
| Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког |
| b n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Мож |
| како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми |
| е брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општин |
| овца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" |
| не и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да прода |
| } Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан н |
| штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио |
| сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућ |
| ригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{ |
| есту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваља |
| и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним инти |
| проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад м |
| <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да |
| подин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дак |
| а овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измач |
| шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али |
| а киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком паке |
| о с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага |
| Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку |
| дносећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће |
| коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> |
| а кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва |
| сте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво |
| а; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није ка |
| и у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све |
| ата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, |
| учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при с |
| а сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p |
| као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за |
| изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диж |
| и бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити |
| ад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим. |
| ан Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, на |
| а кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, ко |
| вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину да |
| адојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је преб |
| ла женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен |
| ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забун |
| еч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује т |
| кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети |
| ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка |
| колике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учи |
| зи ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па |
| а и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном |
| труци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S |
| вим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S |
| рже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, |
| то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може |
| вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да шт |
| , то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две |
| еље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без теста |
| ом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви |
| га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, |
| м Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам нави |
| А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се т |
| ипитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се |
| етан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељк |
| око уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао |
| ву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није ум |
| никову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћа |
| па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} |
| аменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим пос |
| авам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што |
| ша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рође |
| ашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p |
| се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених |
| о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n=" |
| налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да и |
| ="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господ |
| >А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво му |
| од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учин |
| одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— |
| да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново доп |
| а.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi |
| ’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, по |
| ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и |
| да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капет |
| е.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље |
| ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако |
| на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепн |
| ко да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу: |
| промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p |
| свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће би |
| себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер о |
| бало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ни |
| >Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу |
| >— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, а |
| им расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао |
| ви мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" / |
| о је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење |
| ину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три го |
| т коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се руг |
| никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ |
| у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео |
| ; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар |
| рија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, а |
| клу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима |
| и.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није к |
| а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет год |
| у једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавају |
| , већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпр |
| >Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</ |
| p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му триде |
| друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпр |
| г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Не |
| илева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у П |
| тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, |
| је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимал |
| аја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даљ |
| својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала о |
| ичу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмех |
| мства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му |
| куд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити |
| рочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро доби |
| реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без |
| p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште |
| ановник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна с |
| та, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад |
| и затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног нач |
| зно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирн |
| ва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме |
| ице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>- |
| на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међу |
| , коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекциј |
| досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу ко |
| е загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, |
| <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана п |
| ница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као |
| то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам |
| ам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, |
| дишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи д |
| ћи затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нароч |
| ет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право |
| тављао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, кој |
| да развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као |
| и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</ |
| ним, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, |
| месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како |
| разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се |
| аду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тад |
| ЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томин |
| госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудноват |
| >— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да |
| и дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју |
| даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месеч |
| накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају к |
| ери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезн |
| в „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, к |
| еш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”. |
| , па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па он |
| спођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђе |
| ко је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар не |
| ик је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави му |
| стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испоче |
| ио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није ко |
| је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам |
| но ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да |
| ринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала |
| ешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па |
| већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је п |
| S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади |
| >— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лак |
| пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је би |
| ћ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би поче |
| особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке |
| радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, |
| д бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештин |
| прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; зн |
| тка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су |
| је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и |
| давши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепнич |
| д музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње |
| ге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати ј |
| кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није б |
| , којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} |
| едниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као на |
| е, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то г |
| завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз |
| ву на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубо |
| е једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да да |
| асин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из |
| ђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су |
| ку и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим |
| ку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш |
| име кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију |
| као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а није |
| ријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, о |
| и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — ре |
| и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" |
| агања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би понов |
| довица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> ј |
| Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} |
| p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у |
| љином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју |
| коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је |
| ецу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христин |
| душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, |
| капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је проб |
| коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> |
| је што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</ |
| је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> |
| {S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама |
| гађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли ка |
| ако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није дож |
| а главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред |
| лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног |
| приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фић |
| е Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и |
| су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, |
| икакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су |
| у њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како та |
| арају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да влади |
| и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „М |
| 8" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, он |
| толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст госп |
| и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и се |
| и.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забавља |
| p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S |
| адо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи с |
| моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим |
| о са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу |
| вала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и прати |
| велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је |
| ead> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потреб |
| т... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као |
| ао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у к |
| ој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запре |
| и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види |
| отињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.< |
| се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Бо |
| ере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме |
| оме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао |
| нар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, |
| да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, к |
| казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и мн |
| већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино |
| оба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, а |
| ражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допр |
| стричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту пр |
| лепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити ж |
| ност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога ис |
| ени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} У |
| е за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Пер |
| многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек уч |
| писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па |
| Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> |
| — Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капет |
| реме два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се з |
| Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо н |
| о седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао си |
| — Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> |
| ала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десил |
| вицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и сп |
| примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Неде |
| и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину д |
| би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учин |
| кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу |
| оклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, |
| ински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред |
| да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и |
| ако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S |
| ка пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А јед |
| суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека са |
| е него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благд |
| е, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме |
| седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је нави |
| ад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је госп |
| и уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао |
| p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару |
| свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, п |
| кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гл |
| hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} |
| ција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени з |
| ну и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у поп |
| родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа сав |
| за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— |
| > <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и н |
| те из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало |
| ање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како л |
| што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао |
| у код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте |
| еде у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, |
| ца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап ј |
| анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељ |
| главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам д |
| афани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, ј |
| изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није п |
| } Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал |
| ек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно |
| а замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето |
| пница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у парти |
| ор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ов |
| плашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огње |
| ом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником |
| етан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— |
| оворим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> |
| сно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за |
| ене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове |
| шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако |
| <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе глед |
| адисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p> |
| атим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљ |
| гнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва и |
| p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} |
| не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и про |
| овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, ге |
| је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави |
| онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам м |
| д у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који ника |
| ну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија |
| е сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радој |
| викну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш д |
| е најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> |
| реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за |
| е то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> |
| ој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ му |
| гедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочара |
| .</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по |
| ри кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и ка |
| а видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе п |
| поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћа |
| и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам н |
| у, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви |
| понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи |
| и, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати |
| забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме мно |
| вица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас |
| не.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” |
| и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” |
| ном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> |
| је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, |
| ново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шес |
| ицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> < |
| > <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка |
| је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по |
| ...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био про |
| е на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је к |
| демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једв |
| —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рог |
| ет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста |
| а џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стр |
| ику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разу |
| а све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта |
| ”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеб |
| гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпо |
| ри људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{ |
| та кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим пр |
| ек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он и |
| да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у не |
| јим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава с |
| и тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разум |
| орњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрља |
| богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући |
| ељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад гре |
| пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлега |
| ући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе н |
| оме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може д |
| ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника упо |
| в би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји раз |
| Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав по |
| а преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, |
| } Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — |
| ћа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана припр |
| вала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој |
| сумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље |
| ти неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и р |
| не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час нала |
| > <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љуб |
| те добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, |
| уке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или а |
| ему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подн |
| тета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви |
| А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му чет |
| договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су по |
| head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у |
| д нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорил |
| у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопст |
| Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о |
| ако је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читав |
| ар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собо |
| оји...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госп |
| олекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна |
| дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракиј |
| п. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће ц |
| ар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жанда |
| јом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удови |
| ет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:< |
| наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Том |
| оје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад с |
| а понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа под |
| ље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и |
| добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са |
| Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није би |
| ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако пр |
| ра у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размиш |
| ито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафи |
| већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> |
| ељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо |
| ар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и нач |
| у, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овд |
| артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе |
| , како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде |
| најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и м |
| ковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мо |
| пскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина |
| оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, м |
| једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему п |
| > <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас виш |
| на што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других с |
| д се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико с |
| а то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова |
| о га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> < |
| ву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај |
| чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и ду |
| ти да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је бриж |
| </p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазна |
| опринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња за |
| и, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а |
| ћи како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у гос |
| чинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу |
| актикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао |
| о наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изну |
| једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити |
| ужише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га |
| о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, |
| је иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb |
| е капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољ |
| ја га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно. |
| опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади |
| грли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Бо |
| заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни |
| кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{ |
| м свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у бл |
| грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава |
| ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дан |
| мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Ви |
| ужбу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини ка |
| има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, |
| ца, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, та |
| Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Ма |
| е Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупот |
| вору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у п |
| обио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обич |
| крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Та |
| ече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори б |
| сец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одр |
| рнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</ |
| ква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p |
| огу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену. |
| <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.< |
| оказа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се |
| оже.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? |
| Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба |
| аква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да |
| да шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за |
| већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота |
| са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по т |
| дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт |
| и на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> |
| , попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек |
| илостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — |
| У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — уч |
| де и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог |
| муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А |
| жа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе. |
| у, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом |
| сподин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Го |
| е покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођ |
| м и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.< |
| Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко д |
| давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са |
| Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни |
| ој са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет |
| утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји |
| трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро в |
| ему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дет |
| ворећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је глед |
| ад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, |
| о је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госп |
| о са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све |
| улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна |
| ти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера |
| и мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како |
| је дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остаја |
| Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p> |
| е Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био |
| ацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дет |
| а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељак |
| ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Да |
| ер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у |
| прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће ј |
| , и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште па |
| дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати |
| их ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао |
| омандировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на |
| ала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао |
| у, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до с |
| је карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{ |
| ајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље |
| а га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удес |
| а у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — д |
| ину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре д |
| п — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами вид |
| стависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, |
| вор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је |
| , знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли |
| </p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те |
| /p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и |
| а одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње ни |
| ти, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или |
| ирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и г |
| амо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n=" |
| речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда |
| на је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, |
| ="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође ма |
| има Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени! |
| орију; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћем |
| ан је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сли |
| , изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличн |
| ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешт |
| и седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дим |
| кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мр |
| сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде |
| а намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце |
| и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи |
| вори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закме |
| тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, |
| бу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улиц |
| !” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа с |
| е дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и угла |
| право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се с |
| но изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> |
| имина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па |
| пко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским |
| она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао |
| писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, кој |
| ију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна ни |
| музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из |
| ки уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је пре |
| ма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметни |
| а је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n |
| > <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ |
| кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} |
| ича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је бил |
| и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог пита |
| p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што |
| тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа д |
| ма, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске ка |
| свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим |
| одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S |
| , па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример |
| удновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео |
| ајвећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још кој |
| лбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље |
| ели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у |
| је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</ |
| ашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као св |
| И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и о |
| је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Ст |
| ојој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он зас |
| диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као |
| стици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и |
| А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n=" |
| а, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!. |
| Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пак |
| ве што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у гра |
| отражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћ |
| S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Ал |
| ста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Р |
| ој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, |
| о не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” .. |
| разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били |
| да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је прати |
| оже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што ј |
| едни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола |
| тима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој гла |
| српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да |
| м подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Том |
| киње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке |
| та под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} |
| е ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ д |
| ом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је п |
| настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори г |
| пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршил |
| едер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — реко |
| познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао зг |
| Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за |
| исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлук |
| гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невољ |
| — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њ |
| који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафан |
| ећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак |
| а ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберц |
| е поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицим |
| Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене |
| таноје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он |
| аг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни |
| , а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне р |
| ред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на |
| p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она |
| S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним |
| узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!” |
| разује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као до |
| ате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p |
| ћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет г |
| !” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да |
| чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао |
| Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, и |
| о чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, |
| је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери |
| вим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, |
| извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе |
| а Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе |
| био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплак |
| сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свог |
| већи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже с |
| споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу |
| ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отвори |
| није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се нала |
| а”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и |
| млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све |
| "182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љ |
| механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева |
| епнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав |
| ме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име опш |
| вог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете уз |
| било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над |
| дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се уч |
| адио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дет |
| тову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богослови |
| а низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једн |
| ли архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Вас |
| акав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глав |
| је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин |
| ти.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који |
| то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би |
| е, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто м |
| је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S |
| не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} |
| у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, твр |
| Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и |
| навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили |
| , јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што с |
| азумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</ |
| одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру |
| мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему не |
| и.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! |
| ете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то |
| рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, |
| град хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, ј |
| а.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, к |
| мам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маши |
| рња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дан |
| шти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не обр |
| ако је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао не |
| и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, |
| ући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким |
| како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео. |
| : рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мара |
| ама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила |
| ај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, дава |
| оже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем |
| е могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да и |
| а сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ |
| Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то |
| или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с м |
| знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S |
| лицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исе |
| ли шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} |
| подине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Не |
| ра. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, п |
| деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p> |
| и господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш треб |
| је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суд |
| ао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену |
| ешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети |
| зркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а з |
| ам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је пр |
| оспођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два м |
| p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>: |
| хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим |
| Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем! |
| а да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то з |
| е на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где с |
| час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа |
| вом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовиц |
| е ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим приј |
| ешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе |
| тотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако |
| одим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, |
| <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако |
| ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже д |
| ах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Г |
| се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жен |
| оме.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да к |
| па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка |
| шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А |
| 305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те |
| благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље |
| штај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Изм |
| мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће би |
| га душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мр |
| <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућа |
| каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два |
| у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и су |
| </hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <h |
| еје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће де |
| оже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни |
| а да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> |
| ш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погле |
| ашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге гре |
| имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А |
| зе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити |
| у, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досе |
| еног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и |
| а се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милиће |
| Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S |
| , јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је А |
| агази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, изн |
| ласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тр |
| тоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити |
| служи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрењ |
| ог размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако мож |
| ође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шт |
| .{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилаз |
| кидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он |
| дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи д |
| шумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> п |
| е вечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот п |
| уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и |
| а адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, |
| ога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облет |
| ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их |
| ила тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пр |
| ца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једн |
| недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац |
| ченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, ми |
| нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде |
| када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госп |
| џија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p |
| дино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбил |
| и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама з |
| о за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала по |
| ије могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете бил |
| азуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прош |
| је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова |
| једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како |
| ању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да пу |
| у и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет |
| pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се |
| Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То ј |
| , тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то вре |
| зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не об |
| тан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет |
| же да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало во |
| од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, јо |
| а турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и о |
| пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке |
| ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, из |
| оспође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој |
| оспође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Каза |
| уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} Т |
| као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— |
| удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе к |
| итељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза на |
| уштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима |
| кроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> |
| ди, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добр |
| еп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани! |
| из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је |
| собитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свир |
| ато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се сл |
| е грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и |
| дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вич |
| ступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није |
| атина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су н |
| .</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, |
| рштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није |
| штини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више н |
| што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправда |
| ој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са |
| ој седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му п |
| собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице М |
| штак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ |
| драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре |
| {S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од |
| увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви уст |
| оспа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умиру |
| много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу |
| ити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</ |
| ?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, го |
| ручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто д |
| аћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" / |
| волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не |
| а шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p |
| у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја |
| нем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођ |
| ичу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовија |
| >— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p> |
| звукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још ј |
| ели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио |
| о.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну |
| p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби |
| ојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је |
| е не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим |
| о — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због |
| — Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, |
| м снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад |
| паше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише |
| нџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама. |
| завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад |
| спода, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и вел |
| ћи успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> < |
| н друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би оствар |
| уседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејског |
| ваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њег |
| ао без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до |
| ников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка |
| ким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу. |
| /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми |
| во, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестри |
| азних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу о |
| игант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отиша |
| је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и нак |
| се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и н |
| кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио |
| а спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено так |
| сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом < |
| попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побег |
| <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и |
| та она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и |
| ма — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо д |
| > <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада |
| оловини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он приб |
| ешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се |
| се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загоне |
| са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, к |
| , а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ак |
| <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи х |
| ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, т |
| ко казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! |
| управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на њег |
| ло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у зада |
| ема закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да |
| олази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмува |
| се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви |
| паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком |
| ало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошиц |
| а.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, д |
| са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају |
| ве, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћ |
| ли кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак |
| /hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друг |
| а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не рас |
| ову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раниј |
| он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас |
| то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може б |
| и практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу |
| Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза |
| ло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије |
| сти пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине |
| стојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао ј |
| имер, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази св |
| те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шап |
| један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, р |
| е и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле мог |
| p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у |
| много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам св |
| ову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво |
| ме што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Вр |
| је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико |
| матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички |
| њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скр |
| е запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као м |
| твар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не |
| једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кириј |
| елико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрна |
| ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно би |
| и крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S |
| лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава с |
| воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је |
| ерити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из |
| пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања поста |
| е дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је до |
| писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, п |
| м у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се |
| као кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе ви |
| удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа |
| Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задово |
| старски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то |
| он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара |
| о се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и р |
| ли оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Бе |
| био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна |
| и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, |
| риште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није о |
| ом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то б |
| алном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећ |
| <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад |
| > <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте |
| њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и шту |
| се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао |
| одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе пантал |
| а са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, |
| бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онд |
| аједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је тре |
| да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капет |
| чад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, н |
| рошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана |
| важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег |
| или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учин |
| <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи |
| ком капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу |
| се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође |
| S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} |
| угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, куп |
| право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно д |
| на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за |
| био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам |
| та, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђ |
| сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у са |
| вијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„С |
| се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који |
| бог свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, кој |
| реписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иа |
| н што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прим |
| туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу д |
| з оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу д |
| p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, |
| ст владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, п |
| ли... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог |
| ва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како |
| аво био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> |
| тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате |
| припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум. |
| озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да |
| идевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за нах |
| м и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, |
| им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред |
| а Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним |
| нате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p |
| еваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће поб |
| p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године пра |
| које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитост |
| Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— К |
| едлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једног |
| же ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да н |
| та ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби дв |
| ијатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на |
| Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда |
| {S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме труб |
| а га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{ |
| ви главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељењ |
| сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} О |
| p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ ш |
| блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном во |
| кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку тре |
| а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се м |
| е, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотогра |
| чара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сва |
| и, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и мод |
| зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресов |
| трпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео ј |
| ао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по је |
| клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; |
| нут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвес |
| увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удови |
| шао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчет |
| е из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и |
| те, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што |
| баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, |
| кат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља д |
| ама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи |
| p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је друг |
| ких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме |
| го пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још как |
| личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрос |
| не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао ј |
| један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она ј |
| рло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p |
| азнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао |
| тници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладн |
| > <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним |
| едељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као м |
| и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је на |
| дан.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто |
| ише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које ј |
| и; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо дру |
| > <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и изради |
| натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удру |
| е, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде |
| тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковић |
| о је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала умет |
| Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио |
| овић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журн |
| асни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је сво |
| ”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је |
| озрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капу |
| ио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ |
| то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још један |
| на, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, |
| упао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није н |
| ук, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је |
| ако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али |
| га од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како |
| и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали се |
| д Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са соб |
| а где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наш |
| е то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле |
| је његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Ср |
| сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанск |
| и будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радис |
| поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиц |
| Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Пер |
| и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква п |
| слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} |
| иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз по |
| рице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, |
| <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговор |
| е ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глум |
| екао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први |
| та весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с |
| бу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и д |
| аставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је |
| је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="10 |
| а да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре под |
| овор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му б |
| — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено реше |
| ико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате |
| би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што |
| сти ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па г |
| а узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће би |
| м Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завеси |
| срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је прост |
| музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало муз |
| дмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељк |
| при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на |
| зад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у |
| ара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из прир |
| пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Сими |
| тар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетк |
| <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће с |
| акију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога чо |
| разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам пр |
| у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских ко |
| у срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да |
| је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, мета |
| е прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро с |
| о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи ин |
| а зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из |
| им гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{ |
| рошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје |
| амо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта д |
| гач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивају |
| има за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то вре |
| зговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па |
| поведи.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти |
| фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче с |
| а госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред К |
| т, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета |
| о под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осе |
| емамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљк |
| ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па |
| и ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати |
| је је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости |
| ао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако |
| /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је |
| ли од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш |
| ткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети ад |
| бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о |
| ad> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те |
| ="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— |
| на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био бли |
| имо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то пр |
| на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на поп |
| .</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има |
| је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, са |
| ну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово |
| о госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је |
| ећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи |
| ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се р |
| крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видим |
| требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела |
| ући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно |
| а исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је к |
| тани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{ |
| м га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досети |
| S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> < |
| тварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type= |
| е се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепасти |
| испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свр |
| матичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулско |
| се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занем |
| о те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки м |
| да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео |
| о удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепниц |
| ног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Им |
| вршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, п |
| е и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло в |
| , сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно так |
| ија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели |
| онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако |
| че све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучество |
| о”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам ш |
| , вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита |
| могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мисл |
| , него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Мариј |
| романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједан |
| то је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, |
| читеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и |
| мо по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе |
| и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров |
| гне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо ј |
| чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у мас |
| мија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију минист |
| >Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога да |
| поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп к |
| то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т. |
| о дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жа |
| и бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту же |
| о је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочит |
| нађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слуша |
| родавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науч |
| додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се ду |
| аст.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара |
| рубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је х |
| пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратил |
| пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под к |
| , прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима ј |
| едрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</ |
| >— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја на |
| у мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— З |
| кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донел |
| се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигош |
| олицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са п |
| у, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се кол |
| е идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар н |
| кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала ј |
| {S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености |
| је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> |
| а.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло |
| — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су једа |
| нтерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двес |
| ве дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од м |
| ет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после чет |
| ба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко |
| ећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, |
| г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагањ |
| за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архима |
| ам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет |
| месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Б |
| спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између остал |
| диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп к |
| пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођ |
| о и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја м |
| своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не вол |
| афски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Бео |
| сној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао к |
| дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и |
| која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено с |
| Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, д |
| уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време |
| а и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечиј |
| а грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи м |
| Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> < |
| у за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут на |
| лабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа М |
| ате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у це |
| е параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, |
| подине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар н |
| а картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да сту |
| ивоту.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, |
| е се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главн |
| и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради |
| ко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопш |
| од у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти ма |
| није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда |
| како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп |
| ли — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи |
| о, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не |
| коше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је |
| ко?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у ово |
| <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што с |
| га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утек |
| вора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образова |
| које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубав |
| љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав ов |
| те утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; |
| и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одма |
| ме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану с |
| је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у годи |
| и по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у |
| >После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико време |
| ја друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био |
| ва финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можем |
| раво, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— |
| > <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, |
| } Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти |
| гу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје |
| зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути оп |
| кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине |
| дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> |
| ете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — ре |
| .</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?< |
| ако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се уз |
| о.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи пе |
| у.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватн |
| оз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине |
| ара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите с |
| лим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљ |
| один Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била п |
| > <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих |
| лумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам свак |
| ј ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{ |
| даде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> |
| тово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”) |
| е, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушев |
| аква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога |
| весну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p |
| ви:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих ос |
| ора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да |
| > <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — |
| ом Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њ |
| ицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли |
| мала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на |
| ели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем н |
| ти била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не п |
| несе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу |
| хат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог запла |
| ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини о |
| вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.< |
| седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ства |
| > <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео |
| који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није ника |
| у оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} |
| лим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем |
| ну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно |
| /p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, упра |
| p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или |
| и закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из |
| ја — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш л |
| то се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у прост |
| и:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану |
| > <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће |
| је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја наг |
| </p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Си |
| су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба ид |
| та носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и |
| ињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извинит |
| ви забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену |
| аги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај об |
| . — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која та |
| ратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем |
| ад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна |
| о јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужас |
| и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</ |
| ... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> |
| берцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инстр |
| штво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате |
| еви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио н |
| и, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим слу |
| н Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само |
| три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то б |
| тини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику |
| арма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</ |
| е детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита |
| "248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мис |
| атили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним слови |
| атим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „ |
| ли шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту |
| се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} |
| аво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти т |
| прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и |
| учних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сим |
| </p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам |
| веди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног с |
| еним дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на |
| жу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— |
| само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем ш |
| вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> |
| од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће м |
| ита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среј |
| м шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је ов |
| Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече |
| Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захв |
| разе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> |
| в: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на све |
| на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’а |
| оже да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би |
| к који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напиш |
| је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chapter |
| се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена сл |
| једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе |
| мрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немају |
| непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а |
| рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Про |
| одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p |
| а реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој |
| Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво |
| оси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест |
| ме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна не |
| у и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако |
| где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — на |
| уд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, |
| им, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан п |
| би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду |
| ато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} |
| ом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хт |
| , рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо каз |
| чни”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки но |
| ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала |
| позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт о |
| ружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа |
| озове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца по |
| бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у |
| обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпо |
| е његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, свој |
| ле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и от |
| прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детет |
| да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срам |
| ресује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући са |
| , јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа |
| „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је |
| те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије п |
| и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај ка |
| врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво |
| ки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуц |
| озва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој вр |
| нела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус пре |
| после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Не |
| никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ |
| научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p |
| а се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши |
| мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пе |
| и сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво м |
| Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годи |
| ” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>По |
| за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла |
| оворити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног да |
| ељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком. |
| ре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од је |
| и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p |
| у траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако |
| сар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекива |
| д се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђ |
| о да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — д |
| стане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Си |
| е соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза врат |
| и дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни |
| а, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њ |
| извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога о |
| знам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка |
| ма учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми ку |
| а, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди |
| /p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он. |
| крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у зав |
| в рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на п |
| не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда |
| Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху ви |
| ц.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло |
| ићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике |
| и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је си |
| вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је за |
| више тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело. |
| еседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да дел |
| из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, у |
| ега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а |
| ој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни у |
| цније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венча |
| p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет км |
| оје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кме |
| Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер |
| т је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и к |
| !{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, отка |
| ија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп |
| и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb |
| вио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шако |
| а којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; |
| пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио |
| и телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телег |
| шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполе |
| о исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те |
| каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} |
| уни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збу |
| знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, са |
| нов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као |
| ко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од |
| ено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, би |
| л побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању |
| јеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно ка |
| и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равн |
| својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, |
| пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнае |
| је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет с |
| е почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео н |
| ган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина |
| , учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав |
| ало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он |
| дио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у доди |
| и још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад пр |
| и.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу |
| је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.< |
| и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чин |
| даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задов |
| .</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија на |
| > <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођен |
| а, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа м |
| доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало ј |
| да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ по |
| се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и |
| љује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа бил |
| реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се б |
| омку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, |
| понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеш |
| ну славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба је |
| дне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не прес |
| еђу писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био ник |
| , где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по ко |
| помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њег |
| а се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину |
| вор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати о |
| м свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да с |
| иче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господи |
| икну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до |
| да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Б |
| во над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било |
| је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује г |
| ње њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вешт |
| и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два |
| а је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде |
| цу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као |
| дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ства |
| је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла |
| акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и |
| .. шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} |
| ије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Мац |
| ржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је ов |
| а потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ нави |
| ју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња гл |
| /p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до |
| е описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо |
| виђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледи |
| о из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о та |
| ји је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У друг |
| божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па |
| Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учите |
| о дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју |
| а и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђ |
| де нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви и |
| вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спава |
| >Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви |
| асебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шиб |
| и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати |
| е раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао |
| данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Р |
| ња и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког |
| Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> |
| пет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном |
| сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Нед |
| најете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав |
| на сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом сас |
| дно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него |
| е прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало |
| казама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно |
| азио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музи |
| p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за стол |
| n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га са |
| спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекива |
| 9, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> и |
| кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид |
| ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кљ |
| је писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После |
| ђено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, |
| е ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не ид |
| ристина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху пос |
| отестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за из |
| господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарст |
| S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце |
| сталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдего |
| т се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{ |
| ански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао сва |
| ричи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио |
| е видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ |
| жи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе |
| <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p |
| кињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима |
| е то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у поход |
| .{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, н |
| а, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строго |
| ме није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о ту |
| отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав нова |
| там — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, |
| а, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београд |
| највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редо |
| сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За в |
| или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли та |
| жем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — ве |
| то мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да п |
| и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> < |
| о недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Зн |
| ризнајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а |
| „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљ |
| риреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојч |
| м:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега за |
| оста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника н |
| не; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се |
| две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађа |
| да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепни |
| ни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Неде |
| од мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и без |
| и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једн |
| како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, |
| је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, а догађај је овај само ј |
| испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине!</p> </div> <pb n="188" / |
| ије то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одист |
| з те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, ко |
| те, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на ис |
| замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и |
| прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут |
| а Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани с |
| доје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} |
| Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко |
| о на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа |
| да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на с |
| „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду... |
| требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> |
| , читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="2 |
| едини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплати |
| није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би заба |
| уштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „ |
| Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, бил |
| о госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који |
| /p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично ни |
| нашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још |
| е вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример |
| одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуд |
| ворили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њег |
| а прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb |
| ла одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода |
| иском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отвориш |
| едстава, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је п |
| Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у црк |
| {S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> < |
| ерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола |
| та и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Из |
| и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розо |
| p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је |
| задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а к |
| о никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђ |
| е, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партиј |
| ко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госп |
| талих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње разв |
| вац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образуј |
| .{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно. |
| коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је |
| ћи да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин С |
| о дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— |
| да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад чове |
| Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграф |
| то беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) п |
| овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ј |
| ла сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живо |
| дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Ј |
| драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје |
| који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви |
| ио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога |
| шици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n= |
| имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, тр |
| ја је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење само |
| олом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тра |
| то већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција |
| како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако |
| оследњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у |
| нога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у |
| ожете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћа |
| ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви |
| о сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кули |
| и је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би |
| га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде |
| кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго траја |
| ими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, та |
| ослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, ка |
| он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под ма |
| <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што и |
| о широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод |
| ш непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само |
| {S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} |
| резова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао |
| иту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку прог |
| и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> |
| до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на поз |
| итао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све |
| почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских |
| оном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку обла |
| удбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се |
| у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . |
| </p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек |
| чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свасти |
| гољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> |
| вао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би т |
| арама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао |
| еговом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суб |
| ај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жив |
| кту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и |
| ао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, |
| зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли |
| и змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> |
| а као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кон |
| ју, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „ |
| ро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска о |
| крштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут вид |
| и, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и до |
| име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечаниј |
| новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце |
| ез операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па м |
| а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске пантал |
| ети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице |
| >Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног му |
| у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер пр |
| увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је |
| /p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле ком |
| А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нис |
| та жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била |
| p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдск |
| , ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поква |
| соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто пок |
| творим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти |
| ива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај па |
| p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никак |
| аваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се |
| ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то сл |
| те” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао по |
| ком, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били |
| оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда |
| а и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћати |
| и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најд |
| су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да с |
| сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на |
| шно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише н |
| и попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за |
| — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.< |
| јом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић |
| е почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се |
| кт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила. |
| о се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где |
| ине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p> |
| дова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрв |
| > <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред ве |
| ти неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</ |
| ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани |
| , Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец |
| пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{ |
| кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p |
| ко богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, под |
| седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин |
| а главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише |
| носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p |
| {S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонц |
| еши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> |
| p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— |
| како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је |
| .</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико |
| јашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Ма |
| ак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да |
| ово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се д |
| реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројава |
| она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим |
| , дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш |
| се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још је |
| .{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овам |
| х већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... т |
| тина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осет |
| нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некак |
| S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим ст |
| духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се |
| крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се |
| лу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговор |
| е зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко |
| и колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p |
| леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега нав |
| ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим п |
| е сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступит |
| т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају с |
| неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече нек |
| се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину на |
| ре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих |
| ек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако л |
| ећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмирк |
| па!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено То |
| одар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак |
| огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, цр |
| ене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вин |
| рса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> |
| !{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> < |
| приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак |
| закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да наб |
| па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљ |
| есте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно. |
| то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p |
| музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, |
| извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у |
| драво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете пред |
| док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сом |
| во отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хот |
| м господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из га |
| е и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређ |
| м, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фић |
| p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а |
| и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> |
| сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>К |
| ена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Нај |
| ах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелист |
| ји вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној |
| да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чу |
| {S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике |
| али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине |
| а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, |
| четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па о |
| четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска св |
| ="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и |
| ма три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре |
| {S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, т |
| ”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштв |
| лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у ус |
| сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљ |
| ..{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разл |
| ло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи у |
| дстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није |
| на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно св |
| не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изг |
| ћ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја |
| управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, |
| срет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељкови |
| омента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Т |
| ре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, |
| ок је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p |
| ћуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао у |
| е каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да |
| хола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћ |
| уме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из |
| ј губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слуша |
| се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот |
| ли писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у т |
| творене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прек |
| ше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договар |
| а пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; |
| у га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> < |
| бавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме тро |
| о проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} |
| и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то |
| тпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је нек |
| делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га оп |
| p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како |
| едалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није п |
| па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га |
| пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их пре |
| >Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој |
| чао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Кр |
| ко то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби |
| ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад в |
| но и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како |
| сподин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште канд |
| арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, прими |
| смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасполо |
| >— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — |
| </p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче |
| "> <head>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим ром |
| <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у |
| љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био |
| а њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} |
| ини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред с |
| затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се за |
| ве му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га н |
| т пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био |
| еданаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и п |
| асно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седа |
| Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преп |
| <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био |
| остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратим |
| мет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у г |
| ter" xml:id="SRP19021_C11"> <head>ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У прип |
| ва у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила |
| Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца |
| звири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ |
| у поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шам |
| .. — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седа |
| оспођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог пр |
| тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му |
| ља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи т |
| жем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако |
| то баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., к |
| тао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекрој |
| ој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се |
| итница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конфер |
| он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегле |
| ава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, в |
| се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> |
| ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, |
| p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем |
| — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још |
| ри у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп П |
| ије хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је |
| нице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници р |
| ило поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара |
| кију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из |
| а очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{ |
| ку, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје у |
| полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, |
| ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n |
| ао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, ник |
| — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођ |
| трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објав |
| ју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти св |
| ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чини |
| ао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литу |
| , те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се |
| , након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три се |
| цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трч |
| е била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, |
| беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова |
| поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси по |
| а тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по ч |
| имо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге |
| е згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— |
| него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> |
| еда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, |
| писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> |
| е, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p |
| ц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она |
| друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо б |
| </p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске каси |
| е три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој |
| ке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у гру |
| уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно разм |
| петану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева |
| девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест члано |
| дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — |
| тави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима |
| ју?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отвор |
| цу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето |
| у појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа |
| ласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим |
| њу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у д |
| која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаг |
| /p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списко |
| ладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} |
| воју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно пром |
| причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће |
| љковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало |
| да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од ре |
| артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетк |
| ме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која |
| е се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се консти |
| би листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој |
| а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прош |
| пелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p> |
| се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћут |
| овку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — |
| о у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратн |
| оме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење зван |
| ене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су |
| све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што с |
| на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми |
| , свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје |
| , ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— |
| леду задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши о |
| онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није б |
| за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан и |
| лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп ч |
| ивот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о оном |
| ник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} |
| , ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — п |
| лиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, н |
| дидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. |
| прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, ш |
| чунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на зе |
| та ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу |
| ећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена д |
| вића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . |
| една лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{ |
| 2) Једна звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенки |
| >3) Једна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Је |
| бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како |
| којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S |
| од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> |
| ј ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно |
| да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу |
| поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.< |
| Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само |
| <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! |
| ере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шам |
| оме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника |
| и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост заврш |
| а, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке |
| сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него |
| е тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је |
| соко, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумиц |
| ј седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до какв |
| да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се ма |
| исам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио с |
| чна.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А т |
| канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на |
| а; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а |
| већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и пр |
| но и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут |
| да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу ка |
| /head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је |
| веде 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли |
| } Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и ч |
| а каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на д |
| ивоту математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које |
| етка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> < |
| А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је чес |
| стина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер |
| ади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце |
| џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски |
| зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по душ |
| етету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђа |
| лађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те |
| су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који |
| прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако |
| <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су с |
| 21_C9"> <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лиз |
| <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањ |
| 15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја стра |
| а би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Марино |
| е као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час |
| ђутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да |
| дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто |
| па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S |
| Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него |
| че?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</ |
| очи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овам |
| Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корак |
| а неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S |
| за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и |
| то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> < |
| да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши |
| >Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вешт |
| а и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. |
| вене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удови |
| ишта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па |
| говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази |
| о и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крњ |
| где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почел |
| <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав |
| е праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше |
| е праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; |
| е праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи |
| завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна с |
| жвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не |
| еоград, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она |
| е ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и |
| , насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, |
| ила пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепи |
| едни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} |
| рдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него о |
| ром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја ва |
| сио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађе |
| утим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са ба |
| , ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несре |
| крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у о |
| и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома о |
| гра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са о |
| марно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита што |
| у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан |
| ло исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави гос |
| о, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конфере |
| узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> |
| ку, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по |
| их тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образ |
| ш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p> |
| та био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војни |
| буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из слу |
| у по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није |
| вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи |
| а-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> |
| баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се коб |
| S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не м |
| наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет |
| је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те н |
| илику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде |
| ио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако |
| од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега |
| оји је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здрав |
| прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштован |
| унава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде. |
| ти.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припит |
| </p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} |
| аде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац |
| > <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима |
| е половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају |
| да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} |
| ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, |
| го да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</ |
| фских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те |
| ели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су своји |
| ави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Заш |
| поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! |
| онови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да пром |
| Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — згр |
| а се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва и |
| — Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да ј |
| ких речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, |
| е су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" |
| ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново о |
| и и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би прира |
| пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не |
| </p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице |
| је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да ц |
| тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из кан |
| и кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног прире |
| не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити. |
| , али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три ч |
| лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно |
| мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удар |
| другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни |
| сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Нај |
| е рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се |
| Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно дв |
| руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтел |
| ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо л |
| е од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> |
| бојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господ |
| ну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и у |
| Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, са |
| е ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p |
| аест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — |
| би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Мно |
| ој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број! |
| У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши |
| ења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је нал |
| чити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор пето |
| </p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу |
| осподине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се са |
| агње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмет |
| варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани д |
| епница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у с |
| узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} З |
| и у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад |
| им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им |
| о је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обр |
| Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратн |
| објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у |
| а отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све |
| ог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Н |
| > <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га |
| риправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се |
| је више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на п |
| з лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по |
| тиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све |
| ке мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због |
| мет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је в |
| ице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брд |
| олим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p |
| о сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> |
| елети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспектив |
| ше лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године |
| еки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, |
| е она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није |
| услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем с |
| .{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питај |
| таде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позва |
| есторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад |
| ка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузам |
| ги је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа. |
| оби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, пр |
| ну жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног наче |
| кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад |
| што и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега |
| тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!< |
| о сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци! |
| заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред |
| рала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама |
| а од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, се |
| е Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и |
| су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време ти |
| решне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, поглед |
| давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се |
| >Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамв |
| цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће стран |
| и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад |
| ења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме гос |
| о самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца |
| малност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице |
| ути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој |
| у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде |
| о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа- |
| ма почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да |
| по за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати потребе да има џеп |
| ога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да сво |
| мшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна из |
| епи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава |
| ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнији |
| убав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели |
| ом Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани про |
| оград на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло |
| у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са ве |
| кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су св |
| и сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост |
| се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње заврш |
| а на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што |
| енција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одб |
| азнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, пос |
| у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, |
| како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарал |
| и пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на о |
| , а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп ч |
| е нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кро |
| је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву о |
| споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и |
| заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гости |
| који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим в |
| носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} |
| дна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката |
| ешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>П |
| а-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позна |
| азговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог |
| лов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја |
| а из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи |
| ко си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који |
| тељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и н |
| осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чарш |
| ин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— |
| {S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман |
| ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева |
| во погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она |
| p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва нај |
| тавља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> |
| е се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако зб |
| ска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био |
| ста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо |
| ругаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати |
| погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање |
| а сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, |
| заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при |
| <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, |
| у је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите за |
| м се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како ре |
| азумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки |
| две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим |
| ц.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даљ |
| лете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала. |
| а држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај |
| као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте |
| нула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да |
| ИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не ср |
| екну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази |
| {S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете пра |
| да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их |
| д се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у |
| боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Н |
| ко паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењ |
| и.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по |
| а, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога |
| ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче |
| прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све |
| рати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви |
| шао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У ва |
| апојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} |
| уотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— |
| } 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну н |
| ћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну но |
| оћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/I |
| у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими |
| и врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ |
| оме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не |
| се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо |
| оња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш |
| едали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а |
| ја је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место слам |
| м десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате |
| нога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учи |
| /p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвон |
| } Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би за |
| ету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека к |
| смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала |
| на, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохи |
| е језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад дол |
| ога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми |
| настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш |
| ризнаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те на |
| скате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љуба |
| S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим д |
| једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, вид |
| p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излеж |
| олим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" |
| је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити. |
| пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала |
| гантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побег |
| колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не каж |
| ете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и |
| ећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као |
| са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно |
| нцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> < |
| стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто п |
| а стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, ка |
| не, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога ро |
| устио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу |
| .{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да заба |
| исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — |
| то он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весе |
| шицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, |
| , ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам с |
| Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина |
| сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе об |
| много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> < |
| покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем м |
| цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и |
| рофесора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа после |
| тетом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек |
| /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи к |
| го више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> |
| пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу |
| е служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротиј |
| каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он |
| пла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би т |
| е власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче једа |
| њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите јо |
| да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали |
| и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек рас |
| т заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу |
| ислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек |
| чке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазив |
| овољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Ниј |
| <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али |
| Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се |
| на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, н |
| да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти држ |
| гај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једн |
| ео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигр |
| гло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде |
| гледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још ма |
| а.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, публика за |
| кара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна |
| <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено г |
| тулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госп |
| /p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се т |
| да бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у |
| вно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како тво |
| капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама |
| га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је оче |
| и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" |
| еру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била ни |
| Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол зал |
| оји кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је |
| ч од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја прими |
| да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двест |
| оба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вече |
| узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њим |
| и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живет |
| ост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се по |
| морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће кар |
| учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица. |
| искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> < |
| збиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> |
| ти.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима |
| учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи некол |
| идиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носи |
| д Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} П |
| е рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Е |
| еног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васи |
| са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако с |
| да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Н |
| то предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, кл |
| ца Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху |
| шних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се |
| е протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао з |
| у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код |
| м у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милев |
| па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, може |
| .{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али |
| се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали |
| ји је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одгов |
| ас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај |
| уго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а дру |
| обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комис |
| дно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, |
| јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се н |
| о му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напр |
| премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили |
| } Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је вр |
| м речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао |
| ео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом ми |
| лужбу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о добро |
| илија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он |
| же женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од |
| ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздр |
| мена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво |
| це па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сце |
| противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао как |
| шеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће |
| већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика |
| 29" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа ве |
| ова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у п |
| та га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p> |
| Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио |
| О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која |
| је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n= |
| вицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је д |
| .{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао |
| рса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
| ах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> зна |
| мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову с |
| едан господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник минист |
| где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и |
| омаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да |
| шао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану слу |
| те.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању д |
| } Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање г |
| одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некршт |
| ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило |
| они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које |
| hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Го |
| дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стре |
| илеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није треб |
| има се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове |
| зад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није до |
| <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <p |
| игант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорни |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Се |
| да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеа |
| то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у с |
| p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дак |
| о чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један банд |
| ив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепан |
| ремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да |
| ошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <p |
| а, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За т |
| е задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бр |
| гледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма |
| њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p |
| — Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то |
| у и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити б |
| .</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родил |
| Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао |
| о посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се |
| ењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји |
| госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} |
| и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако |
| ој причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завр |
| муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после |
| S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања кар |
| уже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, мет |
| ен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, ј |
| струменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад |
| .</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих бе |
| решни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнул |
| ао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па |
| аставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарат |
| е поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p |
| едложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет |
| кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „ |
| она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети |
| один <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p |
| је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на ос |
| до примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напушт |
| ма, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле |
| редложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> |
| поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онд |
| ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p |
| јенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе кој |
| ико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многим |
| а све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у п |
| морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поч |
| знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини г |
| ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и п |
| .{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио гос |
| Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о |
| один Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца |
| био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа |
| рата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ћ |
| ина вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио с |
| вио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама |
| ин.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој нево |
| кама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није би |
| оверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нер |
| — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честито |
| , плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, |
| ечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „ст |
| онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па т |
| хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ ј |
| ред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерња |
| hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писар |
| , на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, |
| следње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор срп |
| орија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест |
| е онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају ка |
| е „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јун |
| , ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити госпо |
| о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор |
| в је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав |
| праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто мо |
| — Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам исприч |
| ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби |
| дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лиц |
| сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Бео |
| који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгл |
| pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш мило |
| олико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако ол |
| <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све |
| <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </div> <pb n="57" /> <div type="chapt |
| излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из |
| од среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони |
| оворити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега |
| .{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њем |
| не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио |
| о.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и |
| вољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалб |
| а дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их |
| ак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми |
| смо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?< |
| ке Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi |
| учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — сле |
| реја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са |
| > <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрах |
| а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да ва |
| елепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву |
| /p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> |
| S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одг |
| </p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о |
| ’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p |
| пнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шт |
| судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљ |
| учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p> |
| ј прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бог |
| аш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" / |
| вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— |
| то, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње |
| p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он |
| же сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао н |
| ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја ва |
| Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још |
| Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си б |
| > <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад го |
| Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — о |
| од самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хте |
| џету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом |
| да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да ви |
| свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то пи |
| — Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Ниса |
| јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не |
| ове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши ста |
| обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад |
| та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добр |
| аћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори ка |
| трацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч ка |
| интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, не |
| на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јут |
| <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Км |
| општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и за |
| , него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнациј |
| , као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ ка |
| и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да |
| уди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по је |
| господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин С |
| диш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код м |
| добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш с |
| ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што |
| вате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах прет |
| есет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и |
| гослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.< |
| Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила је |
| риступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу |
| ио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и |
| врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одго |
| и приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оста |
| ити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни |
| узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не |
| правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако. |
| е на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи помену |
| е учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себ |
| шику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли |
| штина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, |
| казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви |
| Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p |
| кали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какв |
| госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не б |
| ед вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад |
| ељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се |
| у.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново |
| потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све |
| да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да с |
| и сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет з |
| А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време о |
| ће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и са |
| ам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције р |
| Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — |
| вај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте на |
| е знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да |
| ма оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је т |
| доше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста |
| два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштв |
| ати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се м |
| је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у са |
| ако мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици |
| ли, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој приј |
| с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзопл |
| бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi> |
| > <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар |
| прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељк |
| ифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у х |
| н од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, |
| и човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" |
| у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела см |
| ?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не б |
| де до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не ид |
| ник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпо |
| земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ва |
| па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само |
| но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, |
| поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млек |
| поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто |
| олим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> |
| диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу ни |
| е сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали ме |
| а врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије пре |
| /head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи |
| овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те |
| аде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљење |
| и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је |
| p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где |
| о их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се |
| — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једв |
| да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} |
| /p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се н |
| било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да |
| </p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — д |
| вао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p |
| који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош им |
| узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског |
| рела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са ст |
| р са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа |
| <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као |
| мо, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полиц |
| трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у к |
| би, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, и |
| редлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти |
| .</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јов |
| говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— |
| <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S |
| а, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно г |
| гу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фа |
| е опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} |
| петана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити |
| — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} |
| шаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић д |
| та дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, |
| штинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеј |
| ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу |
| се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога р |
| >Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вереси |
| смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у ст |
| е довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да пр |
| p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је прона |
| а одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа |
| ричама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и |
| однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла м |
| иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још |
| кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што |
| је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је |
| p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађ |
| Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће примет |
| рговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у |
| би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође на |
| ама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку ве |
| а га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Б |
| ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече он |
| овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га |
| мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу |
| p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад го |
| анапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд |
| по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трго |
| дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су |
| ци и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима |
| один Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? |
| Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио сво |
| /p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{ |
| а реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер |
| рло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика ола |
| му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли |
| за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек |
| </p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као |
| ало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плаш |
| о — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — дод |
| али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} |
| ућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p |
| ће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београ |
| и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, |
| пред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.< |
| о једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана ра |
| рте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер ва |
| ка удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, река |
| лаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давал |
| шта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, о |
| а је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили |
| е, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери |
| сам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сва |
| слим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дет |
| ко није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете |
| усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не мо |
| вуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тим |
| зад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ муз |
| дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> |
| ко лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с |
| идао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, по |
| једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више о |
| о љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из двори |
| а, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се |
| како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да и |
| ласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} |
| у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва |
| ког пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчеп |
| који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена |
| и једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебив |
| Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} |
| дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама мн |
| и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег |
| ој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за |
| обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да |
| а, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на |
| рупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони к |
| из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут |
| а им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два уп |
| а, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, |
| ознала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и м |
| коро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} К |
| ељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да |
| д ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На |
| Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, ко |
| <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Р |
| ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут так |
| шту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — |
| <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p |
| нову чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати |
| из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је |
| раду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што |
| им путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чул |
| С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњуј |
| жио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико п |
| рло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће јед |
| ном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, |
| ло многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлеп |
| жној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самох |
| е на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам И |
| усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, |
| лза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Ни |
| ала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онд |
| а ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије. |
| ом приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година |
| о изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пр |
| бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те д |
| шницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се |
| ма људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и |
| ?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи об |
| омешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу т |
| прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ ос |
| а нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била б |
| ово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и јо |
| су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се ума |
| де <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град д |
| на љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и |
| ти у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најз |
| на, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p> |
| зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под |
| већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је изве |
| вкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свеш |
| главке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису го |
| но сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о |
| сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и |
| !</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би оглас |
| риш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Кол |
| ије госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и г |
| ор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па |
| што не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} |
| ари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски |
| џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина |
| !</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она зам |
| измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава че |
| чеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само |
| она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена у |
| варам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му |
| ма — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> < |
| електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централ |
| ек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p |
| еклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно. |
| се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type |
| уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јо |
| итну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n |
| се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Ми |
| , преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши |
| оћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Каже |
| обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а |
| паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцло |
| а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева усп |
| ехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи |
| уше, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинс |
| другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, |
| ремена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће поче |
| апетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и п |
| двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито побед |
| ором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде |
| оцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али |
| добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од дв |
| } Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чу |
| То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина к |
| илић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на ме |
| .</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрд |
| но што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола |
| <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S |
| е да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и нево |
| се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А су |
| бав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише |
| па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојни |
| и месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати н |
| p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад м |
| у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из |
| бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало |
| ћ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> < |
| попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти с |
| тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> < |
| ући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на к |
| у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је |
| ка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче н |
| улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави сам |
| ше им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Как |
| олико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као нек |
| е глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцела |
| /p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до ма |
| а како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то д |
| авила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле ниг |
| ер, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да |
| завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и с |
| а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, ал |
| ублику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — дода |
| урић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да |
| плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратим |
| не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно му |
| " /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре |
| итлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и |
| </p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да |
| е тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа |
| шко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обуч |
| ало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да г |
| ајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немој |
| под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није |
| а виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, |
| деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Ра |
| иста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвок |
| а би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! |
| у света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а |
| вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се |
| и да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздр |
| адесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а прем |
| елек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би триде |
| , полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држ |
| мпе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз проз |
| и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извир |
| етири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да |
| оглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорн |
| како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> < |
| — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркв |
| агедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро виде |
| ње.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, |
| на усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најп |
| ио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, |
| за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи |
| бало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела са |
| ушу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах и |
| док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седн |
| вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети |
| , а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би треб |
| вом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе |
| ипеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> |
| очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и т |
| како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала пр |
| ерциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као д |
| о четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је |
| ом страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује |
| разом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се бр |
| почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја п |
| <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрх |
| става држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али |
| у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да ј |
| јао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви |
| звикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опе |
| о међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и |
| да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све |
| ја из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта |
| урио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са уз |
| тити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није |
| гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Зами |
| спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, |
| етан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па |
| у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема к |
| — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди |
| А ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине н |
| оде, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су п |
| вац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се |
| даје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, к |
| мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и |
| ли изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напр |
| сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити |
| сам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо |
| лучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво |
| рија моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> |
| — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао |
| А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из к |
| Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да |
| осле на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па |
| ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на |
| ента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиж |
| е конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваш |
| арства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло пр |
| а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто |
| ли дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши |
| ођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговар |
| уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандрк |
| амо прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није ник |
| ућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; |
| а се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите најве |
| године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели в |
| Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако |
| ка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и с |
| } Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште |
| ење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонс |
| је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска са |
| — А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет м |
| ом, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би зна |
| гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те поче |
| ни кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање пост |
| чај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњава |
| задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S |
| Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, п |
| зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, р |
| ад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се |
| с дрекну: „Други знак!”, звонце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома с |
| зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде |
| е у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихра |
| се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орас |
| > <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески |
| унио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави: |
| о поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога |
| в иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би иск |
| о.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачу |
| ило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и п |
| ви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је го |
| довица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би |
| јатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, уз |
| о из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајућ |
| попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што н |
| н савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb |
| ?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао брк |
| се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до В |
| јатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врл |
| подин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну |
| јем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Д |
| творише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на зад |
| јпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица о |
| усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, д |
| ном преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде |
| оше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете |
| о.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам |
| <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да |
| р, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви |
| се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји |
| свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом м |
| не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а посл |
| у; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек |
| .{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се |
| д је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник м |
| Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин |
| сови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ус |
| чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор пет |
| знамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не |
| вим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу |
| Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу т |
| о, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забу |
| свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што ј |
| рили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет |
| ими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Неде |
| ету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио д |
| арка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље. |
| лицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — |
| израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није мини |
| кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би |
| p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио |
| о је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје |
| омишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог |
| м.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уоп |
| и управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авл |
| пут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једно |
| а и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Н |
| ко уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа |
| а чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па т |
| p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете ча |
| у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, |
| ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не |
| </p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} А |
| рлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи пр |
| образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину |
| пасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познал |
| сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док |
| сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја |
| оје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Тре |
| се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде де |
| им на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласк |
| ам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљ |
| тумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му ј |
| дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко ва |
| р снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он |
| је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако шт |
| у и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе т |
| н до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога трен |
| а, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељк |
| да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах исту |
| оја је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник минист |
| ђе нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч у |
| кову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То |
| ајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђош |
| нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички о |
| сно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; |
| 20"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој варош |
| ане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из к |
| ели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда |
| главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана п |
| .</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од ње |
| на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи пр |
| ишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она |
| и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у |
| нада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> < |
| рате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име сталн |
| престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наил |
| и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле |
| на изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и тук |
| са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали |
| о те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попад |
| Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите н |
| <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" / |
| попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се по |
| м да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали ка |
| било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, збо |
| еш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће |
| е прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Б |
| поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— М |
| } Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра |
| е при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се |
| > <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о св |
| p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а па |
| ао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, |
| још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Кр |
| нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти |
| нови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествиц |
| кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> < |
| — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није |
| сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се ка |
| p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — о |
| p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га |
| м људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, < |
| лева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
| p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му ј |
| митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.< |
| ме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је па |
| та прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној му |
| кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква цр |
| — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да |
| а пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети |
| {S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ла |
| </p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као пр |
| а Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па |
| боравити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} |
| з речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев исп |
| то је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата |
| на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да |
| ма се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Гос |
| јац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да веч |
| а.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, |
| ар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова |
| орган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица посте |
| дрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обр |
| , овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео оста |
| ото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељкови |
| соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па г |
| рдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и |
| патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско п |
| почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да |
| прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљен |
| , него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Ка |
| бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међ |
| амилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли по |
| вар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша |
| е зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад да |
| се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад |
| и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На после |
| нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’А |
| не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S |
| ану.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.< |
| врши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крште |
| рце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није л |
| зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— |
| — Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учини |
| свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на ње |
| о.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месец |
| Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, |
| ако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче |
| </p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, |
| врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана п |
| пе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мант |
| бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се о |
| ресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи њег |
| {S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p> |
| се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало |
| ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и д |
| најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало д |
| — Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нам |
| реме игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, |
| ења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити к |
| је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и |
| , а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су исп |
| задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити |
| водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих |
| плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом |
| ашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час |
| твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно др |
| го се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нек |
| увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разго |
| ји не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише те |
| ?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете |
| при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана |
| ечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће к |
| вца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем |
| нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— |
| вори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} |
| и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја |
| живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред врати |
| ам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} И |
| p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком к |
| ер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се |
| да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то ум |
| в, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по |
| крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику па |
| били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се см |
| ч детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо |
| че опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени пре |
| а би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам |
| {S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, д |
| нансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу |
| .{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му |
| укао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват. |
| вог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а |
| а видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи. |
| у се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако с |
| Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгаје |
| нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општи |
| ико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарај |
| p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богосло |
| су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену се |
| трашна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном |
| а хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због ј |
| „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако ис |
| да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај |
| њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.< |
| после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје |
| а.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 1 |
| ар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господ |
| о код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу гов |
| иња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Леж |
| ити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, с |
| он грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али о |
| на и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Мест |
| рује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа |
| >Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бриг |
| агедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава го |
| ?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за |
| где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Дан |
| тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под св |
| ти како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио ч |
| жни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао |
| приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снаш |
| ану.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.< |
| њ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сас |
| а дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери |
| ="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Ње |
| се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари |
| ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред |
| оравиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар т |
| а младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански и |
| аше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Ра |
| у.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.< |
| аноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још |
| илука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће д |
| могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео |
| ог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> |
| вљује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је ве |
| а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Ј |
| се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи к |
| а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, |
| гу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му ј |
| јми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није мог |
| ним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио н |
| ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче |
| како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, тр |
| краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу |
| аље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота |
| Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добр |
| Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па у |
| нови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у к |
| од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избе |
| нем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, |
| кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је |
| епо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу р |
| кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је игра |
| крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се гово |
| е поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта |
| е врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана |
| у.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преп |
| пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задоб |
| шћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и на |
| о није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима |
| е умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска |
| је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди ж |
| а којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву у |
| клонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> |
| ио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји |
| да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, |
| адесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор ова |
| вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он |
| ла љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине уве |
| м у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се |
| ом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво |
| етљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” к |
| е кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, |
| некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану јед |
| у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али с |
| у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.< |
| ођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јест |
| е ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа |
| тијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осет |
| и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасн |
| љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и п |
| тку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снов |
| а ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и о |
| го да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" / |
| емасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола |
| ајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и |
| иш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p |
| i>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу. |
| >— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, |
| павати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с т |
| кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> те |
| дисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редо |
| Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије им |
| да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити |
| </p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес |
| нова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> б |
| утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви |
| затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни л |
| кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш |
| и: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то ниј |
| — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи |
| еђа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики цр |
| де до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљ |
| , и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лак |
| још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврће |
| тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват! |
| зговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати как |
| развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па |
| купљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо д |
| док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам тер |
| ка изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то в |
| у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прили |
| х бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да ра |
| е знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, |
| арочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, |
| е пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодств |
| рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам |
| о платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.< |
| ање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" |
| Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узви |
| тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по |
| ог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не |
| за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше |
| ут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, п |
| , ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите увере |
| нистар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и |
| је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је н |
| увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо |
| же — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е |
| шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Т |
| та девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно. |
| /p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господ |
| име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се г |
| колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек рас |
| вако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком |
| не не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је д |
| не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу г |
| земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како |
| ка и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо |
| но допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде |
| гром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игр |
| да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та пита |
| <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закљ |
| о Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она |
| рбо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</ |
| > <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се по |
| је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању д |
| као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, наст |
| ли једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну |
| ироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто |
| <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:< |
| био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онд |
| обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш... |
| вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!< |
| угим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, об |
| <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванае |
| у и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример |
| а плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко |
| „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, |
| .</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је пр |
| е претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе |
| одитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како т |
| под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толик |
| оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, |
| о увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разгов |
| томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад п |
| оња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао о |
| новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће |
| а.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се |
| ив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо ш |
| навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те нави |
| S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено |
| живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних реч |
| каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, |
| оге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за |
| едељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигеро |
| положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко |
| ”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као |
| је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до |
| то су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још не |
| ма које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас |
| или онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо |
| кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, |
| ара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненад |
| ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, |
| љем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то ј |
| с је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вел |
| на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова бру |
| р српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче нов |
| ола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склон |
| већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастик |
| тима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у ње |
| .</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас |
| н дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да вид |
| м, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан |
| Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто |
| јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог |
| учи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га гос |
| а, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и друг |
| аже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљени |
| отреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љ |
| и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар |
| како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси |
| >Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> |
| а кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толи |
| „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, |
| ји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сас |
| и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </ |
| ећ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше |
| вица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да |
| ово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчаје |
| јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје |
| фановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли сво |
| же мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет д |
| мислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} |
| акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену каш |
| Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо на |
| ике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум! |
| муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, |
| с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан до |
| али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је |
| и бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с је |
| ило лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{ |
| најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ |
| етнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n |
| о близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га |
| еповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и д |
| ар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одгов |
| а и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, к |
| потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по |
| ћи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клав |
| /hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих |
| ле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебе |
| сани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, п |
| адржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S |
| се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="2 |
| оспођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу. |
| главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јо |
| богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазна |
| акнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупи |
| од њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, |
| о сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу |
| лите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Ме |
| човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опс |
| ра на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бр |
| и мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својо |
| ом, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То зна |
| , мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако |
| ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, он |
| ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, п |
| а чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, |
| пођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви |
| Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</ |
| као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по м |
| оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да |
| а строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</ |
| „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време т |
| Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n= |
| , а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врху |
| у лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су н |
| метничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, с |
| ма изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</ |
| ерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио |
| — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе |
| сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не |
| ц у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса |
| ћ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</ |
| едан чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата |
| громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, от |
| данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни |
| наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је |
| о не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина |
| ога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно с |
| о родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем |
| е које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" / |
| Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, как |
| о главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и пос |
| о поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога |
| неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету |
| јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да |
| на ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу ко |
| последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, се |
| апоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћ |
| невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог не |
| е у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дан |
| не допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последњ |
| поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не мож |
| рестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, |
| ити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше |
| и ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разгово |
| порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор |
| пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није н |
| крено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} М |
| најући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у |
| они од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унут |
| ли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је слу |
| вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда до |
| људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилија |
| икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што |
| ове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитеље |
| идео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, м |
| <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам с |
| у касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два т |
| ације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ ис |
| у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му с |
| изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде |
| ла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира |
| се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма |
| мро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођ |
| — Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Обл |
| се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p |
| мет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета |
| није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад |
| те замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.< |
| о просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата |
| Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви |
| а, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охра |
| госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спав |
| ће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да |
| женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен ка |
| и Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она |
| ћа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, |
| приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе сто |
| вану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавај |
| чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и |
| Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим |
| штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ |
| аже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, |
| алијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: |
| р не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћ |
| ви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуљ |
| и помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то |
| вијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Ст |
| и све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на |
| еда лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да |
| ељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помињ |
| га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом зах |
| уп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како б |
| тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједни |
| осле не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба |
| о преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и |
| јаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера ст |
| ад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p |
| истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на пам |
| и новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо |
| ја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз п |
| и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „ |
| доје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је поз |
| љи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да |
| је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два |
| нојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док |
| некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио |
| отив речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и ј |
| штва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Ост |
| е то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за ј |
| своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од уч |
| еме службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — п |
| ма и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, |
| е излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје |
| ристина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је |
| и помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који |
| о можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него н |
| знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ |
| т-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему |
| е да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па од |
| о јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако И |
| у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од пр |
| сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тре |
| р нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погл |
| Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама с |
| ао што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На |
| брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му по |
| огдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто |
| ва учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо |
| ма:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама |
| ко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погле |
| м стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по сел |
| инара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужуј |
| еко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам |
| а рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети |
| > <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онд |
| чину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте ни |
| дате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једв |
| луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што ж |
| изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој и |
| лану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, |
| а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ов |
| пођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не мож |
| То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инст |
| .. учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп д |
| вори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже |
| к, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али |
| скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> |
| услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, ни |
| ине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и цр |
| плета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, а |
| је.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену |
| м се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: |
| диш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени |
| /p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне |
| сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело |
| се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад |
| ори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може |
| кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, |
| али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац |
| Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли |
| госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, а |
| ш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> |
| и ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” |
| — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор |
| т, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара |
| даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати |
| капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете |
| учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господи |
| опасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође гр |
| јте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... |
| ш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели |
| је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по К |
| ?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повре |
| ју шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи. |
| у, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише иди |
| , талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле |
| шта да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде |
| го одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи |
| паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми |
| а бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p> |
| решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има |
| и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје госп |
| ате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" |
| формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато |
| , и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде |
| је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је д |
| осподине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!< |
| н пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опе |
| и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће би |
| то да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p |
| дом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло ра |
| ! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер |
| могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћет |
| за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p |
| го хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао по |
| ао у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радој |
| мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, |
| итавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабом |
| загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми по |
| да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој |
| не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало д |
| head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Оби |
| далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промеш |
| гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи г |
| у.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е |
| ита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињ |
| Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p |
| та:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко на |
| ви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле |
| и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се по |
| тра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам к |
| ос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му |
| , то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апе |
| ретрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју ж |
| b n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како |
| спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због |
| брати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p |
| м то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много |
| х чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју на |
| ља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све |
| не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква |
| p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима |
| p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, |
| ем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за при |
| тменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Ма |
| а карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно про |
| Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме са |
| ену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само |
| мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те у |
| и казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују |
| дите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да ув |
| , као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје |
| ју.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па |
| <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће |
| </p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да паз |
| по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госп |
| .{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га |
| ко, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} |
| вора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћат |
| воја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем |
| љи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије од |
| оче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори |
| утем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, в |
| роговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би |
| стави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то ни |
| то је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и |
| оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да гов |
| о што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у |
| с, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ј |
| но и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика |
| млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је н |
| <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не д |
| од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.< |
| p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не |
| ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напроти |
| дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабиц |
| n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због то |
| а, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се |
| <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он и |
| рењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро |
| Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Од |
| >— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да ког |
| /hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева< |
| те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је п |
| капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер |
| у” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састоја |
| > <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</ |
| нам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, |
| да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дет |
| ештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена |
| о лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубљ |
| да у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, |
| као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине То |
| одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим |
| /p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је па |
| /p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као |
| ачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У ка |
| асину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, |
| , где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послу |
| ј, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од |
| бирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="15 |
| ди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који ј |
| мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p |
| а се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да |
| е имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поч |
| везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је ве |
| ну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике н |
| Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село |
| опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име гроз |
| то склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера им |
| исан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој |
| о искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она у |
| ди.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> |
| свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајућ |
| лаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избе |
| Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао |
| и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> |
| кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила |
| гађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му доне |
| нуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је |
| к матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори мини |
| хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, најв |
| ирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред |
| један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, |
| ећ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сас |
| вио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" |
| сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих |
| ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда би |
| додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи с |
| ео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и |
| е послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случај |
| p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зине |
| а буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Д |
| > <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је цркв |
| ао црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу б |
| вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра |
| им, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд |
| можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите |
| Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S |
| ет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесе |
| ацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремен |
| >И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, |
| свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, |
| н пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на ши |
| волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а |
| савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што ка |
| И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свим |
| /p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате |
| јан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, ал |
| пита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, |
| акон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, |
| опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, |
| Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех с |
| оп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати с |
| на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде ф |
| у некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} К |
| илева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она и |
| же сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-блау” ил |
| па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је |
| кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, го |
| не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сим |
| ји је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек |
| не, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант з |
| Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико |
| каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="22 |
| ве што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толи |
| ажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у |
| је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> |
| стан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем ва |
| аше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. на |
| и она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад |
| ама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— |
| етрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећ |
| мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочија |
| иљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замуч |
| цу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како ј |
| и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p |
| о га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крст |
| пут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора м |
| ледност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који |
| ротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, |
| во кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако с |
| е то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n= |
| Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Си |
| ки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, по |
| то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га ма |
| ким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, |
| , дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећ |
| один Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално н |
| и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој |
| цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па |
| а где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, |
| оворим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— |
| учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви по |
| це све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на при |
| ако би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а о |
| ао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S |
| кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што |
| колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре рак |
| Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца до |
| сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. |
| а плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у |
| уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако |
| горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти г |
| због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког вел |
| то се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима. |
| а види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, |
| абрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му н |
| н саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести |
| седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и |
| рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као |
| се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у о |
| орити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових ре |
| ко да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи преда |
| удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандис |
| >И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отвориш |
| ешише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим у |
| дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујт |
| у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S |
| Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p |
| једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти сто |
| ла, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или |
| а деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар |
| данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; |
| атике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор с |
| љан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.< |
| отичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да с |
| /p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... |
| — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Р |
| рши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, так |
| редлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, саз |
| о основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да ј |
| ничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за т |
| писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша |
| чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико ни |
| за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да и |
| у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p |
| израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да ви |
| ну како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о ов |
| лази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих ром |
| кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p> |
| ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тест |
| војој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим сп |
| а, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи до |
| Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</ |
| p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и |
| те стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осе |
| p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — д |
| тој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никак |
| јеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибр |
| е господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су |
| па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Д |
| све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или проз |
| се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се пос |
| је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како |
| егдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, ниј |
| и приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у до |
| с’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> |
| чно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам |
| рабрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је |
| ор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> < |
| ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то н |
| ак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> < |
| авило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, прив |
| е жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, нас |
| атан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите т |
| есвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара |
| дла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је дв |
| собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све |
| ко се једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и |
| , кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донел |
| велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је по |
| четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, кој |
| дно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише |
| ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Б |
| могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p |
| >— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из |
| уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— |
| <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S |
| p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> < |
| А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — по |
| у идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крш |
| ко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се |
| о, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосл |
| кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија |
| нила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живел |
| је то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, как |
| ија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>У |
| вршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, а |
| д пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, |
| ма говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец |
| закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ зн |
| којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у живо |
| га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то с |
| у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суд |
| писати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разби |
| ослу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, |
| е друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продуж |
| ка нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљ |
| и био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како?</p> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, |
| ли који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп шт |
| ле које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе свет |
| а ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, |
| — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до |
| господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете н |
| а као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо о |
| а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато |
| — Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему |
| него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је ј |
| ти.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запе |
| тседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по ко |
| и имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и |
| у руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну |
| предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, |
| , продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћ |
| им за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господ |
| руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој с |
| иш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> |
| .{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић. |
| >— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, ал |
| да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, |
| еговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пр |
| наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једн |
| па-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Свак |
| p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја |
| и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и пог |
| ликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жен |
| а то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А и |
| ује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — |
| ?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се прид |
| а диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто пр |
| , да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чист |
| ет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је ми |
| и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем д |
| инама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена д |
| коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест год |
| имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова |
| навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” |
| "49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што м |
| вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, |
| hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор мор |
| еле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и м |
| ним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се исп |
| бу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узе |
| глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома |
| у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту ж |
| ад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> < |
| приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од з |
| рбији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљес |
| пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општин |
| акој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му гово |
| а је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав с |
| ри, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још |
| радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их |
| .</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и поп |
| ичао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазух |
| м те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се |
| чуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено |
| рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма кака |
| је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скрати |
| нам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака |
| ако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је |
| Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихват |
| ош једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из сре |
| <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> |
| ио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p> |
| шију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу |
| у у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те |
| поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да поне |
| зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта |
| газио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те би |
| говоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, |
| ј ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је н |
| боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S |
| ер, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је д |
| ва господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у |
| а се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб н |
| Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, |
| е одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба дод |
| у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са своји |
| говор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русиј |
| јима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вел |
| н писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што ј |
| и дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже ме |
| покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, |
| разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати једа |
| примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје |
| ану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, се |
| мам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да |
| обудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Пет |
| ам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да |
| е грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпав |
| ича све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан |
| и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јас |
| Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети |
| и дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку |
| о би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није |
| /p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица |
| е на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у |
| шта о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, |
| ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин |
| .</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уш |
| шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло |
| фе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их |
| ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђ |
| се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је ком |
| ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако умора |
| аже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, |
| речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на кр |
| екунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како ј |
| , па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, к |
| бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само |
| n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — |
| носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се д |
| ича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.< |
| госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је < |
| полеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај са |
| иђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника ди |
| весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут ув |
| знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти под |
| рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</ |
| р према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверава |
| жда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми |
| ја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div |
| носиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико н |
| а које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запре |
| тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар так |
| познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, ка |
| пет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку |
| а чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посе |
| смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у |
| ат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p |
| едам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својо |
| </p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта |
| е граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палил |
| ј баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му нап |
| леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и |
| аја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши ч |
| — Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво |
| дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сеља |
| као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп И |
| па-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и |
| узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, |
| писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, |
| на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је и |
| рате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког р |
| шта ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} М |
| леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачув |
| па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао |
| сподин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, з |
| е како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она ни |
| рочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прел |
| пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit= |
| тике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећо |
| баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно |
| Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним |
| {S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и ни |
| дмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{ |
| ога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реч |
| вар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позориш |
| писаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било в |
| ако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног! |
| за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га во |
| де брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су ве |
| .</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош |
| диста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадн |
| иједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у с |
| ше ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да |
| видеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, |
| ућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} |
| положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „С |
| додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину |
| и ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу |
| за ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи |
| и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" / |
| "108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветуј |
| о расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па |
| одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половин |
| ече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село. |
| е окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, |
| мама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, |
| 22" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао дов |
| сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да би |
| да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну |
| ом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како |
| >После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на |
| n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врл |
| > ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога рома |
| роповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај ст |
| и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено сауч |
| дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео се |
| ве речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су |
| p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, годи |
| ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — |
| — Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не |
| дираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена |
| етку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек у |
| че да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, ре |
| ога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Б |
| и пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по прави |
| аше учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скину |
| сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће |
| ла само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о |
| гоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и б |
| помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кре |
| опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио |
| на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало глас |
| кана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног |
| е, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само р |
| >Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију м |
| не!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај к |
| стри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сес |
| и:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у ч |
| кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикн |
| ковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонс |
| и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не заус |
| ала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, на |
| г суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му |
| ктиви видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гу |
| ило у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да ка |
| нтије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њ |
| без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође бе |
| ину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p |
| песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> |
| четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа ка |
| стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упу |
| га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако |
| вног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран |
| ?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало |
| ењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, |
| би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међ |
| ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни |
| ао заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже |
| но и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих време |
| ка, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналим |
| е.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око |
| стао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је пла |
| операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку кан |
| или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али вис |
| азнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n |
| илике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити |
| p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} М |
| шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да |
| S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана |
| ник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кућ |
| " /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкањ |
| шло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби лист |
| /p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" / |
| сине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због |
| заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад про |
| а ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p |
| м и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, ка |
| исују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} |
| а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази |
| 4"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне ва |
| д неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут |
| и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S |
| акву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општин |
| из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S |
| и и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи са |
| бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам |
| еги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних п |
| трнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинск |
| тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе |
| ат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш |
| </p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Сао |
| друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, да |
| ме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз о |
| е канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена в |
| ст месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у |
| два стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водо |
| мет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n |
| ије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се |
| он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш. |
| завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као |
| т пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади три |
| о њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута |
| один Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас |
| ед нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокак |
| гледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле ди |
| реске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби |
| о тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем |
| оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> < |
| ји да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код |
| цени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Ма |
| и их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако ј |
| еза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да ка |
| ак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома |
| е и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Р |
| н тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да наб |
| не! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар дв |
| строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а |
| му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јо |
| .</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљ |
| спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцков |
| сподин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под |
| у чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очек |
| јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, д |
| амо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се ти |
| роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је би |
| и цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој |
| дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну |
| <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћ |
| може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седила |
| аквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и |
| ркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:< |
| ино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је |
| ом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осв |
| еђу несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијск |
| е општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине |
| кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда |
| као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух |
| ени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за |
| ојачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и |
| /hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, д |
| .</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> |
| а је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред с |
| — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити мој |
| Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе бил |
| ла нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако леп |
| и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене |
| ринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква |
| ако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} |
| ји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:< |
| ш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам с |
| те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се |
| првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испре |
| и и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисак |
| ти како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> зат |
| >После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна саве |
| елог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p> |
| и поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</ |
| говори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жед |
| ело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S |
| ује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да |
| ета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p |
| ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако |
| много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кме |
| о шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуч |
| итељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина |
| аблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најма |
| и капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе в |
| , приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{ |
| да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Кр |
| појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— |
| да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покој |
| писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богос |
| кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код |
| отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-в |
| кође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са ј |
| лзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У коли |
| је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али |
| буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког |
| це места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{ |
| лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, |
| кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини |
| Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она |
| и како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> |
| ог живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја ј |
| /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кме |
| стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степен |
| акле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут |
| трану реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог дод |
| ер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који м |
| село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Ф |
| а место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима з |
| ам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са рек |
| жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, ка |
| ома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте с |
| н плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светог |
| ви, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n |
| како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп |
| ш за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, |
| асмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, нег |
| пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквар |
| јој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је пр |
| ега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа дру |
| на и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, н |
| И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бог |
| уше Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде с |
| се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од с |
| будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер |
| ота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} И |
| ако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, |
| им језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p> |
| канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он н |
| S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа |
| ли капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је |
| ином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! |
| реди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о том |
| одом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која |
| лу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао с |
| а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пер |
| и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збу |
| тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде |
| него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, |
| ом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Је |
| а!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје |
| г чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели |
| вар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље бл |
| киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, бра |
| а прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће |
| а је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго |
| , изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> |
| вим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И по |
| спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али |
| ће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата |
| један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — н |
| месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А е |
| ћи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конфер |
| Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу гр |
| ставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва доче |
| у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, |
| ичким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко ј |
| ије пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија |
| одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капе |
| паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> |
| и рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестри |
| ју тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош. |
| p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа. |
| лике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му и |
| е ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за г |
| неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седам |
| } Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим р |
| док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми поза |
| аци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа |
| ну, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} |
| ши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше |
| извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му |
| а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћ |
| ишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— С |
| која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> |
| о је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господи |
| ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лиц |
| тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подо |
| и кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље за |
| од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разло |
| ка господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја с |
| чину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као укр |
| ђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb |
| ла за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у |
| едорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да сва |
| Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве |
| настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто |
| Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад |
| мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му с |
| види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод |
| аветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први п |
| канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обич |
| 119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а |
| велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаес |
| варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поч |
| нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али мест |
| о још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што ба |
| упко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, |
| <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава |
| је ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући матер |
| p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прили |
| мо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч рече |
| е да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашен |
| мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато п |
| знато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порез |
| p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носи |
| црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија п |
| им рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћа |
| е појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле стол |
| стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, |
| /p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једн |
| о застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по јед |
| манске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се |
| у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице |
| ј матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам зати |
| ца по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> |
| .{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премеш |
| уде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорг |
| лати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20" /> |
| и да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су б |
| их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му |
| ј таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, |
| научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и раз |
| кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" |
| Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</ |
| онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни |
| Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја |
| бно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљик |
| о једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, треба |
| о сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао |
| донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало |
| на вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, |
| дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! |
| ићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом н |
| а пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли в |
| овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови |
| ране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, в |
| искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им |
| бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требал |
| немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој с |
| иних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној нед |
| једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у на |
| дају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа |
| вртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јорго |
| авњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а |
| две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отво |
| а, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућан |
| п, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову |
| т, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, |
| ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био ув |
| " /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у |
| чју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа |
| чан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он |
| к, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицам |
| браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је т |
| ата и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, к |
| чко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни о |
| узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује |
| олута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармо |
| ио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректор |
| о га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда изд |
| Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу |
| о само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи |
| е и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крњ |
| 92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чуд |
| манске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што |
| Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, |
| b n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да ј |
| Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p> |
| на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се п |
| сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улица |
| говоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући |
| се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p |
| асно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гле |
| нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здрави |
| орачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, ал |
| љао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљ |
| ло сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успоме |
| друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог |
| и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p> |
| ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе |
| Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад |
| а као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим прива |
| сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да |
| сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у доб |
| Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слобод |
| да томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чла |
| ова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бр |
| шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље |
| да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, |
| еја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учи |
| цу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далек |
| погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „с |
| ос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита |
| и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и |
| .{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али |
| осак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали |
| акав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља докт |
| да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленк |
| које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те з |
| е се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — |
| су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће ре |
| био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети |
| м као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто с |
| авици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а д |
| тор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, го |
| /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.< |
| то пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господ |
| од ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она |
| >—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћ |
| све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све |
| ет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се да |
| о у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, љу |
| осада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, |
| е.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p> |
| кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама шт |
| ја — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општин |
| Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> < |
| д ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога а |
| савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина на |
| настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бо |
| је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један |
| > <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— |
| како се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и |
| што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није м |
| да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> |
| садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, |
| не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се |
| а’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зе |
| е ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> |
| ти главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара ди |
| адо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу |
| нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У он |
| но мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ |
| сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко |
| приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не зн |
| би да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у |
| би да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше |
| исам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, |
| а — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Ја |
| а Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда неб |
| там ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све св |
| ем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми |
| арам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" |
| близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч. |
| ојави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеши |
| окојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p> |
| мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му |
| >Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, |
| а Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још |
| ам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милиј |
| дан, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дрш |
| заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ |
| огод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћ |
| товати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> |
| е тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет |
| лад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пике |
| још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућа |
| г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} |
| м је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста |
| о браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао |
| а је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била наса |
| ме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Бож |
| врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се |
| пут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано о |
| з леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отп |
| још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим |
| ути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорни |
| ли, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију |
| нту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S |
| , изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му на |
| на гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиж |
| нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче г |
| знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу |
| а поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није |
| кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра км |
| ли, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па доб |
| рштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељкови |
| сталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као мач |
| раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продај |
| вала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да |
| приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, |
| више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да ка |
| укао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије |
| г уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p |
| амним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерс |
| срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јел |
| те:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па н |
| а.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; |
| ћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или |
| да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата |
| ину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па до |
| као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сун |
| {S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам в |
| далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а з |
| одине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели кап |
| ору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гла |
| лим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да |
| а је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке |
| етету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза |
| ем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па |
| поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје б |
| а”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што |
| р на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва најви |
| го више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад |
| овора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и |
| е свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако п |
| побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сас |
| који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="cha |
| а мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем |
| е нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад в |
| , већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — |
| се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали: |
| е зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутањ |
| што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изг |
| муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти м |
| у ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, |
| лико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни ота |
| едводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p |
| ти као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А |
| се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље |
| је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који |
| и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти а |
| ић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </ |
| .{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> |
| о, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на у |
| ије што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држав |
| о? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — |
| нџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу ка |
| ти, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле |
| лакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па ст |
| <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госп |
| урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Н |
| варају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што пор |
| као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А т |
| с, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безб |
| .</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздр |
| о једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} |
| </p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како |
| зати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезб |
| успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је |
| н покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, |
| у, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључ |
| да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца |
| иганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнера |
| а сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно. |
| ова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — ј |
| и, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb |
| n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што |
| м ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, |
| наест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје |
| човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија |
| е, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ј |
| ишта, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосват |
| и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву |
| азвијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конфе |
| а сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једно |
| бранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив ка |
| ко је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све |
| Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцк |
| , па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим |
| г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога |
| или, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бе |
| уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио |
| ђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учењ |
| ази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра п |
| иоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подви |
| удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— |
| тигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за |
| петана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> < |
| з Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> |
| уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун па |
| то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> |
| ра ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће оп |
| у, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини какво |
| вне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан |
| лом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод ј |
| дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све |
| ица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и |
| ој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обриј |
| а, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се вод |
| ву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Им |
| ју у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко |
| а врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног ла |
| </p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погле |
| шајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако |
| ! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете |
| ећ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут |
| то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" |
| ојој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>К |
| познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким коми |
| је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разма |
| >Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како |
| опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он предс |
| то и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађ |
| >— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала |
| дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сја |
| обавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А в |
| ко је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести |
| е децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељк |
| епеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио |
| то и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, |
| ај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се ј |
| језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје служб |
| Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Ка |
| строве, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме кап |
| ме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „до |
| те.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџиј |
| јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жа |
| едном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара |
| човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми |
| >Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим |
| б око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Уч |
| доје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива |
| удило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, поп |
| мех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку |
| </p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да |
| релепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари |
| мо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике д |
| е поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он |
| <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да |
| , ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб о |
| о у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што |
| т, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да |
| о осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судни |
| ицу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогун |
| и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом |
| еседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— |
| рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p |
| о, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманск |
| <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пр |
| ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске зак |
| S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> < |
| а имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, ка |
| ог размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Са |
| ласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” |
| Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p |
| или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци зна |
| Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погд |
| и то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да изм |
| ли кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, п |
| ет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет поно |
| тање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија |
| капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не г |
| ти штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго с |
| годари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S |
| народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> < |
| ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако |
| друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о |
| итељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште |
| наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— |
| кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и |
| оче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школ |
| . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци зна |
| м, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" |
| трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је г |
| ичи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад д |
| Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да о |
| > <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто у |
| и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жил |
| у, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архима |
| ори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори |
| опчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, п |
| вој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком |
| и бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и за |
| сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бит |
| ту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то њег |
| вијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S |
| еда.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да |
| естила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, |
| ша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је |
| олазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом |
| </p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одс |
| столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p |
| узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп |
| а се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било д |
| ад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, а |
| је јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприли |
| срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако сит |
| ви колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему |
| ад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима |
| , јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској |
| ам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу |
| и одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то |
| правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гр |
| је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фото |
| ру са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шт |
| бу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви с |
| p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, о |
| лужбу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви и |
| ајпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за ст |
| а да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док |
| >Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком с |
| /p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате |
| то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а св |
| и глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну |
| што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице. |
| ву и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.< |
| м, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање прогово |
| што проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: |
| > <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена з |
| — Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, за |
| знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ |
| олико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их р |
| нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте |
| ад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</ |
| карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама отк |
| итрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а |
| које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвим |
| е и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима д |
| и, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> |
| {S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку по |
| појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, ко |
| касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени к |
| ем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесе |
| n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стоти |
| књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето та |
| лико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра ка |
| еди у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и з |
| стаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле к |
| них људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио ј |
| остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференц |
| е помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, суне |
| >И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> |
| ипела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала |
| челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу гд |
| еш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хо |
| оћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> |
| м, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да |
| њиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Н |
| , подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем се |
| а публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и |
| м.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ |
| дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављуј |
| де више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз |
| да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S |
| ви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о |
| ер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то д |
| !{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... |
| вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, |
| pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и к |
| да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подм |
| поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише |
| друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све |
| рува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно ка |
| њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полициј |
| живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> < |
| , коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила но |
| али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, |
| воме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу |
| је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По то |
| живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, |
| уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из |
| елика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је по |
| 168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је би |
| че да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола лит |
| те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред |
| што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах |
| дио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме р |
| јио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека бл |
| пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра |
| м.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје м |
| Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестрич |
| она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и |
| и изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и ка |
| ! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако |
| ? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Не |
| управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Е |
| ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет |
| ити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије |
| , а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под ма |
| ио је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, ч |
| ад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега |
| ад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа М |
| штам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па |
| ад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави прич |
| ојне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред М |
| ану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен ка |
| ми питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не диж |
| е послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ај |
| одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај |
| ва дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко |
| младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој |
| т још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> |
| и неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} |
| } Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо гов |
| м вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени |
| ом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу н |
| ала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} О |
| „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и |
| S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек |
| свим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на |
| Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на с |
| лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћу |
| , за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Соф |
| е Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се |
| Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин |
| највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} |
| еме његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорн |
| се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку |
| ица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> |
| ет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино |
| ренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне |
| надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интриган |
| .{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав јо |
| е руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише оч |
| о да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у во |
| ућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кме |
| уде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку |
| твима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, |
| циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Ма |
| у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што |
| ли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав но |
| а и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и |
| и сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаил |
| <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и иж |
| исти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета |
| ела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чист |
| а, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на |
| ” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову свој |
| ђају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И д |
| об жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гр |
| доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него с |
| его свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, игли |
| , па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о д |
| о дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у по |
| кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџ |
| да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{ |
| ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И е |
| — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Н |
| е! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини уч |
| забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се |
| о, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љути |
| е што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који б |
| жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек им |
| но, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпо |
| стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то по |
| елога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва |
| pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири |
| еба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Зн |
| ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</ |
| аки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано |
| о дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се |
| чно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сум |
| проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, з |
| ао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима |
| ет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зн |
| — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се на |
| ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра д |
| а кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да з |
| , ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се |
| <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на |
| то је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гара |
| овано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="28 |
| тину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар н |
| и за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се раз |
| овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Ста |
| ако је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — а |
| аци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у пр |
| т.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље заглед |
| акву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао р |
| вао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се |
| дригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпи |
| је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А с |
| 8" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало д |
| ђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочет |
| највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави го |
| се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> |
| музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако д |
| ли сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји ко |
| ћ је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, |
| у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шна |
| ању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни ж |
| ионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео |
| ања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а св |
| атра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скал |
| адао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу п |
| д куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На |
| елепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрост |
| </head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска двана |
| а светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, сл |
| а је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато |
| е донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео с |
| ad> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад |
| бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје бе |
| длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, гос |
| био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У |
| у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је с |
| и у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће гос |
| сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ва |
| ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Мо |
| ада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, |
| кин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе |
| Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ н |
| > <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прир |
| музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч преч |
| имити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресеч |
| } У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због ко |
| S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и ш |
| који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му с |
| за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у ци |
| сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— |
| и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ни |
| кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрс |
| он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију |
| мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а |
| им, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори рук |
| че да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као |
| а и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим к |
| том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, |
| ани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Мили |
| н кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче |
| арту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предска |
| и се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није ра |
| ђа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} |
| та, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде |
| ор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она пр |
| а да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да |
| дног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, |
| ј — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу |
| гој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори проз |
| <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад |
| ишта не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се за |
| ваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац н |
| розор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко вели |
| p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па |
| е као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта. |
| ити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда |
| антијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову |
| нам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обр |
| сар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него изв |
| p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писар |
| римо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло |
| ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком ду |
| ману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и к |
| ом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, |
| ико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње д |
| а је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако з |
| ко су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не |
| ан за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их ј |
| уће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, |
| п породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да с |
| че се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, |
| запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице |
| учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ри |
| и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он |
| у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата м |
| а и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафа |
| ј ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста по |
| п диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у л |
| војој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта |
| да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он |
| ну, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познато |
| прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју: |
| страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела см |
| стану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту же |
| уд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га н |
| уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Рис |
| Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нес |
| ра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући ус |
| паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— |
| јући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} О |
| дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу со |
| p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онак |
| дели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више пом |
| као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> < |
| и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде |
| оружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, |
| у ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била ув |
| шта.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету |
| ео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руко |
| ме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познај |
| </p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи шко |
| некуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се |
| крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, |
| в.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> |
| <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да |
| .</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, |
| м се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, зани |
| ви да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче |
| онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо жив |
| — То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на |
| а смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала ув |
| попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како б |
| вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека ј |
| кло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет ни |
| н, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише г |
| ађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао са |
| боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</ |
| јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да |
| >Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликам |
| јем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребаци |
| актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све |
| није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза |
| ; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да к |
| нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота |
| мо паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — прав |
| едном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да |
| м, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, |
| је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо. |
| сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, |
| у, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те |
| добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на |
| ... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу |
| знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{ |
| ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законс |
| адио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све |
| ђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му неш |
| оје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема |
| <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То |
| но.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познав |
| е поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар са |
| се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} |
| ошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред вла |
| у бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S |
| /p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми |
| — Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљ |
| кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче |
| >— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није |
| дем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</ |
| > <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала |
| p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли |
| ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног по |
| лаве, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове р |
| цкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепо |
| о разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко дон |
| у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врл |
| > <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то |
| а.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па |
| </p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један ч |
| p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе |
| неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња н |
| о завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе |
| ни оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете |
| оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је би |
| е се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби |
| толу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у ик |
| н.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су ј |
| је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да |
| нити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом |
| недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{ |
| оче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратит |
| га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегле |
| ротокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под |
| о, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радој |
| та ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, |
| побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже н |
| завађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радо |
| догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га за |
| а врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у со |
| недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одг |
| т и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p> |
| хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој |
| а, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита п |
| /p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се |
| едан динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p |
| је што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје по |
| !</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да |
| о унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да п |
| p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто д |
| у неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да |
| етету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико |
| вори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је пос |
| ко да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, т |
| p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цр |
| га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у дру |
| же бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију |
| т из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још д |
| а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборн |
| још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам п |
| S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто |
| у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер н |
| м шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по |
| а напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти с |
| ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</ |
| Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћ |
| а.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим |
| има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара |
| о да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво |
| ица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> |
| удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— |
| в однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко праг |
| акалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти вино |
| те ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи |
| Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и да |
| дили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћат |
| >Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућ |
| огоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да |
| о више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов |
| /p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве к |
| , шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „ч |
| као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно |
| че сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да |
| мета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, а |
| кан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све м |
| док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, бр |
| иш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати поп |
| ткуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пић |
| да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата |
| да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у оч |
| бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров |
| онови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ нас |
| е опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то |
| да какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадош |
| понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не б |
| било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака о |
| ката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе прими |
| е под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџи |
| , не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због |
| Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Жив |
| реја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} |
| уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да |
| еде бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди |
| а дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописа |
| неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео |
| ажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, пл |
| </p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, |
| страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видет |
| дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p> |
| и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царст |
| ри људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попрек |
| рио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар с |
| а се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао |
| обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о |
| неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> < |
| „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде |
| о. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, как |
| е кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћат |
| уца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако |
| p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта |
| е ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — уч |
| Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — |
| ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у црк |
| п са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и ч |
| кова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе а |
| ај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — |
| окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, |
| е да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако |
| е да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, |
| едеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну |
| сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет мин |
| али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне |
| јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да броји |
| погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео д |
| ете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чиј |
| избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи |
| увица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p |
| ова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибр |
| јањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и је |
| , о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{ |
| да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ови |
| у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са акт |
| и још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Ј |
| и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда |
| ио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу ниј |
| а актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завр |
| ислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја вели |
| и извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештен |
| p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глав |
| ши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата пос |
| то је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стад |
| у порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која м |
| а се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и о |
| кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да ид |
| леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, |
| .{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо |
| во, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико ми |
| S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет дин |
| и.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њ |
| опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су вр |
| нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га забора |
| је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћ |
| на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини к |
| би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то |
| овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној |
| — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, х |
| жбе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако |
| нски проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде о |
| ћу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи |
| кло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица |
| ви Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило |
| а се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Ње |
| заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу |
| АРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front> <body> <pb |
| који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново |
| запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их |
| ио и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада |
| зно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учин |
| ај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припад |
| и да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се са |
| љивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћ |
| погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим |
| е девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столи |
| и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико п |
| Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљива |
| А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пре |
| реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно нема |
| осподин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прв |
| и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде |
| А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати |
| ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛ |
| p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <di |
| у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (инач |
| до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календа |
| се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова |
| колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребр |
| њима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n |
| ла она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико! |
| руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако от |
| богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> |
| икује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели |
| огли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се с |
| ем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учите |
| а, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако |
| док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћа |
| су можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаво |
| стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетил |
| о ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Ра |
| пет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, по |
| {S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, |
| заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госп |
| ну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да ј |
| а ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурб |
| ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пр |
| 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам какв |
| унуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп |
| вари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то |
| разу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса |
| вим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{ |
| кри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз |
| спођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина |
| о ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухват |
| а видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро |
| стали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше |
| > <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> < |
| заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану к |
| поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесар |
| ткуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на в |
| па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Ср |
| горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо |
| ислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и |
| уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријат |
| еторице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али ова |
| /p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одго |
| п Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те |
| p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по год |
| ло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још ју |
| све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам н |
| ша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да |
| е интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И |
| > <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собо |
| , како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу |
| ивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошк |
| сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и |
| у је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем г |
| стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, пр |
| се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, у |
| и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је исти |
| д црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео |
| и је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку срет |
| Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Си |
| рво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унет |
| мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на |
| нови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p> |
| Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ј |
| наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика бриг |
| ачин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се |
| <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грда |
| ао рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици |
| мет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, |
| „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да |
| е поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; |
| ова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког т |
| д за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једн |
| ли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете |
| ле, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зат |
| диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то деси |
| <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p |
| уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тај |
| дне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за |
| а.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— |
| ко је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>М |
| у скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не глед |
| ути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или ј |
| оварате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{ |
| ла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, |
| приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S |
| овек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњ |
| е и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном з |
| облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, бил |
| о би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јо |
| би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је та |
| остави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испост |
| то жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...< |
| људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да за |
| елепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице |
| ли капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — |
| могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева |
| оше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, |
| Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне ц |
| ична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошт |
| је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтед |
| војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илиј |
| ато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све |
| ио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав |
| анпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла |
| м Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до п |
| сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — |
| може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код жи |
| аше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после ди |
| ћи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је нека |
| очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже |
| а, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на ње |
| <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јав |
| у слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, нег |
| и и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> < |
| састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најп |
| оличина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дак |
| ала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је ро |
| ње самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пр |
| ам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мал |
| те под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процеп |
| свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, км |
| се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, посл |
| сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је |
| мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена те |
| шћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, |
| м где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга |
| било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p |
| се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштен |
| капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показ |
| и до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њ |
| н, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади |
| попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога р |
| ад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} То |
| ца, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> < |
| p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазн |
| оси поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазил |
| ћ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и |
| би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе |
| музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p |
| из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто по |
| ују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удо |
| наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили |
| према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Ка |
| адо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} |
| те: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођо |
| а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је заврши |
| Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да на |
| али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено |
| — Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте |
| вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут са |
| чињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, |
| крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица |
| дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њ |
| а како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба < |
| ри” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника |
| S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, |
| p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</ |
| „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — у |
| , то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља п |
| се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сест |
| в низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има |
| сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма д |
| еши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жив |
| Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се п |
| роши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљ |
| о или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, пр |
| утра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту ша |
| која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то из |
| пратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S |
| несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} |
| <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном |
| шију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> <div type |
| а ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? |
| већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наш |
| у, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прош |
| нас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— |
| ћ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулија |
| >— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што |
| о је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно т |
| > <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај |
| <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Па |
| ава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели гос |
| а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу о |
| кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нек |
| Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека |
| то је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, |
| а то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати о |
| о узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то |
| еларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја ве |
| платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, |
| проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пу |
| ећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, др |
| > <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете |
| вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Вид |
| овног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, ка |
| ли једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одго |
| љ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе |
| ј њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те м |
| ужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете п |
| је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома |
| био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској со |
| ријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај как |
| да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди мл |
| се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набав |
| <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак |
| ткако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!< |
| ека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко д |
| е онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате ро |
| два на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи |
| оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} С |
| ођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је јо |
| апоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног ка |
| нина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удов |
| едела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви о |
| дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодар |
| многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам |
| ање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржав |
| ша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, |
| ми кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, д |
| >Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мог |
| Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отво |
| хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је |
| век иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је |
| држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би роди |
| а Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпо |
| итим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно |
| братно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је |
| и, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може |
| е кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писан |
| ли, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, шт |
| ати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбо |
| ила прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро |
| дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете |
| дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложиш |
| аност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној |
| /p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете у |
| адан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратил |
| и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, ду |
| детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p |
| n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свог |
| хнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, грама |
| а поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога |
| Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да с |
| у у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Нацио |
| је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и к |
| пођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика |
| рађани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљено |
| ло света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очи |
| тији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске по |
| понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам |
| е врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="15 |
| , сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Р |
| чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} |
| или, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле |
| д госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „д |
| тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја м |
| вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> |
| чајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји. |
| е осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, д |
| Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује |
| и ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опрост |
| глед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p |
| остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Б |
| мшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске л |
| у на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ши |
| то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болесн |
| .{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома ј |
| хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако д |
| у изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању среск |
| о боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трб |
| </p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулиј |
| аврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и |
| амиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе |
| <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи |
| head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те п |
| рт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе |
| ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама |
| бјасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се мор |
| а, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је з |
| b n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад т |
| релепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити |
| лу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја ид |
| јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се виш |
| а увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају ч |
| себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му |
| зио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То |
| гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама к |
| механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фић |
| ла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он |
| е је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али |
| оје сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и поб |
| ај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Е |
| .{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границ |
| господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у по |
| ој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа |
| у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без |
| е, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише |
| ам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, п |
| мао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби чита |
| те, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се однос |
| е у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, к |
| ила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} |
| рескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај те |
| представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију |
| ној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет теш |
| и чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радо |
| и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, |
| осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан д |
| онце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лаф |
| или досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше |
| ећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одм |
| У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док н |
| ић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p |
| а предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у |
| је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу жен |
| се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје уч |
| ка општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p> |
| ка општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p |
| обни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, |
| ; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за стар |
| Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни |
| Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја са |
| ead>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике |
| p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си |
| но уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који каз |
| им седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од ду |
| ршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p |
| атиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> |
| га мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи у |
| у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у |
| млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају препл |
| , кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том при |
| љи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> |
| ја као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из |
| " /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костре |
| шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима |
| ав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле |
| ако је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће г |
| а реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n= |
| обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно |
| ни, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општи |
| p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однег |
| , али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те ист |
| их <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим приро |
| оши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и |
| тим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста |
| те.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које |
| р је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састат |
| е било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде |
| >Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он |
| ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље се |
| ица, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, |
| ”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда н |
| ије било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођ |
| То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанст |
| вану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је ду |
| је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није бил |
| ом зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи |
| феџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Ни |
| у, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није |
| мао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Але |
| таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— |
| вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше пре |
| </p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У а |
| оверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зно |
| вића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги |
| тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну с |
| ’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као |
| а то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне ш |
| знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек. |
| РВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</hea |
| то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београ |
| време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила с |
| ија не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она |
| е, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</ |
| , верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> |
| ња брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњос |
| очас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јест |
| на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Т |
| но „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у |
| у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дан |
| ни једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо с |
| Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало з |
| } Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, п |
| женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто по |
| највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва р |
| савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била |
| <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником |
| љио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој |
| } На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред ку |
| гао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не |
| етао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господин |
| би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на ст |
| се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име |
| елике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није до |
| о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакв |
| омшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све |
| је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је |
| најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Са |
| ина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле с |
| {S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила |
| амог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је приста |
| на што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је |
| ичица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увер |
| ање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших припо |
| а су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ н |
| лских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била |
| доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп |
| те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интрига |
| читељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред |
| е онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца ка |
| па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију. |
| ј родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада дет |
| е се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Бож |
| београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Реше |
| , Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет |
| се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— |
| се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а за |
| првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где и |
| ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамењ |
| му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није о |
| p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госп |
| општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — |
| S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> |
| шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> |
| распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто прем |
| .{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p |
| оје је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман |
| ка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а кој |
| стре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на све |
| <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу има |
| >ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сим |
| уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, км |
| о.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштеће |
| које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То |
| ебало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако |
| као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смис |
| ме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно забора |
| подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад ј |
| иљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите |
| су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласн |
| ведачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он |
| ола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне |
| руги човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, |
| отећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако |
| ије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="ch |
| еменит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је т |
| а материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је п |
| увати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — до |
| да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф |
| нковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке ко |
| , који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи п |
| .{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb |
| ка, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попиј |
| верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда |
| не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разу |
| какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте |
| мана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином саставље |
| Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му |
| ан тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глу |
| адао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, о |
| о после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар |
| пођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква пот |
| каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шест |
| о!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приват |
| е за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прв |
| а вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S |
| андар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете |
| ead> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити ка |
| сник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин |
| кл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа М |
| даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на т |
| Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти |
| ица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се |
| женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без |
| а света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду |
| а није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се |
| ијете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та |
| оспођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која |
| такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови кл |
| ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, зах |
| ског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав за |
| {S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — |
| трча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа примет |
| овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде с |
| А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно |
| Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствар |
| циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена |
| онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту наш |
| ослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ле |
| Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у |
| > <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дува |
| екарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе ка |
| а им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају минд |
| ени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био тол |
| очеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке |
| ско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати. |
| ара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у |
| низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> < |
| кревет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капе |
| ајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Срб |
| слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И |
| ко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, |
| а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто |
| е дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</ |
| м попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто сла |
| ило нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био ј |
| .{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он поте |
| ошао је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: |
| то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се и |
| е цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов |
| недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу уз |
| , г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, |
| ци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику |
| г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S |
| у, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти |
| и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва са |
| је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је |
| тим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један п |
| из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> к |
| ко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находч |
| ловима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте сп |
| хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле |
| ем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми об |
| руги што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад |
| ; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утек |
| пи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно |
| ј глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тач |
| </head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и т |
| кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носи |
| о за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одв |
| диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љуба |
| <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личи |
| те.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Ал |
| ите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубомо |
| да) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли ј |
| би, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавиц |
| "209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју с |
| са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је л |
| врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и |
| p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писа |
| жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стев |
| а и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће |
| и се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверил |
| ст му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека |
| мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... |
| тављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерња |
| први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако |
| у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо |
| рпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна ру |
| ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мир |
| и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или к |
| о, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</ |
| на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то |
| м враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педе |
| Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештин |
| Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље попр |
| ке бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се |
| > <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није жен |
| морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ муз |
| е једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао. |
| да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји |
| у Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка с |
| ут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином манти |
| Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару |
| н, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> < |
| ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом. |
| е сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је из |
| иком извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе при |
| тви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше |
| те љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га |
| још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човек |
| p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао с |
| јајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, з |
| чинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да |
| ења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председ |
| оме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с д |
| га је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не с |
| моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на поло |
| јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао д |
| а се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одис |
| <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да и |
| , иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више |
| , а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад го |
| та, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а с |
| {S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом |
| има.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију |
| ближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванред |
| убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, пок |
| ву дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се д |
| рног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ к |
| ите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да о |
| атима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. С |
| услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овог |
| тељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љуб |
| ници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се |
| но; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, ком |
| ћао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад м |
| је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Ми |
| се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће |
| ила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове друг |
| тини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општин |
| азмишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло п |
| вка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они с |
| е међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погл |
| Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb |
| зорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско б |
| напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Т |
| i>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах |
| — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, вели |
| ко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако на |
| аво из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час забор |
| кле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по |
| роз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели |
| е односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече јед |
| ебан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нераспол |
| овица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како |
| никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало бољ |
| новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељков |
| ки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти |
| ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвока |
| спођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} |
| забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу |
| љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <p |
| поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том т |
| } Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, |
| одине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећа |
| атнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кро |
| издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабом |
| ели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, |
| му, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је |
| pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак не |
| као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави гос |
| . Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима |
| .{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду |
| > <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удруже |
| p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у |
| i>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два |
| п Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, |
| само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покуша |
| талих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ло |
| , исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем п |
| , и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.< |
| и гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> < |
| најдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> < |
| кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престон |
| нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у ко |
| ла Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет М |
| Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер |
| ца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развесе |
| S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавк |
| тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста леп |
| рца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p> |
| ему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије |
| оже за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло |
| 7" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колен |
| </p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! |
| оп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у им |
| за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било |
| дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.< |
| истровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко де |
| није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство |
| се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb |
| е пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита |
| — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Д |
| шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="1 |
| ер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоз |
| випут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу |
| изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије ј |
| ице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавал |
| примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео м |
| ригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци бого |
| не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су прола |
| баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може |
| 252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се з |
| је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и |
| обија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад |
| ојих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јевр |
| ти деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме ду |
| у оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богосло |
| енка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десил |
| а разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по |
| дличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, ко |
| тад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст |
| иде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружи |
| Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да |
| е ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што на |
| они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са некол |
| , да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између пи |
| тка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва ст |
| начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Н |
| али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз ф |
| Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и по |
| p>— Да! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — п |
| посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимањ |
| лана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џе |
| ко да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па |
| у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> |
| зују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као |
| ојих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав на |
| Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако |
| нска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна |
| водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у ја |
| није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види к |
| смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још н |
| ије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачуним |
| азивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде |
| S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> < |
| који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” |
| муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна |
| да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве. |
| разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо д |
| ва овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих |
| о писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно |
| сталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојнико |
| ла тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено св |
| рљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи |
| >Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у о |
| b n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног дет |
| ан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Неде |
| рпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљен |
| њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} |
| а одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакоја |
| оји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста р |
| ју, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберниц |
| е стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</ |
| !</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</ |
| о негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви |
| реће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилу |
| овићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за |
| што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се |
| самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла св |
| н капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче |
| учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часови |
| „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као м |
| е може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друшт |
| вила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} |
| је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота же |
| ш мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <div t |
| </p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у |
| е сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најф |
| тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, |
| нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, |
| видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> |
| ена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, веза |
| Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети |
| {S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми тр |
| да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није н |
| 7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац о |
| 6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но ч |
| 3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко |
| ad>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или |
| ћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам |
| д год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што раз |
| 21_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица |
| head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колект |
| head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се |
| "> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се п |
| ead>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ре |
| проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, да |
| једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за же |
| во у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, о |
| ту по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих ду |
| по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p> |
| амте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грм |
| ати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, који |
| ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, ч |
| има, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједн |
| читости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону |
| затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна |
| А</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако св |
| га јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по т |
| ци говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез прек |
| е, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга д |
| у о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је прав |
| да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не |
| је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме д |
| етином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да по |
| ти се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— |
| од утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата от |
| а и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин |
| ја представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима |
| .{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло |
| едно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и прија |
| зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.< |
| интимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је |
| >Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи |
| ћи у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{ |
| е довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену вас |
| е.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо |
| а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко |
| смо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде |
| себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом дв |
| у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљ |
| келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати |
| н ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p |
| је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима повер |
| находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наста |
| днога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у |
| пођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор |
| р, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше |
| ла.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или шт |
| е некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина так |
| и се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>З |
| какав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трњ |
| ра неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп |
| нео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме цр |
| љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и |
| играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина В |
| бљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.< |
| , која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се |
| ли дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{ |
| ит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он с |
| Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: |
| после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— П |
| , тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се |
| ед осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње |
| ожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и об |
| лумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво пл |
| <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последњ |
| и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента.. |
| /p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...< |
| в да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца кри |
| авање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а поку |
| бичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан |
| ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома б |
| Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али ва |
| <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Неде |
| и потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и ка |
| ак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у сва |
| кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу ча |
| да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> < |
| Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен тел |
| план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала |
| очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним |
| је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, |
| са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на |
| е кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Т |
| толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола ли |
| којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је простр |
| ше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове у |
| ова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, |
| добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p |
| рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој |
| под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом |
| храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га |
| ји је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији |
| подин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, |
| ика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога но |
| да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но з |
| , њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он с |
| И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зин |
| де ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочар |
| у!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Мил |
| не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промис |
| ревија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по н |
| ако је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрек |
| њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хлада |
| кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и |
| прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа км |
| едно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто |
| одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо д |
| Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу сре |
| чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на |
| ироко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа |
| кој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, р |
| /p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S |
| коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се и |
| тав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} |
| рењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села |
| ољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и |
| погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и |
| другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милев |
| из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата д |
| воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.< |
| n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својо |
| и поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву |
| /p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа по |
| вара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и |
| згледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ |
| аства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћ |
| те људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција |
| да шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде го |
| ма <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, |
| /p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пе |
| е, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Рос |
| на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p |
| ета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се измеђ |
| авом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате д |
| своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био |
| а тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита |
| исли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вел |
| а видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на т |
| Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, п |
| ојима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале |
| бор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам к |
| бор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На |
| спођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу |
| тела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је ра |
| Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли |
| а се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>У |
| тније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако с |
| ву ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Да |
| велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај |
| трављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p |
| имети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи п |
| љак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> < |
| о и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} |
| /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изнен |
| толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи вид |
| к.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на зана |
| није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет |
| ићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запреп |
| везе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — од |
| да Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћ |
| и, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно г |
| ар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, |
| кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да |
| > Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?< |
| телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се врати |
| лим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику усл |
| у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изра |
| „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живе |
| Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>К |
| а, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, т |
| Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стан |
| величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И в |
| и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти |
| Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара са |
| реме те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику |
| ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмека |
| ед њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, по |
| е, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце |
| путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом о |
| математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се ка |
| , обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе л |
| з двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких фо |
| е, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају |
| , па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју т |
| челником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео о |
| ци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је |
| љко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је н |
| ињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p |
| одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он |
| једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Ал |
| писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак |
| о што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у тр |
| ом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти |
| о тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, уд |
| тојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио |
| о кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпа |
| као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне |
| скрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још |
| /p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проб |
| г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к |
| у историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шт |
| а, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата ј |
| изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила |
| нције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила |
| анима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема |
| лити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као |
| о се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>К |
| ним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Зл |
| Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужнос |
| старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет |
| е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p |
| му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да с |
| да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> |
| јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p> |
| n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружн |
| су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пун |
| мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога ни |
| број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> |
| ашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица. |
| онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата с |
| мске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом |
| нима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ман |
| трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n= |
| ици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узас |
| младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље |
| једанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде л |
| о свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена т |
| се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре н |
| души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био посл |
| олим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајн |
| коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи |
| за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква изра |
| а. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n= |
| кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад п |
| у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смисл |
| в живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од |
| изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно |
| рно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног А |
| вао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па он |
| прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још |
| потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним |
| Т ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ |
| ини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" / |
| и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца ром |
| ло ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> |
| то ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни |
| те замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ства |
| да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а к |
| отије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „до |
| а се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о |
| итомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разг |
| и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да |
| <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за вр |
| па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што ни |
| како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— В |
| се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бр |
| и ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како к |
| мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле |
| ен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, |
| омитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фан |
| а музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композициј |
| ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја д |
| ћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најле |
| ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф ст |
| арији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се ожен |
| бог које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара |
| и:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми п |
| динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти в |
| <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позна |
| рло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је |
| Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пић |
| ка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог г |
| .</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се |
| та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све |
| због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у во |
| размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, |
| не Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна |
| е молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и |
| арко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се наку |
| а.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана |
| ем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину |
| — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавил |
| ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Стан |
| оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на с |
| <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> < |
| ВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ |
| ио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув ка |
| м помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} |
| је се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за чла |
| спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и |
| ају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као ко |
| о други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да |
| ити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скоч |
| S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него ми |
| рту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује и |
| место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— |
| аде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељко |
| а управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Неде |
| у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да |
| одаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи. |
| ко нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Ко |
| ног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ т |
| својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и т |
| оучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</ |
| круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове шт |
| ла.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковић |
| <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је та |
| којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за ко |
| га конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет |
| икнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена |
| S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављај |
| е оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, те о |
| > <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпо |
| ико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанско |
| а месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су с |
| едници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвал |
| ”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три госпо |
| агач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једноглас |
| са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући |
| објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања. |
| ове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабом |
| о, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога саст |
| и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећ |
| конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> многоброј |
| читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је |
| ад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво ра |
| е друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори рефери |
| стите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, кој |
| ћ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петориц |
| </p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, је |
| {S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако |
| ем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит |
| смо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну за |
| ељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за н |
| аје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „род |
| ати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позов |
| а канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изн |
| сковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, к |
| ужења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> |
| и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих |
| јен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанст |
| итаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" |
| е:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета |
| </p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он ил |
| Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме ко |
| даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — ув |
| го и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p |
| била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље? |
| а дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла биров |
| ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад з |
| Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати |
| {S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп |
| ече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим |
| ао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису мн |
| не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања |
| <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му |
| , које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли |
| ју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка там |
| е школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њи |
| n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, |
| се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриг |
| необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота |
| у упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме п |
| ватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ |
| ајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похва |
| е окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Нед |
| " /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У |
| ад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку го |
| вина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, |
| е учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и сл |
| ј, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све д |
| уљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог т |
| држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица |
| ца и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни п |
| а онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и бе |
| е процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из те |
| зведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе ж |
| о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и зад |
| се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се |
| артију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би пуб |
| о досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, ов |
| и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не б |
| од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних тел |
| сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро? |
| професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник |
| S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав и |
| шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Бил |
| хт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и а |
| помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета |
| а, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прег |
| у!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су т |
| динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам |
| зе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јо |
| љавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом |
| глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> < |
| редстављају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема ру |
| а није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, цр |
| нда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцен |
| као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који и |
| ове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се з |
| Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандар |
| аново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова б |
| ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „М |
| ликим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, б |
| човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, |
| но предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} |
| иног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужн |
| ку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S |
| Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве варо |
| мирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике |
| чају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата св |
| шило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од ус |
| отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад |
| ијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, |
| ка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је М |
| би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међ |
| еларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан к |
| де га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе мес |
| у шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Наб |
| ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кир |
| акав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпо |
| оји пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој |
| авијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој ле |
| немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја |
| а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у |
| гова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерски |
| /p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадес |
| дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и ве |
| о се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није ника |
| > поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p |
| на буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале |
| сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p |
| е стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, х |
| свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски п |
| , госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никакв |
| ам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну ча |
| ајсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јел |
| му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну по |
| ј пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, |
| пођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> |
| — Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него а |
| ело Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, |
| ица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 х |
| али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за |
| једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа |
| леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их м |
| о Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо |
| до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, |
| , него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиро |
| који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишиц |
| у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, уса |
| а стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> |
| о да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше |
| Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прило |
| > <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази |
| љко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако с |
| знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одмо |
| ругу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{ |
| , а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то ј |
| е онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригл |
| ро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо ка |
| се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Н |
| упа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отвор |
| рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спав |
| руштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећ |
| додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак шт |
| ћи погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у |
| анскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, с |
| га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештин |
| замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на кр |
| што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.< |
| м” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се |
| ма да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочно |
| /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја в |
| и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи |
| о па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пиј |
| кт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко |
| /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио |
| ка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашт |
| ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би мо |
| /p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — у |
| ричу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одист |
| правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, а |
| d> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична и |
| </p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљев |
| зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто с |
| е узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних д |
| суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због |
| >Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши |
| >Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се |
| је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана има |
| ма и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру бо |
| а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да |
| коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p |
| {S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> |
| а којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелн |
| ечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, д |
| драсте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, а |
| p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, ни |
| додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интриг |
| глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на поко |
| шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сети |
| вила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, |
| вање.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржа |
| /p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану о |
| а!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштени |
| пет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики |
| ране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степениц |
| донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња кап |
| ли мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она |
| као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и |
| Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госп |
| би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенс |
| зам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе |
| тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он |
| ју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душма |
| етачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла б |
| ах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто |
| и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричи |
| т врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</ |
| место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се умора |
| и се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсец |
| судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао |
| е синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити |
| мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго |
| че у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон гр |
| собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, |
| ошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мр |
| одметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара |
| ем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је < |
| ницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви |
| собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да |
| Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим т |
| ељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> |
| гледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у живот |
| се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и ст |
| нке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо ка |
| епашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто |
| гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија |
| у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n= |
| обну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна |
| ири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим п |
| та!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, подн |
| друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пс |
| дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћ |
| а ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врл |
| звија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собо |
| в веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кред |
| итање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар од |
| лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он |
| ном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p> |
| у само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се у |
| утини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет обла |
| о у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када с |
| изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S |
| био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне |
| добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила |
| ено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ће |
| а — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одм |
| јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} |
| четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога |
| ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а |
| Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би пом |
| а, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу. |
| е сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи п |
| комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узо |
| луку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Мож |
| ана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му |
| јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај |
| понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то |
| глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те вид |
| тадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, |
| четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше |
| у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му зве |
| а, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очи |
| глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу |
| мет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућа |
| кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџи |
| , па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на |
| да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и |
| 319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, |
| кну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapt |
| м, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кр |
| кант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео |
| овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут |
| >А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак |
| еним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву ка |
| је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Ова |
| штеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи |
| ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде чов |
| ве од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши |
| натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" |
| } А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сес |
| на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{ |
| што пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа з |
| шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама |
| i>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi> |
| а и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже. |
| а тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепе |
| и поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у јед |
| и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он |
| би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, |
| о врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чи |
| афеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закљ |
| а измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p |
| рр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... вр |
| да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади |
| децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповиј |
| двече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам |
| о клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа виш |
| ревелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу |
| месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а |
| Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу |
| о да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Н |
| ељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толи |
| — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно по |
| њигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и ка |
| она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и |
| удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb |
| тад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је љу |
| дине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— |
| је родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињ |
| лемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника дад |
| на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, кој |
| ази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним ли |
| Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спа |
| сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p> |
| ај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Ср |
| Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија |
| писати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која свој |
| Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запреп |
| дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која свој |
| видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се т |
| сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним оп |
| ји уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</ |
| са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, |
| <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p>Аника, б |
| , да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сун |
| е прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну |
| ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, к |
| шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, |
| та дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљал |
| шући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међути |
| рману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не |
| Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепн |
| мо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не о |
| да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само г |
| <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе |
| прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из |
| ру у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече |
| некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и б |
| у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би |
| 18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те |
| л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара! |
| — А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели |
| ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже |
| авни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он пис |
| кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи др |
| шло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата о |
| служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти б |
| .</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’ |
| це на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш |
| до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n |
| то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37 |
| да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Ра |
| воме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви |
| ње, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућн |
| механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> |
| дији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, т |
| у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у д |
| пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да сил |
| имало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се сме |
| ва шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде |
| н одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво |
| хани, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За |
| рити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} |
| ско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и |
| једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест ч |
| та и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава м |
| мо шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} |
| одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време служб |
| а на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, |
| седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све |
| а је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купи |
| , спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{ |
| — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњ |
| ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема заве |
| ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељкови |
| руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фић |
| та кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припаст |
| имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сим |
| о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе |
| шумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може |
| врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијат |
| ал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задово |
| главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа |
| он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се |
| <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну у |
| полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> |
| ј, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао |
| аоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек |
| <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друг |
| и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трај |
| нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред оч |
| , види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> |
| саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа |
| и посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући |
| тета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај: |
| мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један |
| марци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и |
| клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више ж |
| а ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви |
| пред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Ал |
| гда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда |
| ете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите |
| рно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — зб |
| а узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном ко |
| дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледа |
| пља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, бра |
| тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија |
| <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те |
| која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако б |
| највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под манти |
| дарале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104 |
| тра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати |
| , знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими неж |
| пију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најп |
| ре поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам |
| хватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљен |
| з степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До |
| ижа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} |
| ци није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише |
| ма да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али |
| исијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не |
| чити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S |
| под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — |
| розове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, це |
| ати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју |
| м сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић |
| нка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не м |
| ео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспек |
| ење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге сит |
| е и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из |
| е Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену |
| ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја т |
| а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, |
| њи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија пр |
| ај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада |
| тајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно |
| ћанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто чов |
| д у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква |
| ов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ дан |
| <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и раст |
| може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не |
| т да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати |
| ор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар. |
| мао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и |
| прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> |
| а.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код њ |
| асу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико б |
| ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и |
| ена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве пара |
| ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радоје |
| о.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја ка |
| то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог |
| че осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} О |
| држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— |
| p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа гл |
| о и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако |
| нференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца |
| о пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одл |
| во разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, одно |
| спође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" / |
| жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да н |
| о, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> < |
| ошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако инти |
| верити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари |
| а питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла какв |
| каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о |
| чке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући ид |
| чима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изрече |
| </p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим |
| х сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женск |
| ијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много |
| {S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до ку |
| ампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи ве |
| упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и |
| пе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој преле |
| и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div type="chapter" |
| о други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-пород |
| подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума. |
| о је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подац |
| ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о њего |
| зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е |
| Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како |
| дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не |
| " /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, |
| p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </di |
| дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно на |
| за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше |
| ахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор |
| старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <div typ |
| уго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја |
| и.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{ |
| т, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на ка |
| , фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупн |
| 1_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли с |
| т.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пр |
| ЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Си |
| и, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда |
| за је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предв |
| ење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић са |
| ни.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише го |
| да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила |
| гу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на д |
| вукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи |
| зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одгова |
| стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напу |
| зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симе |
| ТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики |
| а на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због |
| лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је ви |
| том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер ост |
| да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног б |
| и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је |
| лико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па |
| ад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом ке |
| нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће |
| /p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармер |
| бзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут н |
| је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, ост |
| ољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде. |
| ам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чује |
| е, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек нео |
| ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко |
| баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића |
| а се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, син |
| де у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" |
| , кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако н |
| ће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, |
| 191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изус |
| ка, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се |
| чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, |
| ко птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо |
| е.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, звонце з |
| викнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата |
| > <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпа |
| и, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне |
| први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући но |
| одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</ |
| уну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капе |
| елене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и |
| кву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извес |
| му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радо |
| ичан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде |
| рштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Уч |
| па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не |
| .</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та |
| за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити |
| , а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најуглед |
| вен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви |
| предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за как |
| мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ |
| стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви с |
| ћеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову ку |
| гова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онд |
| <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гле |
| тен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи д |
| е зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> |
| твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се |
| ако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно |
| ише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важи |
| n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима |
| тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео |
| то има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас п |
| га насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесм |
| ити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Бо |
| по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог з |
| верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — у |
| </p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi |
| јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке |
| т и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и |
| пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да п |
| Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да по |
| рло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите |
| моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно гово |
| таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, |
| Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модн |
| болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе к |
| тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочит |
| ије била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Рис |
| с кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и п |
| васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на |
| авиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учи |
| главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе |
| ве што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти п |
| а да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену каши |
| је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врл |
| ислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да по |
| удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар |
| ам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена с |
| кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p |
| бесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељ |
| ску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад |
| една сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе ниј |
| у је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укосниц |
| ре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше |
| утије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро зати |
| е као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред |
| — Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је |
| , а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, ал |
| ја као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви с |
| у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна б |
| иже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торла |
| лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, |
| ј храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и |
| а плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а м |
| один Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" xml |
| > <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем |
| радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p |
| д мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја |
| им попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} По |
| ећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међу |
| био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујт |
| ад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје п |
| нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, |
| стали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно друг |
| на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози |
| на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отп |
| pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш |
| овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није ни |
| пи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о |
| свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, коба |
| } Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души зло |
| , још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је |
| ршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p> |
| а просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој |
| огао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет |
| ом уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светиц |
| га душмански испребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и п |
| витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало зати |
| кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу |
| лу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљ |
| бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин д |
| b n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су |
| да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече ид |
| ено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!” |
| , упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крш |
| о разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> |
| она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не |
| , већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осет |
| <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> < |
| е двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p |
| о другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код |
| им се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су ули |
| >Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем. |
| те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери оста |
| е што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p |
| ко он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога |
| ћу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет п |
| еље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није |
| еднога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњ |
| „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то по |
| обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S |
| , дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао мол |
| /p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ н |
| ти рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чу |
| стави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигер |
| ондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p |
| много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разгов |
| рши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја |
| о да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији са |
| требно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а дру |
| на о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега усп |
| тнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце |
| нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мук |
| .{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, пре |
| госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрште |
| е јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисл |
| } И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно |
| n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица сти |
| и децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година |
| а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</ |
| већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> |
| ман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких |
| ени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођ |
| гом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по пр |
| свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изв |
| е псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и |
| господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћ |
| дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побри |
| одаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} С |
| вастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити |
| , онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим |
| е цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb |
| а Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личнос |
| пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу |
| јем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је ра |
| пусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо |
| акле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у дру |
| им вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему |
| животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао |
| „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема |
| или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом |
| мо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?< |
| ију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све при |
| замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може по |
| по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је |
| ља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансиона |
| тад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гроб |
| при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало |
| па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{ |
| ајпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва ди |
| се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а јед |
| то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— |
| i>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} За |
| н је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне бил |
| о сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отво |
| чекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори |
| пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а |
| шта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско |
| >— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри |
| и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај как |
| која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, а |
| ако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мал |
| > <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{ |
| а је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћат |
| Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опр |
| ко се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> |
| а ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, |
| ађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! < |
| капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми |
| ло и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удо |
| руне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам ја |
| есна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма |
| а сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p> |
| ара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они п |
| се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</ |
| казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш м |
| јашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели к |
| <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, |
| Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!< |
| два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p |
| има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели |
| асно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под свој |
| иђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи са |
| ила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог д |
| грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— П |
| рал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа |
| оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи т |
| > <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— |
| ју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p |
| ка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— |
| <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново згран |
| законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одгова |
| о и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ х |
| нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и |
| подин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ |
| кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њо |
| им ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, |
| ђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, к |
| таништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко м |
| Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, гос |
| {S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа |
| да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ |
| <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и н |
| Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине дв |
| је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа |
| а, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити |
| едан односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, |
| , имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разреза |
| р у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p |
| те, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количи |
| ку по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је о |
| тинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И о |
| за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без |
| "126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако реш |
| аваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да з |
| им сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим в |
| које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту |
| ли... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, г |
| њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интри |
| нарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка |
| њењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општин |
| има.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево |
| лете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовиц |
| едељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, |
| , и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и |
| дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслиј |
| придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не са |
| д имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три д |
| изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма |
| жег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ств |
| сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да с |
| настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главо |
| мадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да вид |
| ш један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако |
| огама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на |
| S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грч |
| ај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из |
| и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p |
| естрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се миц |
| граћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И о |
| послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су ос |
| се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p |
| а страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се по |
| Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза |
| у мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и шту |
| љиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога мом |
| чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p |
| убазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај |
| те неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољ |
| -блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку |
| зораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући ша |
| о туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је С |
| и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, |
| њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану |
| ћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар з |
| не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" /> <div type="chapter" xm |
| м седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћников |
| како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Не |
| ђа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему и |
| а се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и |
| ољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p |
| S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади сед |
| амо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу |
| е пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у |
| ову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па при |
| "219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговар |
| а три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је мог |
| им није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Со |
| просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим н |
| е директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p> |
| доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као р |
| агије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Ни |
| о глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разре |
| и пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>П |
| зи у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износи |
| тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стека |
| следња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је с |
| може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацуј |
| отио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут |
| једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „ |
| је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настав |
| уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извес |
| леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље |
| ама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да |
| .{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, н |
| /p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и н |
| , а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, |
| обрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна у |
| е па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештено |
| ке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа- |
| ругу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а |
| да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица |
| и и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се о |
| ажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на њ |
| пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја |
| ршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Ј |
| у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било |
| p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, |
| неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разг |
| свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb |
| капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен про |
| е.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> п |
| под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, п |
| кву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му |
| д год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео |
| ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег |
| ели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да |
| и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слу |
| дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим |
| оро: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је |
| у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох |
| елико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, о |
| лић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорга |
| н.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одав |
| , никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља |
| е сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију. |
| овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” |
| па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="c |
| акшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом |
| о би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два по |
| ар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} |
| ло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам |
| {S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у крев |
| > <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си |
| свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па |
| е надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p> |
| дном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</ |
| хола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n |
| сподин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а |
| а јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка об |
| пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позн |
| извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озб |
| апету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео доб |
| тци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што |
| лог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Ал |
| на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасви |
| о, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је д |
| а на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети |
| а и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на ста |
| ескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и |
| штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па м |
| енка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Обл |
| ашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као д |
| ло затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети нек |
| се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, |
| додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђур |
| лика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући гд |
| се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје к |
| ију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађ |
| ахори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче |
| да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и н |
| каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од пром |
| терали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну |
| S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину |
| можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиц |
| међу осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче |
| ао фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулиса |
| ублика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним с |
| ова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда |
| ан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисам |
| ао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и напр |
| одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телег |
| идети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и |
| е богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и и |
| и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојн |
| аузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од он |
| ину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки |
| наковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да |
| онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај |
| о се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице |
| > <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам. |
| ш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне |
| пођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за баби |
| наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико |
| ам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} |
| Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвен |
| еја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману |
| ж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однеку |
| н”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко де |
| м, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се оп |
| нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле јед |
| дин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни у |
| к, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже |
| мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> ј |
| </p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пад |
| нако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам так |
| тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити ма |
| ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га гос |
| пи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то го |
| учај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија т |
| Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао |
| рста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, |
| дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам |
| </p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да |
| ема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку ру |
| доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављал |
| и очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у |
| на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок у |
| ете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А к |
| о он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја |
| представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усн |
| и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим л |
| затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова ве |
| о смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по |
| атим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са пла |
| нпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања к |
| ="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпа |
| онерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио |
| ле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му |
| енаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза кој |
| пела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, |
| о потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на |
| говим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На |
| облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су он |
| ио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> < |
| тија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се за |
| а; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих |
| р, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаш |
| рављао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племенит |
| е у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на |
| {S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> |
| је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</ |
| пу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајк |
| да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, |
| >— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Доб |
| ет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и зак |
| иди господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи кр |
| како јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи ка |
| ката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је |
| ојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по годи |
| сти.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> < |
| га живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо |
| то уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, пог |
| , он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из друг |
| вецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благо |
| а и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, |
| а издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под к |
| <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други п |
| онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за |
| из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана |
| аси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="27 |
| ате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора |
| Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног |
| и одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде в |
| послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а оста |
| је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здрав |
| дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговар |
| и треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} |
| нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb |
| , једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненади |
| пша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу |
| понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} |
| S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одгов |
| икад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и |
| да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта |
| естаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ни |
| а има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као д |
| — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другог |
| свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко |
| у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска |
| дно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, |
| } Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, ка |
| као да га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</ |
| м ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и |
| г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже бес |
| почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истера |
| ење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише ос |
| ко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p> |
| е прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две нед |
| и ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, зна |
| реносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почн |
| Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Т |
| о се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте |
| , здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један уг |
| ихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на д |
| би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисан |
| акоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако коч |
| рло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ |
| а остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на т |
| друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, |
| Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој с |
| је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Си |
| у.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли ле |
| матра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло пам |
| има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у |
| ве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљев |
| ожда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се |
| ијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да с |
| је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајде |
| побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, |
| вело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку к |
| ћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварит |
| ник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави ра |
| и му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало т |
| година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо |
| оји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећ |
| ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта |
| а себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сес |
| Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> |
| мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне |
| Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и м |
| > <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, п |
| неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако |
| гобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, |
| са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине |
| много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p |
| она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па |
| ри сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p |
| днику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље |
| о осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S |
| па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу |
| борила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али ку |
| и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена. |
| да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прих |
| са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се ис |
| ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два д |
| аје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” пре |
| ба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него |
| > <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек! |
| не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} |
| еданпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, ч |
| је назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да |
| сврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе |
| р...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом |
| сту.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под по |
| се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му м |
| } Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само |
| како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и ј |
| ући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, |
| даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да с |
| остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљ |
| тао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радозн |
| та ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку тра |
| ако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је д |
| го ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта |
| и само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се с |
| то Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, |
| е? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, |
| > <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p |
| >— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не зна |
| >Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <p |
| вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин |
| са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије |
| а такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ То |
| а стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свр |
| та!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он |
| би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није |
| ead> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онак |
| и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</ |
| а какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој г |
| Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, гл |
| е праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p |
| ора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му |
| аше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу т |
| лицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, |
| и из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радој |
| о послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицај |
| икну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћат |
| >— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита да |
| имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колик |
| о, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То |
| Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она н |
| ове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То |
| лу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разл |
| , а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, |
| ље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од дру |
| м с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, уч |
| те ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га |
| дан противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао |
| жио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаг |
| нутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одгов |
| {S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се |
| тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</ |
| је! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, |
| се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво |
| не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — ве |
| Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози |
| је вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама ни |
| p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — н |
| гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талија |
| ета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то |
| ки кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вр |
| пску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим |
| и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; н |
| онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детет |
| илази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, ил |
| е? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! |
| Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Ка |
| а јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: |
| и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p |
| <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!. |
| сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете зам |
| ћу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не |
| е, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ст |
| и у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је зем |
| , ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — |
| >— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаг |
| може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско де |
| да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до к |
| ђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p |
| збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ла |
| угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво пита |
| а Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините |
| тима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полица |
| он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди |
| веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доц |
| ри пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за н |
| рви љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то |
| дитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети |
| које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана |
| приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много |
| а се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , нап |
| га меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не |
| умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућн |
| еви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p> |
| га, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p |
| да, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то ни |
| ли место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојник |
| добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин |
| па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — п |
| ару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више ниј |
| сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се |
| сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само т |
| ручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Н |
| би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога д |
| па Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну |
| p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе |
| се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, к |
| знаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па |
| лицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала |
| окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач? |
| супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање |
| на, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p |
| } Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <h |
| сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p |
| ица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку |
| 2" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према то |
| је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко |
| п Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гро |
| ва.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зи |
| ливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп г |
| но окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома нема |
| судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становниц |
| ужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћ |
| нска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у |
| окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљево |
| арутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаслед |
| им свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не ве |
| о друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n=" |
| ијих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> |
| — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а об |
| ли... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p |
| тка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и |
| ене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим |
| , где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не |
| пу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овам |
| показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се у |
| напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што |
| то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, |
| — Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>К |
| >— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било кр |
| усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која |
| нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју с |
| атим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вр |
| Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли |
| невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана н |
| ослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада про |
| ита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, мож |
| ије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним ц |
| рм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да |
| научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жанд |
| анаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па к |
| 0 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те |
| ло боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-в |
| </p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо |
| их листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би из |
| гом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та |
| том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Неде |
| м збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и |
| законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви |
| ише но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад |
| p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да пра |
| омана и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака др |
| ана је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке не |
| ако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази кра |
| казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје |
| као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, шт |
| опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе с |
| креност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, и |
| ригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им обј |
| трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када в |
| желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што п |
| е он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зи |
| го ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter |
| ако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш |
| ам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p |
| и лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — д |
| је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> |
| здахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахн |
| и комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према г |
| епше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја т |
| селом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Пр |
| и.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће |
| — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не |
| погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно? |
| ед механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на чел |
| није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</ |
| слим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, им |
| мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> |
| /p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо и |
| } У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се ис |
| ма, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а |
| ила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ам |
| е је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов |
| што, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетс |
| испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се те |
| уха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, |
| Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не од |
| а мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му |
| новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на пед |
| ти га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од |
| ете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишен |
| доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је |
| ери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и изви |
| исац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и |
| од тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).< |
| а свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим о |
| и.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам |
| е то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попо |
| ак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља од |
| S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И |
| .{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при то |
| препастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућан |
| це, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођиц |
| рошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>З |
| прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну |
| рошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману |
| нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране |
| и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста |
| те ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</ |
| мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него |
| но дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— |
| вка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одго |
| — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p> |
| о је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да |
| на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, н |
| танем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, м |
| својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више раст |
| ари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и ста |
| ује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те нек |
| ођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени з |
| сно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момч |
| трну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла п |
| <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам |
| гледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја |
| била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некакв |
| еле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама |
| њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p> |
| о, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, |
| оп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{ |
| нуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, госп |
| — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко к |
| ељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="32 |
| а онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почн |
| ви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се св |
| а Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огр |
| .{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јав |
| и заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што н |
| ио је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе |
| којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да |
| био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне |
| о.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља м |
| се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Госпо |
| у:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бу |
| телске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију |
| <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а он |
| рекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Ве |
| е овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> |
| а-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господи |
| то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске |
| очита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога да |
| м часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити ов |
| ње појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се з |
| ћанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са ј |
| оложен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, в |
| p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финанси |
| а пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и ле |
| ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну |
| >— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтед |
| сли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кредитора.{S} Т |
| гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин.</p> <p>2) Једна звечка . . .{S |
| ења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане |
| чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред |
| м, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за |
| обу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати п |
| помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама з |
| сила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса |
| да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно |
| какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се поко |
| > <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја т |
| одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то ле |
| Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане |
| не отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и |
| влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <h |
| <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n=" |
| асти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” |
| генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p> |
| аме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто д |
| сам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могл |
| > механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и д |
| му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И о |
| ло опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p |
| што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> |
| ану. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта |
| и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут разд |
| угим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодита |
| амен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјко |
| отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мара |
| ме док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба н |
| и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере и |
| и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад |
| ему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте ов |
| о се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта ж |
| Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто |
| ако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој г |
| в сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” п |
| озвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замисл |
| изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима |
| смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математ |
| и увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замис |
| ити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, ка |
| јатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најз |
| аљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држ |
| е госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и |
| г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{ |
| а, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из |
| и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рат |
| гаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем мо |
| нити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рука |
| ира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.< |
| којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> |
| hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi |
| лужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредн |
| им је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама |
| обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег |
| ове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уоп |
| воту није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у жи |
| рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је |
| им интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упут |
| , граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око |
| спођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, |
| и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи |
| је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је те |
| како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чек |
| интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду м |
| вастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, к |
| о браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши |
| о што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у |
| лепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао |
| гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чуп |
| рчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављу |
| драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, пи |
| сам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадо |
| сти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, |
| тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појав |
| а шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика н |
| и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с те |
| спођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чи |
| нка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и ма |
| х примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да |
| Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио |
| и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом ко |
| бично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озно |
| ту да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу |
| ди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати |
| вет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n=" |
| а је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то |
| <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и поч |
| само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На |
| у јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — наст |
| /p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу |
| ду успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до ка |
| p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој |
| наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једн |
| па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство |
| > <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p |
| сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очим |
| смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца |
| а ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање у |
| грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не |
| обро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни |
| пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом |
| } Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог |
| ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ам |
| тељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзи |
| оже ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може зам |
| први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у засед |
| ндрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p> |
| им позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну то |
| своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је н |
| ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, |
| та и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очим |
| овољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и по |
| е и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јут |
| дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у живо |
| он, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, |
| ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Ф |
| сет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све |
| а на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемп |
| енат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „бил |
| сајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23 |
| зао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи |
| а се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима усп |
| тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје |
| и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Т |
| о само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћ |
| /p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође |
| : да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана |
| видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан |
| ојих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут |
| -Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та |
| чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карт |
| тановници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђе |
| ога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита и |
| ога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у |
| <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Ка |
| десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна м |
| ђи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p |
| <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је |
| и изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> |
| пи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи |
| ће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам |
| кројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, |
| е то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</ |
| /p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са с |
| хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу |
| ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, н |
| а се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она |
| <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обичн |
| p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учи |
| гађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их |
| е кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје |
| ле већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест к |
| ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може |
| на наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива |
| би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружи |
| посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци по |
| оспођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики |
| <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом |
| — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где |
| „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад г |
| а кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да |
| дељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га отк |
| у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од |
| ир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” |
| ка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, То |
| чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да |
| кије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да |
| бог оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при |
| а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скоч |
| и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да с |
| је од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи д |
| </p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао |
| ого ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож |
| ке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Мил |
| је је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича доп |
| и.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</h |
| на нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици |
| , поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} |
| у која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи |
| да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, кој |
| е, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада |
| а је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар |
| аре рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма к |
| аздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешк |
| да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скр |
| то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како с |
| мо баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о о |
| ком колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек |
| жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у м |
| сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде јо |
| е јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, |
| затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није пр |
| } Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овак |
| Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну вел |
| се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима ови |
| вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера |
| нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванред |
| ти и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи |
| е опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, |
| у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничк |
| , а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, м |
| анине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало ј |
| ине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућ |
| мо својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из нек |
| воју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу че |
| почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у |
| и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у кома |
| м столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као р |
| е к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?< |
| овита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p |
| ”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике при |
| већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" / |
| м ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то |
| , мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, м |
| ; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а |
| <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ. |
| ругога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фић |
| свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} |
| у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јо |
| господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је |
| — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет |
| лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, |
| p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест м |
| у... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околн |
| тиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отиш |
| д све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и |
| па-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Нед |
| : „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капе |
| д судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема п |
| — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће |
| рити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана |
| је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни ма |
| осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из |
| атичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући т |
| > <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Др |
| >— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе п |
| у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ и |
| о расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин |
| тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде о |
| на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у |
| ци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом |
| , доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очев |
| једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Чес |
| мању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било ре |
| појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их з |
| а потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, |
| p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</ |
| овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвој |
| ву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њ |
| но мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како |
| писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађ |
| е будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p> |
| ра да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да |
| чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме ч |
| ход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није |
| меуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве мог |
| оја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш |
| а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не б |
| одина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка савету |
| праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљ |
| вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте т |
| и пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потр |
| ућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту нес |
| х одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.< |
| је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички паст |
| ићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама. |
| шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпу |
| да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у |
| Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упут |
| да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој |
| е би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.< |
| Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћу |
| мет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет |
| али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да с |
| кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обеш |
| паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> |
| ву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Б |
| румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где |
| е увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне |
| <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах у |
| жеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се не |
| ет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато |
| >— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте м |
| ad>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп пор |
| дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још |
| новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у сел |
| head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жен |
| иљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог не |
| ођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче п |
| ај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сук |
| уге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре њ |
| ричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збу |
| ајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су |
| ар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну. |
| ебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене |
| и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и |
| климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину |
| кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за |
| , па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак памет |
| и се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га пре |
| ља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да прит |
| се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да |
| пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и |
| ога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље ред |
| у.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулск |
| рај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} Н |
| е неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, |
| ања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат |
| е.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало |
| о је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра |
| ко ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ћ |
| ead> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.< |
| е сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срц |
| какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јабл |
| ве редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ |
| их очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да про |
| ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу |
| а чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и |
| гов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматр |
| д у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и |
| ој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете |
| и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, |
| p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам му |
| и нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, |
| ли прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Ср |
| е спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуг |
| ијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које топли поглед |
| ли... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећ |
| не велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било н |
| е једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше |
| /p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, не |
| да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p> |
| ло да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала о |
| Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> |
| попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и по |
| куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појав |
| остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је нос |
| , ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — мој |
| е најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, д |
| о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div type= |
| ту и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео д |
| с.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министро |
| ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни |
| а то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, а |
| јна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па о |
| сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то би |
| руштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као с |
| ућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад т |
| на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нит |
| на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад т |
| а кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад |
| е часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда гос |
| е и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини. |
| као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улиц |
| заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа |
| .</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <p |
| убоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а |
| и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме муж |
| е сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мир |
| чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p |
| на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, |
| милијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад |
| беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па о |
| овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Нар |
| еја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и ви |
| јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да и |
| ођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је им |
| амисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А к |
| другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгл |
| ле у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из |
| а вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде |
| тави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшиј |
| зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје пи |
| и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, коли |
| а.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи н |
| ="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p> |
| и изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичн |
| <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како |
| о је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисм |
| каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер пок |
| не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо зам |
| механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, |
| а лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет |
| ругих села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па |
| у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени го |
| сла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо ј |
| се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је |
| које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу |
| њи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, в |
| откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то |
| иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да |
| женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се |
| леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један го |
| Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сак |
| ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} |
| ледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Мариј |
| д друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погоди |
| д треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој п |
| да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се гов |
| тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле |
| је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море |
| м вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он и |
| ад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја |
| сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <p |
| њости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г |
| случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, о |
| илог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја ч |
| , тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио |
| услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако је |
| а ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} |
| а, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако |
| иковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за вр |
| је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> < |
| .{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ће |
| одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дат |
| p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па пи |
| в се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из д |
| им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А о |
| господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и п |
| дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="2 |
| А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од гла |
| ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нар |
| д има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала |
| шни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју тр |
| али и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</ |
| раду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако оп |
| како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> |
| ручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да с |
| тригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети |
| парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, |
| ницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели |
| наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радос |
| кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је пред |
| сади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Ст |
| да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет |
| е не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p> |
| е је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто дин |
| е обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше |
| мете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p |
| раво није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, |
| а, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престо |
| љ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурб |
| разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у |
| нео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребије |
| асом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена |
| јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <div type="chapt |
| n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао гос |
| .</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син |
| мо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити ц |
| ? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове |
| <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, ј |
| > <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Пред |
| било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија |
| знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим! |
| е и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске |
| ебе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде км |
| д му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима |
| инити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам |
| право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пун |
| едство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ му |
| редсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" / |
| вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже |
| дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули де |
| {S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово |
| >Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зе |
| ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а по |
| г умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и по |
| т.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепа |
| носи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро подна |
| јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашко |
| ротив прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења п |
| ше да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом |
| му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа о |
| у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника |
| мет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчан |
| у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби |
| , што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече |
| ико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то по |
| и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> |
| су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује |
| ирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста деб |
| да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислит |
| јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда |
| > <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало |
| то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а гос |
| уван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мал |
| одре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало |
| што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{ |
| радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло заб |
| — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје по |
| е са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и с |
| ише расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и |
| ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није |
| ико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стот |
| вим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје ча |
| Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом ид |
| во, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа |
| о побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете |
| о одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао |
| ки био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се по |
| p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет |
| p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зат |
| а се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли |
| дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> |
| те.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господ |
| ма, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} |
| и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а |
| апустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала ј |
| да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не дај |
| ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљуви |
| ју, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има |
| митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госп |
| на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га п |
| > <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала |
| е кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>По |
| >— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве |
| т динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви з |
| ујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — |
| онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас |
| десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода |
| тор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — |
| ма ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита д |
| ици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и б |
| истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након |
| у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и нако |
| је прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају. |
| ва младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на |
| вори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме |
| них пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајничк |
| и, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањ |
| ло је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдс |
| би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прс |
| >После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати |
| ђе јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га же |
| оја? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знат |
| дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> |
| p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа |
| би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени ка |
| едан, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи |
| Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колик |
| и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ст |
| /p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, |
| /p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и |
| ака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џеп |
| а ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А ш |
| >— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на |
| ри.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална |
| нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — ве |
| кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> < |
| је Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им т |
| де!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— |
| м дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p> |
| p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не п |
| бију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога |
| м да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="27 |
| ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи |
| л’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс |
| по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, зн |
| — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у ја |
| причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, з |
| о што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте кој |
| } А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загле |
| динарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље |
| лазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је |
| зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда |
| и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе |
| једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна |
| а код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је ч |
| ше и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једн |
| убац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму |
| та, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, н |
| и господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у моногра |
| тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе |
| ма са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједан |
| а монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да на |
| о и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Оти |
| н Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног |
| комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, |
| мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном |
| p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је о |
| один одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегл |
| , као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, |
| ад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бо |
| даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, |
| ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, се |
| ана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла |
| попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп |
| аја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а ко |
| е осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће виде |
| стина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне |
| ји га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се деси |
| !”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару м |
| је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, |
| г српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то |
| чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, вино да претв |
| садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже |
| 0" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И |
| ро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи ле |
| рне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Д |
| позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која |
| тиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меки |
| !” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовал |
| и мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајд |
| имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђавол |
| прости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само |
| о јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру |
| д, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице о |
| да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — |
| ш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштин |
| осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> < |
| у глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била |
| </p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и м |
| глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али зна |
| кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стихови |
| а вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говори |
| очнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да |
| отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари т |
| откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена |
| ла она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто |
| ог себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <p |
| олико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то |
| т канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био |
| S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота |
| рај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казива |
| лад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорил |
| > и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господи |
| , може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> < |
| адесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена ре |
| ead> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у изве |
| </p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Позна |
| но хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било |
| а се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, боза |
| је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је |
| велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се про |
| крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пит |
| не, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Мар |
| авају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју сла |
| <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски п |
| РЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дан |
| редне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видел |
| поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекај |
| наест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем |
| ели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> |
| Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ |
| S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је |
| НЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Опш |
| адржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕП |
| чито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су |
| куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од |
| одина повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појав |
| а и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и г |
| иких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи д |
| ” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика т |
| о прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, |
| уче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и |
| да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</ |
| о би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> < |
| е тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.< |
| и читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоп |
| е могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа |
| Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом так |
| љаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан к |
| м одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, |
| колико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један |
| ари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мас |
| а — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као |
| правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показало, да и мног |
| о је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одб |
| е ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не тр |
| с свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како пост |
| довном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те |
| количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количина познат |
| ршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи пл |
| нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да го |
| Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и |
| јка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије роди |
| на, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, |
| свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и вој |
| то је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уоста |
| и парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гр |
| девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и к |
| ферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене деб |
| текло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада б |
| роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, ка |
| <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Н |
| ђа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо ид |
| </p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно г |
| p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Том |
| то је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли |
| пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа де |
| колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— |
| о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво де |
| > <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!< |
| сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: |
| в је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> < |
| еломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им |
| , претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n |
| .</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на др |
| т дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом р |
| а Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, к |
| лева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира |
| кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли |
| !</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пе |
| евари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али с |
| је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да |
| д види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој |
| чно дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочит |
| i>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато призна |
| ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав |
| додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из с |
| ка је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <fo |
| ст са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише. |
| е разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пет |
| Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико |
| еговог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет при |
| {S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припада |
| одре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола |
| су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, з |
| ер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, |
| а.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Ц |
| поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да ста |
| јка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, |
| рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милеви |
| ња, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи |
| д није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на негова |
| еђутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — ниј |
| да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца б |
| у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и |
| ица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још |
| и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у пр |
| учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се з |
| је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, |
| вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> в |
| „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас |
| з авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави н |
| чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ћ |
| од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да и |
| послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уст |
| дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики с |
| воре панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате |
| ђаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила пес |
| ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикл |
| ш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, |
| ица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу |
| /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, |
| ег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Он |
| утра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болес |
| спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабу |
| а узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох же |
| био сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се по |
| палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n=" |
| /p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог |
| <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три п |
| — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, |
| а није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у друг |
| па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је д |
| све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p> |
| „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве |
| ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим |
| поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами |
| атор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и мла |
| роз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се с |
| настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најза |
| зговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми |
| и, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за |
| е? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко |
| се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— З |
| амолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном |
| ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</ |
| а Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм |
| а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са С |
| услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно |
| ан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем |
| би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капе |
| ла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” |
| де са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то |
| Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све |
| а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шишта |
| а.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а њег |
| ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповед |
| и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаест |
| м, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да |
| да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> п |
| м уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> |
| капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Мил |
| парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни пу |
| ="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред |
| па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго мо |
| одили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S |
| — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Је |
| ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телегра |
| а би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— |
| b n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <h |
| i>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не пр |
| доје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја та |
| хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — |
| лим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да в |
| ата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих зна |
| асмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и |
| S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа јед |
| ну жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стој |
| од.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда |
| ет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти |
| м ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми |
| е.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати |
| ћам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чу |
| арамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепниц |
| а имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је пра |
| наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— М |
| :</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па с |
| з џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах |
| , а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је |
| тавите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — реч |
| чима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње |
| ако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него ј |
| :</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом манти |
| ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни с |
| о конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо |
| (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: и |
| >:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi |
| <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>П |
| евољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника |
| А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретањ |
| им прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најг |
| ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине. |
| Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само пла |
| м навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако ис |
| мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Па |
| времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености по |
| е свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљућ |
| вши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнути |
| ју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају с |
| се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису с |
| ој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због леп |
| отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ног |
| бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким |
| мо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S |
| ркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љ |
| гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза к |
| али Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир |
| ио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде |
| се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред |
| /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме со |
| ет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <h |
| ико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Си |
| — поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и м |
| присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојић |
| главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједа |
| јега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресн |
| е пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, |
| да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Ри |
| а, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не по |
| његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку руб |
| подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најз |
| оје је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајућ |
| огла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледала дете, |
| д је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата од |
| и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само ј |
| удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежур |
| ма томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима |
| ему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда к |
| од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила |
| ли десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спаз |
| крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је |
| у толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се |
| , што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</he |
| воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански и |
| јао главу.</p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то |
| к и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена |
| и и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако разми |
| а видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичи |
| сетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те |
| гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајг |
| /p> <p>24 лепезе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске |
| елник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија б |
| и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући |
| ровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени на |
| амет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако |
| ола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срн |
| ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој д |
| а богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> < |
| дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све т |
| и ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама к |
| е <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{ |
| је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</ |
| Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све |
| обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увре |
| b n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p> |
| р поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... |
| — Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не би |
| кле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што |
| и велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!< |
| >— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је траја |
| ише поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да |
| била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: |
| е, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја же |
| ова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и |
| ав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јас |
| нем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он м |
| ашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, |
| е дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете не |
| >— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте каж |
| ија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од с |
| да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожа |
| и још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господ |
| Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слу |
| од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комши |
| порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумад |
| писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радој |
| песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Р |
| од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па |
| пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман |
| ским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си це |
| оване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она с |
| ну, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџиј |
| жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, |
| нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним ц |
| или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу |
| помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у |
| ва само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ј |
| , весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших с |
| ије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим |
| >— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљд |
| жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да |
| бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Теш |
| а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче |
| и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и ле |
| из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: |
| а знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава? |
| — Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стр |
| д милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" |
| ер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто у |
| и Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{ |
| има: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Том |
| ..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, |
| нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S |
| де — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чис |
| се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И |
| елепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у меха |
| аш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, |
| што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те |
| е тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> |
| ед огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у м |
| не као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке об |
| те, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, цр |
| не прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, |
| ери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И |
| проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за но |
| n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрец |
| /p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и п |
| и коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близна |
| дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже |
| <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није |
| подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, |
| Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се т |
| } Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> < |
| иш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирот |
| нате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало |
| <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не |
| и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, а |
| се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="3 |
| а.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори |
| е то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{ |
| иста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — |
| о ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — |
| и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му се |
| ђем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, ал |
| оспођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе |
| звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дезд |
| ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је |
| оже нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја |
| ларна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш |
| имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога м |
| ти, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер |
| ли амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела |
| са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити |
| ицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наруч |
| бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим в |
| братио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.< |
| адовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то |
| са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динар |
| > родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Гос |
| о па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно п |
| се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила к |
| Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћ |
| ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи сво |
| n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Н |
| срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица |
| Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговор |
| си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се п |
| ести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети |
| се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с |
| <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли нав |
| а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом |
| ој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге тро |
| } Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс |
| је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, |
| {S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, ме |
| овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали |
| о ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић |
| Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га |
| е главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступ |
| очетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код |
| е по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пош |
| викнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам |
| p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окр |
| ем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то м |
| питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако вр |
| ик то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — в |
| ?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу. |
| ли тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опе |
| овек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> |
| адоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, з |
| добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и |
| и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме |
| старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је |
| сет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p |
| а памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он |
| а, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари |
| јте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пиш |
| /hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p |
| чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, вре |
| е већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичн |
| дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је по |
| мла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и |
| јашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „по |
| уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S |
| ија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш до |
| и, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Пер |
| ртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угости |
| сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Да |
| ти ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, т |
| са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter" xml: |
| о, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век |
| раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!. |
| од госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за н |
| ао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Неде |
| шао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, |
| ошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгл |
| .</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад ј |
| емпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. |
| </p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити |
| овара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са пл |
| сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар |
| се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу |
| састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> |
| анства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанс |
| абога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су јед |
| о смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама |
| есец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба |
| на у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у пос |
| у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати ч |
| . 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у |
| велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женск |
| цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуњ |
| воре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те и |
| ботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио |
| двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, |
| тујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала |
| ва.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке субот |
| едно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор пе |
| ичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главн |
| а саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му ј |
| узике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом |
| ној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти |
| а њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на |
| та, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђе |
| машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} |
| конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила. |
| орице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно дру |
| т динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мал |
| у тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца с |
| ња, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењ |
| — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— |
| ају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нек |
| им Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за пор |
| о дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити |
| како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са |
| једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман |
| и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање |
| пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала |
| ку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара |
| их разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста д |
| имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је пр |
| >:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко |
| вори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви |
| , некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју |
| них чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студира |
| те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче с |
| ом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, |
| амо да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Ма |
| Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb |
| ће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа |
| ву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у сел |
| ђа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пло |
| , измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од |
| ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} |
| имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богат |
| ик, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме |
| владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, прав |
| "303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то |
| приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе |
| зврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет сл |
| игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени ве |
| што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има нек |
| ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>К |
| p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из пре |
| твари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупиш |
| </p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди ка |
| они звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: „Други знак!”, |
| обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељск |
| жавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, заглед |
| му, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него |
| веде читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, |
| {S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на |
| Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} |
| о слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> |
| лека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога а |
| малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од харти |
| у”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он нап |
| ије имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окр |
| идерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Ра |
| он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам |
| партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова парт |
| ришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ам |
| е, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне б |
| што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из |
| ислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту |
| зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позориш |
| се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Би |
| двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она ни |
| ћанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка |
| н Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, т |
| ер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљ |
| а, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се ти |
| аоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај пи |
| мере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је со |
| ој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p |
| да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло сврши |
| ман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службен |
| е за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га упот |
| о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити |
| се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било |
| је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне |
| препастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им об |
| уза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођи |
| ди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам тр |
| пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко кућ |
| време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсоб |
| од Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје наст |
| евље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао |
| дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њ |
| с’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојк |
| де и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — |
| с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И так |
| ва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та |
| погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, |
| панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на стр |
| о допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни д |
| дног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори |
| ублици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пит |
| уче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се н |
| кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна берберница, где је берберин уједно и налб |
| pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} |
| на, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био пла |
| би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему |
| ши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у |
| а дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан рас |
| е.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако н |
| сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и в |
| ено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, |
| да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица к |
| у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако ј |
| Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Он |
| тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год с |
| могло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те поче |
| онда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љ |
| диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као |
| н предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније го |
| дино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заб |
| том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, |
| рећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им р |
| размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је |
| колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Ј |
| ај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као по |
| p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на буна |
| Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекл |
| само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, |
| на на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крњ |
| атим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно |
| се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су см |
| дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објас |
| p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песниц |
| гаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да пр |
| з сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући |
| па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у ц |
| ведача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала с |
| pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати кра |
| ="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја са |
| та оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> < |
| је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у неб |
| >— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда настав |
| жите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, |
| <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљн |
| <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Ни |
| и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу. |
| >Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким |
| ело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исп |
| м и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад о |
| вирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко и |
| тле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и са |
| размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова вр |
| а, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да от |
| — Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла |
| арте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ва |
| изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је |
| јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање |
| оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа |
| - Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као |
| што измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде |
| каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођ |
| о су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му с |
| . према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по к |
| а и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја |
| p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли |
| p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем |
| граду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам о |
| зузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> < |
| срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта но |
| ако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда |
| вори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турит |
| с?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име н |
| е, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, |
| ио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и д |
| дина на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, |
| ечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} О |
| >— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бо |
| рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног пр |
| изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете |
| !{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувиц |
| </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
| општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вал |
| немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да сл |
| S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После поду |
| кону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то |
| из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то |
| нталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ |
| , као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако н |
| ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као |
| то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те |
| Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година мла |
| е коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то |
| јући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и оном |
| ас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су м |
| није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> < |
| е Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</ |
| забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. |
| о што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — нео |
| одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — разм |
| обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно |
| исав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата р |
| еграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумаче |
| да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаће |
| и стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао д |
| оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет |
| ој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љуба |
| могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с |
| а другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јес |
| мо знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија |
| сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, |
| ислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје |
| па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их пон |
| а мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то ниј |
| ек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Сав |
| сплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад |
| ам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те |
| „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да ч |
| оведи ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији кој |
| ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли при |
| и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми |
| о, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</ |
| далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕ |
| , па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> |
| е госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — |
| ворење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па м |
| Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говори |
| дбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је |
| пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— |
| /p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је |
| редан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да л |
| брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...< |
| омислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остан |
| уди носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, м |
| п — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем |
| еће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џеп |
| с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара |
| а — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како д |
| деће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, п |
| Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, ко |
| — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да ка |
| ве друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може |
| вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе |
| е јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећ |
| е то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији |
| .{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за пре |
| а Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које |
| вим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а т |
| ој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} М |
| аги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А ка |
| Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и |
| о налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас |
| тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у |
| аже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао м |
| дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступ |
| онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, д |
| стина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, св |
| , Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покриј |
| ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен |
| тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, нег |
| се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> |
| рштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јо |
| те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немо |
| ам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, ка |
| једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да |
| м на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет мин |
| истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Б |
| ћу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учин |
| о, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Н |
| једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет зах |
| на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, |
| љусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, изм |
| ви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, |
| — Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има д |
| ма по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње |
| дава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да т |
| , да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко |
| ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, |
| ти — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим |
| мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.< |
| аче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко гра |
| а, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику |
| Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике |
| полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се |
| настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала |
| И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да |
| е — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да пом |
| А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, |
| ни, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеш |
| е господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однегов |
| даље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb |
| имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помиш |
| преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврн |
| учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учи |
| одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде неш |
| вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како?{S} Да вам је дам?{ |
| и Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу в |
| азати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу |
| ржећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л |
| аје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да |
| а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Ф |
| господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} |
| а ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам у |
| реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то |
| </p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестр |
| та.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Ба |
| наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Ф |
| ља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добр |
| ражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попус |
| .{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загл |
| спа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви |
| Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb |
| еба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чес |
| Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дет |
| 0" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године |
| мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти |
| ивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин. |
| <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потвр |
| раш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се |
| иљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу |
| кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пија |
| а избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим са |
| вим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, |
| нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман |
| и сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је |
| е блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми иск |
| е раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: је |
| ни Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> |
| тан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и др |
| {S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млад |
| чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где |
| па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд |
| i>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећ |
| шем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома б |
| ажали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — ре |
| а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никак |
| би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче |
| ницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници м |
| де сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не мо |
| нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изг |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац |
| -Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра |
| луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док |
| p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ј |
| Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ј |
| попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор на |
| ија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је она |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перс |
| „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у |
| по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Т |
| >- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, |
| на Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</h |
| и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p |
| оба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, |
| мње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касн |
| тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једи |
| питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? |
| ку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја в |
| вртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса |
| се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> |
| и ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда д |
| рети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: ам |
| амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љу |
| лутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја |
| ута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> |
| /p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ј |
| 2" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајк |
| авде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Го |
| јми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да |
| начи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш т |
| То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се |
| женио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет г |
| чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души |
| > <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно т |
| адије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све |
| нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу ж |
| м пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телег |
| а нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и виде |
| е изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, |
| м сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је |
| до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе |
| оге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам |
| , госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ дв |
| ј, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видит |
| > <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Иша |
| > <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</h |
| прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p |
| <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и сл |
| нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крман |
| идиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећ |
| у, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одваја |
| та... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промис |
| спраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је |
| ри, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на т |
| p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нек |
| вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Вел |
| {S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разум |
| шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, т |
| е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим св |
| верљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога |
| ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искрив |
| з јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и д |
| а Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — по |
| а се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући гд |
| ики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим б |
| јлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани |
| тни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сме |
| животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи гл |
| та и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колик |
| римам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној |
| у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удо |
| дмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало мно |
| ко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала к |
| јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, |
| им ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што |
| м, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат |
| у ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми по |
| и, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то т |
| видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да |
| ате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али |
| јпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васин |
| о се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом ду |
| премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код г |
| p> <p>1 шлајер . . .{S} 1.50 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин В |
| и одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија ду |
| дова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, |
| тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је з |
| p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо |
| варају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене к |
| о трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је |
| >|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фи |
| лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај к |
| још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно ј |
| шег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим |
| нати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="12 |
| морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозн |
| удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још нос |
| ве гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим |
| прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим |
| ћ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хек |
| слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад |
| вана, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се |
| е га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запи |
| неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима |
| са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан |
| је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада |
| би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка мој |
| <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p> |
| илка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удов |
| да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што |
| ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бл |
| , просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете ко |
| p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо с |
| ваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седе |
| мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господи |
| воро, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу мас |
| оспође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан д |
| о сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, г |
| ко:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело њег |
| Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто |
| трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да го |
| Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до дваде |
| ио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу о |
| потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикну |
| мом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте прича |
| .</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отвори |
| /p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе |
| азда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче с |
| ат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како |
| може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз су |
| , и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, е |
| >— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Мили |
| о у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, |
| ним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину р |
| жавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме |
| ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фи |
| у имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко |
| Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћ |
| ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
| урече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> < |
| ати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не з |
| е да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих в |
| „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати |
| какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина вели |
| ихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога госп |
| о мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртни |
| ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што |
| оље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне исто |
| а пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и по |
| у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и испр |
| вече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p> |
| сећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме сам |
| е кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим пра |
| а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима |
| два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца |
| пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим ром |
| одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара |
| наест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи |
| епо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту фо |
| са, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други |
| еде за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>З |
| м те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ |
| ји Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену |
| ли врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпо |
| ише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и |
| е од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још |
| звесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па ч |
| сто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен |
| који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што ј |
| досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, ис |
| е изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам позна |
| ала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровит |
| смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div type="chapter" |
| се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> |
| а „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад |
| ар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</p> <p>— Врло |
| а, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко |
| а њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши |
| се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по догово |
| лину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био т |
| дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што п |
| душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а у |
| аој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво п |
| јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к |
| а му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога му |
| хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, |
| о да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шче |
| запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи |
| 16" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увит |
| <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није |
| таменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак |
| далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у |
| му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубн |
| ивиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као поз |
| ас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући ве |
| да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар у |
| наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да |
| лева врло љубазно заблагодари господину Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу |
| ест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете п |
| <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче к |
| пођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, |
| ако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врл |
| платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адв |
| с на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски просл |
| једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам к |
| ија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тел |
| уде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дете |
| Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут кр |
| и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман по |
| своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких а |
| ворила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из во |
| соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и |
| женим општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог у |
| слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му ј |
| о!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као па |
| инског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек ко |
| дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и н |
| ала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућ |
| закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима попов |
| пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако |
| љи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа вр |
| утио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стој |
| азуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог у |
| м звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Гос |
| у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то |
| а.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фи |
| и се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у |
| разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> |
| аочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад т |
| дине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, |
| репасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не |
| и буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — |
| ени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио нова |
| 6" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрде |
| у.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> < |
| и, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> |
| девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} |
| прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега |
| њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напи |
| > <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, |
| милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е |
| један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом |
| /p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер |
| ате мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л |
| среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили |
| ад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао конд |
| ача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео ј |
| младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто заст |
| ?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митр |
| ете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала |
| да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако |
| ига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па ј |
| век, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад ч |
| е млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разум |
| тарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо |
| био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово м |
| змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да |
| (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву ко |
| и ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па |
| вако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је та |
| нером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим |
| м.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи на |
| <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама ког |
| е није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Глав |
| ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То |
| о једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и |
| ротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је глас |
| ве у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио слу |
| <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како |
| /p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим |
| узе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за |
| , која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. наче |
| да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, де |
| до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу јо |
| ан, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута бриг |
| м, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртва |
| још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде |
| дну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало д |
| ћ, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању свој |
| писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а ми |
| p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастик |
| <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— |
| /p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу |
| е, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно |
| ко свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Је |
| и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га |
| мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је |
| , онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега |
| удима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их н |
| доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми |
| 198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио |
| здра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас |
| и став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепн |
| ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се диг |
| чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</ |
| /p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.< |
| а бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само м |
| е ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што с |
| уљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.< |
| него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само пла |
| равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао м |
| е мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој |
| чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У св |
| е да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам |
| оворио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је |
| S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начел |
| хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса з |
| штина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као на |
| p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила т |
| луша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једноб |
| срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши |
| hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се |
| — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p |
| и управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет |
| у једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек к |
| ике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као |
| Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, |
| е то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направ |
| ме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, |
| грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при т |
| дважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако ник |
| авом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" |
| за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!” |
| истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Гос |
| усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као |
| српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме |
| > <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање ка |
| ћи се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или бо |
| ео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачув |
| и ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите ја |
| пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три |
| љко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко изве |
| > <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не |
| није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже |
| но се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је стар |
| от; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од свет |
| ранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друм |
| pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог ро |
| кочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у са |
| чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта с |
| господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе |
| вољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли б |
| .</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — |
| ам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да т |
| мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, |
| готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немад |
| вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас |
| тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасви |
| Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га неш |
| ар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Та |
| своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је |
| ги да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, |
| ћи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> |
| е љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збу |
| уло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се уч |
| вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера т |
| нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак |
| >. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и |
| ски ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, ос |
| > <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да ј |
| јмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуг |
| ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста х |
| ку тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p |
| вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ак |
| ијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног. |
| таменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се |
| али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, п |
| моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за |
| право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ |
| <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама |
| ља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо |
| што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у кален |
| ена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се св |
| се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> |
| данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом |
| и мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да |
| те у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва ко |
| не; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намаз |
| > <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а н |
| >— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гле |
| ога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тра |
| о и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља п |
| <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и км |
| наћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећ |
| о врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци |
| еје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па |
| тране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени |
| ица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивил |
| ако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, |
| енутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На п |
| весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с вр |
| та.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игр |
| ћ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим де |
| шта лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb |
| не, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем |
| се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио шт |
| јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти |
| е главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу |
| омана верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, |
| да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Ме |
| > <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензио |
| еграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на |
| ави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми |
| <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општ |
| на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да од |
| смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар |
| ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам т |
| утра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то је |
| у своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погле |
| о само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слат |
| у да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду! |
| у и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде |
| ти да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам |
| јете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да н |
| — Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динар |
| ве грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави |
| у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер д |
| етим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — им |
| писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и |
| </p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{ |
| е Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између |
| то! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може ка |
| ео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, |
| ек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало ве |
| анџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на |
| се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је јед |
| квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, |
| Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А за |
| ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пре |
| — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини г |
| се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћ |
| запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — в |
| сетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту |
| ес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна с |
| — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, |
| одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, ус |
| ко нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— |
| неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме о |
| ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по ре |
| Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му |
| ли госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри |
| те митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри бе |
| ву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је т |
| Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </ |
| је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ |
| ред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо крастав |
| ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front> <body> <pb n="7" |
| шко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удо |
| претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође |
| ћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из |
| бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе |
| > <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се |
| то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па |
| ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се миче |
| е!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осет |
| рло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је |
| p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руц |
| у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у сил |
| се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да при |
| цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Са |
| нио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па |
| из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то |
| а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелн |
| држања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То ј |
| ци конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео |
| твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам |
| није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештин |
| одите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас. |
| и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање кара |
| адим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар |
| док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, ка |
| она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели |
| могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код на |
| да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и п |
| <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције п |
| > <p>Али, једнога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много |
| Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налеп |
| су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више нег |
| > <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забог |
| је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> |
| бацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено апла |
| пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем |
| ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам т |
| че у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послал |
| ем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и де |
| рај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он |
| због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл ује |
| гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза |
| на поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те |
| p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да т |
| ке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом го |
| кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”. |
| ће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркв |
| ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме |
| еда, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа |
| у гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковић |
| аћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није |
| не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и в |
| уге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи ка |
| ељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети |
| одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради |
| да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања |
| нту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направ |
| где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у уг |
| и је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од |
| <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори |
| и, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он проси |
| нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пр |
| продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатск |
| соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчиц |
| рију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пи |
| !</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је чести |
| док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете. |
| са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женид |
| S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би |
| Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је |
| ди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се |
| разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред |
| на директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, |
| и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља |
| зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегова |
| hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перс |
| на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај |
| , као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" / |
| рса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо |
| дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете а |
| и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би |
| толонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају |
| ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он с |
| а врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чуди |
| ија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не ми |
| :{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочеп |
| Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану |
| да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па д |
| астиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела п |
| , за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не |
| пло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После |
| која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држа |
| ане није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све евро |
| ужење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не |
| <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то |
| идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb |
| ке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је |
| да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само п |
| узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад п |
| и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по к |
| би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, |
| ође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и н |
| сти у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим распи |
| гим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начел |
| ник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, |
| Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вај |
| некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер |
| алилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престониц |
| <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{ |
| .{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево т |
| жна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, в |
| разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Пре |
| вић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па |
| а кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у |
| ш више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се з |
| " /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, забо |
| те, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то |
| > <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се |
| ницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсо |
| {S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зат |
| учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Нем |
| ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет дин |
| же, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету |
| Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати о |
| ого? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јев |
| он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, ил |
| ће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сир |
| ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пуст |
| никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџи |
| ли поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену не |
| ? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— |
| азговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не |
| же да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који |
| ише, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Але |
| р, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп коб |
| г тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско. |
| за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви н |
| додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> |
| е ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе ш |
| ворим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то |
| сеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини |
| па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни |
| и лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну к |
| узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођ |
| покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили д |
| p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога |
| S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај хр |
| не!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, так |
| епо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпођ |
| опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку |
| енције, која је блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола |
| њава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на т |
| рија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уж |
| још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више |
| иција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и |
| ного са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важ |
| ако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како да |
| дите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао ги |
| и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за |
| ере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> < |
| остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећ |
| и је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, |
| да из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <p |
| њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а |
| т благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ног |
| о би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ р |
| теде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу |
| страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у |
| ша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, к |
| то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— |
| ="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ меха |
| ачи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама р |
| којник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, а |
| а?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемп |
| > <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да |
| лакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сироти |
| .</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и испра |
| /p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики д |
| ојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бог |
| мери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно време |
| , иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за нед |
| а-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује |
| ов, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, д |
| ки од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београ |
| ве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пре |
| који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на |
| у, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао |
| а га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео јед |
| овима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио за |
| </p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кес |
| оје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја прегов |
| унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућ |
| мео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад |
| тивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:< |
| испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окре |
| ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фиј |
| ејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше оп |
| мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за кл |
| тална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И пис |
| ва била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад |
| о ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно |
| одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</ |
| је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продава |
| пођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића |
| игу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не |
| би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева |
| едан врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остав |
| и мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо |
| ад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хри |
| равити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат |
| за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и иск |
| — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p |
| лоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p |
| није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као |
| а је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! |
| уљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципел |
| год, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само до |
| би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је |
| не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узим |
| љало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило |
| их да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{ |
| p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, та |
| селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне |
| 231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да ј |
| о сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се |
| ога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врл |
| 269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што |
| ео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кр |
| о прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и |
| њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпо |
| и.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато |
| ање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би б |
| е су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петор |
| параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај нач |
| то би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ б |
| ет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у |
| у за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као |
| зија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p |
| е лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито т |
| ш било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије |
| ште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на приме |
| то и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину |
| ици шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</ |
| дрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богос |
| кве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођ |
| у.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница |
| о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној п |
| а сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам н |
| епо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњак |
| оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи |
| размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао отк |
| ко би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p> |
| све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео |
| због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима |
| ити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија |
| тичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S |
| код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, |
| био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му |
| а то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако б |
| а зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође в |
| ти, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> |
| ра се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива |
| оме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика С |
| пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, о |
| мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Миле |
| — Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а |
| је” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед |
| спа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, н |
| можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да ка |
| ад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетан |
| едбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се јед |
| и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, кака |
| рске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже уве |
| и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори |
| ожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, р |
| удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и |
| Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p> |
| то је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера |
| ер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, |
| стали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер |
| >— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим |
| ш у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n |
| ред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су с |
| о је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петро |
| основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не |
| ошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> < |
| е синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папу |
| за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па |
| реза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А х |
| у.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Такво |
| нистар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па |
| аправе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате |
| > <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Ко |
| исао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде |
| ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде |
| ра из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног м |
| </p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да |
| ога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем |
| ш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску |
| ишта више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— |
| тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</ |
| а бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет дин |
| све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разуме |
| отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара |
| га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо |
| .</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допуст |
| ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога ж |
| жи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш |
| се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити сит |
| Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш нико |
| ти жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.< |
| доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која би то |
| нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдего |
| , ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин М |
| је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, госп |
| јзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешк |
| али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа |
| е у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио |
| т и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет год |
| заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастиц |
| ога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да |
| ресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихват |
| од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак |
| ре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, ј |
| наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, те |
| авир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само му |
| канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане |
| ла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато по |
| ко вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ам |
| рштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S |
| за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо сви |
| ама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>Пос |
| сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обичн |
| неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а |
| , што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смеши |
| а, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког |
| га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</ |
| х рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућ |
| покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни |
| женио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi |
| изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако |
| една још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући |
| а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конст |
| а.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Мол |
| Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа |
| му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише ка |
| зи ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, |
| S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не по |
| уцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед по |
| кама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, |
| укама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није он |
| е тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста по |
| се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да |
| у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само |
| но и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врл |
| икако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедер |
| > <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимуна |
| p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели б |
| међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки |
| ића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете |
| зиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има в |
| дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се |
| да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар. |
| ари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ да |
| екуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели |
| — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате |
| ено! — додаде госпођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у це |
| крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда |
| ово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики господин и имати пот |
| , чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ев |
| мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, п |
| је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митро |
| , министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p>— Може! — вели госпа Ма |
| p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пи |
| за све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у |
| и, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по |
| н једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одгова |
| ено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете |
| оп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да |
| лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем про |
| Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.< |
| p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сут |
| е видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да |
| тање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе пер |
| имо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господ |
| о дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти |
| ајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, о |
| убав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да |
| Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p |
| <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у |
| се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати. |
| — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{ |
| ју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радој |
| ање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо т |
| жда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом |
| акосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да п |
| а, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} |
| добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледани |
| ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће та |
| та даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — настав |
| тета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледал |
| на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово |
| одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не м |
| осподин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бо |
| увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није |
| а није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкуј |
| служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, |
| > <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре |
| ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа |
| ромислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се св |
| јци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељ |
| р одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом поно |
| ивот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месец |
| ала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџи |
| ма председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборск |
| опу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то глед |
| изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а |
| о кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо до |
| > <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p |
| додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да ос |
| да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очек |
| нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ |
| ени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибоја |
| е, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије |
| но дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто |
| а не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} |
| ак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „так |
| нара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па |
| не и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако |
| сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе |
| ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код А |
| а га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је т |
| скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о |
| а, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</ |
| једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у |
| како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Ел |
| >— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути |
| године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олак |
| је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тог |
| Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класи |
| давац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће |
| го узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напише |
| ига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам |
| ка у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ |
| напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове |
| , што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, по |
| то, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> |
| Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из сел |
| сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бо |
| ла по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а |
| ако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара |
| му нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијан |
| и празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна |
| испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, |
| дговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Нареди |
| је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; ни |
| ећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни нада |
| зариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи |
| могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса |
| обри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, к |
| м снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика ме |
| <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> |
| ијатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, о |
| .</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и |
| p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она |
| важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — |
| ављао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве |
| се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло с |
| чио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао конд |
| е, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је |
| кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, к |
| ало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз дворишт |
| видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант одану |
| деље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим |
| лед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрен |
| пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите д |
| о моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у гл |
| где, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам тр |
| о рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као |
| ћи да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, |
| сле седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Др |
| ви дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе св |
| Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад |
| тијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не ис |
| ’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није |
| /p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <h |
| алио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, и |
| чи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека ср |
| b n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давн |
| — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па |
| <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да с |
| треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што |
| кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> |
| од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се |
| — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} |
| та.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико |
| ’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без ад |
| <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све д |
| к и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући |
| нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле чет |
| ао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, к |
| ако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душ |
| е нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису |
| /p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} М |
| ије, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски о |
| ико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Ми |
| љан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни фор |
| ш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него за |
| оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрес |
| ђем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није мо |
| Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, н |
| ако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој с |
| ад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бој |
| еног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пусти |
| а ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако |
| зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цај |
| и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а прав |
| памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> |
| >:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ј |
| не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити |
| > <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни |
| ога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престравље |
| у, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p> |
| p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — |
| , док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја |
| небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је под |
| ане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једн |
| >— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фи |
| /hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би |
| ету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном и |
| ића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> < |
| а није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисл |
| е да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> |
| да.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред парагра |
| имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али |
| учја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то мож |
| се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је мин |
| и она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад |
| рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па |
| ђутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Ср |
| ирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О |
| о ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То д |
| си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је |
| кле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чуд |
| ња, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он |
| женио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi |
| ри нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на па |
| азговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих в |
| о.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти |
| о доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, д |
| м невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за оноли |
| b n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом |
| што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, |
| о што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, |
| /p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда до |
| — Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> |
| нећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, п |
| hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ниш |
| ио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пр |
| сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја с |
| стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшиј |
| већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да |
| Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме |
| гова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и са |
| е на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да |
| се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” |
| >Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпо |
| ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ј |
| астопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где |
| ма моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер |
| те тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско |
| тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> < |
| шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</ |
| ш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је |
| ајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено од |
| жу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на дал |
| то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обве |
| ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу |
| ест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p |
| <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук |
| м и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући с |
| аде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, |
| тимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и уз |
| ео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, ко |
| био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p |
| јну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате мл |
| диста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна |
| чи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скро |
| жем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало св |
| а ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има |
| сиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p> |
| је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми |
| бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се ни |
| м гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Перс |
| p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим о |
| <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ |
| ене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу |
| > <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то |
| арке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу! |
| клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p> |
| ук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n |
| ез њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру |
| и и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову |
| ио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време ве |
| ” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако |
| узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — бли |
| Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју с |
| ељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упро |
| није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, |
| — Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у |
| до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш |
| Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решил |
| ом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то ј |
| изно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав. |
| тина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш |
| вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба |
| Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обу |
| земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем так |
| ли овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— |
| још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и |
| ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да не |
| ако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, одн |
| ко добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у ово |
| слите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан сме |
| најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним кор |
| врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p> |
| у горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос о |
| та, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> |
| ожење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи |
| исмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећ |
| ушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он |
| уштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени з |
| ства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> |
| то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда |
| шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. |
| мене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Мариј |
| у да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ћ |
| дложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, |
| поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — вели |
| — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек |
| > <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете |
| ека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам |
| а помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи д |
| ке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти |
| господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у жи |
| а му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога т |
| да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми с |
| љине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљив |
| јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкри |
| вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам јед |
| тује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вел |
| остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам к |
| , шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сма |
| ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какв |
| ете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше гос |
| обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу |
| , господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— |
| или — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начел |
| — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила |
| Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника |
| ога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, |
| ло прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти |
| е понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ћ |
| узе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} |
| се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, |
| моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрај |
| о у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. |
| е само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о |
| завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој |
| ену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се ж |
| ме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p |
| вљајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми |
| сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као |
| ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе б |
| заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изне |
| ла, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у |
| м у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, к |
| је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, |
| >— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти т |
| а кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу |
| мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добр |
| га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја мог |
| су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да |
| се то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љ |
| ти питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, зат |
| а вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> < |
| наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали о |
| кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога |
| им папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кеце |
| е се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло |
| као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је |
| ма какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или |
| жилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публи |
| ак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Ка |
| ан артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим о |
| ред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме |
| не, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам д |
| — Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Парагр |
| упља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Н |
| о ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеш |
| се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону |
| к беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелнико |
| осиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори госп |
| што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... |
| о.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо |
| вом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Б |
| треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео стра |
| том из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облиј |
| ер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен |
| грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с |
| озната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са ужи |
| м романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају н |
| <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсуд |
| ознату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом жени |
| Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пођ |
| кан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позај |
| позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га |
| те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Ј |
| у као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није оста |
| еш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија |
| спођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратим |
| ва матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка |
| етану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло при |
| ек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су |
| ојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Так |
| да изгледа као да бар десет аустријских монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу |
| тога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога дана велики г |
| једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са моногра |
| и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p |
| ом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми |
| а монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да |
| све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти покл |
| ’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, |
| ајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цик |
| етом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жали |
| ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако уви |
| ле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, је |
| , видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора бити да је било крштено! — додаде госпођа Босиљка. |
| p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка |
| не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључ |
| а је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} К |
| </p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше |
| а појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, |
| глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље |
| кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{ |
| дузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлиј |
| свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.< |
| томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро пл |
| јући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143 |
| и да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то |
| а има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — |
| </p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако |
| очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у |
| ицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош |
| е неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сах |
| , разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се |
| а бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина |
| се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, |
| о га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је н |
| сао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — о |
| но види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се |
| пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Пра |
| дата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На |
| читељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забри |
| а и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу |
| а су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много |
| АВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при |
| је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар некол |
| да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом |
| млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој |
| два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну к |
| о седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумц |
| и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао про |
| ану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворен |
| чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати |
| рам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} |
| ребаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, ок |
| ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки с |
| S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, зн |
| спа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и св |
| етине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата |
| себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежур |
| о је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицо |
| е великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухвати |
| S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења |
| радне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, д |
| ици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно п |
| Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Р |
| е, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија п |
| ила ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехо |
| ри томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те о |
| ови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога р |
| и док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад с |
| попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што |
| S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осе |
| и то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, поз |
| још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, вр |
| !{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се т |
| удиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштен |
| — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нока |
| стаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изб |
| ћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбанос |
| исли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> < |
| као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у |
| за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да м |
| А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује по |
| ану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам |
| жеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} До |
| ћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Шт |
| опад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе |
| а однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се ра |
| овали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И |
| ас чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих с |
| једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго н |
| паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња |
| родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов |
| ељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> < |
| аво к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а |
| ица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је |
| на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за |
| ату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико |
| аслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се |
| им крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на к |
| ао да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да г |
| које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176 |
| ао ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје |
| из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" |
| гњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина |
| зброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те свет |
| не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта |
| реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби |
| апућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, п |
| да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он |
| преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фе |
| p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима |
| сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже |
| це учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у једа |
| а се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред |
| намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте в |
| олицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, |
| с!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S |
| своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Н |
| љко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Јед |
| же шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за |
| свим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те |
| шћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ |
| са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-М |
| м прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју |
| зи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ам |
| и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима з |
| није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно пре |
| .{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам ду |
| еса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Б |
| у се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да |
| селе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а он |
| ине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу |
| себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и |
| ађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, |
| с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се |
| са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити по |
| дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псуј |
| који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, н |
| едним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита п |
| ила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усво |
| е време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим |
| Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из |
| ек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те |
| p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Кака |
| век коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му |
| сиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете на |
| што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, теш |
| ељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би греш |
| судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми |
| разе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скоч |
| фане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у |
| ајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господи |
| епо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје г |
| е очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пош |
| Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p |
| бе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћат |
| амо да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад ч |
| <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параг |
| ндару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па о |
| ер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из |
| рење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини |
| о што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде |
| омино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што с |
| ата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се |
| да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе |
| у ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред |
| >— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је у |
| гађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, |
| ше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p> |
| га.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, |
| еби; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да при |
| трење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече |
| дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога ж |
| него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као завукао к |
| по дете!</p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет |
| та, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо об |
| т, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше |
| т.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповед |
| рилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досад |
| пућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189 |
| илева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако л |
| му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама |
| зненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли ко |
| о два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то |
| ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и влас |
| ет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> |
| Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, п |
| ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па |
| х! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, н |
| глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе б |
| а.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи М |
| дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и |
| >Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се |
| е је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепа |
| то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Ма |
| са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу |
| ета.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, у |
| ратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једно |
| па Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га |
| тио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће |
| пканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане |
| мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb |
| ећ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, |
| тсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо |
| њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели п |
| огао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде |
| чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећај |
| која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење с |
| столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако |
| миле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису ви |
| ривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гум |
| ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро |
| е до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле г |
| одчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастик |
| р што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференц |
| му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међ |
| и, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само |
| ли ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а |
| а?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мо |
| убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим |
| затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен дом |
| , оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си ро |
| му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути |
| виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размис |
| ејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као с |
| под пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врр |
| испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, |
| ” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти |
| р, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да |
| > <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините госп |
| тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз |
| а прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, |
| ици међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ |
| рња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p> |
| p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радој |
| ј у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске |
| — Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао |
| ети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафан |
| акама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господи |
| аку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају са |
| , ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ |
| чи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га |
| реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се та |
| асао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{ |
| врдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како |
| вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— |
| о последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао |
| у па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најб |
| о га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло |
| и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> |
| е онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био |
| , можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место пл |
| влажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад |
| да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова |
| је ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Мил |
| теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па |
| опао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за к |
| отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је |
| етпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незн |
| ебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то не |
| ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то н |
| намо, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет |
| који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио |
| љу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако |
| а је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде |
| ји га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и |
| број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома |
| — Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је т |
| јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли |
| } Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима |
| анџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се п |
| .{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао |
| а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као г |
| у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгле |
| вом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине |
| отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и оста |
| био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по |
| м детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предв |
| р шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити |
| јој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би |
| премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породи |
| <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широк |
| p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, сл |
| <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолинс |
| узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосиф |
| е у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског дете |
| . — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је |
| ечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов |
| Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му |
| већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S |
| и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго тр |
| музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци |
| к је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам |
| ти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин ст |
| је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш |
| толу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увук |
| ре панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{ |
| га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је |
| а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мал |
| S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души |
| чи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп ј |
| а се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају |
| ожити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и |
| тио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће м |
| која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето |
| с човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пр |
| речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овог |
| што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — дод |
| а.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским вл |
| редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, к |
| Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће с |
| ахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одм |
| p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за поп |
| којој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, |
| робудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрест |
| ћ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се |
| ио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома мож |
| в Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни с |
| е то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема сво |
| бу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" / |
| .. и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никак |
| а овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љу |
| о митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикуј |
| Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберци |
| о.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него |
| прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, |
| богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, |
| је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под |
| /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем шт |
| рдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли што |
| још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања с |
| узике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав ра |
| це.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{ |
| т срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћ |
| да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се |
| у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Так |
| рочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку п |
| је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје врем |
| јник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.< |
| дамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују |
| па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да |
| е завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Је |
| е, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p |
| </p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, ниј |
| а бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти в |
| ли поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И уз |
| ош на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси |
| >— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, п |
| на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музи |
| анти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музик |
| канти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће з |
| ину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из |
| нице свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, гд |
| њи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озб |
| о тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете |
| и!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола л |
| Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вел |
| к који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Руб |
| доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показа |
| м човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да обја |
| р није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље |
| покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско попришт |
| кроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Си |
| ест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке |
| </p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески д |
| иво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти с |
| ше и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај ч |
| ајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало |
| p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање д |
| ао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.< |
| о је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало |
| али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијин |
| лу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</ |
| ресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} |
| иког опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ ду |
| аје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.< |
| о слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало м |
| му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p> |
| очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш ко |
| кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике по |
| па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на |
| и нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази д |
| ; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> |
| од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетск |
| потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђе |
| м тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку о |
| е судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше |
| /p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285 |
| е изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него |
| одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</ |
| p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера |
| ући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> < |
| озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог |
| стати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестамена |
| ко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад т |
| , и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је сва |
| ти.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи |
| н је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није би |
| мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</ |
| отписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у о |
| спавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како б |
| инистрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад |
| еограду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако |
| Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био |
| да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има |
| х марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је им |
| за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, |
| драв и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи |
| у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две |
| дући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијски |
| лаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му |
| сподине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општи |
| се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, п |
| лицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има |
| а акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парниц |
| ростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, ал |
| > <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе |
| ријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанк |
| } Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову с |
| умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода |
| ио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није |
| /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за |
| .{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике |
| а си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”< |
| љајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> < |
| же са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу |
| } Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним |
| сла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? |
| утрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном ча |
| а лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало п |
| се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стр |
| довољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове |
| менат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте |
| и учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а |
| Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да |
| е са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и |
| еке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; чет |
| мен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дох |
| ојима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на ње |
| ругаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио |
| пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели |
| у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар |
| јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељск |
| јзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велмо |
| p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру |
| е крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска ми |
| који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не мо |
| ка изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију |
| амнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне же |
| шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз |
| p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само |
| сано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао |
| чајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог с |
| куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се са |
| а ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они |
| ди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, ма |
| > <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет |
| ојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако ова |
| >Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у |
| види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, у |
| етседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— |
| кинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш в |
| таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — д |
| родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има д |
| еш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као |
| уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход ву |
| узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том прили |
| <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли |
| јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p |
| у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се вид |
| ва у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да |
| реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дн |
| мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко иш |
| добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разу |
| еговој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је |
| оз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масен |
| рнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику |
| ad>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично |
| је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али м |
| ија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање |
| дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Рад |
| ате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива |
| већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска |
| зила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Та |
| а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испо |
| и то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то при |
| аног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то |
| више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један мл |
| Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ једа |
| евићка, која има десеторо деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удеси |
| би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте |
| то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Баб |
| Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи н |
| узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео |
| спа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под |
| жја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет п |
| не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у |
| осмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које п |
| га ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља п |
| ата уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са |
| едва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под б |
| не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, гос |
| али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад |
| — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> |
| </p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио |
| тина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху постав |
| дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Јед |
| 6" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе |
| главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа |
| свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничк |
| наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хор |
| едну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов |
| зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музикан |
| и за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музикант |
| ти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за м |
| а врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себ |
| авир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разн |
| се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, а |
| ђе му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па |
| на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке споља |
| вом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позор |
| љања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="24 |
| јешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а |
| е развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према на |
| мао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а веро |
| г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељ |
| И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуч |
| у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао |
| ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, |
| сподин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb |
| просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи |
| авесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да |
| га тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му о |
| тоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, о |
| тао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и |
| својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: |
| лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љуба |
| </p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је |
| ше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата |
| писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А ч |
| у у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубав |
| дити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је де |
| варам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече |
| ме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана? |
| страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p |
| <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао ист |
| слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно |
| а господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде. |
| p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— |
| врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте в |
| отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине |
| тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бе |
| то победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интр |
| изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и д |
| можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набра |
| дељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у |
| е друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. |
| пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под |
| е ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једн |
| а: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако ј |
| да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, уд |
| еренције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове |
| А ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим гл |
| <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софи |
| а и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter" |
| ка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје д |
| ус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својо |
| пођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими поч |
| убави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе |
| се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да |
| госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— |
| атио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне |
| {S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се |
| ју бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Не |
| зике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве |
| аквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека из |
| head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а за |
| управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! |
| најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његов |
| ише није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући |
| а, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да |
| — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; |
| препастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Не |
| егне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прош |
| — Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у |
| Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар јо |
| p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао |
| парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али с |
| кло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се би |
| јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пре |
| ...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — |
| му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља |
| мо слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> |
| им објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашо |
| — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је у |
| коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, |
| еданаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се |
| е?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вра |
| о ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осе |
| те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општ |
| осле ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јут |
| .{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувст |
| осподин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано |
| фрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би |
| спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред суд |
| } Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од |
| из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, |
| чињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучн |
| ција, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ |
| } Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који ј |
| да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима пр |
| ер вама завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа ди |
| ма, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прост |
| нови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад |
| по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Н |
| свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} |
| ин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се |
| >:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} |
| ђа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ни |
| ете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Како му је име?</ |
| ка, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</hea |
| абога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>: |
| е — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче |
| ће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код |
| /p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштен |
| Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две ст |
| о већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две вел |
| осећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним |
| е мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за |
| и ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете |
| спођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен п |
| пођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, на |
| то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена |
| лева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доб |
| S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није бил |
| м, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, м |
| гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, |
| биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које с |
| е протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, ко |
| па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у |
| плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{ |
| ити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу |
| себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савк |
| ш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" / |
| Изволите! — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза |
| вог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за |
| ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— |
| гане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} |
| у причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Од |
| е, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да дет |
| , дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, о |
| но отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p |
| ете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и н |
| љко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да вид |
| но смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим јо |
| е дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шет |
| дражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb |
| кидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Ал |
| ну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако ре |
| би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им |
| правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа. |
| Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који |
| би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би |
| играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите |
| к, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле |
| а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> < |
| ина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, а |
| м састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере о |
| боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници к |
| /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> |
| ло но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p> |
| еље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ват |
| Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећ |
| слиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има ос |
| p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандр |
| о нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и |
| о нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас у |
| <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло р |
| а пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{ |
| руштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једн |
| ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак |
| ј свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели |
| понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих с |
| драв, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена су |
| е брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, пр |
| е прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли гла |
| њу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прил |
| Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, з |
| вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на в |
| и се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није иша |
| и банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је и |
| друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је |
| ају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> |
| ста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.< |
| животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нароч |
| сећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаест |
| равила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове д |
| Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: |
| то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далек |
| јнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред |
| бзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, |
| ризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се нева |
| >— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и |
| по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е |
| е л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја |
| а изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жан |
| ошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућно |
| воју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а вик |
| пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло чест |
| своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га ду |
| оби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собо |
| осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџ |
| столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је |
| рву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака |
| е више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао |
| тим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у ч |
| ратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим доби |
| едовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазо |
| "172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да |
| <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па |
| кине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа |
| се правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редо |
| а и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гл |
| го вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој ко |
| и до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким в |
| пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да препови |
| бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она |
| где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воде |
| да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па |
| а врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуск |
| решноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, насло |
| вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да пр |
| — А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом |
| ине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао |
| кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се др |
| авршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас п |
| акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се сп |
| сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун |
| ајзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потре |
| то је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота |
| , поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се з |
| у могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог |
| међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</ |
| ође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све т |
| прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269 |
| мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрет |
| да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, који |
| више се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се кон |
| доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у прв |
| сли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и п |
| писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну |
| — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја |
| о се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Те |
| о да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, по |
| ио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње км |
| као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати до |
| предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, глед |
| — Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мисл |
| се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се |
| а један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестад |
| у?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде |
| олико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и ра |
| допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} |
| ик те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џе |
| и најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код |
| опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и |
| да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Ал |
| ерено да закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290 |
| n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, |
| p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад |
| не и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у н |
| Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам |
| азговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита |
| де се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно ста |
| околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ј |
| викну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на |
| ну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он ми |
| ам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па д |
| то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се |
| то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећ |
| тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити |
| паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад з |
| буха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари |
| они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и ти |
| ете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закљу |
| ч на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нов |
| неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је од |
| собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој |
| многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је реци |
| тиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију о |
| е се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици т |
| Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво |
| о, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динар |
| бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико |
| >Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb |
| је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући ку |
| привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збо |
| и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се |
| ижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Е |
| г истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, |
| ече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто |
| је оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био |
| из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема сво |
| лази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео вез |
| ви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била |
| оја су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе |
| ак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својо |
| као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуња |
| е се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> |
| анио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели по |
| као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и по |
| м чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опас |
| хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сим |
| азна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или |
| >Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шуш |
| дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се н |
| ти никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и с |
| ужан <pb n="286" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова г |
| недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво з |
| ка; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место је |
| S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и н |
| ве стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног зан |
| је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и |
| лија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач дет |
| т општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151 |
| имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на о |
| кмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом |
| анџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му |
| Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што б |
| ужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} |
| ного, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео |
| у г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да ј |
| ход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том прили |
| и кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете |
| узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. к |
| >— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правит |
| к ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p> |
| а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> |
| шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то |
| не мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога |
| бреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да в |
| Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који |
| доје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ |
| као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погл |
| ако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држа |
| ло цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, |
| уци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — зап |
| же па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знал |
| поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро о |
| Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати |
| ве своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у жив |
| ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— А |
| естричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, |
| од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар |
| не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београ |
| оспођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је |
| о баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и |
| челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г |
| ечи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ниш |
| е дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш |
| дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењ |
| нство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена упр |
| скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> < |
| вори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је |
| /p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим сло |
| >— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> |
| госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић |
| го од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од че |
| ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударал |
| у у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће |
| — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и |
| дин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Ел |
| асније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така |
| нова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госп |
| а и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— |
| некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је прове |
| авуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језик |
| а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, км |
| им, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="4 |
| зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало ча |
| чних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по л |
| смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, |
| студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...< |
| в, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио мир |
| њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко друг |
| да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам д |
| <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, нег |
| } Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљиц |
| ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комши |
| куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био м |
| {S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p |
| ружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад |
| обесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сока |
| госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сест |
| доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто |
| шни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером. |
| себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до ко |
| те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаре |
| о после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и как |
| ти.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу д |
| ако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило |
| гледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су т |
| .{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех |
| При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p |
| p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да |
| отребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зуби |
| зим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> |
| није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није |
| ини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задов |
| .</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до у |
| на, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов. |
| вник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна свој |
| та, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи доса |
| И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да исп |
| ета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била |
| е два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збун |
| од удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми |
| му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко |
| ога језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре |
| под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Све |
| далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је св |
| <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми трт |
| з прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и на |
| о, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, |
| ло је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, т |
| еза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, |
| одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода го |
| никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Ч |
| а ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, |
| а ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код ти |
| о врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb |
| оме, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и ка |
| зад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капет |
| разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди ова |
| а памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и |
| ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошло |
| моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са о |
| ова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и о |
| етске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острв |
| о а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се |
| су виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан пра |
| а и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, ј |
| а коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — б |
| им те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не |
| реском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забра |
| гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није |
| би, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разгова |
| м вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем живо |
| едељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко и |
| рафије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачу |
| сила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпи |
| вде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка им |
| тина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће |
| шћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" |
| — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им ч |
| те! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> |
| „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — о |
| м огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се го |
| Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка ра |
| , изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну |
| вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{ |
| ици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто |
| у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као о |
| а и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, |
| е сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им |
| 306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не |
| асте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја |
| управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писа |
| а.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.< |
| ите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу. |
| , то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посе |
| н такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуг |
| дам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, бук |
| мрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Мо |
| /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мно |
| менова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку |
| ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> |
| товао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> |
| р нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња |
| еда намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да |
| а тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај м |
| види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> |
| е панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на |
| крећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само |
| подин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p |
| Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му д |
| p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, пол |
| аље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> |
| се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушк |
| p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке З |
| ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, |
| управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а гр |
| дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Рис |
| рећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се |
| та леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега |
| е, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближ |
| онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се |
| и као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било |
| р и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, |
| како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{ |
| Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девој |
| унио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитељ |
| посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом прилико |
| ио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управ |
| ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и т |
| ко!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке |
| а врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су мув |
| Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се |
| тано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан М |
| моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се |
| н у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за |
| во мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и |
| о значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, та |
| каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична |
| , како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара д |
| ђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ј |
| а замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешт |
| ротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и виш |
| т, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет |
| квих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошл |
| во за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара |
| е сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим |
| а вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете ост |
| >— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу |
| } Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи п |
| забран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат |
| л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана |
| кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се по |
| сподин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог |
| Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очинск |
| у где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много н |
| на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, а |
| е на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде |
| му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста сличн |
| ечи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати |
| оше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док с |
| пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n= |
| андркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у |
| упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној манти |
| име да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприл |
| , и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете пр |
| нцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он н |
| мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </d |
| е неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нем |
| огледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија |
| епничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задо |
| опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се гос |
| браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој бесед |
| једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако о |
| клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само |
| еслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако |
| престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утв |
| </p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, о |
| дост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, |
| ство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као љ |
| е за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су своји |
| и и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако |
| еца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад на |
| ино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како о |
| а, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био |
| остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „ |
| пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби ле |
| х сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше |
| е отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озб |
| и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као во |
| p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи н |
| е у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су |
| дућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само |
| се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему |
| а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водил |
| је дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278 |
| .{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се |
| да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај гос |
| разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У |
| head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотичн |
| Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</ |
| у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави |
| обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се зами |
| томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као |
| у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S |
| исто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају |
| Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се леп |
| и, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде ра |
| дост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и |
| гоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви че |
| ељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</ |
| ици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног д |
| се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би б |
| би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом п |
| сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи |
| ив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој у |
| нда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи ј |
| змисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па |
| ако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу |
| њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на к |
| одети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо |
| фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музик |
| рву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, ал |
| Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</ |
| заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их б |
| попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при п |
| љан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.< |
| мпромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових |
| ик појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, |
| еданаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, |
| половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Ри |
| одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на кри |
| в, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма к |
| атима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабир |
| механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо р |
| знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуа |
| ајзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у ко |
| о што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општи |
| ђутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори |
| н, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе |
| ене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, кој |
| ет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немо |
| е то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковрем |
| еве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још ј |
| ем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Та |
| лико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је он |
| општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а опш |
| онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је јед |
| ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасви |
| де, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону |
| ачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непр |
| пођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</ |
| о зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича |
| нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори |
| викнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна о |
| S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег |
| а.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти |
| ристина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, б |
| н суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" / |
| те га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујућ |
| стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све е |
| ве очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба п |
| ме мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.< |
| рне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на |
| довица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би |
| ца.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажа |
| говори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим бук |
| го ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а |
| ријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим бук |
| м покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и |
| азлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ м |
| ти зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошт |
| колико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се св |
| , где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разо |
| .{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не пр |
| столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао |
| него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа |
| дну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласка |
| апрепашћење, видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова прос |
| е те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које |
| понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носит |
| му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће |
| додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љу |
| једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отиша |
| објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на ме |
| те?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’ |
| S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара |
| више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испоч |
| моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете |
| ват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари св |
| лепо и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, |
| јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла примет |
| Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја |
| мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам |
| оче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Ш |
| пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао посту |
| едали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није |
| д се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко ниј |
| еђу шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу |
| лник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са |
| — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и |
| је ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то би |
| ју нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је |
| кова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме ме |
| им пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" |
| а управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један |
| господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будит |
| ари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић |
| бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, н |
| епо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојн |
| уд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну ве |
| ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова д |
| ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разг |
| две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко |
| кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле |
| место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро |
| ам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи! |
| е опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га |
| водим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се а |
| один Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</ |
| да сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу |
| вако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори проз |
| љно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти с |
| ички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ов |
| — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви ме |
| а су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођ |
| помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да г |
| ам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љуб |
| три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе н |
| ед вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово до |
| и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама предс |
| намење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић |
| млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукл |
| же, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> |
| " /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S |
| p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну. |
| ела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S |
| ла смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у |
| у са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публиц |
| аже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа к |
| д параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви |
| ковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, |
| > <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабом |
| као:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде посто |
| е односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> < |
| спођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} |
| на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак |
| онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, |
| екла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад наст |
| ада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разум |
| — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S |
| госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином В |
| е, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђу |
| Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двори |
| о те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као жел |
| поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и к |
| едне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво |
| белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да од |
| чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био та |
| ан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих р |
| уд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, |
| кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао |
| ет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумр |
| {S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па н |
| ва се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на ул |
| наћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе |
| пша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша при |
| жан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије |
| рошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветље |
| ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на р |
| о!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, |
| простио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положил |
| воје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глуп |
| Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак н |
| ла гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га препов |
| та пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о зем |
| ити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „ал |
| ица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја |
| поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима |
| p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb n="318 |
| ина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на |
| гу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и |
| арац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунав |
| мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложен |
| врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен |
| ма смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор мате |
| некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека |
| е прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу |
| вицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове св |
| ага моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Б |
| ем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до |
| о тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би би |
| те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Леп |
| је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се прим |
| орао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас |
| таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свешт |
| слонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разго |
| /p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Соф |
| едно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће ла |
| је под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У такв |
| е повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n |
| Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и То |
| стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> |
| кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Мари |
| нда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један |
| врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ н |
| овник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p> |
| вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао по |
| и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили циг |
| г Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о свој |
| едао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо |
| м са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче п |
| ем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мо |
| главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, д |
| <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте |
| акључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се д |
| требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па о |
| ја је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, |
| нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафа |
| рву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозор |
| н није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној |
| је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на |
| тави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, |
| рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој к |
| но и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не |
| лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p |
| лић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Ани |
| ој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндер |
| о објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да |
| нати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво |
| ферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се саст |
| са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавиш |
| нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе пре |
| ако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он ле |
| у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ј |
| едосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, |
| и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> |
| к код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво з |
| у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво |
| поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, |
| сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви д |
| на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље настави |
| ему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> < |
| мешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирит |
| седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се |
| е ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе у |
| едбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао |
| и једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени |
| слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у раз |
| а се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све |
| и да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> |
| n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обав |
| ије могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите с |
| нодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време слу |
| што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госп |
| асци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, за |
| свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиром |
| ње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; |
| мом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, д |
| господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева |
| а исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је |
| ажовани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно де |
| обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало |
| згледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу |
| /p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је |
| Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али |
| <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему ш |
| у.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на |
| шима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и ч |
| оже, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче из |
| меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст |
| одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео не |
| почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрна |
| држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док је |
| талом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон из |
| је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин |
| господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која |
| у председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, и |
| е госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p |
| ела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим |
| оспођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— В |
| госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним |
| > <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у |
| недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове ре |
| еко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и ка |
| шио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсум |
| устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљ |
| . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за |
| нате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, ко |
| а се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разни |
| сује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n= |
| да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али ниса |
| то цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја ст |
| е, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, ви |
| бојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.00 |
| руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учин |
| ри т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешај |
| ељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах ч |
| о безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију |
| а тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n= |
| едној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чуд |
| рича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" |
| таше сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, ка |
| , којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} П |
| љи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја в |
| та да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S |
| ој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чуд |
| Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, |
| децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти |
| шна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дуго |
| лом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који зати |
| , размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врл |
| кочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— П |
| механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— |
| ћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви ст |
| ога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа ви |
| е патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је дан |
| Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу о |
| гасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо при |
| ем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко ил |
| учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Ра |
| , она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестрич |
| оликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом м |
| ш није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад ув |
| не ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла |
| ај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у жи |
| од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и ств |
| и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, до |
| се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све зб |
| н мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими ку |
| показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није мо |
| ржавног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, приме |
| шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, |
| едно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све |
| која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је |
| ао да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Сав |
| о остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући за |
| >Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <di |
| собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, |
| рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли |
| рија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: |
| ри касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клу |
| призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} П |
| о на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, |
| платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те |
| то аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} |
| ком наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> < |
| >— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије с |
| ји би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — |
| ана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S |
| Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти н |
| љковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут с |
| >Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати вод |
| де било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за и |
| с који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Зд |
| ead>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вар |
| завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је и |
| намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено р |
| са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 2 |
| м присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по цело |
| и су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кме |
| саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, |
| пођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добр |
| што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не |
| није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назе |
| олико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али на |
| бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук |
| , пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједан |
| S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и п |
| м?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што см |
| позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те |
| ?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се |
| петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их про |
| петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проуч |
| , на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и и |
| ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и |
| био (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти те |
| бљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не мож |
| згледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, |
| одина донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И |
| но сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за |
| ну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на п |
| — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их би |
| шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да |
| ачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом |
| ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра |
| мет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тр |
| же пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства св |
| о друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, |
| спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела с |
| а сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили |
| ало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, |
| , па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да |
| кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отв |
| /p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и дад |
| олим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> |
| у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори кол |
| више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека дев |
| ва лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, н |
| и још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог с |
| ва...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у |
| рима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, |
| ” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме ш |
| да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изм |
| ства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главо |
| ди крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика |
| на Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан |
| вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричин |
| музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјав |
| ла лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је на |
| лнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматра |
| џија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова п |
| ма по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав |
| се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, д |
| горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би |
| ерином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал |
| ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А |
| хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за |
| ога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музи |
| научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство д |
| .{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела д |
| ствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, |
| неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад ред |
| и, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми |
| p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А мо |
| ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као ш |
| а нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе |
| би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо д |
| "46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њем |
| гу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и ина |
| ти капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> |
| ини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фи |
| , премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају |
| </p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те в |
| им кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који в |
| како се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, к |
| ио расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у крев |
| о у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он та |
| ави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љу |
| о је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљ |
| реговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније |
| е показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја |
| целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, повер |
| на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластик |
| једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> |
| о жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још ког |
| ека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су кр |
| је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, |
| е бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрат |
| ећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат та |
| ну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га пот |
| акло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, |
| — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овог |
| p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине |
| d> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" / |
| сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} |
| и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта в |
| се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се |
| и понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Рис |
| у и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која так |
| груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им дај |
| азлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град |
| гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних |
| , измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче п |
| о га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова кази |
| ју зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'а |
| ји му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом се це |
| ини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде.. |
| да удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и с |
| кусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршиј |
| ор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он по |
| ... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу |
| ом, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и на |
| у, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>О |
| ли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са це |
| од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, ал |
| но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је прија |
| лу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла |
| рло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, д |
| де је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ј |
| мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се |
| он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{ |
| во оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло н |
| у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 |
| Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, прев |
| међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ по |
| ог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихват |
| е томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број иза |
| рпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потраж |
| тао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од мл |
| лужитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим |
| пуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по неде |
| буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други!</p |
| рло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— |
| нити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Кр |
| док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за |
| стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије р |
| шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="23 |
| >— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да и |
| само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је |
| — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то |
| едном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као |
| м, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли |
| те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n=" |
| грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> < |
| гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на |
| доше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и |
| е, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре н |
| Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, |
| на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећа |
| p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их с |
| га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједн |
| о је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија предста |
| ерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши |
| ми је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на с |
| >У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ т |
| причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и |
| ицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити кака |
| е што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, ка |
| , шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело |
| о то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.</p> <p>У |
| шио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности |
| буке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући дога |
| са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна |
| S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни друг |
| управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће плат |
| ко сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши б |
| ла литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети |
| ам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас |
| мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га изба |
| чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p |
| већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима оч |
| {S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа |
| а једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута |
| лаву и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова д |
| о прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше св |
| раћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресе |
| Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно |
| ени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експ |
| мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крман |
| о сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се |
| ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... нап |
| увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улег |
| и:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, а злоба се |
| господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послуш |
| х се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не |
| ример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупн |
| — Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини |
| зад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше сна |
| ити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштиш |
| е просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар |
| </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са ч |
| амо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, |
| а сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако |
| су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских кругова, али, једном својом погреш |
| радске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да |
| орио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њив |
| ругим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачув |
| акле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај |
| акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер ј |
| са, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог |
| есе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} |
| ру појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и ј |
| шло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла све |
| уо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихв |
| , пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка врат |
| Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпу |
| арога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, |
| мину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се |
| итељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељкови |
| тају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпун |
| као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа |
| ла: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи |
| угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, ал |
| ва, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати |
| ут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а |
| вору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће де |
| Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и њене су па |
| је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја |
| е тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> |
| порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци у |
| госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се |
| то је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за н |
| приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то |
| ко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пр |
| амохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који ниј |
| душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге по |
| оју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам од |
| ма, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве |
| е девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се |
| и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „ |
| очела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бит |
| таде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у сл |
| ила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тр |
| ић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што |
| кта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред |
| ељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје бес |
| ио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образова |
| сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје н |
| 000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде с |
| е, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала |
| ањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наити |
| а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст |
| го, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и н |
| рих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег |
| очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— |
| едно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на усна |
| а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је пр |
| а не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему |
| ашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу |
| ериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до к |
| требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цр |
| ним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака м |
| све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео |
| н дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годину дана |
| и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> |
| десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</ |
| пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дош |
| еца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет са |
| јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи |
| дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу бро |
| ауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S |
| азних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили |
| Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хо |
| дан сав искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих |
| блика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном |
| крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи |
| је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из сво |
| а Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и |
| <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, |
| <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру уп |
| равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још |
| /p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорил |
| ео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме зн |
| само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начел |
| убом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара н |
| ет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче |
| авио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у з |
| да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је п |
| „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опе |
| , него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, |
| ици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за |
| тим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се |
| испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошт |
| горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу дру |
| најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било |
| гу да нађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, извед |
| е овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћ |
| је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само св |
| има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, н |
| осподин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам п |
| } А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако |
| ав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ |
| људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, па |
| даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имал |
| м, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе |
| ног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућ |
| пчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису бил |
| гда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бог |
| а дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже г |
| знамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба да |
| језика, који је за живота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но |
| .</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напише |
| ћи некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору до |
| аливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро |
| најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па |
| рти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе мо |
| тина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника |
| би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве реч |
| сте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причам |
| жбу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практика |
| дмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, госп |
| мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p> |
| брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујт |
| ањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — А |
| кочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред |
| иљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на с |
| арче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} |
| дногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n=" |
| ко се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда да |
| в неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка: |
| на слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуца |
| платити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену |
| >И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здрави |
| и нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом ва |
| head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије речено хармоник |
| ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су |
| ку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак |
| >— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног |
| едам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синов |
| те, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опаз |
| ба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покрив |
| опе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, |
| не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори та |
| во и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на пр |
| днога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чарши |
| е у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се |
| ло и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са ж |
| завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на б |
| дам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на |
| аве и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није |
| вога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се |
| n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” |
| н, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант |
| S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете! |
| и тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи ш |
| се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама там |
| омана да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, |
| м још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја плати |
| то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо |
| од ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећањ |
| , и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска |
| ан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете св |
| брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је и |
| орао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју |
| ву, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничк |
| ор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и |
| ема госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин |
| Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши ду |
| лавна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта |
| илике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напр |
| , која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред |
| нога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим |
| , ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за |
| ло час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, а |
| ика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конферен |
| кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Пр |
| закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно |
| фима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци пове |
| ници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног д |
| о и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало с |
| пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} |
| ако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим |
| конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем ј |
| ила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој |
| а и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце |
| е обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им за |
| да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обав |
| ла у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан |
| и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је |
| те, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да |
| имилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, |
| већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, |
| писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, |
| скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја ос |
| љко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ак |
| и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће |
| Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ет |
| ”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног |
| овано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова |
| јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дугов |
| онала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канце |
| али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— |
| на берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи он |
| ођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} О |
| есе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху |
| агедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} |
| ола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим с |
| ану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, |
| опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафиш |
| м, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери је |
| упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не |
| испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из праши |
| /p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дај |
| начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко |
| /p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и от |
| без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне дл |
| хани о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те |
| зник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве н |
| „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, ал |
| па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и ви |
| ограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, мара |
| Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, |
| } Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="6 |
| е берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све м |
| а ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p> |
| штамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не зн |
| >— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали |
| и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем н |
| та си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се о |
| ле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} |
| <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто |
| оже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, |
| са</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два дина |
| <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам годи |
| ана, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а |
| , он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе |
| ла.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утај |
| се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго кап |
| Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом |
| устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи |
| а требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госп |
| стави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени |
| атко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш д |
| вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностран |
| тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море |
| И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај. |
| е, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викну |
| њења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од де |
| </p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад |
| била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi |
| Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све ш |
| p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две |
| то на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак |
| еднога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до |
| поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео би |
| ему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџ |
| одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже |
| битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} М |
| сеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за |
| ноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена в |
| прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, к |
| Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госпа Мари једн |
| е никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе |
| он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лам |
| ародне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави |
| ести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</ |
| дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он |
| се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, ј |
| .</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета би |
| те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то |
| а управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену |
| чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p |
| му да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нароч |
| жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе. |
| анети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} |
| та полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у вр |
| зме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш |
| и, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је |
| се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — не ос |
| обом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и кувар |
| же своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за при |
| треба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије |
| како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп П |
| ницу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познат |
| војено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва |
| разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га ви |
| коме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интриган |
| одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та |
| го из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкч |
| } Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова |
| мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад |
| е том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се |
| о им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:< |
| зао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стог |
| о јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност шт |
| ено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте |
| водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ ј |
| ма.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га п |
| Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</ |
| тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одгово |
| /head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљ |
| кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је |
| руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао |
| ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер то |
| лене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издр |
| а, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параг |
| гову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. |
| верс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пр |
| ећ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ства |
| описном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општ |
| сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше о |
| и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покој |
| он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим то |
| ући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путни |
| , а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрес |
| му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милиј |
| поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а он |
| покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа |
| напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „При |
| ва и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, |
| ише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" |
| штено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузи |
| је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што |
| што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — О |
| ши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па шт |
| роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И |
| во што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То |
| ије што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игд |
| надио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли конду |
| сину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ пост |
| кове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и |
| везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред т |
| атим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсил |
| ер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз кој |
| изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати |
| от човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави св |
| говорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сам |
| јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву истори |
| /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то |
| о на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова |
| посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. |
| есто је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се п |
| м играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и поз |
| снаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толи |
| а, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто је |
| „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђ |
| ницом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> |
| или.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да |
| , кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, |
| го и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа |
| ојима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као |
| ила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чел |
| ут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и н |
| — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те п |
| памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на |
| е прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову д |
| <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем |
| а макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док д |
| триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдар |
| се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па са |
| > <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — |
| </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
| вом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна вр |
| ри мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p> |
| p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у оч |
| и догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види вез |
| >— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштава |
| урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе |
| пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница пре |
| ђу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n= |
| а старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рач |
| а он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад в |
| јава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што |
| а оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p |
| омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не про |
| а, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p> |
| и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до |
| нике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право |
| е срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса |
| ао оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане |
| Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учи |
| о стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно заб |
| би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и че |
| ва и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву пев |
| м се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме |
| м јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико на |
| о збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић |
| ајважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ов |
| гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу |
| сио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не |
| реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало |
| а. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти то |
| д, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, та |
| ики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево |
| пита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку г |
| гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сн |
| па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо |
| у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> |
| ио, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га исп |
| > <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред |
| завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у |
| им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз |
| е моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у |
| ати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да с |
| тан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p |
| не удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министрове, сели су на гр |
| > <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" |
| оска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, |
| личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S |
| етану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на с |
| да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директо |
| види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То |
| ад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели м |
| ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста |
| му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Бе |
| из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори ко |
| као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p> |
| >Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп |
| у он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је з |
| разник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се та |
| рочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до |
| растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се љу |
| више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред |
| до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко |
| ном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим о |
| > <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се жив |
| дној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одво |
| свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црк |
| ред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!”</p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је |
| S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник пред земаљским власт |
| народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код |
| одина како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Р |
| ки доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет как |
| ора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, ст |
| дем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп |
| } Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је |
| ин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђер |
| могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се |
| њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно ј |
| сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених бе |
| неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жен |
| о је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав |
| мила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак за |
| бор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељк |
| ине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p |
| успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> |
| head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци п |
| ин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она |
| никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви |
| рича и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језов |
| фу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи п |
| <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} О |
| за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе ч |
| се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо ц |
| е прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћат |
| и, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од по |
| ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње в |
| та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан |
| десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не нада |
| ко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите |
| а, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза П |
| цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребн |
| > <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>О |
| јући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би б |
| ео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад г |
| </p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите |
| пет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме об |
| па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и |
| т динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене |
| {S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете |
| кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у исто |
| пут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов пак |
| још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ов |
| ествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он |
| :</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао н |
| шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Виш |
| ори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово |
| вита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо повер |
| и одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, |
| ан повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало са |
| па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушум |
| аде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да |
| иш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— К |
| своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргу |
| је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужи |
| а, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ |
| 9" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклан |
| ле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, |
| донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче он |
| /p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти |
| је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла п |
| везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавају |
| ”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па |
| је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написат |
| е?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</ |
| т смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немац |
| и родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те |
| волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове |
| е отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и ко |
| имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по у |
| свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер |
| , као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве |
| па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-М |
| га је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуд |
| а врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, |
| њи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут |
| нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако |
| врши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове |
| ма што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо |
| се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и по |
| о, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после |
| позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и велик |
| позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо |
| је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивај |
| едео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и о |
| погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да прода |
| унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или |
| како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Тур |
| м из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпу |
| ије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један го |
| браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параг |
| о госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно |
| била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у том |
| ла испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари в |
| десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је л |
| наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори |
| а, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се |
| да је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми х |
| ору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” |
| спођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да |
| воласте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други ви |
| смевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S |
| се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, |
| и — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Ва |
| и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви |
| који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Нед |
| ко ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. из |
| ка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квар |
| орала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, |
| едан господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јав |
| ло наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насм |
| и поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, д |
| тика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глав |
| у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђев |
| души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а |
| дни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се де |
| р, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, |
| мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад |
| смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима са |
| транству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му |
| аметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не ид |
| жела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.< |
| p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да |
| о и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би |
| почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у ово |
| већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи |
| СЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедиј |
| грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангиј |
| ана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да не |
| ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постари |
| виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут деси |
| е већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог |
| а у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права р |
| а Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p> |
| ижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се т |
| а од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то |
| има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом как |
| а.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам п |
| в да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних ча |
| ринско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то |
| .</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви по |
| свим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се п |
| .</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се т |
| њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан чове |
| удити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, е |
| прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође |
| ше опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га види |
| учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушуми |
| о жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — к |
| и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила му |
| децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар |
| је.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га нек |
| оп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> |
| /p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас нај |
| погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, |
| оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к |
| сте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> |
| ? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала ста |
| на није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико д |
| у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми с |
| раћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закон |
| ” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — |
| ћи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси |
| на да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели! |
| то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладил |
| ило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо |
| сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњ |
| ригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први |
| у, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је на |
| причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у |
| дно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говор |
| ећ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... т |
| </p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио |
| о и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса ј |
| дин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику усл |
| додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сир |
| равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, кој |
| варице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши |
| у бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбр |
| ет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је и |
| та би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} |
| коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из |
| а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па гр |
| лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад |
| а га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио |
| други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— |
| као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} До |
| <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мал |
| ”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам |
| во сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Го |
| остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — |
| дина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпо |
| прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме |
| ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, г |
| ом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body |
| дговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили бл |
| ије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у |
| да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учит |
| о.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љуба |
| то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, |
| говара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи |
| Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву |
| од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те |
| амо нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом о |
| адојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца |
| .</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети соб |
| његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на |
| загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учин |
| м ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сир |
| , а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим свак |
| арницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим тро |
| лу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш |
| гла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог жи |
| ири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кан |
| јави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећ |
| што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде сво |
| } Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изи |
| е пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало с |
| блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан |
| се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја реко |
| није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам руба |
| То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све |
| оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве |
| Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi> |
| ангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шат |
| госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу |
| ању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математик |
| p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Лен |
| е што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствар |
| ор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу н |
| о тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно |
| ушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p> |
| </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ д |
| оче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, је |
| д уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах про |
| ју.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па |
| што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је |
| ват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног д |
| /p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио |
| д тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дукат |
| > <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и |
| кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станит |
| змеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јач |
| ила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, к |
| стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти |
| бринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, |
| тку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прих |
| значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и д |
| о ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп |
| Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назо |
| ицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла |
| езонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сва |
| нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло |
| </p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у с |
| ако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми с |
| има да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се |
| Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не п |
| рство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> < |
| ато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кра |
| куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељев |
| је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музик |
| ете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те |
| ко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као памета |
| с.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бит |
| еме провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примет |
| штом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> |
| м професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Неде |
| поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недељ |
| о, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао |
| у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и не |
| и <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку и |
| е сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимс |
| подине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, |
| дељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба оства |
| те идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Неде |
| — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара |
| рими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још |
| руштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна |
| два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће ј |
| идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те и |
| {S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца |
| стоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не посто |
| предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљк |
| и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам о |
| е данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашег |
| х изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни д |
| мула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конфер |
| да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па |
| о су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа |
| је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до напис |
| ead> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и нед |
| е Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од в |
| мало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормал |
| ивремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држал |
| .</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ств |
| о:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како |
| поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се |
| и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И о |
| имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама заједа |
| јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси |
| о.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он |
| Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио и у |
| писима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно |
| е тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мен |
| е?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, је |
| им лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет |
| се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он |
| хо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Ел |
| к.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је |
| е: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замис |
| каљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> <pb n="218" /> <div ty |
| бро.</p> <p>— Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.< |
| право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" |
| } Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да |
| трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер |
| едног дана дође депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, |
| увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али в |
| де.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се |
| штао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на |
| рно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад |
| ђају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин |
| а околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је са |
| јом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, по |
| „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанк |
| , свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођ |
| „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У доти |
| по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном |
| музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао м |
| Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио |
| ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако р |
| есрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала ово |
| <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Пон |
| план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елз |
| гом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветуј |
| љска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на |
| р је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а о |
| еоград, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрад |
| да динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет |
| у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је а |
| нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је |
| двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прости.</ |
| у сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p> |
| сле још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се мо |
| 5" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито ста |
| да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га |
| еома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде |
| ли је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Б |
| већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством |
| p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију бо |
| тимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и за |
| роз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продр |
| ла бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, |
| за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уко |
| а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах |
| би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један с |
| равитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела т |
| ном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој теш |
| успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интриган |
| у затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је |
| кон тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените |
| ајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев пис |
| Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ују |
| .</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у ф |
| ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54 |
| ра се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, |
| ђе депеша: долази господин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпо |
| као, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје |
| са на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p |
| ељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знам |
| вај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога м |
| интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — по |
| век растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи с |
| онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па је |
| оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p |
| Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће |
| ачину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је глав |
| н ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двад |
| ју, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре |
| а ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него |
| амером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце ра |
| ан случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, руме |
| шавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канц |
| има, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На г |
| о те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу |
| ог квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасв |
| Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресовани |
| младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сва |
| сподин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> |
| ста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија |
| ивота, и кад је на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, |
| оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо изби |
| и у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... уп |
| <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по где |
| него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Го |
| аст.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, |
| мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је |
| не:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш |
| у и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па т |
| ија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми |
| кне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши! |
| пак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља во |
| кав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомо |
| виштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, |
| аваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израс |
| ко је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе з |
| човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш в |
| вим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родите |
| и ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> |
| једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сим |
| Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и коб |
| к у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, оп |
| задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а за |
| се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују меха |
| с ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крст |
| им корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете при |
| >— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ поро |
| е:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан |
| Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улиц |
| и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет |
| се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена. |
| жимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и св |
| те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а зат |
| , а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Св |
| смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да |
| ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да н |
| са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бри |
| , које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> |
| аивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које с |
| том да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не пр |
| аш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Мил |
| се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се |
| те на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви не |
| боме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад са |
| отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> < |
| л’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бит |
| сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо банди |
| ло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућ |
| у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, ум |
| е и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нест |
| није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ |
| најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи по |
| рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — |
| мо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп |
| е он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управ |
| роз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим |
| еним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче |
| ну на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, п |
| орит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, |
| онио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то ви |
| ати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — нећ |
| господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> |
| госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца |
| но смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, зане |
| Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени п |
| о те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да ко |
| читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе |
| а налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка |
| због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Мо |
| због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— |
| рло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубит |
| ројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, гос |
| дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да |
| оље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> |
| ка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.< |
| журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{ |
| p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је т |
| Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> |
| а, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех |
| n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Бла |
| д?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли |
| ику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, |
| писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинс |
| ипелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помог |
| pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја с |
| {S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарц |
| о човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука св |
| љиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето |
| молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти г |
| олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби |
| И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је |
| ри и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне |
| кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би с |
| осада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> |
| один Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету |
| едерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже |
| .</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини |
| Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло т |
| бећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било |
| љују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} |
| } Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, обја |
| ак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— |
| лија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искре |
| о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро |
| ма и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одгово |
| д тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми |
| ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да д |
| о пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да од |
| а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, ра |
| ј се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, о |
| то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађ |
| аграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p |
| главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} |
| : (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој |
| он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми ј |
| вео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покој |
| ај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> |
| тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — у |
| че госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — |
| а љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште |
| рно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где г |
| жна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио |
| е пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја |
| о казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да |
| сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли она |
| Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> < |
| брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и |
| да удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а |
| . — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши! |
| >— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> |
| дмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у ц |
| бучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда е |
| ог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p |
| јете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете |
| зница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и |
| е што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајд |
| , јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељењ |
| рећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао. |
| а као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак |
| и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива |
| ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па |
| г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, упр |
| аре амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, |
| заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан |
| сред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћем |
| /p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онак |
| растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штај |
| иму опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име. |
| , а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па |
| се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— |
| се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју д |
| ра — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створе |
| а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> |
| <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврст |
| а.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби мо |
| и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке |
| ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао |
| још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <p |
| разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер с |
| бе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога |
| истар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим |
| што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Пе |
| о је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће в |
| <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} |
| отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је м |
| иром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по |
| ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете каза |
| и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; |
| одчад?</p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Зна |
| љка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учин |
| едложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које |
| да? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта мож |
| то не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А |
| што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Та |
| не.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ев |
| убити и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љ |
| /p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше се |
| > <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао |
| пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче по |
| адоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Ра |
| велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се ре |
| че Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} |
| — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> |
| Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Сед |
| навање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћем |
| можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са де |
| екаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја доч |
| а, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са ул |
| емојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— |
| , дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p |
| ажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — настављ |
| и је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити п |
| лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази дети |
| близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> |
| пели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам г |
| о, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — не |
| тељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начел |
| ад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p |
| а!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја доч |
| вори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Е |
| а пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће д |
| и очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека |
| иње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И с |
| ш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога |
| тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — К |
| >— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— |
| Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима |
| ајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар п |
| еша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се с |
| својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, п |
| ?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— |
| те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толик |
| Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини |
| ога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — нас |
| не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па |
| аестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели |
| се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га |
| <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има |
| кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог дете |
| м научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче о |
| ам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у стал |
| јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одс |
| да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, тво |
| у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— |
| ета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну игли |
| оста, Бога ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај. |
| те само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја с |
| ало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и |
| месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Але |
| он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што непра |
| верењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а |
| је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нист |
| г романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву пл |
| ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наред |
| ити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано |
| пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још |
| кву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p> |
| ете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, ко други! |
| овица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, ил |
| астала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господи |
| нџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово д |
| и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Неде |
| у и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А |
| ого више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у твр |
| твице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значај |
| ошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди л |
| „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не |
| да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дет |
| уше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непреглед |
| у има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко по |
| <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Д |
| а је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то прис |
| ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће |
| страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да пл |
| те за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— |
| сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам пр |
| да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче. |
| p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепо |
| сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> |
| ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Рад |
| то је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту |
| у изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi |
| — Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си |
| </p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад |
| авиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њ |
| а ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад |
| их, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чуј |
| ком не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легн |
| пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — нас |
| ели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да |
| шао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за ба |
| приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} |
| детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгле |
| могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Та |
| а хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари гл |
| а сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то |
| ељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам наста |
| обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка |
| hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа |
| p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и |
| ми.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа знача |
| министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава |
| ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, ка |
| — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти дин |
| И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћ |
| а? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.< |
| , није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељ |
| написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоу |
| Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим |
| вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — а |
| ма госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такв |
| ес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ј |
| брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да р |
| ?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под св |
| кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и |
| Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p |
| ресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p |
| <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација и |
| <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни д |
| </p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и шт |
| прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као ш |
| ту на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се гото |
| n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> < |
| издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не |
| звикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окрећ |
| цу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госп |
| колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро |
| сав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто н |
| је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме |
| , да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Си |
| — Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, |
| нда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљ |
| p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради пр |
| зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље с |
| илима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужно |
| а. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке |
| </p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадн |
| а направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, има |
| а ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ о |
| и кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао. |
| да се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице |
| а се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се |
| Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и |
| азуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дер |
| о саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Он |
| нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен вид |
| рт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и дру |
| та, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога |
| да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час |
| израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p |
| е собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не м |
| S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотич |
| е, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ов |
| Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува |
| b n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на |
| ам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би |
| , те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице по |
| то је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора |
| и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога ко |
| па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за теб |
| !{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Б |
| те главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p |
| а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је дод |
| зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет п |
| нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и послед |
| и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио н |
| кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и вр |
| идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, |
| поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међути |
| а, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћ |
| кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло д |
| </p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— |
| , ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> < |
| е господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми |
| реса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S |
| више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb |
| лучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишч |
| рвом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — по |
| тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — н |
| то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује глас |
| оспођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је |
| би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добац |
| — вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и пог |
| ини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита |
| укопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном поно |
| ку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — |
| ли да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића каз |
| закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло ле |
| радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усво |
| сати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагод |
| авља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица |
| , па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу |
| такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он ве |
| ки:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} По |
| врђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу |
| што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.< |
| ио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А виш |
| иве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, |
| колико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелни |
| ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџиј |
| приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа дад |
| .</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше в |
| {S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву |
| ађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора ни |
| ата је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења |
| да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са с |
| брати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p |
| ек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви нем |
| штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само |
| зне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа |
| п</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</ |
| , па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објаш |
| мора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислуш |
| кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госп |
| времено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дет |
| само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конфе |
| и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </di |
| м се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа бл |
| pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти м |
| ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица п |
| Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његов |
| буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важ |
| у Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп |
| ead> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Кр |
| /p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> |
| се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекл |
| то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на |
| рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче |
| р брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти ј |
| е које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај пла |
| написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам о |
| ите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам о |
| </p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се |
| ма ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госп |
| и на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да |
| , промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се |
| мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учи |
| извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бад |
| стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p |
| је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се |
| енади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано |
| Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па |
| ркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више |
| месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погл |
| /p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ |
| год дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже |
| држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући. |
| поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред д |
| } Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више |
| госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како у |
| за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, |
| рошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорит |
| решло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првен |
| ин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> |
| ћи — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тре |
| исар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом п |
| господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на |
| ећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућ |
| омисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — |
| г разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне гр |
| навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда |
| на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља к |
| какве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио са |
| им, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крм |
| тим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских |
| арска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у |
| себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрук |
| иђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="cha |
| овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш |
| <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави инт |
| и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен |
| удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруг |
| , како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практ |
| излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> |
| 122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дет |
| нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по неш |
| џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или п |
| му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто р |
| јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Не |
| лу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је дове |
| грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>П |
| ико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> < |
| може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ал |
| недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отмен |
| тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно зб |
| јању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима по |
| ога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на |
| им вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, |
| овело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви. |
| азва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће реша |
| /p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на |
| показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало уб |
| настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што т |
| аде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче |
| пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да |
| уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман б |
| а била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки |
| о живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест ме |
| од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија |
| окуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па |
| .. то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогућ |
| </p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове д |
| вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим дворишти |
| сне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук п |
| не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{ |
| њавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен меха |
| >— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрх |
| ој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Боси |
| ред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграф |
| воту да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу |
| а сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, |
| звуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав |
| шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува |
| питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p |
| о то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ |
| решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, |
| у никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле м |
| меном, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи р |
| тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том |
| <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљи |
| p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те з |
| <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити. |
| <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и п |
| слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшав |
| ога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у |
| , пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, |
| зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> |
| о учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, са |
| било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} С |
| го да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек н |
| госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету |
| стима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одбо |
| ену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели при |
| ијског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На р |
| 6" /> да лежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том сми |
| раф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, м |
| у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,ј |
| шљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n=" |
| м пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим |
| и сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла би их имат |
| пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођено |
| улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type |
| <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — т |
| ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:< |
| и као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако |
| ени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослов |
| ло заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, |
| овије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњ |
| треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полиц |
| а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="chapter |
| екако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно м |
| иду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познај |
| ну: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да жив |
| >— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако |
| дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе аргументе којима би је пред судом бра |
| p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом с |
| тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> < |
| отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужег |
| саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — д |
| још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у |
| је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српско |
| и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урад |
| разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министа |
| уп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме |
| е малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би о |
| толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она |
| и попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то г |
| антазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину с |
| ри пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, тр |
| сно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на |
| ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и |
| арски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом |
| у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе н |
| прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хте |
| "81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда об |
| Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли |
| а, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <p |
| е главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и |
| ести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постој |
| исе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе |
| ића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фић |
| да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, |
| ? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> < |
| а, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем с |
| како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо |
| ак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ с |
| да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и с |
| <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват. |
| <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе к |
| ву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и гото |
| а ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?< |
| ојми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата |
| Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} |
| , истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве ствар |
| ћа</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића. |
| ао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно |
| ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет приско |
| ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не у |
| крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћат |
| > <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог |
| читељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад |
| , па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплет |
| изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало |
| резе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} |
| о и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашт |
| > <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ов |
| и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друштво за находчад, кад је код нас већ з |
| на, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда |
| лим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо |
| те које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова |
| ! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да |
| а том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, |
| једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија |
| теља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се мн |
| , којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке го |
| кав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — уч |
| то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, о |
| треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учит |
| Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До |
| о! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — |
| алога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите н |
| поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете в |
| же бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло п |
| ах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено. |
| а зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти с |
| бор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други |
| колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите |
| <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко |
| зговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, |
| нџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом р |
| истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? |
| ти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који |
| о мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда приб |
| ве друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до |
| и је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагед |
| ели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта р |
| лежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пош |
| /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се д |
| је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вар |
| да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да |
| до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми |
| а, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди |
| марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n="104" /> <p>Механа већ из |
| су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фр |
| — А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Ј |
| уље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="22 |
| Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</ |
| а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разгов |
| о упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива дру |
| а ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим |
| да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} |
| би.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а п |
| Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће |
| ине робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у |
| , да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро. |
| зражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се |
| „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам |
| вик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко |
| Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” |
| а пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „ |
| динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” |
| жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „та |
| -отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} |
| суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И |
| а још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исп |
| пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, |
| ГЛАВА ДЕСЕТА</head> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Бо |
| какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам вид |
| ицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он м |
| маш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шт |
| Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност ни |
| а л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли |
| обајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му п |
| дино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p |
| да му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се |
| у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао |
| и госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачув |
| чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дво |
| прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогас |
| ише шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад први |
| сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он по |
| озналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, |
| p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ен |
| нађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да вид |
| >ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепни |
| тајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља г |
| {S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини л |
| акав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} |
| <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога |
| чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер |
| су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, та |
| с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као вос |
| е!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, ни |
| ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, |
| одмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве т |
| попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, |
| ао у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за |
| ти и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо шт |
| атељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p> |
| у интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и об |
| е би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ |
| писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим т |
| p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за |
| оја се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан с |
| Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш вид |
| но седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, по |
| /p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете |
| ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши гл |
| ојој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То |
| познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше |
| а, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину на |
| снивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће јед |
| вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, |
| е казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>П |
| могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="9 |
| алити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за час |
| бољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</ |
| та и дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога м |
| а је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завад |
| е пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста н |
| а и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте уло |
| оже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам з |
| длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју в |
| ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Ње |
| исаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поме |
| 1" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем п |
| рдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p> |
| ву па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески п |
| падија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Бео |
| ам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — уви |
| Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А |
| фе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало т |
| то, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричин |
| , ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како |
| тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже |
| тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра уве |
| не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не |
| да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња и |
| се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ћ |
| евтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима г |
| е што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од з |
| е”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три годин |
| под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га |
| 0" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па л |
| моле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Б |
| отов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> |
| ете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове реч |
| ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече |
| аз, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богосло |
| етка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а |
| не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно так |
| !”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам ода |
| <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> < |
| ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана ње |
| ене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила |
| е рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> |
| венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p |
| је могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар изв |
| је могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <p |
| анџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се кап |
| он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, а |
| а, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић ј |
| а, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као |
| к, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини |
| говорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и |
| бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божј |
| хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно |
| д злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно изла |
| е од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам к |
| ђе нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> |
| рно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш |
| пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех |
| а да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни |
| овати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.< |
| : — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја |
| ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене |
| о неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дот |
| звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брин |
| не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче п |
| ш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче |
| ело, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени кол |
| Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> < |
| е метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Ст |
| е бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и |
| вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ по |
| тра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p |
| тиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, от |
| оспођо — додаје господин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „ли |
| ити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса цркв |
| </p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш х |
| то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.< |
| — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете су |
| десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако |
| смеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> < |
| орио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и ш |
| ћа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час |
| теља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су |
| а.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући |
| те, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— П |
| је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — |
| е умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопоја |
| ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као |
| лу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега д |
| к неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио сл |
| р.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и п |
| <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим оста |
| n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, пре |
| равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пр |
| шља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши и |
| а, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл ј |
| ња рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више |
| — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно |
| S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, |
| а му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо |
| ше но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читав |
| говој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немој |
| ему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну |
| } Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.< |
| мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и |
| то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госп |
| оси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то |
| p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога |
| — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дуго |
| ад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет |
| алеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету |
| па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, |
| х крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вили |
| додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се |
| укама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало о |
| , па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један |
| ја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што ј |
| , груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га |
| /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>А |
| биле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без |
| <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвор |
| !{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настав |
| уго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га м |
| је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, го |
| ра удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p> |
| усамљени међу гробовима, граматички или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљ |
| је требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара ме |
| да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква ц |
| овићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе |
| бог тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — |
| Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, к |
| ad> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних |
| ad> <head>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејал |
| .</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час |
| p> <p>— И како велико, као да му је две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова сам |
| ико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима. |
| це и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учит |
| а и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те |
| је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај гов |
| ћи мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао пред |
| ека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} П |
| ово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...< |
| ад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала је |
| Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмет |
| ариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није оби |
| ариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете верова |
| ријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:< |
| дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстић |
| ? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, им |
| вимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — запита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу |
| иш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се и |
| га роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се б |
| побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га уж |
| што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрав |
| " /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p |
| држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било ј |
| <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као |
| љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт- |
| а сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, прогово |
| и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељк |
| ила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број |
| ка стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог |
| ори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвни |
| p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и гледао м |
| ност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који |
| господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући |
| > <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, п |
| е и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га ис |
| се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и д |
| пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши |
| штење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конфер |
| са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тај |
| наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>По |
| оницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозв |
| е да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак |
| није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где |
| тоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио св |
| знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни св |
| е имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је |
| настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помо |
| це и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можд |
| S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</ |
| о одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове с |
| ?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ |
| дјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, под |
| и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало ч |
| > <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ д |
| мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљу |
| метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а г |
| а је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав ум |
| би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Поче |
| ио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ћ |
| ”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, с |
| м жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се ум |
| а тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак |
| отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И |
| су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пу |
| млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него |
| детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа |
| ећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још |
| егова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, |
| то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево |
| решти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да |
| заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и |
| >— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима ј |
| тресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, с |
| ео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у |
| . Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка |
| га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да |
| је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а б |
| уђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152 |
| да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној |
| {S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> д |
| , да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под |
| од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како |
| и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, пре |
| се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица |
| head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он |
| госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одр |
| затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div type="chapter" |
| ли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док |
| није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао |
| ној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општин |
| општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пел |
| ВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или прост |
| тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозор |
| би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Ју |
| на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да |
| до, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се |
| Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по д |
| ријала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељ |
| прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако |
| ена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз ак |
| pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком нап |
| !”</p> <p>Кад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био ј |
| од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити |
| <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитц |
| p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, |
| когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана |
| о је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} На |
| } Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљ |
| {S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио |
| зивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор ј |
| н, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n=" |
| о јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који |
| ика г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је са |
| ика г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једно |
| амет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, |
| ом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као |
| рњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео д |
| „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се при |
| е сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На |
| орише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскоч |
| ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљк |
| непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врл |
| а је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир |
| о, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу ве |
| <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упут |
| исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" / |
| , изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде |
| највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана управа, |
| о узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору |
| алканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две |
| ки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима |
| ренција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио |
| о је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је |
| иса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седн |
| ао да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је мога |
| чевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао н |
| ћи и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин С |
| едне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач потк |
| а цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </d |
| при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам |
| едељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачни |
| није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни |
| .{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Том |
| које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола калдрмом п |
| непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, |
| акле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то |
| вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и |
| ике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни ма |
| {S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнеб |
| кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, |
| 4" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи М |
| Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није |
| <p>Дете доби на знамење име Момчило, а недељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <p |
| и „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са |
| ељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог |
| а се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Нед |
| тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију |
| љу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено г |
| а ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} |
| дељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па ј |
| е Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда ис |
| о запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп |
| наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— А |
| ш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по под |
| и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, |
| ви овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, |
| ој касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање гово |
| да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> |
| азовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на |
| ам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кири |
| мена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покв |
| итна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом |
| је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} |
| ици, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог реш |
| једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин |
| госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио |
| али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то мо |
| удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, пр |
| ате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите |
| поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по |
| та врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ћ |
| на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. |
| љен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред моји |
| тички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафан |
| ш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и |
| уни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама ок |
| <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелим |
| диста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну |
| он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и поп |
| але откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те з |
| е један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} |
| чи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капет |
| е додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као х |
| скрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце |
| минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p>Арса, дабоме, наручује. |
| ло!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> < |
| е је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је |
| који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бог |
| о, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, |
| да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој |
| одушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! |
| анат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао |
| p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па |
| p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обр |
| т рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обр |
| у. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров |
| светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, |
| ика је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да |
| а умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупу |
| стиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Ра |
| оди.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислим |
| слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се диго |
| а који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за |
| p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!< |
| села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а ди |
| бројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Да |
| подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} |
| Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отв |
| и са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојо |
| ла је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Ал |
| ле од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да |
| ико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све н |
| арађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика |
| нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем |
| } Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара |
| Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о де |
| вој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи |
| о, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се дон |
| аву дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо поп |
| нистарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.< |
| из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и т |
| јим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и об |
| оше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као |
| ре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потре |
| Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{ |
| о закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао ка |
| досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на н |
| , а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе |
| т — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази |
| — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публи |
| пита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која |
| е пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у црк |
| га закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти? |
| .</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, |
| ара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> |
| ли ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази |
| те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p |
| никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} |
| ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров |
| како пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сас |
| жевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар м |
| у оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као |
| и господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талија |
| ља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу. |
| откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да прос |
| >— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То ј |
| са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брз |
| а више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта вел |
| мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — в |
| Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се к |
| бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ств |
| наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="2 |
| вим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп |
| S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радозн |
| тала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не в |
| ј не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћев |
| хана.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пр |
| он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили ј |
| поведник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му М |
| е, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као н |
| крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под манти |
| искупусан календар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, |
| ста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару и |
| се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште ј |
| кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша |
| розору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да |
| и укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музик |
| е писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне |
| тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној с |
| вај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила |
| Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи |
| тите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин С |
| Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Го |
| образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, |
| ње?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремен |
| ошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</ |
| овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не |
| иста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ |
| тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и |
| еш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а у |
| дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госп |
| олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда |
| е прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, б |
| и зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, |
| ри дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде |
| не је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, |
| и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакост |
| о уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у |
| е двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово |
| наести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те прода |
| је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на при |
| .{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете пр |
| /p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега |
| да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ м |
| пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад ни |
| би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да н |
| раве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту |
| јмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да б |
| ате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар нач |
| човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</ |
| требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шт |
| стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице дог |
| о у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест и |
| ше.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и и |
| е ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утв |
| ад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био капла |
| >— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене не |
| <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви н |
| ећ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му |
| ичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајућ |
| оче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у гру |
| вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп |
| а, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје. |
| ви и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као |
| гледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник на |
| већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју |
| ка, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?< |
| осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањ |
| но јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештен |
| води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удава |
| им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Си |
| ако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним |
| о — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, ч |
| Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар |
| /p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, |
| рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговори |
| ом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публик |
| још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у |
| етанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен |
| рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку за |
| пширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, је |
| у косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен на леђима каквог а |
| ће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи |
| бро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само па |
| звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да |
| ња, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{ |
| банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије пока |
| та роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка п |
| > <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав од |
| ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло се |
| оп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао |
| њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој |
| само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену |
| јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек |
| чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појави |
| веса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматр |
| ретседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече |
| цијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особин |
| .</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране тегл |
| Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа |
| онове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час у |
| сти.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да |
| роз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим сто |
| га истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант |
| , а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да ст |
| ежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.< |
| но је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две реч |
| ди застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту |
| — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му бил |
| допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погле |
| уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Пис |
| г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром. |
| спут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и |
| идационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, |
| и друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана |
| и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог раз |
| ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па как |
| није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се |
| из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у о |
| ома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на п |
| што тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Проми |
| ту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, км |
| анаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огро |
| кову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посет |
| друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.< |
| у неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било |
| а ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи д |
| м”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима |
| та који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за келнерајом |
| S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди м |
| е смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају пре |
| ћи да види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпо |
| им романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у |
| ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ћ |
| е затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</ |
| з јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Миле |
| S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камен |
| забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је с |
| а вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — д |
| којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим др |
| ете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</ |
| о „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је |
| не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста, Бога ми, и држава нама |
| хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори о |
| обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле |
| м под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолик |
| , а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био |
| траном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује дру |
| дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нек |
| <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусв |
| р, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружиш |
| вања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 дин. |
| д београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслу |
| обуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио ви |
| ање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Ср |
| а у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт |
| но прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход |
| ује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> |
| руге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно и |
| ти адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог |
| шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одго |
| се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у |
| ну из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав од |
| учно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу |
| о наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако |
| ерцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао |
| услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару |
| ко?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о |
| сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о с |
| икант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изостави |
| је — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно |
| естита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже |
| му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p> |
| е, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће |
| господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми |
| Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} |
| ="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, о |
| аветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио |
| м, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин |
| је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако с |
| ала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клуб |
| а Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кро |
| рошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је пр |
| та вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чел |
| > <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и об |
| </p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се |
| трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p |
| и читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да при |
| требно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, |
| едуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кућ |
| а разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, |
| Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев- |
| оже се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај ни |
| <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју по |
| .{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и |
| ш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мор |
| а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, |
| тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Рис |
| p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не по |
| > <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао |
| „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је ум |
| нде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Уч |
| и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџи |
| S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пут |
| <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну |
| е главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она ско |
| <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да |
| од своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и |
| На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но шт |
| рај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућ |
| иљка.{S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Пе |
| осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно други |
| /head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнес |
| Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели г |
| ар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у зе |
| лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама ј |
| погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</ |
| ак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева |
| то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седа |
| еда лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази |
| едно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно |
| нски биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу |
| е видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у м |
| 9" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствар |
| Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па он |
| дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што п |
| па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало п |
| .{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — |
| кле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, о |
| израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су |
| p> <pb n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седа |
| една стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију |
| а долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор |
| .{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, је |
| време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек чове |
| „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којо |
| Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при том |
| о хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фај |
| ину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати |
| осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, |
| адалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пр |
| Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Нај |
| боље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге |
| м, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их ј |
| а виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама сед |
| оста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> |
| што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— |
| једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</ |
| век, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јас |
| немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си дру |
| ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова |
| н.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем |
| 6" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем |
| м се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако прост |
| рема стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који |
| змемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шт |
| гим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — додаде госпођа Босиљка глас |
| госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p |
| кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — н |
| ају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком ж |
| /p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није с |
| то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Мил |
| </p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори уд |
| Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p> |
| ло.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, |
| ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас |
| /p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш га више?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Пе |
| — Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи |
| p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јо |
| о имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разго |
| ивразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав б |
| душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би |
| али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно з |
| ђен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична цент |
| штини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде |
| а.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свире |
| ине! — вели госпа Мара. — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га м |
| <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а |
| е узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта |
| вите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — наст |
| роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу с |
| господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесник |
| ло, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за |
| S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задово |
| ” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, |
| а ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до под |
| лагим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш к |
| .</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој |
| — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да |
| ио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем мл |
| ели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немо |
| >:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Р |
| ај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, пр |
| као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мир |
| она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него сву |
| > <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним кар |
| ћу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро |
| > <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљуну |
| врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, в |
| ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p |
| , тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> < |
| где да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде |
| ијо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија |
| разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за т |
| идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите |
| ме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; ина |
| о.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам мог |
| у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што в |
| Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар |
| говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако. |
| јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, |
| ?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћ |
| обро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да по |
| капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас |
| заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас |
| ја.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас |
| лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, |
| Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, |
| ча.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли |
| ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и |
| је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може ре |
| Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда |
| ка се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напр |
| главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право |
| д на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој с |
| атко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешћ |
| ен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све т |
| Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се |
| е се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби |
| дин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да |
| а је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба |
| т слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је |
| Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете наз |
| вала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господ |
| тонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази л |
| рзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, к |
| а да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је т |
| пили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такв |
| .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову |
| ику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p |
| то их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број се |
| леснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери д |
| 63" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> |
| ма.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, наче |
| е то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад о |
| <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{ |
| лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу матем |
| ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и |
| ове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад |
| тепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док ј |
| ино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— А |
| л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели гос |
| } Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити о |
| е да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, сти |
| се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му пом |
| еди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичн |
| ите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Р |
| пусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу |
| о што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се заг |
| .</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прођ |
| адао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шт |
| емештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног |
| у, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док |
| д пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно сп |
| ad>ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА</head> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима |
| кла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, јер вама завиде због лепоте, али зато је м |
| а виде <pb n="279" /> не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барута |
| вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десил |
| адише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели |
| ме, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type= |
| нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p> |
| ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> < |
| ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш |
| торија мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам. |
| љски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> с |
| ла и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да |
| , кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпо |
| плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S |
| ћа сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих з |
| како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта |
| параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека |
| онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти |
| и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико уз |
| читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала |
| мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов с |
| комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, зн |
| би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди мате |
| една збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци |
| овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта |
| као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни |
| е пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном |
| тује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промак |
| штовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p |
| азнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски би |
| мом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је |
| — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, |
| асна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио на рука |
| е јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p |
| о од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} |
| е удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као |
| рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини не |
| его ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав о |
| це.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; но |
| 8" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим и |
| , игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све пр |
| ако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка |
| ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Р |
| изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" / |
| "139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципел |
| и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор ј |
| > <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може о |
| ече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при |
| > <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну рам |
| } Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно п |
| биљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да пр |
| вар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафе |
| му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Ода |
| > <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен пок |
| предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари те |
| и познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да |
| 55" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан с |
| и држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капет |
| хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде с |
| је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би |
| то родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те заж |
| , ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како |
| да каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према т |
| исмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног |
| му из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p> <p>— Ако вам је |
| ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћ |
| д ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> |
| па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — дод |
| бати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа М |
| {S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} И |
| вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће |
| азговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p |
| онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко |
| е, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фуриј |
| „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота дев |
| и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упути |
| то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад |
| и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрада |
| ову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мисл |
| Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади о |
| илоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробов |
| му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани гос |
| и што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заи |
| пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Т |
| и рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила |
| те се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника |
| о дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у |
| м занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није т |
| ојешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, п |
| 43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цр |
| мах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „ко |
| вештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на |
| тајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на се |
| ига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за из |
| у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у |
| Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конферен |
| што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на |
| а вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи |
| како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљк |
| ци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим |
| n="78" /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p |
| >—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један |
| ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошко |
| је.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет |
| око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? |
| је два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има док |
| шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га |
| ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вел |
| ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима |
| коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата. |
| о, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви |
| тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако к |
| му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> |
| нда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре д |
| p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те |
| а не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћа |
| иј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају |
| упите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али ј |
| >— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брат |
| да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> |
| и.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесит |
| в коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни в |
| за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А |
| казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну |
| покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде: |
| ли он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у |
| ајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја о |
| и неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш |
| на апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу |
| је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком за |
| зати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма команд |
| " /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, т |
| види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, |
| неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се о |
| се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је об |
| у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милев |
| — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote |
| ак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји о |
| му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у |
| ришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стран |
| једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом ц |
| а све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у с |
| p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужа |
| ме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Си |
| ав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете |
| положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде |
| пева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме муч |
| у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од з |
| боме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима |
| ућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да |
| дусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун |
| ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није нада |
| Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен про |
| спођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледа |
| од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља к |
| рећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који |
| Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.< |
| нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бриг |
| , и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb |
| . 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриск |
| ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Н |
| ке?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља зна |
| ет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како ми је било.{S} Уп |
| о селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошиц |
| и госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћ |
| ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, шт |
| како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужаг |
| ати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави: |
| званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.< |
| есеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабо |
| о занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи по |
| уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</ |
| интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, |
| сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, господине!{S |
| Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: он |
| право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — в |
| p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, |
| </p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— |
| ли се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <p |
| </p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громов |
| час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чарша |
| трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а вез |
| .</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узм |
| ни карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па на |
| слов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици |
| то толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме вл |
| по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути |
| ји ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вар |
| акључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како |
| ћи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ т |
| говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говор |
| </p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — и |
| ему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Го |
| дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:< |
| сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло |
| <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и |
| ље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто |
| но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити гос |
| реза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајућ |
| смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> |
| и ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> < |
| > <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одма |
| шти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те |
| бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде |
| а му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту |
| поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовити |
| шебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну н |
| велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</p> <p |
| у.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га |
| Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb |
| а Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовес |
| ши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо |
| кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопас |
| р осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се |
| извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави господин Сима другим |
| И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом |
| <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, |
| ност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} |
| стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помод |
| стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и п |
| е, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био н |
| са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и п |
| а стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и по |
| } До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе. |
| лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— |
| } Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, |
| p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну |
| ратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице |
| селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, |
| ко пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви к |
| је ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то |
| црвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеж |
| ви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола бр |
| тела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <d |
| сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко |
| што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слобод |
| нар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А гд |
| породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додај |
| ао што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар |
| днику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при с |
| да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што о |
| Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и јо |
| еца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и тр |
| змет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не |
| иста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем нас |
| кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добр |
| ћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, |
| еје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и |
| тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад један |
| је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="7 |
| но се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на |
| о ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп раз |
| лебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута |
| ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шуш |
| вим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позван |
| ци, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући зат |
| — А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у да |
| тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ |
| скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни з |
| иш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртвац |
| ничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, |
| епастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план |
| ажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то |
| и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и ш |
| о ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку с |
| и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</ |
| арамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро |
| ругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ћ |
| о попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао |
| це?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба |
| д тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп |
| пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођо |
| ођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати ка |
| ма у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у с |
| љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешт |
| вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, |
| нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала |
| вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} |
| се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде |
| је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив |
| него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на јед |
| леви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досад |
| же лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунча |
| ан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p |
| а, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спа |
| d>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе |
| ном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} |
| м столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свр |
| лава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а |
| деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано |
| картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у А |
| е које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим забо |
| брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече |
| о ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, упр |
| главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати. |
| к паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како |
| n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И |
| ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не |
| ћа трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста |
| , ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb n=" |
| ком, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше |
| ндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, н |
| одила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојн |
| недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. |
| итав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу |
| еколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је |
| бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин Си |
| улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, |
| ти општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а |
| <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — уз |
| бу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ни |
| а, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је |
| покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем о |
| и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу |
| ор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p> |
| је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка. |
| умови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила д |
| паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та ниј |
| е игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде с |
| едећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" |
| .{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо |
| ђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> |
| Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још о |
| но оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћ |
| ш била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође |
| ан сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по ш |
| на била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</ |
| и брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, |
| ало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе |
| огао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише д |
| као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да |
| преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што |
| амо по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најз |
| ш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи с |
| емо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар са |
| ила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се измеђ |
| енка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Миле |
| се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне |
| у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чуст |
| е и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне је |
| што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што м |
| — Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза |
| Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом |
| ити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се зако |
| кала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока |
| ога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима |
| <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У |
| Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како с |
| имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао |
| абускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш ова |
| илеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у |
| /p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите |
| за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђ |
| у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том |
| у надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи |
| од иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео |
| пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </ |
| какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах с |
| е.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, разми |
| селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онак |
| оја се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које |
| сторија чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учин |
| узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се |
| у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезб |
| сала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју |
| што плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не мож |
| ајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi |
| и Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али т |
| е рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили кра |
| ојави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чи |
| ажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, пр |
| и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други б |
| ко, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, |
| ти, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп уз |
| о, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се |
| истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава |
| сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припита |
| одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: |
| аље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ ра |
| з многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „ |
| г већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осет |
| несите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о том |
| о! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућан |
| ити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а о |
| S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи |
| ог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то р |
| ца без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би чов |
| ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали |
| — Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар |
| о, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до чети |
| "16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачко |
| почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљес |
| просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </ |
| очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не мог |
| сац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлук |
| да селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато |
| о, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замисл |
| — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигд |
| мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и |
| } Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Па |
| ћа казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му с |
| двокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</ |
| ог лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, |
| ише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје |
| Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не зад |
| ло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нов |
| у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би по |
| во Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </d |
| њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац |
| слобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од |
| не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а о |
| д стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Т |
| ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p |
| љуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <di |
| сле се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана |
| S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и п |
| је је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пак |
| јвећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунав |
| постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија св |
| е загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... ј |
| цније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да |
| а-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете! |
| те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њ |
| о баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што |
| <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који < |
| , што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ нап |
| „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, по |
| а господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, ни |
| а више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часо |
| </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он у |
| p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови |
| о дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим она |
| а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и |
| даван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад” |
| утало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погде |
| Босиљка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно |
| дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p |
| ов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске к |
| ин, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени прест |
| ећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила |
| су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село пи |
| > <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон |
| е као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је |
| а се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправ |
| а тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као д |
| то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после изв |
| а леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, т |
| увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све че |
| ало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и |
| n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор |
| цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је би |
| м, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и ра |
| ома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике суз |
| ” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога |
| је име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настав |
| ати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој |
| пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само ш |
| — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p |
| дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.< |
| није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све н |
| ија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у к |
| : овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две |
| не наилази ли већ непријатељска војска; није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брд |
| ла у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Ср |
| г. начелник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протера |
| свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он д |
| десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране н |
| тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <p |
| <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју |
| о, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђ |
| ш пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређ |
| адне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда |
| жио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у |
| зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар упле |
| ало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало |
| али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесо |
| кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увеч |
| прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећа |
| сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p> |
| , шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <h |
| ви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћ |
| ла Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад |
| атријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} За |
| ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p |
| реба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отвор |
| ма где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пут |
| која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогут |
| > <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопи |
| <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А |
| ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво друштво за нађену де |
| Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, |
| АВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио. |
| логу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бити једнога |
| не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго |
| утрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</ |
| то је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај |
| њевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзином крил |
| ома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама |
| о синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвој |
| и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> |
| Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S |
| ни, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у све |
| приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео |
| мењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога |
| 84" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донес |
| в телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још до |
| е говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како н |
| дећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави пр |
| види како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и |
| ога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па |
| а тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Но |
| ова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S |
| </p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича |
| нати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека с |
| ве то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бив |
| крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је б |
| ила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> < |
| иштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а о |
| писана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици |
| о јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу |
| да се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта теш |
| ј слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме |
| свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, |
| оспођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву. |
| господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да |
| на се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више |
| није ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кме |
| к, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Х |
| <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према |
| стаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, |
| n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да ј |
| икиној кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по |
| b n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама |
| > као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на д |
| а, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав за |
| енског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелн |
| са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати |
| ло побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутр |
| и човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p |
| м прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.< |
| селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријате |
| иста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интрига |
| Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме |
| ртикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле |
| ва програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он уз |
| p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време |
| би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је |
| имску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини < |
| све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој од |
| „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад г |
| н дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачу |
| другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју рол |
| д дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад с |
| о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако ср |
| алби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адво |
| ги су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако вољ |
| трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ |
| И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у |
| ољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми |
| рт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из |
| вако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из |
| к по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ в |
| у је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питањ |
| а јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобај |
| о.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није бил |
| и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је |
| ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаж |
| вао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се |
| ла у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јо |
| још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек |
| и месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој г |
| може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки сл |
| ебацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на |
| свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{ |
| S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, |
| а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p |
| вори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади и |
| јући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право та |
| о договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ с |
| епу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку к |
| избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој нави |
| овор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предло |
| вору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева |
| одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готов |
| сподин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није мог |
| p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и |
| се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у д |
| у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао |
| е да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрес |
| ер, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Пр |
| којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је в |
| на личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удови |
| о гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говор |
| просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи оби |
| оједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали д |
| — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> |
| ога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче д |
| еним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш там |
| епознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење ње |
| ог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако ми |
| а, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" |
| љковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред |
| ни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, нег |
| о да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разу |
| изнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у |
| из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога ром |
| <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријско |
| ар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рође |
| ната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се п |
| огледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану. |
| кало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила |
| а то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као св |
| ’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Сими |
| аручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чаш |
| неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, |
| <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши д |
| ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се |
| рак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју пре |
| у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде г |
| шава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама |
| о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је го |
| ет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја п |
| Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до |
| о истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окру |
| чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У ов |
| невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим |
| екако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па |
| осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је |
| нче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелеп |
| и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато ш |
| равилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, к |
| била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он |
| о више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p |
| алу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није јо |
| шта више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао |
| љка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, |
| састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где |
| д куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју ј |
| а могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p |
| 4" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а сва |
| силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{ |
| шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, г |
| м писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је |
| сти.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Дет |
| рањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалнос |
| дуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карт |
| чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</ |
| тито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поуча |
| те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога пис |
| р тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Ц |
| ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све об |
| стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је |
| ог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, |
| е марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотека |
| ласичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао |
| е се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај” |
| ци собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и |
| оје име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, |
| ад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала |
| ло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без об |
| је ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да |
| месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ сед |
| итавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и о |
| се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се |
| е.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне тра |
| суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала |
| или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колега |
| ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет н |
| одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђ |
| ељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Соф |
| већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту |
| нате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да |
| тан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нит |
| и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не мо |
| , јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на |
| други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих |
| стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да јед |
| разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, |
| их се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта д |
| је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да пи |
| је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне |
| ињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његов |
| приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то је |
| припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, |
| будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала |
| пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није да |
| нуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је |
| римио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Ниј |
| — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загон |
| поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има неш |
| сто премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколик |
| ад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је м |
| /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> < |
| p> <p>— Ама није, него...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па |
| се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове |
| ревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испреб |
| испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три пит |
| чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавир |
| лави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам |
| ећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито |
| ла свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и једа |
| дбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.< |
| те наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако ни |
| порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев пр |
| /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече ж |
| — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао. |
| да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не прим |
| обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мис |
| о и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по је |
| /p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ |
| > <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу н |
| у одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Ње |
| <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него |
| </p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше |
| ски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, мор |
| гледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што иг |
| а-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле п |
| казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, |
| ледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господин |
| у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог. |
| ци да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију |
| спод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом ж |
| о!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћуј |
| и други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста т |
| са, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од |
| е примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сиро |
| <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим |
| е одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>О |
| ржавне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког н |
| ут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снаго |
| змемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само как |
| што тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест |
| {S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се ни |
| .</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза пра |
| hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођ |
| о код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лу |
| настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку |
| /p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја зна |
| ај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само ж |
| ога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је и |
| и збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унекол |
| и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без и |
| оворио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то |
| брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па доб |
| p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односе |
| ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div t |
| к.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико пара |
| b n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, |
| граф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то н |
| свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, |
| силни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме |
| мојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам ц |
| ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— В |
| на вас је везала за вашег мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”< |
| данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и о |
| дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади и |
| али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло. |
| ш боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отв |
| је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека живот |
| е исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој р |
| порна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да |
| насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бив |
| ћ и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети д |
| а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, п |
| аче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као |
| Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да зап |
| лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапу |
| , <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје |
| стио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што |
| ају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно д |
| зову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпоч |
| исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он |
| вање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћа |
| <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвико |
| ећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опр |
| а испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S |
| о шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец дана.{S} А лечио с |
| као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био |
| ужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најб |
| али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="12 |
| и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, за |
| рнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије |
| па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна та |
| е и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју |
| веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако |
| љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
| из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.< |
| ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не на |
| Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећ |
| чани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то |
| , нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Ка |
| један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је |
| терија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разби |
| је још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај |
| вокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцел |
| се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља пор |
| бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било |
| о ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене! |
| ави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да м |
| вљевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене род |
| ту може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди |
| а</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара друго |
| те ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и |
| вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!< |
| а се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, |
| .{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја |
| /p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се уби |
| ко малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога огова |
| ате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав |
| , онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n=" |
| н о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли јез |
| ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после |
| пут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канц |
| а пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив. |
| устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар уд |
| мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, а |
| болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци |
| илике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој с |
| колико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у |
| је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</ |
| едседничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, |
| га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и са |
| исти сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људи |
| и није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> <div type=" |
| акво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа |
| остити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити с |
| </p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више ра |
| га је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ ро |
| > <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним |
| видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа р |
| мет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ак |
| већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n= |
| ва брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{ |
| ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си са |
| закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допира |
| ега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађ |
| 2" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво |
| правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и |
| " /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију |
| покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, |
| одила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се з |
| ки позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије |
| ини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> |
| навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још а |
| о: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га нек |
| во, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си сми |
| о на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, |
| ија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао са |
| прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{ |
| трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова |
| чност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, к |
| својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се |
| ити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану |
| дан мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није |
| ?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годи |
| гових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — за |
| новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико г |
| <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се б |
| није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му |
| му видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала |
| блика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на |
| ним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време д |
| на у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, т |
| јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какв |
| ијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену н |
| задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div type=" |
| огао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје дра |
| требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо зам |
| е да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако |
| и се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да сво |
| ме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу |
| к, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо глед |
| два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало посл |
| дао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференци |
| о што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљ |
| мет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи п |
| , испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да к |
| во дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дет |
| уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, а |
| , од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радој |
| оспа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, |
| ко би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме т |
| а гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једв |
| лази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тр |
| — Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одг |
| :</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара как |
| , а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и зап |
| ="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, |
| е изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је за |
| ао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Н |
| овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна де |
| ве је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто |
| м чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се |
| механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим пр |
| е лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Нед |
| сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p |
| оју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена |
| а ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако с |
| мет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div t |
| јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћ |
| богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамот |
| оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у |
| никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служите |
| — Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — |
| ти рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше до |
| хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> < |
| под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ |
| ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарск |
| о госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или |
| вела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> < |
| тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат и |
| ош мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му |
| извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи |
| бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни им |
| није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је |
| увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбо |
| знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} |
| Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi |
| зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Го |
| — Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срц |
| шајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашит |
| p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— |
| а шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој |
| тање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — |
| торију.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био са |
| их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи |
| како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто н |
| звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изиша |
| оља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n |
| на је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дет |
| уда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!... |
| ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Ра |
| „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку. |
| нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакл |
| хну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу ј |
| ружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову ре |
| .{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p |
| уј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до он |
| е срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да раз |
| тави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узв |
| ао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско |
| м још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како нис |
| ном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, |
| аш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{ |
| ањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак др |
| шчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо |
| шао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, |
| е се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Как |
| — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја |
| виног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, |
| — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, и још колико!</p> <p>— Боже мој, госпо |
| .</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под м |
| {S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је |
| стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом |
| и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb |
| н Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну усл |
| <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и |
| но ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</ |
| ео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> < |
| i>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> < |
| ача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу н |
| ог угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Са |
| о бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није |
| ли <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита км |
| ласт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш |
| оте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, |
| S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад п |
| ио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и |
| промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристан |
| док! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај ча |
| </p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дроби |
| чи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, ј |
| припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мил |
| ли као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та зас |
| рицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је |
| дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, з |
| ду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обич |
| пшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а |
| и од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа |
| су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред в |
| подин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе н |
| <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она пр |
| <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешни |
| <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</ |
| ва и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче гос |
| ала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолон |
| оп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже п |
| па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у меха |
| ођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста |
| кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу |
| а неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нароч |
| е и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и в |
| еколико година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p> |
| и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да |
| е су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме |
| е које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искри |
| ство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници ни |
| е су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод у |
| /p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се с |
| тио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим с |
| <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор опш |
| десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане |
| а у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да ни |
| . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су |
| .” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено |
| у се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у |
| њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, м |
| збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног |
| десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десе |
| ” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да |
| отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својо |
| та их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорит |
| трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно зава |
| р их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — |
| овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је |
| има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Та |
| г и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су |
| ја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — реко |
| грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио |
| је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p> |
| елу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друг |
| 4" /> <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало |
| беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</ |
| јим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну |
| мпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> |
| о женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у |
| еђутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и чет |
| случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане н |
| у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштери |
| следњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи |
| разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да из |
| лепезе . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, |
| цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се |
| ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Хр |
| р масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенки |
| тио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са М |
| > <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје ужива |
| вдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити |
| он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити |
| <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је к |
| ени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да |
| ин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над врат |
| <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у ов |
| ет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он |
| лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, а |
| " /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава |
| поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p |
| о у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у |
| ата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p> |
| у.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пош |
| у сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, |
| и успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div type=" |
| иће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је с |
| завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у |
| опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па к |
| да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи ј |
| тише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> |
| прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре |
| очне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метну |
| је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> < |
| очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да м |
| сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман |
| да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буд |
| } Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршит |
| а ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — |
| им вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ј |
| ћа.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то по |
| опово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у прот |
| ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се |
| ти.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће |
| ри.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења |
| чну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну |
| било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд |
| он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељк |
| , ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се пр |
| послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћ |
| те, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините ви мене!</p> <p>— Не |
| е.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи |
| умла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под кој |
| ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образоват |
| уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврат |
| бајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погле |
| је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А од |
| се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па |
| ко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова |
| епо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:< |
| е наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да |
| говарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па ви |
| спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед пр |
| Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште н |
| ћанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет — не би |
| његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, ал |
| ворите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, |
| привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ |
| ну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Как |
| пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној |
| ча због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> < |
| или из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици уч |
| и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да |
| ара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић. |
| сан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> < |
| и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, |
| читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чу |
| S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржав |
| ре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којо |
| пођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљ |
| и је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње проз |
| n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако м |
| тено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу напис |
| ам није...</p> <p>— Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али |
| е ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују о |
| се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорим |
| је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, ова |
| велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потре |
| .</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и |
| оп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако с |
| ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био |
| ш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то т |
| ! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазн |
| {S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он |
| базнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по |
| прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, |
| ђаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом |
| цама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се швер |
| требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о о |
| ’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори |
| <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се |
| </p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: баца |
| Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговал |
| ручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквим |
| а јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима с |
| па као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед н |
| ек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па |
| те које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Нед |
| ицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, |
| ичи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то так |
| ак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав |
| још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> |
| није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична варош”.< |
| себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под св |
| , пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога д |
| е ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј |
| атинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или |
| е, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала в |
| да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје К |
| шава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </he |
| > <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгубљен?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} К |
| ну децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p |
| Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> < |
| задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде |
| боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење |
| спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по |
| <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: |
| онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра |
| , која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је извод |
| га у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештен |
| сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то н |
| она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диж |
| , на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико т |
| оји је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p |
| д тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но ст |
| и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији |
| е од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Со |
| м месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао св |
| ад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S |
| и глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош |
| оту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још |
| јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учини |
| о, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђош |
| ужише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људ |
| .</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно но |
| а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори |
| ни обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога ми |
| а човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, из |
| вастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је |
| ка тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи |
| кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Та |
| е, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлук |
| тога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак |
| ки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови г |
| Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p> |
| нца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из с |
| чинио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих о |
| ји брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да са |
| о питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p> |
| кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече |
| осподин начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као д |
| била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли од |
| мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи о |
| .{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље |
| ходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак на |
| има шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се рад |
| евет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то по |
| ТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у п |
| и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да |
| "94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем п |
| дно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за свој |
| и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан |
| ћи интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајц |
| елеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро |
| рам, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио |
| вршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницо |
| ра масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на за |
| клињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој зат |
| н Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који |
| тео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па |
| да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам би |
| ој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и |
| а би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осиг |
| оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема |
| ро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој пл |
| , ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да с |
| олико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачн |
| нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> мног |
| ћа баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="1 |
| а њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се н |
| леда и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек |
| </p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет до |
| па Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак |
| а наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа |
| ља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће он |
| S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p |
| ри пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о |
| јнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и и |
| ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, п |
| прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, |
| трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при дол |
| ан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда |
| . Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина |
| а отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка |
| орођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и |
| ну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да н |
| , кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од |
| оди, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и |
| већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко |
| х врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Пр |
| злазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима |
| публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац |
| г, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није нас |
| {S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те |
| врт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није до |
| А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а си |
| и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференци |
| ј дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују |
| зио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно б |
| и себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, |
| је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? |
| — Детету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дет |
| танских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се |
| а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, а |
| ужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг о |
| ким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40 |
| у мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и д |
| е се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем де |
| у преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса |
| арапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан |
| у ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад |
| у ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих с |
| је беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са обод |
| азделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и забо |
| лазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, |
| очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би |
| > <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, |
| рала Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите усп |
| во да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, ода |
| и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи и |
| да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта |
| Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и проб |
| о га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на зем |
| ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео |
| а него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била т |
| да час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком |
| се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав |
| посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на с |
| Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у пра |
| ључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и де |
| , него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад |
| нута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као |
| .. нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, |
| .. вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за |
| успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на но |
| дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један ак |
| о, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Сте |
| м Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутр |
| p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рам |
| стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — на |
| кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? |
| екивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом |
| гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио |
| н лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и |
| ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а к |
| да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећи |
| неш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па до |
| у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде једа |
| је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим дру |
| и, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, кој |
| !{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тре |
| и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он |
| Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кме |
| у поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинско |
| пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писаре |
| ат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе |
| већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, п |
| ато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је |
| мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико |
| њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши |
| д Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако |
| којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, |
| ц у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито п |
| зи, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две |
| ће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научи |
| абога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.< |
| знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу |
| да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” |
| ла дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад |
| ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто п |
| е бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу |
| ана, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код ср |
| у, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богосло |
| јка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> < |
| и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи ни |
| кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној варо |
| петан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину |
| е куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она |
| а” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми |
| опа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих |
| ело.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” |
| Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> |
| то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.< |
| боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар |
| > <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, н |
| мамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има сва |
| је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он |
| публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” |
| да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет прич |
| од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, |
| е увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку. |
| и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, с |
| а, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет |
| к од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који |
| девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеш |
| хов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешн |
| е на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина |
| носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један м |
| толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, |
| ечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледа |
| , а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан нек |
| ин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често иш |
| знати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провла |
| је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да |
| некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Ка |
| .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хла |
| срећног Недељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да |
| </p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га н |
| а кмет.</p> <p>— Ако вам је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издрж |
| и добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешто?</p> <p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто |
| три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по |
| ладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је |
| елика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф трист |
| <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао кап |
| ихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и п |
| кве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} |
| еле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у |
| столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове п |
| егове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је л |
| ка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личи |
| оји добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p> |
| ети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам |
| АДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила к |
| > <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на |
| у мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак |
| то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кме |
| разно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи |
| .{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чу |
| полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету м |
| отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то |
| ом уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у кој |
| оспођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и циган |
| човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред |
| {S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, |
| је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запит |
| </p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „ |
| </p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „ |
| </p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 |
| ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину |
| д хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осв |
| теља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе сваст |
| је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p> |
| вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно, лепо и здраво мушко дете које јако личи н |
| спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био са |
| па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано |
| амо мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам исп |
| p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и по |
| управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, з |
| ек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачк |
| обијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младе |
| ено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумуј |
| мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене један |
| је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Б |
| у дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: |
| > <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома |
| аспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а п |
| сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а по |
| е стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, прос |
| додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то б |
| але папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одго |
| >Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, |
| ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рај |
| ба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко |
| рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше |
| обом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што |
| и дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије о |
| ного би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па |
| јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— П |
| , за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви раз |
| г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра |
| каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код |
| м је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив |
| или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број |
| као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type="chapter" x |
| iv> <div type="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВ |
| "titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дел |
| age"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧК |
| нио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор |
| колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварн |
| чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одсел |
| ке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица с |
| ед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у с |
| неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, пр |
| у девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог |
| сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p> |
| дно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао време |
| остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву у |
| анемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле |
| ма нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се |
| слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Так |
| она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за |
| n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу |
| ли се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлост |
| и да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео с |
| гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да дол |
| ра среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће |
| попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због |
| е чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити |
| е господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад |
| на.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га |
| шевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља |
| о је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни |
| глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантиј |
| удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница |
| ате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, а |
| моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што љу |
| муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да |
| готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде |
| ене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја |
| нференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг гр |
| оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био по |
| о велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава |
| о нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> |
| очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побе |
| !{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, |
| р му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити |
| ло боље и нађе да дете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је |
| добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на кр |
| жао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне |
| е оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="17 |
| ах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумст |
| са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати п |
| етврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско |
| од кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <p |
| господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би има |
| , и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво васпит |
| p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајд |
| се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, по |
| прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем |
| е ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга год |
| о краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Дог |
| мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај у |
| екло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји чи |
| овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да в |
| pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саоп |
| текао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих |
| ех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отво |
| тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е |
| е.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то |
| а попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{ |
| у полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао бо |
| ило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, |
| анеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав ка |
| смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на про |
| је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет драж |
| ест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то је |
| вирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су |
| у ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, |
| танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене оч |
| чи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и ши |
| јавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на |
| сли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не |
| гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрв |
| рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао |
| {S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме |
| ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дан |
| адоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— |
| 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нис |
| ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била |
| видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао |
| уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепниц |
| њивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од |
| и сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад н |
| зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двој |
| без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању с |
| стру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, |
| ад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколик |
| ање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљ |
| удије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канц |
| вео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје |
| , препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </di |
| не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међут |
| нио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди син |
| а вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете с |
| о муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из |
| а тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „свра |
| говине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{ |
| она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.< |
| половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, |
| по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме пр |
| и господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча. |
| 5" /> <p>— А колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Три |
| У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Т |
| ујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Ал |
| т да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазн |
| дну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знај |
| ао сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сироти |
| ова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за д |
| ове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводи |
| имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао с |
| у и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S |
| говори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан к |
| је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп |
| .</p> <p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S |
| ија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, |
| разована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је |
| а опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окуп |
| оку од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца. |
| у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима |
| S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} |
| ко је иста бабица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n |
| ао и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих пар |
| омана.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова прогр |
| и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ств |
| звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају |
| ви кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај чове |
| ија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже с |
| ићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> |
| за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови глав |
| ог пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће |
| о друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор за |
| прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго д |
| одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би |
| о, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у к |
| објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о |
| озицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде |
| окала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за зат |
| p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре. |
| иле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету |
| ет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не мо |
| рти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада |
| ве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ н |
| е из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлуч |
| ву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „пра |
| ича на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часко |
| која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе зајед |
| , добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да |
| то је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја |
| а, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, |
| Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у |
| могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p |
| илици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је у |
| чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — |
| већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио за |
| ведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је уве |
| {S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у ње |
| ије могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној со |
| већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побега |
| га суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана |
| т у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{ |
| леда Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међ |
| рија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била ре |
| тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају п |
| ок круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато |
| собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлуч |
| а Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро з |
| "228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у мом |
| {S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диж |
| аоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је да |
| а да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се о |
| та девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви изд |
| То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учите |
| е никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда |
| <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсве |
| гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињава |
| рога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене |
| нтија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, |
| цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на п |
| тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво |
| е жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта |
| ођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману. |
| име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни в |
| ао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриг |
| столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није раз |
| ојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман |
| ли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити нек |
| сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право |
| а децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— |
| карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поно |
| S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, за |
| у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч |
| а <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> |
| росвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него досада, а |
| сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођи |
| рата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске п |
| е попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загл |
| еко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема б |
| додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора |
| узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> < |
| и начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, |
| ичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском н |
| вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му |
| е нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно д |
| осподин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име |
| м једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак |
| Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се |
| p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прав |
| Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па д |
| равити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} З |
| ц!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечер |
| са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова с |
| , знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин на |
| на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш |
| S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије |
| ја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно |
| на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је |
| поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: не |
| е да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— |
| мештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то |
| е тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако с |
| {S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану |
| еграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: |
| ци тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није м |
| завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне с |
| о, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сум |
| n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом он |
| мам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се |
| грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагл |
| е и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му нек |
| е опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса |
| <p>Госпођу Милеву је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, М |
| оспа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, л |
| ану, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода о |
| у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n=" |
| не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не мож |
| е приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ип |
| , да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је |
| АДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се то |
| стиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, ве |
| ише није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он |
| коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који |
| решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и |
| рке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је |
| амљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Ка |
| асније их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</ |
| о још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, |
| њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико рукова |
| дошао, ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Ин |
| још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пр |
| {S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— |
| ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, моли |
| брза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда з |
| ака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха |
| ринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као ш |
| и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све |
| о је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, се |
| е.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских |
| ести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма ра |
| увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног ус |
| м што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клав |
| /p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећ |
| је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавн |
| је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искр |
| /p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а |
| девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа је |
| и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему дру |
| ви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао |
| е што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи |
| те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „ |
| јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те |
| мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p> |
| најпре један артиљеријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај мо |
| оново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посл |
| удници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овим |
| и, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите |
| и” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на |
| ! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се |
| о крај њега и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуск |
| тим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не |
| зме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем. |
| диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, |
| ста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош |
| ... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историј |
| 242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код кућ |
| је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу д |
| ок за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да ва |
| бом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама п |
| програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећ |
| љи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза вр |
| а оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому бого |
| још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а д |
| де ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли |
| вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — в |
| /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а наро |
| већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је |
| } Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино |
| ну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до |
| p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже И |
| виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави |
| и пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се пр |
| рата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве н |
| !”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад наста |
| а клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак |
| екоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило. |
| госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима г |
| за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вра |
| оби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где |
| адају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, к |
| сле оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели. |
| г пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо |
| идео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти так |
| ћ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p |
| те писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и |
| а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рек |
| видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мр |
| чан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред врат |
| па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрад |
| ну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих |
| се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли |
| шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу св |
| асе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се т |
| ије дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</ |
| н, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигн |
| ор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и са |
| : извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, х |
| Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта |
| омани пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на |
| ретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су соб |
| ачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој |
| ам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, |
| но, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После с |
| а онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из с |
| господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у |
| још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви ст |
| словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се |
| љада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће м |
| а пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и |
| раси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреб |
| м тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно уве |
| зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на та |
| вих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошап |
| ла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све |
| не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испра |
| ила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израс |
| о, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема гд |
| ет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са |
| а, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари за |
| другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађа |
| и изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фи |
| вору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па за |
| стовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издрж |
| а важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред ост |
| им шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први |
| не госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла |
| не госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} |
| о су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки |
| о зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, |
| ављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обрат |
| <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја ст |
| ије остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња с |
| ицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом |
| n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, кол |
| ом другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. |
| ного уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{ |
| ="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој |
| се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, |
| > <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази |
| крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у гра |
| не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а |
| ао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру к |
| ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет ду |
| жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, какви |
| д букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. |
| да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје |
| и част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да |
| > пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у нед |
| друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за к |
| дила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом |
| а ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није слу |
| егова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песни |
| — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се |
| церка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп к |
| , а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгле |
| било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” н |
| подин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тад |
| талим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме ве |
| још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Так |
| и угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и |
| пија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја л |
| кријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог |
| ао очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удост |
| , а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола же |
| еданпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интригант |
| р извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у с |
| зорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и за |
| </p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен |
| корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бог |
| и ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кме |
| ма, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако |
| а.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику |
| сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију |
| ја је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели |
| које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госп |
| молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна та |
| ка, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које |
| које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавил |
| у разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгр |
| а заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Ј |
| тпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и б |
| јаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канц |
| се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју |
| и поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— |
| ба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је |
| а лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госп |
| уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> |
| сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— |
| ао Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, |
| дговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости |
| а да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — додаје господин Милија љубазно — што се тог |
| ули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут |
| лим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете м |
| је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— |
| хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стид |
| ам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ош |
| д другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда |
| ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам |
| p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико |
| се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> |
| } Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели |
| оту нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић |
| , а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима |
| збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљи |
| ћу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин |
| ва, која је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да |
| ша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p> |
| о у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет |
| ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника |
| недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошло |
| е његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разго |
| а би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ п |
| га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесе |
| ђивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, |
| е госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> |
| Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па |
| .{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чи |
| {S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сут |
| етница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној у |
| па Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</ |
| е.</p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није им |
| S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учи |
| три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, |
| их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац ов |
| т.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му |
| тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелни |
| н собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да |
| ећ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла |
| днички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требал |
| и г. архимандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим |
| ликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој |
| ију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он ка |
| време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="15 |
| би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се |
| изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо и |
| мрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слу |
| најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на |
| p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да |
| а гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу ч |
| > они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо н |
| моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечн |
| ај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, врати |
| ри нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га забо |
| не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, |
| ишта на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли с |
| зуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да |
| округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној н |
| ности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим рас |
| е није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се п |
| ам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погл |
| што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, |
| сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити кл |
| ачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаве |
| ељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да |
| је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све сво |
| осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору |
| е!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, бр |
| те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све |
| аводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица у |
| загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Е |
| зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што С |
| што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господ |
| ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде |
| последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...< |
| ко је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се |
| ш ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили |
| трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјав |
| ије баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да |
| ао свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <p |
| >Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђумрукџијско око ве |
| ешења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана пита |
| гло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може |
| и насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци ниј |
| араграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непре |
| ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице мес |
| сиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред с |
| — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу |
| и и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено с |
| скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Или |
| ма да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год |
| ено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у |
| а Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да |
| дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, |
| p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још је |
| /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, |
| оше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши |
| н исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не слу |
| спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, |
| кон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти |
| 110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружни |
| нски поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеос |
| ни законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па |
| сти надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана до |
| м, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — |
| рљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко |
| а, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је прича |
| и, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навал |
| снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако |
| у сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о |
| седу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ зат |
| т се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо |
| ор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један пр |
| о, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни ре |
| јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксент |
| добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, о |
| није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња |
| нат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила |
| а.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу |
| </p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> < |
| се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та |
| ога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко доша |
| S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божид |
| , хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја ж |
| околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала м |
| јзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисле |
| не су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репу |
| је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у св |
| упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час исприч |
| и задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике п |
| у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике |
| мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог деж |
| азима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Та |
| амо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општински |
| и, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим |
| ао свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробуди |
| ом обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим |
| да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећ |
| о вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам з |
| подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како к |
| ошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут |
| >Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он |
| теже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлоје |
| <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како |
| Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори го |
| г.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само те |
| не последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога р |
| и као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт ид |
| вета и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим оч |
| жем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква цркв |
| речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао |
| а по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет за |
| цом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Банд |
| } Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми |
| лико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко |
| жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми |
| његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и боле |
| сподин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јест |
| —Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу. |
| од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобрава |
| ворили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји. |
| настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да у |
| бише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим |
| видела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="2 |
| ј села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне ле |
| е, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и |
| ици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} |
| лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог |
| бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућ |
| те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би |
| и се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — д |
| !” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{ |
| нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ћ |
| ио је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследс |
| а број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот ск |
| рину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и |
| е.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изја |
| м кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, мо |
| ним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним ко |
| једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или д |
| па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</ |
| који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео ка |
| а се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе је |
| p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпо |
| у.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одвед |
| теру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p |
| е да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет д |
| л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши |
| ну свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она |
| </p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p> |
| и! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} |
| е његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло ле |
| ново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима |
| и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци д |
| је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> |
| ема својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари |
| лулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, мно |
| и, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опаз |
| ву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта изв |
| рин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није то |
| ет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спус |
| . </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешт |
| а чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да ов |
| на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни друго |
| дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне ко |
| тле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све т |
| ођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напр |
| три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помо |
| и пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло жи |
| њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у |
| /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у |
| — Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој т |
| Нису господине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} |
| за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису г |
| и гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како д |
| <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, |
| же задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као дан |
| је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце. |
| сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као ж |
| биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све |
| ребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вече |
| пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, |
| у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам |
| за находчад, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>З |
| се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} |
| њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по |
| цу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, де |
| што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и в |
| из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хар |
| оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба |
| овнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у слу |
| ем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ј |
| .{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S |
| а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, н |
| је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, |
| као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па |
| вала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако |
| таву.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, с |
| јава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у д |
| енатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу т |
| доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке количине познате, |
| аћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог с |
| се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, |
| е је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увр |
| ична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ |
| ти <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> |
| таје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, от |
| дно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, |
| богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле н |
| довица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— |
| прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђ |
| , на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопш |
| орео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити с |
| S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> к |
| наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као |
| нас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају |
| аката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и поз |
| ћи се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{ |
| а побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му бил |
| ка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те д |
| е најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуб |
| тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија |
| а им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу |
| тском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ватру, |
| боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са д |
| адима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику б |
| нара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето ве |
| а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били |
| вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у |
| свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, |
| пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова |
| већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција за |
| од си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и ка |
| то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје |
| а је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — за |
| лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а |
| мадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још јед |
| дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да ви |
| ознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Том |
| , које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-да |
| сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикне |
| ку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила |
| че грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, д |
| у, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао |
| а и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних |
| ку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радов |
| дати, али би вас најпре молио за једно објашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „госп |
| меј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због ко |
| иде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лактом да |
| ош један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја |
| лика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као к |
| , па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубав |
| ери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о с |
| речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у на |
| м оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на |
| омаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Упра |
| е измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је сли |
| учена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на |
| Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. |
| нолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и |
| куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која с |
| класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногам |
| > <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску |
| платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумац |
| блетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, су |
| реског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчеп |
| а Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пил |
| один Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p |
| ош мало боље, али — не беше је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p |
| „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не |
| онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине др |
| ш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га прити |
| вили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је гла |
| рсину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље об |
| <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшик |
| а пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} |
| ође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према др |
| сподина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су та |
| учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од мил |
| говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> |
| да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Ча |
| па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола |
| ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако ј |
| детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — н |
| то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно |
| да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не пози |
| га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прек |
| опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и он |
| p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поч |
| мисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљк |
| рех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да |
| ет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него |
| аголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој поп |
| е он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест ме |
| овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако |
| сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачу |
| рада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се поја |
| и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фић |
| а Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, |
| несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> |
| епша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази. |
| ди из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на су |
| м који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: |
| е поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као |
| а, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држ |
| бузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога прав |
| да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне |
| т и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и св |
| сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а дру |
| нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге и |
| Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који |
| о уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, д |
| већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључит |
| ов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од пошт |
| пити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још недељу затим |
| више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читав |
| мено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете н |
| мо на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конферен |
| /p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко з |
| ђа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био |
| тка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па |
| свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девој |
| — Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да л |
| а и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност кана |
| и јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим |
| едао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господин |
| ом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпр |
| ног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му по |
| одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>Пос |
| ову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и |
| жа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напу |
| мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из п |
| <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија г |
| о на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> < |
| што опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Господин Си |
| омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та |
| а одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А |
| ос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пи |
| сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут д |
| , видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу |
| и и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, |
| и и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свет |
| ашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је |
| дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ |
| ло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онак |
| азговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па |
| o vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли |
| >Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука |
| тељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу пар |
| е капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.< |
| сте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одгово |
| ли, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразгов |
| <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да |
| а да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа |
| е, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам |
| им, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То |
| Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу. |
| ао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо г |
| </p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину пр |
| , јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ |
| е изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо погл |
| и је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још н |
| то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем ка |
| а.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе. |
| дан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи де |
| ка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи л |
| , у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако |
| нога дана, дође госпа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, ј |
| S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, |
| ет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, О |
| ога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то |
| ла гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у |
| сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, |
| <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му |
| ету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј |
| вао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трч |
| ашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожн |
| ше од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се парагра |
| глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у |
| Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу |
| то сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводск |
| га дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. |
| се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" |
| оте до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. ' |
| могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собо |
| — А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке. |
| p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унес |
| уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује |
| или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компет |
| м.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га |
| : „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одс |
| шири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позов |
| такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је зат |
| која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољ |
| почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла |
| улијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин |
| еђутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће |
| рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем |
| ко је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> по |
| је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме |
| е мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме |
| јно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Ми |
| те крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог р |
| равила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељк |
| док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, ску |
| о је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсториј |
| ена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се |
| {S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мо |
| ала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних ј |
| је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} |
| о?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчић |
| овољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири |
| седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p |
| ко се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Том |
| би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" |
| Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити т |
| и му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџи |
| и причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, |
| јачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајски |
| .</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам |
| он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепни |
| чи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ак |
| своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „н |
| т би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како |
| аза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заб |
| и, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" / |
| </p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узб |
| и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.< |
| </p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p> |
| рез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, о |
| одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте ми б |
| како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођ |
| писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Ост |
| ечна загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот прот |
| постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала |
| ме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинск |
| ијему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи од |
| послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метне |
| је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по ко |
| ше и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и |
| о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету |
| то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мант |
| а му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{ |
| га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body> </text> |
| бина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се |
| >— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, |
| Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче б |
| беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то о |
| <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да |
| радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато п |
| овић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац |
| , а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свем |
| роста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим |
| у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа |
| штане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу |
| коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, д |
| елу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, т |
| ожићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљ |
| а их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реф |
| оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио пози |
| > <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако баче |
| стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам д |
| аменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231 |
| > реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах |
| ави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моме |
| врда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво |
| , где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли |
| <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, |
| а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Б |
| би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ам |
| н глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у |
| Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па с |
| могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — |
| собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осе |
| ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никад |
| е, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име ц |
| — Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — |
| је крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="1 |
| и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb |
| </p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије п |
| ример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женс |
| га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега. |
| из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Моли |
| дан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућан |
| <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кмето |
| е кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер са |
| па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „ |
| и се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, гос |
| м.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онд |
| дник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и т |
| ему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете ов |
| <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} |
| путницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе |
| е сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад |
| </p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства ф |
| . — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико бри |
| д набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављају |
| /p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да |
| ђу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и |
| омана професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлош |
| епници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајка) мла |
| </p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме оп |
| којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да ос |
| м, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци непла |
| <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а ка |
| стрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цај |
| з луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> < |
| од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како |
| ц поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, су |
| да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и |
| п.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински ре |
| рате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, ра |
| ин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно п |
| релепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров уне |
| тово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те |
| пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да |
| на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> |
| <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се н |
| а диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један дин |
| ину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — К |
| е вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по |
| х, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — |
| бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре? |
| а. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповед |
| у и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много м |
| рмалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећет |
| p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би |
| е на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносил |
| е мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у каф |
| дника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ |
| Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отвориш |
| енка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и п |
| извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ам |
| је ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о |
| — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктира |
| добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи |
| приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из |
| n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, |
| одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и са |
| > <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Др |
| е, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ва |
| те и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> |
| те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и у |
| интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју ча |
| <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а |
| ржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> |
| ржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> |
| ога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па |
| господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p |
| ше? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, |
| в и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама |
| на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и п |
| паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешт |
| е разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.< |
| Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте л |
| </p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома п |
| рала окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да |
| било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у варо |
| ача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> |
| афа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" |
| пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпи |
| сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пош |
| p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> < |
| > <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и сао |
| и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био про |
| је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часов |
| било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко |
| службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програм |
| ведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед н |
| осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су |
| м их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је |
| сник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну |
| тригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за дру |
| нао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и |
| илева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукам |
| љује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш та |
| ет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни |
| <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, |
| морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најран |
| има, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али кој |
| p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немо |
| ије, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза |
| бјашњење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлуч |
| па-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим живото |
| ав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је в |
| ицом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међ |
| лики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>У |
| а господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још |
| .{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечанск |
| никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру |
| добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођ |
| ут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су п |
| днеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па |
| /p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући |
| де:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мен |
| би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја |
| </p> <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имал |
| Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше |
| ао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом брук |
| есну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком |
| , и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до гра |
| да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби |
| ви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му по |
| лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се о |
| и, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p |
| о веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну п |
| зи се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше |
| ор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила |
| уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писк |
| за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињ |
| управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи на мене? |
| зике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су з |
| де, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете |
| већу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што с |
| госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне |
| ј се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши с |
| крено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{ |
| и размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> < |
| .</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то сам |
| — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мисл |
| а је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— |
| , увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за |
| бином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна а |
| оју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— |
| коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено |
| b n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађи |
| олазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p> |
| тање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би |
| очеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да |
| а ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се |
| м је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је с |
| S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мал |
| ветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, ал |
| ећ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њ |
| то ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p |
| 47" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин |
| руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником ко |
| писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове деф |
| је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по |
| есеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили |
| исли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на |
| p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. |
| довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће |
| вар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа одно |
| — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <p |
| ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — |
| ри учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржава |
| љао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче |
| ва.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је н |
| о да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и |
| ом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га о |
| <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га о |
| истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвоји |
| син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Е |
| предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да п |
| ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— |
| није ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај п |
| њем вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n=" |
| као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборн |
| да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали ј |
| p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p |
| бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разго |
| м да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се |
| ре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на м |
| Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Р |
| кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p |
| ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице |
| ребали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом ме |
| ену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наи |
| ио зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позват |
| а лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л |
| се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у с |
| ва на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођ |
| а је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни пос |
| појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибр |
| тању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вр |
| како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гле |
| сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики го |
| рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> |
| та Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, |
| кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И |
| ер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, к |
| а господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{ |
| а приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што ј |
| а.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи п |
| <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат кој |
| ... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са п |
| само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један ва |
| ја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кад |
| се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти очекивао с |
| да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву |
| ену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћ |
| по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том |
| ма, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало предс |
| а адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар не |
| се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му |
| романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац |
| ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој |
| {S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове ш |
| догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и ник |
| е толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те та |
| е; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па |
| мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи |
| ео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породи |
| се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је |
| ћанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме |
| } О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chap |
| такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да |
| дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, не |
| емљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушев |
| е Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не |
| кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде он |
| се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све |
| е свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне ре |
| инско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се |
| рети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба ј |
| *, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литера |
| тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако по |
| отребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу |
| сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у пред |
| ако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музи |
| капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ |
| /p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које ј |
| сећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као |
| е општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које |
| широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та б |
| ишта научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средс |
| врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у < |
| даде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону |
| , шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој |
| ријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Мил |
| но мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер |
| е, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> |
| тимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био нап |
| услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, |
| один Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову мла |
| p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељков |
| ој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, |
| одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински бир |
| једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, |
| ана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни |
| тку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време д |
| је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div ty |
| кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> |
| леграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је ум |
| едала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу ре |
| /p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене |
| тељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима |
| е непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну |
| ој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (П |
| ве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али |
| м објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад |
| дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почет |
| оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, ј |
| осадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет по |
| апетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео |
| Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано |
| је родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек |
| тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „уд |
| е.</p> <p>— Младалачке?{S} Али, забога, овоме детету ;нема више него два месеца?</p> <p>— Да, д |
| ојам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он ут |
| ушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и |
| .</p> <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једн |
| ори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букаги |
| ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а ст |
| ана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букаги |
| > <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— |
| носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а |
| а дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стог |
| му се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном де |
| Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели м |
| та на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се |
| оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалил |
| могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} В |
| /p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим |
| т и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</ |
| родио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.< |
| енуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак |
| учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ов |
| {S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</ |
| ада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај |
| араграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, к |
| туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је т |
| ко ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта |
| употребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S |
| ов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских п |
| ки момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао сваком |
| г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, д |
| /p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг |
| <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим |
| могуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Ка |
| у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, с |
| све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и опту |
| узике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово.</p> <p>— Како |
| е што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спаз |
| ац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светл |
| ка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Т |
| ије могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капет |
| адоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљ |
| Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удов |
| ући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. < |
| а нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се |
| довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Мари |
| ти да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући че |
| по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало п |
| разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда |
| прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне к |
| из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— |
| м и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милин |
| опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој |
| јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она |
| то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што са |
| ко би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, не |
| о боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све нек |
| да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дот |
| ек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку ка |
| рдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госп |
| мој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глу |
| Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене |
| причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде |
| ут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и т |
| им вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Т |
| е ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, |
| заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у |
| о и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да ос |
| — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори |
| о је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једв |
| о не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да сп |
| а да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала |
| управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, збо |
| сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги ч |
| ровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се |
| набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му из |
| тку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни н |
| вадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како |
| а.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај друг |
| обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако и |
| пођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свак |
| има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти |
| стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одист |
| head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ |
| њу свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разл |
| ило!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомак |
| енади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријате |
| жи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођ |
| обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином саста |
| <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер |
| пап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже |
| почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Поса |
| те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо о |
| е штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак |
| ука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> |
| Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi |
| а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но шт |
| рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да |
| снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се |
| најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од |
| ака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет |
| мо у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случ |
| е поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш к |
| увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— |
| пи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, ко |
| падија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће |
| није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бада |
| p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, са |
| леним јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је |
| шала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</ |
| образа брашном и набреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први |
| е са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, |
| деја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићк |
| а под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад |
| рује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла с |
| пет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, теш |
| {S} Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петкови |
| ме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пе |
| више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија |
| д ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према |
| дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се |
| вршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге |
| ” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Мил |
| у недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би п |
| господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако л |
| извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токор |
| ана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} |
| у учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога ч |
| тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако д |
| ли...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, к |
| ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, о |
| хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових уши |
| p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дота |
| ршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, једна бербер |
| помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло ле |
| то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема. |
| ламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно пуб |
| боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем д |
| ли му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња |
| на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што ј |
| едвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> |
| редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у п |
| <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> |
| ћине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе гос |
| -Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</ |
| природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумам |
| ти неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке не |
| осподин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapter" |
| ири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> |
| ему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Шту |
| е жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако доб |
| иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је из |
| биљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је с |
| е у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу ва |
| и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа |
| ка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, кој |
| квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако с |
| десио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице д |
| ели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Ра |
| је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло |
| а господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; |
| је је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави п |
| утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; ут |
| о куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, |
| ова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до |
| но, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече |
| ешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Лен |
| пи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> < |
| е богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола |
| то је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са де |
| а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревно |
| журања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а |
| ћајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући |
| ма надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гл |
| оће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би |
| уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао вр |
| јника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Пај |
| ати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> |
| е <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој |
| и сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме на |
| шла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба |
| ући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јо |
| ини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво вас |
| а одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије до |
| главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пус |
| него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chap |
| на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} |
| цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је туто |
| није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, н |
| же ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцелариј |
| , а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро |
| разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— |
| ви пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај ро |
| бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друг |
| ="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и с |
| ичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан ј |
| н испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвиј |
| вновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према на |
| једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало п |
| — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— |
| <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да при |
| још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар |
| b n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p |
| а му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу |
| Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> |
| а дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свек |
| илијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да |
| :</p> <p>— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве ф |
| дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућан |
| ти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, |
| е колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та р |
| n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, |
| већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несве |
| уговања код „Браће Димитријевића” гласи од неколико дана:</p> <p>1) Једна лопта . . .{S} 0.80 д |
| :{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, |
| манским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си |
| е.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с кр |
| адо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, |
| злази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Кад |
| ећ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакв |
| опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не |
| не и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташт |
| иташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дат |
| краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; |
| им кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ују |
| зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после кој |
| ад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискре |
| оспођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде |
| едни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} О |
| <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, |
| сад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у |
| ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог ру |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казива |
| х, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi |
| озајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио б |
| ив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вр |
| шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а им |
| а, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног |
| } Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је т |
| ивеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је врем |
| им ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p |
| , пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара ост |
| одина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардероб |
| .</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђ |
| ланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> |
| и помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар |
| е знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„До |
| има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте и |
| е док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Др |
| је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле ру |
| х очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, т |
| укоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ов |
| 60" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да пр |
| рима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме |
| дом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све |
| оју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, који затим лепим данима жали |
| је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку з |
| тво са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је |
| ако је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те |
| >— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни |
| а није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава |
| ву да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардеро |
| црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и пост |
| ост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удо |
| — Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Он |
| је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико и |
| чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш о |
| ете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме о |
| /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} |
| ању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут не |
| анијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Свак |
| б.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо р |
| уцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да |
| оћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дуж |
| и и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше |
| а будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да но |
| а рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.< |
| а широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погл |
| ка да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пил |
| не прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог |
| p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n= |
| аги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој ј |
| длог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календар и |
| ању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са ст |
| штава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних прави |
| ве у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ пр |
| о да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! |
| дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ |
| рење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље |
| е комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, с |
| <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га |
| жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрук |
| ер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома |
| се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упу |
| о, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе |
| да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му с |
| да као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је не |
| п је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, коју му је налагала, и његова парохијска с |
| та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге |
| х дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари п |
| е на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, ма |
| д” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско де |
| оложила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и од |
| ну ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити рек |
| зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па |
| да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> |
| еног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам не |
| од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, оту |
| у недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету ком |
| у, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у дру |
| и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попо |
| ем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох |
| , што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> |
| а најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па |
| читељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромнос |
| Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек |
| ог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи |
| {S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему |
| е кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> |
| запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ј |
| ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде да не може |
| ти готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одав |
| > <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као |
| цкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи н |
| им искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знал |
| уче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p |
| никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} Мора да је |
| слити како ми је било!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настав |
| трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој |
| орезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара цип |
| отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још |
| то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобаја |
| анку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити к |
| p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме |
| близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том м |
| ома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагеди |
| могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињава |
| дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p |
| и смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, |
| >— Како красно дете!{S} Јесте л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте |
| дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато так |
| петану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није |
| во чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детет |
| е могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене прави |
| {S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би |
| изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> пр |
| рата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде н |
| е оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом |
| оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави |
| који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друш |
| два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тра |
| адали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, с |
| исати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу да |
| тво г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет |
| грешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је пр |
| чку прве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са |
| их друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних |
| епом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прир |
| тири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који |
| ојину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћ |
| едељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем оста |
| нференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао матери |
| але, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале оп |
| погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као |
| прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, ка |
| што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врача |
| о оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши |
| Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату |
| седник „Друштва за нахотчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавају |
| де) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија |
| друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино због свога пола није |
| те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претсе |
| акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, |
| — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, ко |
| ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад |
| акав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокруг |
| 40. који говори о дужности и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не |
| исао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане |
| " /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека к |
| два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и врт |
| види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он з |
| испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, |
| афи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> < |
| ствујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше |
| ђу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p |
| ји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта је |
| ађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где ј |
| се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће с |
| им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, <pb n="90" /> који |
| једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу б |
| Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене |
| ртијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћ |
| стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цврр |
| ама, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у но |
| тионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{ |
| ке, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, так |
| свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што |
| свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; |
| , сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје цип |
| преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као |
| > лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо им |
| о мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у улич |
| ећ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепаст |
| о усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— |
| и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје госп |
| ку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, |
| да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — наста |
| а, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала |
| p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испрекидано. — О, колико пута |
| је.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита д |
| а?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама з |
| оћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан у |
| p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обав |
| ставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда оро |
| у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и |
| S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разу |
| оме, кад може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки |
| пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као |
| оћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у |
| нало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором кре |
| ринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удов |
| ма.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па в |
| ко!</p> <p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било са |
| дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S |
| ра Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Ју |
| о у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на |
| та?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се |
| убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остал |
| м да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Как |
| му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за |
| : „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом м |
| шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово п |
| попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — наставља кмет |
| хиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје |
| оле, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ |
| да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био |
| најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поце |
| ком капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану |
| ов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо у |
| та тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то |
| ко њена забуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изја |
| мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој |
| сподине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одгов |
| > <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али |
| у, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" / |
| те у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра. |
| ре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве |
| ? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду ко |
| отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се зам |
| Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџи |
| ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, |
| то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p |
| ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви |
| > <p>— Како да заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> |
| Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, |
| шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> < |
| уже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите ј |
| овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ип |
| оном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с |
| х тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их из |
| инити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, да |
| мо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... |
| еко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> < |
| "213" /> <p>— Врло добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и |
| внику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а |
| енађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како |
| >— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењ |
| ити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући |
| од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом |
| о није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, |
| цу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општин |
| дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћ |
| аиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — на |
| ме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као |
| ло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... пошт |
| одиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, д |
| раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја |
| а леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће жен |
| Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну |
| ло и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала |
| кви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сир |
| , али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошл |
| е одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да |
| мет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и п |
| да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свет |
| растао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— |
| сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о с |
| Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} |
| читељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљ |
| спођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тих |
| о што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глу |
| мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’а |
| нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али |
| оришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Нед |
| а паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише |
| p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у |
| Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање понов |
| било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не |
| а мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музи |
| моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) |
| >— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У ак |
| штен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али |
| ад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на |
| мана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је |
| сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили |
| а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у суср |
| >Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло п |
| душује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли св |
| а и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме |
| из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, |
| надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— |
| p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њ |
| разумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред оп |
| <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор |
| тле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спр |
| еће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, шт |
| ожда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд глед |
| ре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће п |
| <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брин |
| рда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта |
| и кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете |
| успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њ |
| о псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклон |
| Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста |
| којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од та |
| репоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледај, |
| да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb n="20 |
| ављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе са |
| се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пу |
| ији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и н |
| одарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусрет |
| } Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Так |
| тан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> < |
| о?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p |
| ву дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, к |
| аком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата |
| аком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, к |
| ом на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, |
| даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви оста |
| >И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div type="chapt |
| ахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.< |
| То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту |
| после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.< |
| ла да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да није уро |
| цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не изла |
| радан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осуди |
| овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чу |
| ин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музик |
| једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп |
| облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачи |
| шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену сваст |
| ат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Миле |
| у изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и пр |
| овеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин В |
| ј на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрља |
| >И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп |
| чки послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а уп |
| век, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— |
| и знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и зв |
| е узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, |
| бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На |
| утим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са у |
| ар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Мла |
| олицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам |
| > <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; ка |
| ћи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те |
| ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу |
| о сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очита |
| !</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим к |
| n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је сел |
| а је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се |
| р поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очинск |
| е, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се |
| тницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, |
| невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је о |
| на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међ |
| што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, |
| еднако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шт |
| вирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон |
| пут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше не |
| ожај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да |
| рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам је |
| требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за ва |
| е се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини д |
| е мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпу |
| } Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb |
| е једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" |
| ако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудн |
| слила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> < |
| те Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако |
| агонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекн |
| а, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза |
| о име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата у |
| ам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира јед |
| ост, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам држав |
| кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!< |
| није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико п |
| кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити саста |
| ристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један ма |
| рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> |
| кнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господ |
| то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао |
| пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и |
| више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, лепеза, у |
| ак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи |
| исару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили д |
| х.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n= |
| из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Мил |
| а половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом |
| ад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела ко |
| из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, ра |
| шће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио |
| лушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад |
| о да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестри |
| познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздра |
| лар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону н |
| ешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, госп |
| > <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се |
| их особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче за |
| и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богослов |
| сподину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља” |
| нција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту |
| тва и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број г |
| гао г. Недељковић, него да конференцију одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења |
| ч неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да |
| досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену по |
| ојављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а п |
| Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и но |
| ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчиц |
| још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, пос |
| ћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за ј |
| дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске ку |
| да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би мога |
| јући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам с |
| едан велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује |
| а је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу |
| бро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фи |
| ет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита |
| акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — д |
| <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, |
| им поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угл |
| дан божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлог |
| > <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> |
| вора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се |
| никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек први |
| а четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи с |
| ешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— |
| потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре с |
| господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, |
| снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дак |
| д те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, |
| смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је |
| ма такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, |
| Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да м |
| ту да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — |
| /p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литр |
| е, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао |
| и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а т |
| елнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати |
| лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито п |
| бо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
| год успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу каф |
| та хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат те |
| Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се |
| о не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да |
| ана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Елзу ни познав |
| и свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што |
| једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кмет |
| атим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио |
| нула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, и |
| да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог |
| рошћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топл |
| ичи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цр |
| радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену се |
| ручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> к |
| зе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није ост |
| p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан |
| зрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага. |
| овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи |
| ћи под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже |
| г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се |
| мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варо |
| а оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по з |
| Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га на |
| сет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — |
| у.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а по |
| ом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело |
| отражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> |
| Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, |
| ођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има т |
| т динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си наша |
| тојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима |
| руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по |
| аменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо |
| Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p> |
| е забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаска |
| за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из т |
| е чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па поглед |
| ј човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три п |
| а тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни |
| ом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p> |
| много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима о |
| во се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је |
| ојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док с |
| јско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — уп |
| недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А |
| икну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола |
| аво, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механ |
| ства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим |
| , те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, с |
| ује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину |
| а службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одм |
| љка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— |
| е сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако круп |
| естру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Си |
| и, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мисл |
| томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — |
| а свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџ |
| p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослу |
| Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, г |
| д вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, |
| ”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо |
| пет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једа |
| вку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се |
| е са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, уср |
| p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно |
| арне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се |
| стимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка. |
| да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вра |
| ба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не ми |
| те имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто |
| непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — |
| {S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> т |
| је тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске з |
| проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, |
| ависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{ |
| ених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо |
| проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је до |
| конски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватн |
| оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни п |
| кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, |
| ње са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и ли |
| говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, г |
| рмалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром н |
| да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му |
| Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођ |
| стили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предал |
| ства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и са |
| увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелик |
| ара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> <p> <hi>Ј |
| м да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић би |
| џија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— |
| > је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да и |
| вог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими |
| сеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку |
| У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</ |
| !</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Рис |
| одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковић |
| абоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве |
| њиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге |
| га мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмет |
| стељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало |
| ћи све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госп |
| .{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Та |
| двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела |
| ћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а |
| штине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а |
| изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, |
| моте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост |
| прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, б |
| ка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим пле |
| даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаве |
| пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, |
| нили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим |
| а је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Кр |
| у децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, им |
| м да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, |
| као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> |
| ине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Ис |
| а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак |
| /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној се |
| даје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није |
| начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на п |
| ругим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропу |
| е преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао тако |
| почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут к |
| давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, |
| к?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше |
| репрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је |
| де, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.< |
| де, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају |
| оје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, о |
| Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео |
| {S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{ |
| ла, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— |
| ећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p |
| оз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <p |
| само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојит |
| , а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога да |
| у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за госп |
| просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, |
| е оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него к |
| жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док |
| ихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к |
| ке канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити |
| ло код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, ј |
| > <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не м |
| <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> < |
| ћ, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хи |
| е крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих |
| >Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Гос |
| ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било |
| кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини |
| по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да про |
| једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у |
| да сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да |
| ање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} |
| е питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџ |
| у капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} |
| ко да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, т |
| од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то |
| екуд божја воља, кад <pb n="268" /> јој одузео мужа, да јој да ово дете, на коме би могла можда |
| трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу |
| човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана |
| — Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би треб |
| амом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона т |
| а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г |
| младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стан |
| > <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову |
| ојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— Т |
| е она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марк |
| окојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да из |
| авља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две к |
| он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да |
| ану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и |
| ишта мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и |
| е друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена |
| ад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те ож |
| ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, заш |
| <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је зб |
| ="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, |
| .</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на с |
| аде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет |
| /p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу би |
| азује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час ос |
| ерењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је пре |
| <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и виш |
| на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па д |
| Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити |
| ред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог суп |
| измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво дог |
| ити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као |
| и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпа |
| е удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S} |
| > <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а т |
| што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде н |
| Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао |
| м и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром и |
| /p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одгово |
| вику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?< |
| начи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рек |
| ност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме |
| имо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја поду |
| ео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да уг |
| вила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" / |
| са.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је |
| 1" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисм |
| у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам |
| су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватр |
| калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</ |
| али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донес |
| И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свешт |
| у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а |
| S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Л |
| попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-М |
| е се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где |
| стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три |
| , тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај с |
| око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао са |
| о! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p> |
| оси више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагиј |
| у и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу |
| а ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S |
| они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb |
| </p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам |
| о је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете |
| } Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окре |
| други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска ла |
| е сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а |
| ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> |
| се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исп |
| писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које |
| ди што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као |
| не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити |
| и не знајући да је његово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> < |
| клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене |
| јих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме |
| граф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како |
| сити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе госпо |
| ње увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у св |
| ржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дот |
| ва, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрат |
| сала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари |
| оју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била |
| {S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици ниј |
| лић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од ч |
| ћанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на |
| е Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине |
| лика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Се |
| направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с л |
| у, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом |
| мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који ни |
| ледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође |
| сну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, |
| оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па с |
| — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — реко |
| , попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџи |
| да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца тр |
| ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разгова |
| ох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме моли |
| Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву па |
| е па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало з |
| ом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седе |
| ригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном |
| ане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, ле |
| оби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не |
| } Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита |
| другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није н |
| прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почн |
| Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шт |
| имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у |
| Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p> |
| ито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест ов |
| — Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћати |
| .</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нек |
| ратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, ко |
| за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта |
| .{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно |
| зненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутр |
| кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Бос |
| да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извинит |
| дин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{ |
| речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p |
| еби чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?< |
| нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Неде |
| Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и пос |
| једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака р |
| е, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још |
| ређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радо |
| амет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову |
| , одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрн |
| уриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће |
| е задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, та |
| свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан ш |
| восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стад |
| цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он |
| Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; меже |
| >Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим ств |
| м дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имал |
| ла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Зат |
| на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође пр |
| ерао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, го |
| било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{ |
| дног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S |
| , поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне исл |
| место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са |
| што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па ве |
| о мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— К |
| а и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у ц |
| у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разј |
| ако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу |
| анство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио д |
| у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапу |
| та — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама |
| м да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп |
| шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, в |
| .</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који ј |
| о.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то ниј |
| трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отера |
| есе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњ |
| и мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се об |
| ео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p>— А |
| ког одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото са |
| ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, |
| ам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухв |
| тињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, |
| ој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на |
| но фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква |
| и хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада с |
| ме службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни |
| олима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бр |
| ред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прсл |
| прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушн |
| ивена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му ј |
| гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и пр |
| о у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чу |
| е оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> |
| ако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их ј |
| ки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче |
| за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та |
| <p>Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта |
| -Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га |
| вађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више |
| као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима |
| шну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком. |
| убљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично сврша |
| од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно |
| ушу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, а |
| и срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, де |
| ђа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче бе |
| падија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе буб |
| , кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} |
| у свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад |
| еци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца им |
| амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, кој |
| рашно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p |
| сака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мар |
| к у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити пог |
| ђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо |
| е да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам |
| а, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> |
| ш пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, зати |
| сет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдан |
| мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, ч |
| а олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази ни |
| ред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света |
| .{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> |
| ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Д |
| а, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не |
| попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из ра |
| 15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут |
| и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђ |
| је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим в |
| да то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Мож |
| тави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби слу |
| b n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га ут |
| а воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро |
| на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако н |
| хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежи |
| ретрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури та |
| S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а на |
| ем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари |
| младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му |
| S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер и |
| ји.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја |
| в да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљи |
| оћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S |
| рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске с |
| врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јерот |
| </p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ћ |
| д је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја са |
| ло.{S} Њему ништа више није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} |
| ћ.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Мож |
| > <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на |
| био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, при |
| рности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судб |
| лонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно |
| } Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита: |
| Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прич |
| <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Н |
| та су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додад |
| менутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо |
| о Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је уста |
| пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази |
| ом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више |
| А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као ј |
| о „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво |
| што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче |
| у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, |
| несе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле |
| а плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим |
| ну, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у тр |
| > <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео ј |
| ад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што г |
| а себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели н |
| ео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам |
| , проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, је |
| његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друш |
| који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућн |
| томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање |
| али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а |
| тву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је |
| на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме б |
| сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је и |
| кла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати т |
| ио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, ме |
| ало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, |
| осу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клави |
| ма које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном д |
| о мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту ч |
| чео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толи |
| шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и |
| ли матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војни |
| ком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрет |
| Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онак |
| pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасав |
| у и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механ |
| за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се |
| а се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је ка |
| ко очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, |
| артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, мест |
| е ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, |
| о у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара ки |
| ма пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ства |
| ршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову |
| ије разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом кри |
| о велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> чет |
| те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име |
| ај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотс |
| пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се ч |
| о и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се по |
| ито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје брко |
| толико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не |
| са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истин |
| омотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна да гута ват |
| њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи |
| гао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно |
| ј учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У ре |
| ет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат |
| тоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију |
| и и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешав |
| ена воли!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он |
| ажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Ј |
| и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својо |
| знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се де |
| е род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па мож |
| уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и |
| ја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања по |
| одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела |
| напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n=" |
| аопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сај |
| еоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето |
| га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесн |
| ким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се н |
| ару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, |
| насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј |
| дозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Каж |
| , те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па пог |
| поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} |
| уком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, |
| а да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није мн |
| да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћа |
| умрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме ј |
| боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата |
| ; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} |
| љком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То |
| кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника |
| чели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште. |
| чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Рис |
| другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а да |
| лија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин |
| ће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан |
| даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је |
| као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је з |
| ју писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву |
| инуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} С |
| сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заист |
| е даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од брад |
| е му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне |
| подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца |
| са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, пит |
| ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово н |
| а бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шт |
| ко би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по |
| , јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио шк |
| ва нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод |
| есник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта |
| азговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради |
| љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само |
| ко је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да |
| ну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати |
| бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у св |
| ли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да |
| одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— По |
| } Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и д |
| ем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} |
| зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде |
| овитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна заго |
| р да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бог |
| исао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно н |
| ћ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој |
| ј акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио |
| е вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</ |
| .</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ |
| ио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га |
| едан исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не |
| Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш д |
| стрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа др |
| знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па |
| метио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.< |
| откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао д |
| са, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодније мог |
| мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па |
| чекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновн |
| и реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мис |
| је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} |
| е часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толик |
| бала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удру |
| е, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био и |
| .{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа |
| бнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међ |
| аћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала пл |
| и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а |
| празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али м |
| атима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би |
| ме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p> |
| ута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког жи |
| и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, или да продаје |
| вца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и |
| о момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу |
| Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наруч |
| тује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у с |
| га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан |
| ему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада |
| браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао диз |
| тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуг |
| овић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „ |
| .{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — п |
| прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, по |
| лећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема |
| . . .{S}14.40 „</p> <p>Међутим, нити је он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се |
| тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп |
| ући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући |
| p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли |
| право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао з |
| рво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа |
| од поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио |
| ну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. |
| и очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p> |
| наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — |
| ује и најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући саста |
| весне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од п |
| е да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била н |
| нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као мо |
| родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у с |
| ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не |
| или, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега в |
| ко је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш |
| и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић по |
| и да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му |
| о је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и т |
| не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бед |
| би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупљ |
| вира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред |
| n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи |
| ужни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, |
| боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> < |
| 14" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам |
| тост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, с |
| обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је ка |
| тео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породи |
| хватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је |
| е требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} |
| 2" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмази |
| није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом пр |
| доје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово и |
| а још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје К |
| чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачуна |
| вим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом ад |
| Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна и |
| не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова смет |
| а уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осет |
| , он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, |
| роблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и чит |
| у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, |
| е рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је чести |
| > <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите |
| а свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чуј |
| општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако |
| ека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” уд |
| ино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво |
| његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао ни |
| е не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих м |
| остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и км |
| ађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али |
| ду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а |
| ашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу |
| рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе |
| х.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао не |
| је имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{ |
| крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је с |
| ао магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срам |
| поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између поп |
| ачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам г |
| и се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри |
| чини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећ |
| а, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он |
| њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да |
| појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу |
| исаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчун |
| лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наре |
| к, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређ |
| писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p |
| би сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> < |
| столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је паж |
| њу цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не |
| на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало |
| грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао |
| о је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но к |
| она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско |
| ло, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} |
| исам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога |
| помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Бос |
| ер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђ |
| да уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога |
| еш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као |
| е детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>То |
| да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га м |
| ј публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — |
| мици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржал |
| ут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу јо |
| несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, к |
| лове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га зад |
| те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај конду |
| трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају ј |
| а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален |
| им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише |
| — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — |
| ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p> |
| ека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпо |
| То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини је |
| детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата ње |
| „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто ниј |
| да да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не см |
| говори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после |
| жњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p |
| p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја |
| p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза |
| > <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам и |
| ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужб |
| <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник |
| овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако тр |
| и је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и з |
| у Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— |
| ично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио |
| азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући д |
| реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо |
| ија! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред вра |
| ерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто д |
| еца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на |
| зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; на |
| </p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћ |
| боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — наст |
| полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кеса |
| она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а |
| p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је < |
| е?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, вид |
| епљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише |
| клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то |
| кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, се |
| ој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} Н |
| т! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — ч |
| онекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио |
| треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у |
| десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је његово ђ |
| одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — п |
| ивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, |
| ну ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито |
| и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све |
| /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује |
| ! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p |
| И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље |
| ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, је |
| ом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло зад |
| енађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једн |
| и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо |
| к рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека |
| инистарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и |
| о воде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем |
| да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада дин |
| ерени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијс |
| мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио |
| орао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио |
| е, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у арх |
| , обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну п |
| : „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у поче |
| икнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије пр |
| ог дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Мил |
| е стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола ус |
| област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Кв |
| г да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да по |
| у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свет |
| да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак |
| била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатанс |
| епрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n= |
| и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља |
| иси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, т |
| с сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и ист |
| е.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p> |
| за кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у пуб |
| се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као с |
| дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Р |
| о сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда |
| кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кљ |
| прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала би |
| ам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки пош |
| ер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила п |
| Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ле |
| м отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по ј |
| >— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> < |
| аци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла |
| ије била никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој |
| а.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њ |
| реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тог |
| на мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{ |
| вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Н |
| ва је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега м |
| те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о |
| је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, заг |
| у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и ка |
| ику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, |
| поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чис |
| вори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији |
| нала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви уве |
| ло увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да |
| мак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чи |
| ним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће |
| и злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, ч |
| насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није |
| ако се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.< |
| се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао. |
| некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда д |
| <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита к |
| Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно |
| прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима |
| дува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не ти |
| Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додад |
| и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовиц |
| а њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, п |
| то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако |
| зи човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљ |
| <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то |
| енат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведок |
| попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него ост |
| , мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо |
| ену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>С |
| па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити све |
| рија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењац |
| <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђ |
| ја, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, |
| дна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и с |
| под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао не |
| >— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет к |
| аснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће п |
| олено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није |
| нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на крев |
| ају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са про |
| д оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је |
| дера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узе |
| /p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа пр |
| Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Б |
| наш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пиш |
| ешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</ |
| какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, |
| даде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је |
| .</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, је |
| ђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би тре |
| на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онак |
| ати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па |
| — Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да ш |
| ...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неодложан |
| е се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати |
| > <p>— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њем |
| ацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, |
| сећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, м |
| огу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао |
| требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је |
| узике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње пор |
| сму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној завеси, која с |
| а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канце |
| — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па н |
| о усаветује односно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се пр |
| а никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на под |
| и вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са |
| не стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Рад |
| а сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па |
| и њој, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као |
| а није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динар |
| а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за так |
| едох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — реч |
| ћу, који није ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седе |
| оћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се |
| протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи |
| е ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — |
| {S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку п |
| госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рек |
| је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећ |
| ашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Је |
| а добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара и |
| на ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је |
| да вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињ |
| Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момен |
| ешавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дет |
| b n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ц |
| <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила |
| кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље б |
| казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, |
| > онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком |
| <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми ле |
| а са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с об |
| н он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за сво |
| Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен |
| то се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче |
| е је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</ |
| анџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки |
| /p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме |
| ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем |
| ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити |
| <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осе |
| На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна ба |
| не би било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће |
| кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дак |
| м лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али мор |
| ац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још је |
| ануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот |
| зговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па до |
| — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p> |
| ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — пита |
| спротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, |
| ком упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти |
| да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, |
| казати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за |
| кну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се |
| а весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде |
| е.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да не |
| ешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да зн |
| змеђу Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— З |
| иће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са премијом или |
| х кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово |
| еко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала |
| воре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб |
| ати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа |
| е и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако |
| , а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац н |
| згрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на његова, него јој |
| је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован |
| <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са |
| а; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да виче |
| чем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p |
| да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се М |
| и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе је |
| и кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али с |
| ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе |
| чали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и |
| осподин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали с |
| водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио |
| и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица |
| е, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају дол |
| ба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа |
| ате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталиц |
| вррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се |
| ст и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети пон |
| идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити ш |
| се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа |
| мо слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све пок |
| сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како |
| ћута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кме |
| ицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да |
| сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она д |
| обених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у д |
| о нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), т |
| о и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ип |
| има, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, ко |
| чима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смеш |
| тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на |
| е да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара с |
| ам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама |
| у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који апла |
| јенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава |
| н смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни ш |
| ти кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази |
| амљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је |
| , па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе кр |
| да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп< |
| p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дирам и, најзад, обећала ми је кад год јо |
| убање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живот |
| лена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, |
| Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна п |
| слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би |
| у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ј |
| ли да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p |
| прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији бриса |
| је био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу ни |
| у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Бог |
| , ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта |
| о Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек нека |
| отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно |
| ако, најбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу |
| вори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте |
| едној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска |
| лан сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на п |
| е окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беш |
| ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова |
| ило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на |
| рата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канар |
| , господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је |
| ева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гус |
| ао желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</ |
| <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар из |
| браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер |
| ад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> |
| ва удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожа |
| ло ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огр |
| етицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, |
| /p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша приватна с |
| ра Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква |
| , па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и |
| доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p |
| есило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, каквима је уопште наш |
| историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича |
| врће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му |
| о помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шусте |
| ма, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ |
| ду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p> |
| , да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи да |
| оверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се зам |
| е могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер |
| чно жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промис |
| — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри с |
| ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцне |
| ођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена т |
| ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’ |
| х, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута |
| ешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, |
| па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> |
| рно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n= |
| , о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж |
| И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, кап |
| S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери |
| на, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад |
| — Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој |
| љања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — пр |
| {S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су |
| , сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не з |
| p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме |
| Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку. |
| де ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а п |
| ла Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, |
| артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артик |
| иректно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отпри |
| ржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу |
| дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обича |
| >— Може! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митро |
| ош да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издр |
| а господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено |
| да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чист |
| у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице |
| да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љуб |
| ли и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћем |
| вају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће |
| ављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то |
| књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свак |
| ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — |
| ол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четв |
| ке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег це |
| у свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који б |
| Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госп |
| А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити те |
| р, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} |
| азом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима |
| кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{ |
| , синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти пости |
| иш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, |
| стану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{ |
| на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов |
| врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу |
| о знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и от |
| бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може цркве |
| је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па |
| ешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била |
| колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник по |
| ... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па |
| н о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о срески |
| три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго |
| родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> < |
| одник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се |
| а Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а |
| S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом |
| најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне бр |
| редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то |
| рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад |
| н одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из |
| вијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Макс |
| ете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га остав |
| а.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трб |
| на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хлеба |
| почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="24 |
| ојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате |
| опов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршћ |
| а, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кец |
| уму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић |
| е, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико |
| стију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p> < |
| е почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до гос |
| у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири ре |
| је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се |
| цкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме |
| детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?.. |
| илом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, |
| рам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто ка |
| ланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се |
| се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко |
| овео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за и |
| њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, је |
| S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књ |
| нџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим |
| децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо |
| вим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање |
| што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он прими |
| куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћа |
| је изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S |
| законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p> |
| зван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар |
| удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес |
| и, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, |
| меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, |
| едлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини г |
| учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми каз |
| скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:< |
| е скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-министр |
| ло: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реално |
| е.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље нап |
| чије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb |
| >— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори м |
| ете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу |
| на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параг |
| е ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „ |
| попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из сво |
| е са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола |
| а учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, |
| е пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у ка |
| е је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p |
| општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет р |
| као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{ |
| само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са соб |
| а донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може н |
| ларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене ос |
| и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати и |
| на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим |
| е жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И так |
| збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико ч |
| ци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, п |
| први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла с |
| никако излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једн |
| спречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, |
| а!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обоји |
| носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’? |
| па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су тв |
| д знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p |
| , је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — |
| ин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да каж |
| ата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и |
| „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти зв |
| шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову гла |
| лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и |
| а овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред |
| по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како |
| примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S |
| и ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се пар |
| тмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних |
| па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има |
| жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и |
| оћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи доб |
| у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свак |
| ша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— |
| случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари ниј |
| кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, |
| је Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, се |
| ве? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се ву |
| ок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита он |
| ана прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb |
| она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочеп |
| уповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не |
| га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здравкове? — и |
| артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он |
| тња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама н |
| оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по есп |
| тело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек |
| цама и најпре је носила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кут |
| чају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хте |
| е службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове ш |
| но и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога |
| , те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили |
| у поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стр |
| у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства. |
| > <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стан |
| то су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола исти |
| е развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу ч |
| две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година пр |
| </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, из |
| атити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је |
| о који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те |
| су само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под к |
| на души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему |
| али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови дете |
| стао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, х |
| д ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и б |
| се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно |
| им прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Том |
| и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један м |
| а.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше |
| p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за |
| у да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{ |
| да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то |
| ац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда |
| едводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— |
| ој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, |
| амо каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{ |
| ства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше |
| а платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата |
| и смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, |
| го је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а ду |
| 19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— |
| — Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису зн |
| одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, кој |
| и, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче |
| но у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну теш |
| и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела пет |
| ам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то |
| ели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест п |
| оше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред врат |
| посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} |
| декад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каж |
| може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено при |
| е на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе ж |
| каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад пр |
| реко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које |
| м да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на с |
| а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад |
| оче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав к |
| твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберу |
| , али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> |
| /p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева хер |
| узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— |
| е се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само поп |
| интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а |
| а циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи |
| је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга |
| а, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа бра |
| сподин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако |
| , да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које ј |
| ече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> |
| е дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошл |
| м ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> |
| е, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, м |
| по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме јед |
| она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу |
| попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... наша при |
| оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано за |
| је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, н |
| нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче |
| ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто |
| побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и |
| ожеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од то |
| n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом |
| је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Ф |
| надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек |
| фицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S |
| тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сест |
| а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се р |
| и, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици |
| механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су по |
| ра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори |
| а кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, госпо |
| свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у |
| ко још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ |
| {S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је |
| и мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор т |
| престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго |
| треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и как |
| >— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не |
| за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна у |
| /p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" /> <p |
| >Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмет |
| дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме |
| ога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дуб |
| па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господин |
| дговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мисли |
| пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује |
| е него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му на |
| p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно |
| већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало за |
| гледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> |
| ку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда |
| грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто о |
| т и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је |
| ађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи к |
| идиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе проз |
| говорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, |
| во тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се саби |
| авља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је сти |
| било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја наград |
| читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обича |
| да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одл |
| а оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си доне |
| м детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”. |
| један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ај |
| а.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, п |
| е тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово пр |
| епог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав |
| а сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар |
| то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у ко |
| се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, |
| те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То он |
| га (а Мага је Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по сре |
| анице, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! |
| ој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, |
| а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p |
| езиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То |
| дисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате |
| ад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити |
| стави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из |
| сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} О |
| стали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет |
| ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једн |
| S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва трој |
| амо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јо |
| анџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује с |
| <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у ва |
| телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред |
| педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S |
| ф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, |
| то је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно |
| p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али.. |
| ако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговор |
| та биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> < |
| завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје каза |
| е том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, |
| ме тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу: |
| .{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аник |
| } Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архи |
| деља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој |
| лих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће |
| сила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова прикази |
| у цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером чи |
| сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору |
| приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и за |
| у.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну ве |
| /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала |
| е сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n |
| анова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збо |
| ати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико |
| тавља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велик |
| е, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја |
| ним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше |
| задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио о |
| не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге ка |
| ита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуш |
| } Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог жи |
| но за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, |
| /p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објаш |
| се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> < |
| су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им |
| а, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час |
| рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те |
| ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.< |
| насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није |
| ем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам с |
| е, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по |
| е голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око п |
| } Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу |
| у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права |
| јпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар кр |
| зо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} Пр |
| о је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова |
| о они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком кр |
| опе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад он |
| ркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад |
| то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где |
| е био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, |
| и.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> |
| тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се н |
| о пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже |
| едну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у ж |
| не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који |
| а код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само |
| о.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на |
| ију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па |
| затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко |
| о још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да |
| о, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није н |
| читељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану. |
| у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаш |
| глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та познат |
| пут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло |
| ије Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, п |
| ало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p |
| /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите |
| S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петрол |
| S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошиша |
| вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> <p>— То је мит |
| није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње |
| сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друг |
| м преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао |
| он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек |
| е! — вели она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чуд |
| атим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће д |
| n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поно |
| претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где с |
| еч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару |
| велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божје |
| као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да |
| ти, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се нар |
| е.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла |
| осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде |
| сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ов |
| ко проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Ан |
| помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, о |
| 7" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, |
| разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, |
| рава пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — |
| узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Нај |
| па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала м |
| из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој со |
| После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала |
| рду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број |
| е заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз |
| оново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одл |
| >— Њему нема лека, госпођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од |
| ...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да |
| јој да ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размиш |
| гњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, т |
| о је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разум |
| не у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p |
| у Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грја |
| еме размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и |
| збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из просто |
| да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> |
| једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претре |
| ом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он кло |
| ао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и |
| велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман |
| ија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коњ |
| нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне порез |
| се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком све |
| ба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати јо |
| } Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не приме |
| је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p> |
| на како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрн |
| м песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, |
| иршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади |
| љко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне да |
| у мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p |
| а Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S |
| прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господи |
| штиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у |
| нт одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао к |
| кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад |
| ља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово |
| док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам кажем — |
| — Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ла |
| аћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов |
| последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конфере |
| друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор |
| авао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прихода |
| оп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се |
| судну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласил |
| <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше |
| ош четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу |
| ума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, м |
| удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави: |
| ов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешног |
| о пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер |
| огледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај |
| та, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али |
| ј изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилн |
| потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно |
| довољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а С |
| оје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично доп |
| детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели о |
| уо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да г |
| са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој |
| ја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као |
| <p>— Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што м |
| седник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крман |
| акле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хте |
| оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интриганто |
| е резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те с |
| и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с не |
| ану</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда |
| само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Пре |
| свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут |
| голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу |
| т осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> |
| чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> |
| риш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао |
| он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом |
| {S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ј |
| убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошл |
| ота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка заж |
| м кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за сп |
| одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доб |
| аве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није |
| де, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало |
| ајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> |
| црвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у траву |
| ч, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију |
| и мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S |
| в новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко г |
| виш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никако не |
| ене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из дру |
| мећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Н |
| што саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, |
| ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш |
| ли је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала. |
| > <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао д |
| , и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као с |
| им тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестамен |
| их приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија ј |
| денице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не |
| Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} |
| све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатк |
| крепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо |
| ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p |
| ије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Але |
| тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело т |
| ча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбр |
| упав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине |
| али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу |
| други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то с |
| се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце пр |
| цима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у к |
| м беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да забора |
| још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај |
| а има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка- |
| о, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога да |
| ика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног с |
| ачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карт |
| то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех |
| ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми |
| спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда |
| ије велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим |
| ло?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти |
| брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који |
| звикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичај |
| > <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, |
| но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ов |
| да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он |
| и заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којег |
| ?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина |
| ово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, на |
| се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док |
| је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ћ |
| кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што |
| гачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „це |
| или.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад д |
| мену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</ |
| ман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима |
| Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Про |
| н није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешн |
| према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него |
| говара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мар |
| ило — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То |
| г села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, |
| дан рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло |
| повест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло |
| ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чор |
| /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... н |
| т.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошт |
| поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да |
| {S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти н |
| он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми |
| ма томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви с |
| ивот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" /> <div typ |
| а је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је п |
| име:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, к |
| сар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош |
| d>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</ |
| етом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ прило |
| илога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседни |
| арта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 |
| Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и |
| ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судб |
| алимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари |
| сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли г |
| лио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прп |
| о седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих з |
| сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога кој |
| опствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, пос |
| ме једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо. |
| судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстари |
| ани сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито |
| ани сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до |
| читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све дос |
| уцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на |
| <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански |
| ној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као з |
| ту зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај ак |
| дине</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p> <p> |
| одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова |
| кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да |
| ђанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бит |
| чно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није прене |
| ти? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то |
| љко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин н |
| тине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од |
| з Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времена ка |
| ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада |
| о господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господин |
| Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — |
| емена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо |
| аре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама |
| Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, |
| ио каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, |
| се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са |
| воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> п |
| ој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обича |
| еду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За |
| .{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крен |
| ктом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по |
| анџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си п |
| госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини г |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је |
| узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскоко |
| рији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p |
| апетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда |
| село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, |
| , дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, |
| свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоп |
| мо из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато ш |
| село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да р |
| после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, н |
| ="titlepage"> <p>БРАНИСЛАВ НУШИЋ</p> <p>ОПШТИНСКО ДЕТЕ</p> <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАР |
| <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p>Општинско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</ |
| му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Неде |
| дућанџија, — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва |
| ="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвента |
| се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста к |
| је и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његово |
| капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општи |
| де у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му до |
| да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари |
| чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судни |
| ку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам |
| Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p> |
| општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Ро |
| долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> |
| ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жал |
| b n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по |
| све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не |
| >Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџи |
| окањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га опш |
| љ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{ |
| ом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећ |
| ад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомислено |
| ена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Ч |
| , Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што |
| е збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Н |
| има угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански п |
| еченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, неш |
| вако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Бри |
| тељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увид |
| правља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па |
| и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај чове |
| де дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласова доби |
| /p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опе |
| е Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи |
| 5" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! |
| војио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, одгајена и васпитана.< |
| кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена дец |
| ter" xml:id="SRP19021_C18"> <head>ГЛАВА ОСАМНАЕСТА</head> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>С |
| у прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Ју |
| озваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе с |
| нт.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са |
| то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати о |
| b n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радил |
| у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, |
| еме, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" |
| вати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређе |
| нбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања |
| ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n |
| и тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под свет |
| са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прош |
| И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и |
| } Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад |
| довољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави г |
| велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће з |
| уги дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два |
| шта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и |
| на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ев |
| спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на не |
| ал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом |
| из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="chapte |
| дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су |
| звесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у |
| кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у с |
| дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, |
| тан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и св |
| <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућ |
| — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите јо |
| ласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, мол |
| Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да ми |
| p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијо |
| ан нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под нокт |
| аде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином |
| љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвос |
| е и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> |
| ...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Т |
| ња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји |
| е!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грч |
| има се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" |
| иснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један |
| па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете мислити како |
| о смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као д |
| оме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала |
| реповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, ка |
| <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изгов |
| о риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, |
| ник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Бе |
| очео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и за |
| оп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната ј |
| ампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува |
| лику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, |
| јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељи |
| ио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, к |
| ћка, која нема деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конфер |
| ожји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене |
| јатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман |
| аји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, бо |
| <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на |
| вањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише нас |
| ла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али |
| е му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сва |
| >Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у |
| отово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете м |
| слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини |
| људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се |
| онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а св |
| м гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми |
| рцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде |
| мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{ |
| олим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувств |
| ома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то |
| ељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао н |
| о руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стра |
| једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапу |
| мео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> |
| пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине та |
| зе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити |
| на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину п |
| жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака |
| е замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цед |
| имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај |
| .{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на њ |
| но детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме |
| дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина |
| се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као |
| иганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах |
| е моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као |
| раво у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочи |
| речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по ко |
| н и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он |
| Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он |
| .{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала |
| па Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице |
| око замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, го |
| се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља реша |
| Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припа |
| попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да при |
| и, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управ |
| ази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, пог |
| pter" xml:id="SRP19021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од |
| пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава н |
| id="SRP19021_C28"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у ма |
| ханџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кме |
| ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, в |
| ећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Том |
| Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао |
| спођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се |
| {S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних прим |
| згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се |
| литшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим ствари |
| ља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова |
| ни, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако |
| осте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да |
| руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар ра |
| наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петориц |
| е.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S |
| и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је |
| ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту |
| акон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, н |
| во немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада |
| дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека |
| астанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбо |
| пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу |
| правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни |
| к и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју с |
| томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за јед |
| ран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за |
| акође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> |
| иких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступит |
| као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом в |
| тогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знакова, госпођа Милева имала је онај знак на |
| подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек |
| осом, као да је операција нека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p |
| е шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ муз |
| /p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он доша |
| м свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О т |
| збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово |
| о по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикан |
| > <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих |
| у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али |
| их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку ње |
| и се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p> |
| детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од |
| ите ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте ст |
| p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није када |
| својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, т |
| а, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од |
| а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да с |
| <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S |
| упити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му н |
| и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута. |
| 74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и |
| лач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и |
| адожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај у |
| ме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — наст |
| ах.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> |
| <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збун |
| забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што ј |
| /p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које |
| то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа мног |
| оче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> |
| н...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — |
| еповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рука |
| а Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Миле |
| о на његовом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд с |
| етан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госп |
| џија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја |
| о јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — |
| се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз з |
| и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно но |
| ена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано |
| S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{ |
| спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да |
| ти и грлити, а — како да вам кажем — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљ |
| однесеш господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} Н |
| <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" / |
| посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, кој |
| ” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе прав |
| цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казуј |
| кова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" / |
| амо неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: |
| и, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> |
| чео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за п |
| </p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми |
| разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обил |
| гу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одрж |
| гу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одрж |
| е све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав |
| уде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска |
| ње кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши |
| је на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капет |
| је.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт оп |
| као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— Ви ми |
| де лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</ |
| им погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље |
| цу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао м |
| у па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, |
| му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поч |
| та ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, |
| окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове |
| тана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад |
| игде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од |
| ала окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг |
| S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Бе |
| че пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљ |
| нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, |
| p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрад |
| као аманет, и онда му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мис |
| ојој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршав |
| љи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алемпије је доб |
| длог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију |
| он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо државни удар!</p> < |
| Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцеларијским именом „дотична |
| ве због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="324" /> <div type="chapter" x |
| читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинск |
| /p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну |
| и, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишоб |
| а шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да ј |
| ојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n |
| Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са |
| ме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлос |
| за пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко дев |
| <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и да |
| неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатр |
| тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути с |
| арило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што |
| стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, |
| оп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их |
| нао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен |
| динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у |
| > <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је у |
| понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру |
| њи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за њ |
| ехани о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућ |
| н непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту к |
| ећ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> |
| ви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме |
| ко и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разум |
| обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минут |
| овољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слуша |
| као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад |
| На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете |
| а окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} То |
| икле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан уч |
| еву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад |
| ресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова |
| сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, |
| ођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> |
| право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позав |
| n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се ту |
| шалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме посл |
| ше вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вин |
| у приповедачку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим сл |
| ожаљен, госпођи Милеви није ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> < |
| , брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво з |
| о му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји доб |
| 114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овак |
| издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из сам |
| ипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једн |
| , као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој при |
| шише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и ј |
| овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао о |
| мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући |
| уме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена т |
| е мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Неме |
| као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n |
| ако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето |
| чна централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама |
| — Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Ри |
| се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да |
| еби: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А |
| з што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> |
| га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би |
| дали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по |
| је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> |
| један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му |
| ти, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је и |
| вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам по |
| риганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати!</p> <p>— Не, немојте ићи! — одговори му одлучно |
| р не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} |
| душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу |
| .{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу о |
| ад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи |
| покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је п |
| е, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, |
| не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317 |
| и, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за |
| ако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач не |
| Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу у |
| о проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад н |
| зике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно |
| пуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва з |
| .</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за |
| ајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то т |
| ја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и в |
| </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио је г. С |
| и госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна и |
| ца је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да с |
| није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави |
| има је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљ |
| штабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше |
| адоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> |
| о мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла |
| ћна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судиј |
| а писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије |
| n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стра |
| Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, н |
| освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати |
| ставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за |
| спребија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашља |
| ане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је докто |
| и прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак каз |
| на и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо нег |
| опреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и |
| ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет |
| инио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду т |
| Ко: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елз |
| м:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио |
| ина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се по |
| о што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Ел |
| само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам |
| {S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцније у ж |
| им да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> |
| ну велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко |
| е је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размиш |
| ом часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елз |
| је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће |
| дан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркат |
| Не личимо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елз |
| > математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих и |
| на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n= |
| рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, б |
| ођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа |
| пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој |
| строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се же |
| о, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он |
| алутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка посла |
| p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви |
| о бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Т |
| е; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на друго |
| мој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни ох |
| што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> |
| што ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да |
| ог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динар |
| времена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управ |
| другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова |
| .</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи. |
| {S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи |
| то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је |
| розор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако бу |
| p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бр |
| <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутр |
| исаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па п |
| ојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>По |
| изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Мил |
| ало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружи |
| читељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно баш |
| Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, о |
| иштво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изну |
| ледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p |
| ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћ |
| ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем |
| овог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу |
| одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и |
| бно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је си |
| и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> < |
| вастикама не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то |
| таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар |
| оје у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога упр |
| гант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} |
| ћајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти |
| зјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, |
| жним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адв |
| кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандар |
| а и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски |
| једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од стра |
| донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се |
| дговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— |
| Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бро |
| здржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет мин |
| ара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа п |
| цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло добар певац, и пок |
| едимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. „На ноге, |
| рса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо са |
| а парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите т |
| ја не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разд |
| види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{ |
| абицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, м |
| ред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, |
| селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дет |
| бица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А дете?< |
| на, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси |
| .</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари је |
| као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са гос |
| није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а е |
| ш и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се |
| ије пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је о |
| иви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам луп |
| Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и њ |
| се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отиша |
| {S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатл |
| страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пођ |
| /p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код |
| ослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући ин |
| кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видел |
| то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог |
| ли и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша с |
| доје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> <pb |
| на Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој жив |
| а „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица |
| лесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно |
| адоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцелари |
| више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> |
| та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година |
| /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала |
| ="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку |
| живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наш |
| <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом та |
| рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без |
| Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, д |
| иста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије разв |
| груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се г |
| итори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да |
| , тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S |
| ога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је ст |
| орише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет |
| одчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> < |
| е а он му оним кондуктерским кљештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — х |
| капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навез |
| ности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи |
| својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на |
| ли га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се вр |
| ледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање дес |
| не тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу |
| јој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter" x |
| он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође М |
| ио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л |
| та ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дође |
| а порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по с |
| .{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога с |
| и на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Б |
| д врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пић |
| чини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка з |
| S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ |
| еје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равно |
| у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски |
| Госпођа Милева</hi>:{S} Да, забога, али откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој |
| ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је |
| .</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— А |
| колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосн |
| често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме |
| редником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Министарство, него нека му добро плати па нека н |
| н.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— |
| и реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпо |
| </p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је баци |
| p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разм |
| Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најб |
| као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле |
| у у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј вр |
| недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, каж |
| веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је и |
| а се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећн |
| репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи |
| {S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" / |
| пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га по |
| S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам. |
| — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумет |
| није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле су |
| ="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на ду |
| ђене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту ф |
| испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окр |
| <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Инт |
| више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да ј |
| изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а |
| прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом р |
| ура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И го |
| се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница настав |
| рским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је |
| дин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављив |
| — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „А |
| зговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, поп |
| епиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то н |
| већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у |
| опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну н |
| ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог г |
| о га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његов |
| буни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало посл |
| м затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</ |
| уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стра |
| једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S |
| вио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два |
| намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може б |
| ху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у пр |
| ају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, ус |
| Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и н |
| е!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после |
| пштинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, |
| год спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Р |
| атине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да |
| је већ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из в |
| публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p> |
| ри на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава |
| канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на |
| е, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, |
| кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет сед |
| ите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и св |
| аза овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједа |
| ме интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то |
| жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, прогов |
| која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо и |
| покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Том |
| , је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба |
| изговори одлучно, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права |
| , то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе |
| а сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="18 |
| hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{ |
| авање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — |
| причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунар |
| тама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Аник |
| а Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то |
| који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— |
| — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор в |
| а кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично |
| м како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја пос |
| ј је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n="267" /> да је ова грди ма |
| к поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред |
| едне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служ |
| некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> ј |
| ла ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част |
| оје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се |
| ро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знат |
| на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p> |
| а поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Ба |
| те и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелн |
| шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље |
| етета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> |
| авите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа |
| вцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</ |
| животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само т |
| ој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је наша |
| огом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игр |
| ео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некад |
| разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити |
| . Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иб |
| под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег |
| којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите в |
| учавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтел |
| и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак ра |
| пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе |
| у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује |
| у и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа |
| а хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропасти |
| Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> |
| ћи четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад |
| тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотел |
| </p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли |
| у и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p> |
| ес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао би |
| а вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих с |
| историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, |
| која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, |
| ећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао |
| бе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте |
| оји је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Лен |
| још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали пре |
| решноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хте |
| ј је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су би |
| необично болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазво |
| тра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце ил |
| три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњ |
| ка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново г |
| половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се спор |
| и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим о |
| а и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну неко тих |
| а он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месе |
| асила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно т |
| укагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком о |
| укагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађ |
| ој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка нали |
| нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Им |
| нски примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна со |
| уши?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја м |
| варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило ка |
| ду касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај |
| } Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да |
| и читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> < |
| од ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да зап |
| ебљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима |
| тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p> |
| обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене |
| поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако |
| о мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејст |
| /p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што је ре |
| лике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— |
| коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле? |
| не завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се |
| {S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, |
| одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</ |
| не као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо |
| не очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо отац и с |
| запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да |
| ши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу |
| } Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га пр |
| е се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Ри |
| трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} З |
| плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11" /> лице, већ остала лепа да не можеш |
| бићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она |
| а ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то |
| му наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати |
| првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од |
| — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко |
| ојави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа с |
| Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на ста |
| вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мар |
| земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није |
| тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинит |
| ћи да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 |
| терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су |
| у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима |
| ма, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти к |
| узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића ж |
| амилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако |
| — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако |
| и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аника |
| елиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — по |
| седу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би с |
| ижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Е |
| ко је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој ис |
| лобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у суд |
| ико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре |
| .{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p> |
| ебледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам ја |
| јатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!< |
| а диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли |
| оп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... у |
| иш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— |
| га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p> |
| пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Т |
| је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би пи |
| но немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се ниј |
| S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Ел |
| ријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вештак који зна д |
| с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А |
| раку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних |
| образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чин |
| и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг и нове |
| {S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже |
| прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке |
| а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једана |
| онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се |
| слов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, |
| студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов |
| се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родит |
| е, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет |
| разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се |
| з дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.< |
| ет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим |
| многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <p |
| о.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шра |
| Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињор |
| ду жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Р |
| , да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му пр |
| ем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се ди |
| ад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: |
| тали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални п |
| днога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред п |
| срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз о |
| а толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четвор |
| у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд в |
| грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка и |
| крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели |
| кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави |
| Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако |
| ! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из наше |
| гнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, к |
| и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло т |
| о је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао |
| авом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чар |
| м ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно св |
| у књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Је |
| н Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена само прва свес |
| ћ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, |
| ши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границе свог |
| </p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> |
| ло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник |
| м што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ прогово |
| е која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</ |
| ту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат |
| асно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, |
| ете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та п |
| лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи заста |
| /p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто з |
| а Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том |
| ите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не |
| е, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово де |
| а.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договорим |
| вица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам м |
| икога није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај к |
| и се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та јези |
| нице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће |
| лупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем |
| , а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Ова |
| есно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да ук |
| n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, |
| рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— К |
| тано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учи |
| праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, кој |
| 47" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу упр |
| е.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у |
| звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао |
| <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим |
| ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну |
| ати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно п |
| Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола |
| ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја каж |
| врр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... |
| крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госп |
| воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим о |
| преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса |
| роши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причува |
| та поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да му не обећам.{S} Да ми је казао да п |
| е разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, разм |
| уго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче |
| акон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о сре |
| глађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађим |
| полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за |
| ка, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је |
| смо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше ис |
| ла три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све дру |
| други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно |
| нпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Не |
| ајпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с гл |
| , а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" / |
| да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива! |
| оће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици |
| у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Из |
| ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угоје |
| p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима |
| не сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачека |
| ји велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишње, а то је там |
| {S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би |
| о се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој |
| стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћ |
| рого Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата и сад цела о |
| о ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим |
| муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље ра |
| кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, т |
| , па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, |
| римам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, |
| а мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо д |
| а.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен масти |
| оче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне |
| дломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, |
| ве редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти |
| захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једно |
| у није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу |
| едали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и |
| ну рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најз |
| нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну запов |
| едан одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло |
| о сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, |
| она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> |
| у, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шесн |
| о увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање М |
| p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га |
| бљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепниц |
| ала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p |
| е да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из |
| рески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и |
| а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учи |
| оже зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У а |
| о дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и да му га ос |
| 33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то.. |
| оже црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, |
| ецу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажал |
| да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвок |
| е ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш |
| ашна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име по |
| бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Н |
| ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, |
| а па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</ |
| сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне |
| школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неб |
| е како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p |
| навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци |
| ут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да нис |
| јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је |
| тог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да |
| лбу не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n= |
| — Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — уч |
| спођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — |
| — Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мисл |
| нао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ |
| е ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да п |
| асред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа ла |
| </p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се |
| жила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године сл |
| се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији |
| свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи з |
| страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>К |
| упује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важни |
| увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога |
| вија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко |
| ре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је као што би хл |
| у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n= |
| ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку |
| вао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигањ |
| ута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, н |
| ви сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву сво |
| на имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробуди |
| посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена |
| пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну |
| њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је и |
| ји пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се же |
| , а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и |
| .{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 дина |
| це нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па |
| се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гла |
| у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре јед |
| и се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути |
| о.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну о |
| покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Бра |
| о је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суману |
| ор да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себ |
| елтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендек |
| Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад ра |
| о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, |
| >— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их |
| куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо. |
| е правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајми |
| , да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко |
| ио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да проп |
| и с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан |
| слуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки дога |
| ем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ак |
| ма.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћ |
| м лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да д |
| кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га доне |
| људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, је |
| а рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рат |
| ма га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивањ |
| <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</ |
| носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, |
| и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза |
| {S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата ос |
| најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар |
| ма од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој с |
| знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим де |
| оше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су |
| ипали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она д |
| а онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на с |
| одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а |
| — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој св |
| уго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разр |
| купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> |
| м — не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па |
| је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за ве |
| али, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си |
| разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, д |
| оп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право |
| ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија |
| не догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часа |
| је.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога |
| и сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чис |
| ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћ |
| да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p |
| он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Ч |
| су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно |
| пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата рамен |
| мо по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би |
| и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, раз |
| онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино |
| нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те |
| /p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласо |
| пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако п |
| шљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја са |
| е крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, к |
| Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама |
| т спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пре |
| ње и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</ |
| ирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се изв |
| е учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра |
| се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су л |
| још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једн |
| је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало |
| не једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу |
| змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, |
| тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али с |
| и.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је п |
| капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми |
| мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Р |
| и нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислон |
| ететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Ј |
| оп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он зас |
| } Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти к |
| олицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног по |
| о да је кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборав |
| се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и |
| ге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ћ |
| па па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити |
| итуисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једн |
| либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да је мени било до деце, могла |
| ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ј |
| лучајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, не |
| — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском у |
| а.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише с |
| проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом |
| >Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и л |
| .{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господ |
| ом чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</ |
| тише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога |
| вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{ |
| азна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом |
| авала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина |
| бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и |
| опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а род |
| пи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима. |
| и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Н |
| > <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један мас |
| n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа |
| опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља п |
| к Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" / |
| S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; м |
| " /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се п |
| да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем |
| свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за |
| умњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које |
| ри му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дуже |
| не којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од |
| араграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну |
| се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божић могао за годин |
| ије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако праз |
| е, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> <p>Али, на наваљивање господ |
| .</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово |
| том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње. |
| е да направе једно акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, |
| ову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце |
| у па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кљу |
| а зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако ка |
| уче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори по |
| е и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири ка |
| вију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола т |
| теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Б |
| м и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Ц |
| "71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћ |
| то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири |
| т изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Ја |
| ојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет |
| а цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, р |
| ица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз ж |
| м гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петров |
| одиста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и по |
| ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у |
| <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вел |
| S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о |
| нт сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам пос |
| и смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и ч |
| >— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја или Рад |
| о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођ |
| >Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била и код моје и код његове жен |
| ћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?< |
| веса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи |
| > <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те |
| Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт |
| ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са детето |
| ш једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} К |
| рате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, коли |
| ија ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет к |
| иста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још јед |
| и.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} П |
| оћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам |
| што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="1 |
| и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механ |
| да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колик |
| сло, онда ништа лакше: даш га на занат, па мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њ |
| бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S |
| и траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако ниј |
| ш, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се т |
| је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, |
| стим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а |
| а у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу |
| рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да нам дате и писме |
| та се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива ов |
| и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не |
| и ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и |
| тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагазио на ногу.</p |
| Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, пр |
| <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра п |
| казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде |
| ако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а св |
| о му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по поз |
| поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на ко |
| е је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до |
| капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Не |
| ке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице три |
| то као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца |
| Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p |
| ко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка у |
| та да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали ла |
| нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јо |
| дем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам т |
| ражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те |
| ну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири |
| илић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћућ |
| и плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево |
| е што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћан |
| вај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по |
| ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да |
| молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он |
| Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају оч |
| таре амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку у |
| ак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А |
| олнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младено |
| Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору |
| у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предл |
| Мара. — Некакво друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> |
| па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у сво |
| дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а |
| дена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телег |
| сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте |
| дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у к |
| те лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ам |
| и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква |
| у на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, кој |
| <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не мо |
| је ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ни |
| у ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити пос |
| коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и ти |
| ено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш |
| /p> <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ног |
| из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви |
| испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха |
| аф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као меши |
| е.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Си |
| ко?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на сам |
| и да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материн |
| астилом; нека масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најза |
| оварам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто |
| о у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када |
| од вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господин |
| деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне ба |
| д чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога |
| да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне пр |
| енуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се ув |
| е повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра з |
| помаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце а једно |
| оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога ро |
| да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али к |
| ој њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, |
| села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта |
| ар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплака |
| ађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, на |
| ”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори |
| сподин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад |
| тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада ди |
| еп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на |
| {S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би тр |
| ем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да |
| , и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд божја воља, кад <pb n="268" |
| другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, |
| опуларна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је |
| а повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер |
| рехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, реко |
| проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, зна |
| наче он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, |
| о детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да |
| еханџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер ви |
| слу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло л |
| , када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави |
| сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је м |
| и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он пр |
| ојој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да ј |
| ије куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехри |
| бу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако јо |
| ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашч |
| е осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не мо |
| од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближ |
| г, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окусити од државне по |
| о да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> |
| већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Не |
| с’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу |
| ш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p> |
| тер нико други није него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али м |
| како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју |
| емо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свак |
| да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измол |
| та.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одма |
| и оженио!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја< |
| није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi> |
| /hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> |
| сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302 |
| Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, |
| за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати |
| </hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p |
| ја настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противр |
| ку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ т |
| некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако глас |
| то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде |
| ице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосн |
| о.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — о |
| госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зи |
| О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим |
| — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не ми |
| што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} |
| додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди |
| е било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави |
| и биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше |
| ило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p |
| ре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то тв |
| тово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се |
| > <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише |
| — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљк |
| и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> |
| о, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> |
| ко добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, ба |
| овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... остав |
| на вересију?...</p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p |
| и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда могао да излеже за годину дана?</p> < |
| иолински кључ. </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, п |
| ментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао д |
| Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, н |
| да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је |
| знадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Ри |
| ени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Дру |
| оп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија ва |
| } Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи ја |
| она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни |
| закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет ше |
| а.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад |
| ка у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би с |
| говати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би с |
| амотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег му |
| редника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули |
| гледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, з |
| .</p> <p>— Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели |
| амо што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам дина |
| Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је |
| тна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само |
| вкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се |
| ом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке |
| свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам ш |
| ’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што друго |
| p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, д |
| а ни вређати због једног коња.</p> <p>— Па добро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу њего |
| ма у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — |
| лави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је |
| > <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, |
| ? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчу |
| бројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвор |
| о се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово |
| га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да |
| м млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> < |
| о сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа |
| мигну и код једне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, роди |
| анин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може једно, може и дванаест! — одг |
| га?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе с |
| оје се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвој |
| са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!< |
| учавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах п |
| а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара. |
| окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се о |
| оп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, зна |
| <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— |
| позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни уд |
| сподин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешн |
| се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одгов |
| ажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> |
| идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка ра |
| рене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му |
| /p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ств |
| можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво |
| ела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n= |
| <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену кој |
| свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања |
| сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљ |
| р ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, ал |
| лико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> < |
| <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="3 |
| , а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> < |
| жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и из |
| Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подба |
| наш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да за |
| пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p |
| ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта ј |
| е ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p> |
| ример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који ј |
| вни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— |
| ашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам о |
| излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи ка |
| а, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устре |
| — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте заборавити да сте м |
| и! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.< |
| на то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам ниса |
| > <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које оно?</p> <p>— |
| е то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте |
| и? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме о |
| некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи |
| кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</ |
| огодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забрин |
| етов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p>— Не, ал’ немој га н |
| <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бру |
| >— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да каже |
| .</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да |
| о не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— |
| може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежа |
| мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја |
| ома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио к |
| есплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога |
| Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ста |
| p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи с |
| гледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те |
| ао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да |
| госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је |
| главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо |
| бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и |
| ма, капетан још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам |
| крете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом? |
| е, дигох главу и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја |
| лела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — |
| ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да |
| то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за нахо |
| вала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао би доцније бити врло |
| /p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојник |
| педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава |
| како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у а |
| иси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бог |
| бе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га опш |
| Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа |
| није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа пра |
| е, је ли оно њено дете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у |
| А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> < |
| з и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он чет |
| >— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема |
| аузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у |
| p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по два |
| метно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсво |
| — Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара п |
| тано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу |
| кне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик поко |
| људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је глав |
| ма меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајк |
| ре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена |
| оји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном |
| ла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем |
| мем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буд |
| .{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда н |
| годбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад |
| нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам у |
| ужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не |
| Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да ов |
| Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него о |
| уче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> |
| е се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> |
| ан, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену |
| а.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да |
| у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но шт |
| а, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, с |
| едну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној м |
| ед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршим |
| одне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћ |
| е!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разгово |
| у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> |
| име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован нег |
| чао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо упра |
| пове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" |
| дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој |
| ју, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ |
| а доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да |
| о да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да |
| видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог |
| ипекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она |
| /p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко чес |
| о њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му да |
| је се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грца |
| ама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво |
| м ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све траг |
| ије.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и |
| аш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, |
| цо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „М |
| и:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће |
| е виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана |
| те у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би п |
| а се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— |
| о на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника |
| ри, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад |
| нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако |
| поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb |
| д не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општин |
| ратом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — |
| з то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p |
| у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће н |
| ати некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> н |
| ремена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве п |
| сно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</ |
| </p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад |
| дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Е |
| чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало п |
| ели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, молим, — до |
| дравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче м |
| и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p> |
| ије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику |
| и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се |
| осподине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{ |
| лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта тр |
| двоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како |
| имер, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, |
| ћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Доб |
| " /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> |
| ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога т |
| пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао |
| летог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин начелник.{S |
| <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас јед |
| ам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет |
| замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете |
| пним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Ре |
| едељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам |
| нисам могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така |
| , па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, т |
| ити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам наси |
| Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунад |
| ило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се |
| тупили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута |
| у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— Гледа |
| тету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на при |
| здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, нека |
| да у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека ло |
| </p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините г |
| ато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Не |
| је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кр |
| ети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је |
| је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, <pb n="176" /> |
| чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, |
| {S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо |
| е: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стаме |
| p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда |
| ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се |
| аку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три х |
| д дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, н |
| ама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја л |
| ead> <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирец |
| сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама |
| е стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите |
| ре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пун |
| еоград, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где |
| лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао |
| ање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета |
| треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он |
| а, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је у |
| , као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — ма |
| м себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрез |
| о да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но о |
| кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је |
| седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји о |
| а виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница. |
| е што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, нас |
| код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и |
| кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја не могу да |
| .</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — |
| их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што |
| и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} М |
| .{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и по |
| о кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта м |
| само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилам |
| е треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку |
| непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим пато |
| ве куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би тре |
| И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо |
| p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи. |
| ова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет |
| у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дох |
| ајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио с |
| ако је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, ка |
| } Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то ј |
| жи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећ |
| лева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви зна |
| мети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да ра |
| некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином |
| сет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад п |
| ка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћ |
| иђе на врата, да га испребија као мачку па да га избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испу |
| ма.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а од |
| то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у ме |
| ошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управи |
| кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев |
| предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учин |
| илева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати |
| те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, |
| е Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> |
| собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад |
| нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А |
| и зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или |
| нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник пр |
| доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! |
| уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су |
| те, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> |
| оцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — како да вам ка |
| стадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, |
| мо учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми |
| и да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зу |
| зео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, |
| е можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остал |
| е, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели м |
| где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половин |
| е се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и куварице господин-мини |
| м, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да |
| једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шт |
| ји из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, |
| вим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам |
| онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казал |
| нџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам |
| њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те |
| После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ л |
| о <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељк |
| ан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи |
| мејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему ли |
| честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те и |
| века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве д |
| ужичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновре |
| ије заборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском су |
| већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шин |
| ођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда |
| макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окр |
| товари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и |
| главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, ш |
| ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кири |
| Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{ |
| ло гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— |
| же пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под |
| ма понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би |
| е, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него |
| м, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, |
| S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође |
| је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, д |
| ажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и |
| S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, н |
| ли „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ |
| ји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”. |
| е што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храброс |
| се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим с |
| вану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима |
| шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дуг |
| је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степен |
| пће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај ст |
| ојој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од с |
| ри, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао |
| трдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право |
| длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <p |
| били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга |
| да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама т |
| видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, д |
| , што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручња |
| д се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек |
| ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чу |
| разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су му |
| е сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наста |
| у право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више |
| ељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књигама, на којима је лежао.</p> <p>Госпо |
| прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и с |
| да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је гл |
| бично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да с |
| што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити кап |
| шапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби мој |
| рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па оп |
| а на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Бож |
| , па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је |
| А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да |
| као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од |
| p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила |
| мка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех |
| ра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао |
| ли смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јел |
| улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да |
| S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} |
| > <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Руб |
| ац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му |
| јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је бил |
| М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </div> <pb n="57" /> <div type=" |
| звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> <p>Међути |
| еалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, о |
| о рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је ру |
| ије ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио пр |
| а толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми |
| > <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Пе |
| се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао |
| је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ н |
| е не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигд |
| е никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрав |
| је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре |
| ером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва |
| у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} |
| нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетит |
| а и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према |
| Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не прили |
| валац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљад |
| му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у живот |
| почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца |
| вник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чи |
| > <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— |
| кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ру |
| умрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плач |
| и да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра пос |
| ма ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> |
| едан литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се |
| о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попуш |
| тави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаће |
| х је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>На |
| већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би |
| меху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник |
| учем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, |
| оје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешт |
| ва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми |
| увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо гос |
| дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — дод |
| {S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да т |
| да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где мог |
| с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину з |
| но за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>С |
| да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла во |
| аше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при |
| зао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — ве |
| уседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасви |
| чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је |
| пет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} |
| би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— |
| тра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не в |
| а зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре |
| упчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније с |
| господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно |
| во.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после кр |
| ва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друш |
| не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће |
| има растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у |
| јеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и |
| му у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капи |
| з кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се |
| — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека с |
| штинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло |
| иповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина |
| едњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у сво |
| колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он |
| глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</ |
| уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право гор |
| зишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео |
| говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, |
| "210" /> девојка, нити му опште пада на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, ка |
| х мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крш |
| сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће по |
| чини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и бо |
| Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза |
| а задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега као оца и да би госпођа |
| , што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како |
| е решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо л |
| и г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да |
| меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући |
| и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зн |
| це, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А |
| ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникин |
| во које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разгов |
| <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, т |
| да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И |
| ким народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му з |
| ве је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим |
| — Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није |
| сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мисл |
| } А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништ |
| па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — |
| ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да оде |
| ш док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци ј |
| па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на д |
| вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А ш |
| ви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитат |
| гословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шуш |
| То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучн |
| њем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глав |
| S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... м |
| сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши ка |
| а, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити |
| им јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ |
| ларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепн |
| а, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњењ |
| паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу |
| уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, к |
| еманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати буб |
| не би значило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом |
| купио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави |
| {S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз |
| вога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је |
| а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста вре |
| ц.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да је кројен |
| , тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза о |
| час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карт |
| дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју |
| ја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачк |
| дељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јави |
| ра ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џе |
| палише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав |
| не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања за |
| цне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри |
| жи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да пр |
| влачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста одрасло дете.{S |
| ма.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те ка |
| зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин |
| и га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано носио |
| ути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с д |
| је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а тр |
| ет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „а |
| а сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу |
| љом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти ла |
| <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи. |
| орим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај раз |
| нских кошуља . . .{S}18 динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 л |
| на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па косу и најзад опет |
| то то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, ка |
| узике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће м |
| побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко ушти |
| то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него |
| е беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али |
| у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и т |
| је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ј |
| се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да прогово |
| но.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то |
| >— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:< |
| ици, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Ст |
| т — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми при |
| на — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила траже |
| начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у |
| је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то |
| чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљ |
| осити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дан |
| <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста |
| ији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта вел |
| е позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његови |
| се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш |
| рмално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзакон |
| законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и |
| {S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти мож |
| аље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падн |
| да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих |
| е оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове однос |
| — Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p> |
| ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође |
| , јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, п |
| Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је |
| слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био |
| а ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснае |
| та и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, проти |
| во да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се |
| новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веом |
| ри параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди |
| ла, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта л |
| него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо |
| раграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, |
| .</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајк |
| ћа једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и |
| и, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да и |
| ерење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ј |
| еве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњен |
| и каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми пара |
| Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђ |
| ки циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и |
| двали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, позна |
| штено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите |
| кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно |
| сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} Т |
| .</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где т |
| ш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам |
| у да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам |
| иран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не ди |
| е продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести |
| пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори в |
| емо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо |
| ор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће мо |
| пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још |
| тпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и н |
| о у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа |
| ја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у прили |
| е тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част. |
| ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу |
| погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некак |
| мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели |
| м.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој |
| .</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружн |
| у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, |
| равља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а дру |
| бе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је прав |
| и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, кој |
| Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била п |
| дужности, коју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за |
| шава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дез |
| , кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејан |
| „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања:</p> <p>6 женских кошуља . . .{S}18 ди |
| а, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитријевића” гласи од нек |
| раће Димитријевића” овако му је гласила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 дин |
| лази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и др |
| је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију |
| ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидера, л |
| Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из па |
| рати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Бе |
| аст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, ал |
| цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет ј |
| на најнезгоднијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегир |
| п, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на |
| ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје |
| је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме зан |
| механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душ |
| ни и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се д |
| ловији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горк |
| ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљи |
| и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један т |
| ки пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са прос |
| ни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше |
| себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гне |
| како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај |
| ивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриган |
| у помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка вратима.</p> |
| толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, по |
| пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објаш |
| што и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за |
| да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за в |
| .. твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш |
| мија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p |
| и пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и |
| роде, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама п |
| је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за |
| уну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта |
| а да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ор |
| јка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пау |
| <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит ау |
| шњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у в |
| њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљ |
| ) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче ка |
| вним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и сврши |
| то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, |
| колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника |
| јеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Том |
| јеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу |
| ости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав |
| иште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— |
| в раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту н |
| певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не мож |
| жући — могао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда |
| лилули), кола јахача, грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборн |
| мачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред бог |
| а поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али в |
| ира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљен |
| , да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњив |
| во, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу у |
| ова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз де |
| ет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам ве |
| цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ћ |
| све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он |
| ни.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао |
| пео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господи |
| у:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p |
| чка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову |
| вори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали |
| у четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ п |
| ла и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, оче |
| кококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевц |
| и пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин С |
| ЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, |
| /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја |
| стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и но |
| ису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ј |
| пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласн |
| је је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођ |
| . Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковићка |
| и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. |
| дин Милија, па као господин Милија није пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му из |
| има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарс |
| живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљи |
| обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Ра |
| адија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које |
| ли морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код |
| иђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као с |
| а ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— П |
| мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језов |
| b n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљд |
| ав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна к |
| ховни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на не |
| села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви. |
| и, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на п |
| што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о свако |
| себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал ок |
| ургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су |
| тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдек |
| еоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога |
| p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео д |
| ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даљ |
| к ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Ан |
| али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће |
| преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капе |
| многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мис |
| еће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је |
| , осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Сваком |
| оговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, п |
| олеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз ок |
| спођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, |
| одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља |
| } Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће п |
| ирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне о |
| , него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи |
| ји таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} Може |
| Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трп |
| рину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њ |
| ерсо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквог |
| /p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p |
| , нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, |
| иваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— |
| Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово де |
| ни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори |
| буни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзир |
| </p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом н |
| та усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара интригант боно и испреки |
| рвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар |
| нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она з |
| ју.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије |
| i>:{S} Како?</p> <pb n="184" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кажем, да није изгубљен.</p> <p> <hi>Ја< |
| кнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да |
| уку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb |
| {S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ј |
| да га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само из |
| <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све |
| Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S |
| а</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi |
| х свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</ |
| дмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> < |
| ц, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит |
| /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се на |
| </hi>:{S} И ја велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увред |
| > <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме ост |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим |
| >Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!< |
| : куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi> |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толик |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <h |
| То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рук |
| само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> < |
| ава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</h |
| а</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже |
| вај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја |
| јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речи |
| ох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и пит |
| ?{S} Говори, немаш га више?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Небо нека нас заштити!</p> <p> <hi>Ја</h |
| си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да |
| а</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но баш и кад би био изгуб |
| ница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уме |
| унене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У |
| ро, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, |
| д си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, Перо!</p> <p> |
| г дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегда |
| а, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачег |
| во! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није н |
| е то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којим |
| ти да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да с |
| ote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази сво |
| рну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, ка |
| лева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади г |
| и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </ |
| идојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа дети |
| де.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Ис |
| pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народ |
| из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост |
| љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и |
| талаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бог |
| сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога |
| еде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе |
| ира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</ |
| оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 ди |
| ло: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила |
| о тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то |
| зад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на |
| је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао |
| надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа |
| жила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсви |
| е још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, ка |
| је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још бил |
| закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање |
| ше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам |
| седу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. |
| за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела прав |
| аесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно |
| плаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још ш |
| е да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово д |
| мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара |
| да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народ |
| г пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ај |
| ка Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који ј |
| а у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло |
| ter" xml:id="SRP19021_C5"> <head> ГЛАВА ПЕТА </head> <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се |
| id="SRP19021_C25"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никак |
| id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народ |
| жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, г |
| оска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p |
| аше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо. |
| , биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси доб |
| пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> < |
| ротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису до |
| ође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен г |
| настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе |
| ести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате |
| вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? |
| му ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, н |
| ј да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све |
| порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не др |
| еницу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће |
| ла оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари |
| ужбу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она бац |
| ter" xml:id="SRP19021_C15"> <head>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удо |
| о осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух н |
| о, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и |
| ана код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино |
| ати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме |
| ције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друш |
| друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стран |
| јзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решен |
| н да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилим |
| ри месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања |
| је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председн |
| ве конференције, изабран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стран |
| есеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће це |
| p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} По |
| ети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и |
| љске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина |
| еднем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телегр |
| господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све |
| еграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођ |
| ко једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада |
| ловином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста |
| , као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, т |
| акве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човеч |
| ричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, ка |
| ом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госп |
| ако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је т |
| жи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет |
| орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он п |
| гасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је |
| те или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој мат |
| е чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком |
| рем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима ка |
| а богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потр |
| једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и н |
| авијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А |
| ди.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, вол |
| гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене |
| еданпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у |
| i>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си |
| гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али. |
| да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да |
| неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недељ |
| p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више о |
| код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама п |
| у, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла |
| три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да |
| или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и ум |
| окторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и |
| ако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у изве |
| ла примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо љ |
| а му донесе једно вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му тр |
| д по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је |
| ве црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на стран |
| с он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да |
| кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се |
| ио је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет |
| ео комарац.{S} Носио је дугу косу, беле пикетске панталоне и грдан неки капут који изгледа да ј |
| ом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођи |
| ледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералшт |
| чевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, при |
| то је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пун |
| е брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све ред |
| могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш |
| ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, г |
| есо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет |
| ита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија. |
| ” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једа |
| ђег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, сваког |
| е попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не |
| спођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино |
| к антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изл |
| пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и |
| зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p |
| од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је на |
| е засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и |
| , кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђ |
| а како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> |
| S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за с |
| нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није ч |
| мем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава. |
| начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — настави го |
| па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленк |
| кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпан |
| ланде, оне округле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме н |
| ђа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу ро |
| де, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио |
| је никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb |
| — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи суд |
| о се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пут |
| завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часа |
| љити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму |
| и крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре |
| нати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија Божи |
| че свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музи |
| ако сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је игр |
| p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије |
| ј сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми |
| .{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер го |
| ивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женс |
| у и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необ |
| по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</ |
| звади из кесе кључеве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а |
| ог писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну |
| > <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто |
| о тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо |
| једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То м |
| > <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити н |
| ведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па |
| /p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га |
| један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћ |
| а да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, т |
| господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— |
| па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушањ |
| Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку |
| радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стра |
| ако је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, к |
| ила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и јед |
| се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> |
| им ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p |
| је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није мог |
| се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да с |
| </p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и ј |
| жбу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази гос |
| рирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као |
| ив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у с |
| најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелнику „строгом, правед |
| </p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тр |
| о капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе |
| Ђокића, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он |
| его као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и че |
| говорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јер |
| ти, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао |
| сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио |
| Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од уд |
| очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изнена |
| а се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, који је ишао |
| — да га водимо на буџету као општинског писара.</p> <p>— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћ |
| ац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац к |
| и њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о |
| /p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му |
| <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.< |
| че игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага |
| ад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; ни |
| отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је дв |
| p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — тр |
| ога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из кесе кључеве и отвори касу.{S |
| ме, кмет није могао да одоли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додај |
| го дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због п |
| узикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретар |
| ивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде |
| ико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка |
| облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S |
| аже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли се једа |
| Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку |
| сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога |
| head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима |
| на са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу ов |
| била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не поја |
| није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем |
| на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце |
| кав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши о |
| ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав о |
| ио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста. |
| како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног |
| тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још за неколике главе.</head> <p>Н |
| сли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мис |
| > <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељ |
| ијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе |
| сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p |
| да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли |
| , овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познаје |
| hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп |
| познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе? |
| је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сет |
| што шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, на |
| ер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.< |
| пис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знај |
| у” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> <p>После је био о |
| нање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p |
| один Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао пис |
| одбијете, онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти. |
| суди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда вас молимо да н |
| белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорн |
| и за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из ле |
| јане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну ве |
| раво хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао |
| ређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, |
| >Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{ |
| сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Зати |
| је кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пи |
| уњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију |
| успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће ли се она |
| м нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је несрећница з |
| живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођи |
| роклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p> |
| челнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово пис |
| еђу мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господи |
| ник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да п |
| првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га з |
| првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму ја |
| <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка напис |
| , ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену н |
| } Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није |
| асвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа Милева — зар вам нисам зато дала, |
| ијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол |
| дне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и м |
| е вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, кој |
| и његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> |
| акав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Ма |
| з свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> < |
| ова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш |
| жа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког уби |
| рао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави т |
| ј да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Сре |
| размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића! |
| где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p |
| атио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p |
| иш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> |
| нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица |
| дом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет |
| уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и |
| времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у |
| Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — п |
| а штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, |
| ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одгов |
| јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> |
| дмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p> <p>— Јест |
| </p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немц |
| ећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p> |
| /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамд |
| > <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини крманској да |
| адисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно. |
| </p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрс |
| рамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> |
| инуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одговара Мара.</ |
| /p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га већ има.</ |
| огло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не исп |
| и донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пита госпа Мара.</p> <p>— Није, ал’ здраво дете! — одго |
| p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти к |
| <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином к |
| му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те оти |
| чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администра |
| о.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, |
| а.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помо |
| <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брат |
| p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се |
| и и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој бр |
| p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Ист |
| и ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, г |
| це. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не бр |
| ни да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћа |
| ет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи |
| дава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пере веш |
| чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p |
| дговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговар |
| даје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било пом |
| пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућанџија.</p> <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели |
| S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми с |
| дини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећ |
| до невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу. |
| цедерских колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и |
| није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> |
| ка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на |
| бојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вел |
| p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко узд |
| глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” |
| је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да ви |
| који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена у |
| и делокругу одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, |
| запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том при |
| читих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе р |
| а да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово де |
| ција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би у |
| прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође |
| а никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, ј |
| .</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мис |
| и леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— |
| а сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} |
| 8" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим |
| ајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве |
| страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, |
| Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побег |
| дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али које ипа |
| е одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! |
| овек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, нем |
| ата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да |
| Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Од |
| е прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ус |
| >Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с днев |
| штини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, |
| јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут |
| икну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} |
| гуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвик |
| ао да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пут |
| овољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радим |
| шу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Мож |
| пре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси |
| p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре н |
| то.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге |
| и женско.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских к |
| је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господи |
| у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је |
| Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја |
| p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче свој |
| , шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима |
| ао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} |
| ао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штог |
| је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били |
| ре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} Господин С |
| ку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом гово |
| јући идеју већ остварену, а Недељка као питомца број један друштва за находчад. </p> <p>— Сасви |
| прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен |
| не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи |
| слушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „раср |
| нти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера и пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки |
| , те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више |
| И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан |
| икама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио |
| иће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети пре |
| се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к себи; а у треће |
| есовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разни |
| учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене |
| — Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу |
| дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакл |
| и нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то с |
| дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> < |
| не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— |
| онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ |
| ... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима |
| одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да и |
| н Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ |
| рама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијс |
| им паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није |
| рашно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава настава |
| правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење не |
| то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму |
| е грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га н |
| глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем |
| них списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и о |
| ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај рас |
| гледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стре |
| <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће оне |
| и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити не |
| и куварица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бре |
| и сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он |
| на бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промеш |
| то је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило ни очи ни <pb n="11 |
| се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрт |
| сти, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која нас |
| упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и иш |
| боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком |
| лико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са |
| S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима |
| да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати |
| к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само ум |
| сврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић п |
| </p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} Пл |
| дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић |
| >— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни пар |
| м тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата ил |
| дном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад |
| тоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у |
| ма тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вр |
| освађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа бом |
| није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије |
| т.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него кап |
| се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, |
| ењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом национално |
| зишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чи |
| hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изг |
| ојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{ |
| г опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо |
| и се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем о |
| очео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти ме |
| ојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Жи |
| туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А |
| римам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар с |
| д ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче |
| <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан |
| го морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почел |
| а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја |
| инара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутра |
| а последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако |
| сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се проте |
| т шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слу |
| нтригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад |
| га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп |
| откупи Министарство, него нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац л |
| ако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — |
| е друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али коли |
| па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Р |
| платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за ту |
| ут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде |
| је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} |
| да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево |
| Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је угов |
| ом, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљи |
| p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет ше |
| истајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Та |
| и мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напише |
| ви љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше |
| „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина ј |
| ирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели |
| , ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, гд |
| му даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде |
| жем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и добићете једну |
| о вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мар |
| знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Ст |
| ру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, |
| у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали |
| оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилин |
| о врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која |
| старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико |
| ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те |
| те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среј |
| уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село |
| на је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке |
| ара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — бр |
| не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не |
| p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и да |
| бав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио |
| е у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и н |
| кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, |
| њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо пр |
| предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска |
| , као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви мог |
| .{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се пр |
| готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени |
| му музиканти за једну ноћ 10 „</p> <p>5 Плаћени му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени |
| му музиканти за једну ноћ 8 „</p> <p>6 Плаћени му музиканти за једну ноћ 12 „</p> <p>8 Вечера |
| пиће за музиканте 17/II . 9 „</p> <p>8 Плаћено вешерки за његов веш . . .{S} 17.50 „</p> <p>Но |
| оказа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко |
| <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} |
| ту, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео |
| и се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чут |
| , Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са |
| све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па |
| ео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероват |
| од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се |
| и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— |
| ва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да п |
| ва ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао |
| се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто б |
| је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тих |
| или у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе |
| да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, с |
| Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена |
| ојим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па м |
| пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изне |
| етога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме с |
| p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш |
| што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше |
| ри тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека |
| n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</ |
| > <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш |
| господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његов |
| ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дет |
| чише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја |
| мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино ш |
| н Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са м |
| д у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби ру |
| зраза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико п |
| ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема |
| сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он прими |
| о: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо |
| иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи свој |
| додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} |
| , поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb |
| затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, |
| ” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, п |
| p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одгов |
| вио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И |
| ве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом |
| >— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му р |
| едва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Ка |
| притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — ск |
| о!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чуд |
| Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође |
| м и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по |
| ити душу!</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> < |
| , а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи |
| при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љ |
| се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилич |
| црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и не |
| тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у с |
| глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њ |
| р је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи н |
| , а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада у |
| и да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из тел |
| дари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искус |
| е дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако |
| >и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајк |
| а ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— П |
| која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику |
| гим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по спора |
| " /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико д |
| танову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита |
| у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И ком |
| ку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине |
| } Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја т |
| ви Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из т |
| је не мало изненадио њен долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала д |
| ко лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћ |
| понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима |
| е ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</ |
| n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рек |
| тине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфск |
| седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће |
| био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина та |
| _C2"> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка |
| то покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени |
| и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна с |
| деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се разв |
| .</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може је он |
| рте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А |
| а.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане згл |
| трос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— |
| ши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада д |
| Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> |
| седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седниц |
| <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово има |
| /p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, т |
| ја, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два сл |
| га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Ан |
| змеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покр |
| том Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Ба |
| емљи за људе, има их и за децу, па нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Мили |
| ећ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све |
| кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, |
| њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она ме |
| же бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она |
| е Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута |
| ог тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста |
| леви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо нап |
| да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.< |
| ељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ваљда так |
| држаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после |
| дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућа |
| ар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо |
| забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена кој |
| сподин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену |
| учаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се дого |
| ста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, нег |
| ишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb |
| сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је изм |
| најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога М |
| <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајућ |
| Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавољ |
| ека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за јед |
| у и он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у |
| лупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би г |
| а поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Ниј |
| а оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није има |
| етаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео би’ ја |
| д срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> |
| е чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пи |
| бацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" |
| дбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да |
| ?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, |
| и... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> |
| одише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, ка |
| еден обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек |
| е пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као |
| {S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је |
| ас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило д |
| о, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао |
| пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви |
| за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате не |
| настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накит |
| адије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с п |
| черава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије к |
| грала.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не |
| кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општи |
| ко је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, је |
| са знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г |
| Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те ј |
| а деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, о |
| а гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграл |
| а писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, в |
| ђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb |
| ко што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра зд |
| ре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу ве |
| од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова поду |
| а сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву |
| запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова ду |
| .{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако |
| безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те с |
| једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо |
| де из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас красно |
| и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и нај |
| е она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах о |
| м, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном |
| д имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби ч |
| у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части |
| кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: ка |
| ни њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима пол |
| е изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, |
| Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији |
| еном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој гла |
| месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, поква |
| Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали |
| часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потпис |
| звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S |
| није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садаш |
| Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај |
| ели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ног |
| Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које с |
| а, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{ |
| али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, |
| ш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, |
| авање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка п |
| <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да |
| сам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам прија |
| рнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпо |
| ула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у с |
| естра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те с |
| но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу соб |
| је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прав |
| ани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у |
| се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А |
| подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-М |
| е прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете |
| же сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то б |
| -Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је б |
| ететом.</p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад п |
| . 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим |
| и у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Н |
| а против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштењ |
| еви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је кази |
| ош кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напо |
| ећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их је казивала госпођица Ленка |
| а дете крију као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану |
| дрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог пом |
| ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове гл |
| ника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музи |
| адији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S |
| онику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за л |
| ра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара |
| окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно |
| Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p> |
| у.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, ве |
| је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пети каже: |
| е може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом мог |
| ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разгов |
| уд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} |
| ога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одо |
| смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пре |
| о строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био |
| тељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p |
| овек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаес |
| срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила |
| нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то |
| одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспи |
| ушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Коли |
| дно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп |
| алемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете |
| поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> < |
| к су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p |
| ева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у |
| били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада реч |
| , ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јес |
| гледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако |
| ТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p> |
| већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осв |
| вним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публи |
| су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” |
| "207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на ко |
| и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу |
| а преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавн |
| а од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— |
| двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви с |
| нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци |
| написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао парагра |
| , а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мар |
| ј соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, |
| ић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборни |
| м продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, м |
| ванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес |
| два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за |
| а ово дете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања |
| е било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да |
| нџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочет |
| збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му сам |
| то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најза |
| и да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју |
| седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погод |
| или са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заје |
| није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} |
| ао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено.{S} |
| е она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене. |
| стиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу |
| танем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се п |
| , <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу |
| а веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос ка |
| чна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек |
| платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви удари |
| ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кред |
| вакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп бр |
| ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјав |
| па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и из |
| дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, |
| ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше гла |
| ако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то деф |
| го је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, |
| се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опр |
| а је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пе |
| нећу” одлежао је годину дана апсе, јер „по војничком закону нема „нећу” — вели он — а ја, Бога |
| управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би |
| оложају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p> |
| тио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац са |
| деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p |
| <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море? |
| растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општини — додаде ћата |
| ви.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се |
| ћ настави он да пита:</p> <p>— А кад је побегла?</p> <p>— Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p> |
| те!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги з |
| е доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу баци |
| поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и |
| шљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је |
| и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страш |
| ј својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дуж |
| p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него не |
| најдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и сте |
| ИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају |
| ио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> |
| зе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Ј |
| се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му б |
| ао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђен |
| очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући ка |
| те један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пр |
| да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, и |
| тала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да пр |
| А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би цркв |
| па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска. |
| те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p> |
| захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који |
| ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где |
| млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса |
| Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на |
| <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз |
| им ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, ка |
| и разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја |
| тим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друг |
| о казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било да је ова пос |
| и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберцигер, п |
| , седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број |
| а.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту позо |
| } А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, |
| кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени |
| <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p |
| требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је дошао. |
| узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — |
| на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} |
| S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине |
| о, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p |
| а на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у ње |
| писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n="227" /> <di |
| ин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је ум |
| интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је исто |
| n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p |
| а? — Не, немогуће... ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита |
| ош пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи |
| је дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на св |
| — Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у |
| кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала |
| вета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је |
| /p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију |
| музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, сам |
| ј радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а |
| оспођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побл |
| па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам |
| обори главу.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и ка |
| не маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јо |
| раму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се |
| нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и |
| они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p |
| : доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели |
| > <p>— Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да |
| целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи ко |
| >ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Д |
| дну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви чи |
| во корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу |
| оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и пот |
| То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушк |
| свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду |
| напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио |
| акупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p> |
| просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И |
| рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} |
| лико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути |
| добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вел |
| ина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси |
| онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што |
| е и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не |
| де је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која |
| у много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан |
| огомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусе |
| поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би |
| вога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на са |
| о је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је |
| сли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p |
| господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на у |
| о њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то |
| само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра |
| але по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и |
| ледње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одгов |
| није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „ |
| елу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све о |
| удила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, кога је још непрестано |
| ренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме |
| > <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утуч |
| p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> < |
| дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова |
| остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој |
| смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде |
| се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, ста |
| јући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман с |
| и ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кмет и Јова, јер му већ до |
| о, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа |
| ш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа ис |
| и грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — н |
| гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Ш |
| <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> < |
| клано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! |
| ш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Г |
| да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знат |
| леда, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које |
| кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти о |
| бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се |
| а остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Д |
| з кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.< |
| као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био ма |
| кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи |
| иљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да |
| м сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем |
| понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису |
| ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ |
| ра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, ко |
| најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благ |
| ом не виде) па онда погледа кмета, кмет погледа одборника, одборник погледа дућанџију Јову, а д |
| а по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па ни |
| и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме с |
| ине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодр |
| ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин |
| а и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту н |
| а.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из |
| мет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан |
| Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске пан |
| а сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> |
| ове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, рек |
| ед Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најп |
| кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" |
| иког улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опа |
| p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад |
| октом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. |
| {S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом г |
| казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама го |
| пили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко |
| се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефинитиван |
| ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, |
| погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p |
| а ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, |
| нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div type="chapter" |
| сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан |
| p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што с |
| Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ва |
| село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека к |
| ичке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ран |
| е примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узви |
| азмишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на ко |
| е вицеве, због којих младе жене обарају погледе а млади људи одушевљено аплаудирају.{S} Најзад, |
| јка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се на |
| зао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећ |
| Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раме |
| умите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе |
| ија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у к |
| ему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му н |
| едао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним мла |
| "190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За с |
| Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји к |
| е у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на т |
| емогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да с |
| му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно за |
| пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" /> <div type="chapter" |
| лева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева |
| — Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш |
| до, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута к |
| и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, о |
| p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за обра |
| кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у |
| вајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино |
| и њој је бацила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много |
| ј је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег муж |
| p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо |
| овијао неки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код |
| не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати |
| , и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој |
| ије.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у прв |
| за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица у |
| По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара |
| ете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цел |
| н.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у |
| и се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петориц |
| ва:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — извините в |
| београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу |
| жу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, |
| се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са ник |
| — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући |
| етвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једв |
| то помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На је |
| один начелников, обуче његов иберцигер, под којим је могао метнути још неколико деце, узе пажљи |
| е ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на |
| месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична |
| ара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столо |
| а момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити |
| еђивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали С |
| памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, к |
| тине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Мил |
| овића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој свет |
| народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати |
| ишта — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, |
| часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општи |
| не прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њ |
| ође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div type= |
| вај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад с |
| оменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то |
| решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дет |
| ело, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одр |
| же и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карт |
| ако пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас пи |
| СЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јут |
| е да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет погле |
| лију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио. |
| рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелн |
| атила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела |
| боје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али |
| пођо, ви имате једно дете које издајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто |
| ној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо. |
| ом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и |
| а памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пу |
| у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у |
| позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно реч |
| раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је сп |
| ехани сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, И |
| у, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста < |
| пак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је пр |
| рахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жа |
| паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у |
| ђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у приј |
| а и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би |
| ад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, ра |
| ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види |
| ad> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао ра |
| да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — |
| рију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружају |
| 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у |
| после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жу |
| ој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је |
| , де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — |
| Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интриг |
| еки ветар да дува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, |
| толико брига задао, којега је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би т |
| окри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господи |
| арају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео |
| досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а |
| и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> |
| рци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> < |
| агонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Н |
| ани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се |
| ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао |
| ћом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени. |
| на мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, ка |
| .{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопшт |
| је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско |
| своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госп |
| разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом |
| попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у в |
| ела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвал |
| разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче у |
| ео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— |
| ивање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сија |
| р и мене да закачи, али ја њему песницу под нос, па велим: „Знам ја, господине, законе исто тол |
| > <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</ |
| рецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путни |
| , утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим |
| тетом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чиј |
| и, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресова |
| осподине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога |
| у и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што б |
| n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Ш |
| — А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу |
| рого, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> < |
| ђе па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око мо |
| гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере |
| ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим |
| /p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да п |
| b n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки д |
| становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</ |
| ствице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као |
| и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола |
| нски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема б |
| .{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за |
| столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз |
| т није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истог |
| мислите ви — наставља капетан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба м |
| ли само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао |
| а, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде |
| дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p |
| што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се |
| у ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу као кукавица јаје! — дрекну опет капетан |
| е! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и важна |
| ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје |
| Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је о |
| личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се |
| жића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи Мин |
| ја-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p> <pb n="269" / |
| пет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га из |
| би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу |
| чела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест |
| изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуј |
| војој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S |
| ога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <p |
| рађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затече јо |
| ром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те |
| лим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се |
| ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и |
| га.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госп |
| е.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресе |
| ениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати |
| сла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље јед |
| им да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — ве |
| зненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу |
| да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Ма |
| свечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марк |
| ш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја |
| ем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подв |
| S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три |
| јати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А |
| чепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нит |
| љно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу |
| ва конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши |
| огао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> < |
| <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ниш |
| умња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тума |
| ца није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи з |
| рце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — п |
| тељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима гд |
| Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорга |
| и смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово д |
| .. ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ |
| о боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго |
| а, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви |
| па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет усп |
| истајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије |
| рдероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да |
| е главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тај |
| p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико и |
| са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! |
| <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе пре |
| ће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и поја |
| е са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на р |
| ти трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не ма |
| ише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роск |
| ену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по нави |
| пље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељ |
| неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је оп |
| посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друш |
| о четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају: |
| и су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у б |
| пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p |
| бом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук музике и аплауза.{S} М |
| н да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га |
| келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их |
| појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељковићем.{S} Кад |
| </p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би с |
| и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете |
| p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп |
| остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, б |
| и понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} До |
| моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљај |
| ђе крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа р |
| еше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> |
| ецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помо |
| ило све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, |
| ново доби неко дрхтање и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су |
| p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нум |
| оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљају |
| е ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој ка |
| /p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се по |
| с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома |
| /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је о |
| {S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јаг |
| м.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио по |
| валише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном д |
| овима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркл |
| у, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно |
| самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да |
| говарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња |
| о цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних крој |
| подине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој |
| ут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се сми |
| она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива |
| пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке д |
| ићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођ |
| сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни То |
| вој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио г |
| држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно |
| извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељ |
| о на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{ |
| за писара масеног одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узе |
| мом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама ј |
| и је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, наст |
| за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само |
| вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да т |
| p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим проз |
| ари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато |
| леда исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бог |
| не.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо |
| госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И д |
| ним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, |
| било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на ве |
| га припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И |
| едељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини |
| ни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опрости |
| н Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног |
| . Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Са |
| е да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кме |
| а прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у субот |
| ам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> < |
| двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архимандрит Григорије, ко |
| пензионер него зубни лекар, а он га као позвао да му извади један кутњак, а господин Милија као |
| во, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који ј |
| леђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп јед |
| итативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, |
| иког нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та г |
| читељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би |
| д познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље |
| право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није никад никакву парницу те |
| тира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са велики |
| истина: <pb n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме н |
| >Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих бе |
| бу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, дев |
| абреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Р |
| > једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже |
| вају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућ |
| г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају на |
| аиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни |
| , панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, н |
| , али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и |
| да предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, можда је предвидела и т |
| узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан |
| лећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато |
| уче Недељка који није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава пр |
| д у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји оде |
| госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите м |
| па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од |
| есарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му м |
| i>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине |
| ве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам г |
| ако ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практика |
| оп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Е |
| ло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротиј |
| бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло прос |
| мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу |
| та сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом |
| ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти |
| собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно поми |
| е била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочит |
| хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију к |
| ти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потп |
| ло Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростил |
| са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чеш |
| сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи |
| давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од позна |
| н Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилул |
| арог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно пос |
| авице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се |
| да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Нед |
| ровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да |
| оје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је |
| ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госп |
| </p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познат |
| и грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави г |
| } Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S |
| ких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резулта |
| ар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће |
| оју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције н |
| >Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако пр |
| љеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крај |
| две <pb n="256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из |
| га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толи |
| .</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилинд |
| ли то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: |
| .{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и |
| Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је |
| врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} |
| дине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја са |
| .{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и други дођу.{S} Бад |
| и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} |
| ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину |
| </p> <pb n="247" /> <p>— Па је ли вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — |
| лним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је ј |
| еза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаесто |
| а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога р |
| те! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља |
| г светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластик |
| а из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој ма |
| ову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лек |
| ова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</ |
| р чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је |
| ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> |
| е радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу уп |
| р зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам ко |
| >Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огласила игру а три пара |
| ше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину |
| енција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен |
| е он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном о |
| закаже идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p> |
| Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики |
| Перса</hi>:{S} Нисам, жива ми мајка!{S} Позови га и питај.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, |
| ју, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа ви |
| жном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</ |
| ођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво затим отишло из наше вароши, ал’ ј |
| е решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</ |
| та неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи |
| а кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика |
| У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо ко |
| и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да |
| то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по |
| етплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p |
| ео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је из |
| оге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Треб |
| осматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало за |
| ловима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је на |
| 2" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се |
| не љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У То |
| авниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар с |
| е и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би с |
| узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми тв |
| } Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле с |
| е смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то |
| >— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{ |
| , господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, к |
| јзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Н |
| је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења кој |
| че, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слав |
| екивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шешириће |
| p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна |
| атури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p |
| ”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S |
| што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у ру |
| врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се дан |
| чи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срц |
| ад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом |
| два дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу г |
| лико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи број гласо |
| м заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А то некол |
| (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Н |
| уз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај дру |
| неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то |
| мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p |
| .</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: нас |
| се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите |
| ad> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште |
| ио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве |
| не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе |
| ренцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, |
| о да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт с |
| ржале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио д |
| стаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а затим гужва и лом, због чега се |
| <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — |
| а чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да |
| и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је |
| са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако |
| оси на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да |
| ђите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом г |
| .</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али |
| о треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он ј |
| а.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако |
| је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елз |
| у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите ш |
| уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочи |
| пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> < |
| а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква |
| > <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњ |
| ш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Па онда га донеси; покажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али с |
| ог лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну мо |
| туда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао |
| жасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лут |
| нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Би |
| пко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и ч |
| ћи га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало је |
| ет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички пос |
| ућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учин |
| ора математике, <pb n="295" /> искуство показало, да и многе друге одредбе нису на своме месту. |
| епо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта м |
| нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада |
| у ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома и |
| и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио с |
| n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врел |
| о сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, овакв |
| мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и |
| оказала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења |
| се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га ист |
| остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има по |
| ред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, |
| Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око |
| јавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више ниј |
| еда једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, ч |
| ишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њ |
| мислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} |
| и сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И |
| , који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Нисам, |
| а до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срез |
| анку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога ср |
| Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у |
| </p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били н |
| на страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што |
| ђена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних љ |
| а и говоре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из |
| — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ п |
| гао би доцније бити врло добар певац, и покојни Алемпије био је добар певац, па можда би се изм |
| а земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Ан |
| -Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је издавала под кирију, и богме, леп п |
| лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђ |
| једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научил |
| з своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је |
| потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло вели |
| Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођ |
| није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје с |
| а посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, |
| али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; н |
| колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га у |
| окојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суд |
| лор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних |
| о и здраво мушко дете које јако личи на покојника.</p> <p>Дете доби на знамење име Момчило, а н |
| и и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> Алем |
| али да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели. |
| мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеон |
| а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И |
| је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо |
| е остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента вид |
| а мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијен |
| им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S |
| е у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче са |
| и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завад |
| .{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и |
| случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пр |
| јвише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да прежали.</ |
| i>Крмане</hi> </p> <p>Аника, бивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Але |
| ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и |
| ојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, пос |
| твар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код т |
| /p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће |
| ку тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу |
| нај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадн |
| рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{ |
| о вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Бо |
| <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризн |
| раграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући |
| <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује шт |
| гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљ |
| а!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим |
| покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сум |
| покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополита, покри младу девојку, покри глас и по |
| лита, покри младу девојку, покри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче врт |
| скрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом ј |
| рата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p |
| гов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су ра |
| ру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава к |
| мане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у |
| има гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од |
| Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разгова |
| аправила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње с |
| , због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај |
| ку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да |
| и да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће м |
| могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb |
| же! — вели госпа Мара.</p> <p>— Е, онда покрите митрополита!</p> <p>Госпа Мара покри митрополит |
| у, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домино |
| није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређ |
| >— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да |
| ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништ |
| од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равноду |
| к је могла давати, али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста |
| имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у ова |
| а грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, т |
| кости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати |
| азуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестамена |
| , грађанске касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва |
| ика женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, н |
| ошћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свасти |
| , два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове. |
| у другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити |
| ваше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а |
| нт свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долаз |
| а би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — д |
| седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафан |
| ако се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љу |
| м са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме |
| гант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и с |
| ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и То |
| о интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да и |
| моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>К |
| , ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да |
| <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила |
| ној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме из |
| то ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Ко |
| и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину с |
| знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох |
| о на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз |
| налост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, |
| ео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кмет.</p |
| и одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— Н |
| које ипак <pb n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету. |
| , као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз в |
| .</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испос |
| и доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лек |
| а акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до п |
| и господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у св |
| .{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на сусед |
| ли ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек |
| — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — настав |
| џија одмах наручи још један литар вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цига |
| во?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов п |
| у жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала |
| и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је не |
| плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће с |
| же, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпу |
| на изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукн |
| мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да |
| се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја |
| овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чуде |
| мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код на |
| с, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису поли |
| а и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p |
| А ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушат |
| д да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ јед |
| ти или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред |
| тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало тр |
| ицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на |
| } То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „дог |
| егао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па |
| ели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они.</p> |
| он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста |
| , да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мо |
| ер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са |
| S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а т |
| ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изус |
| нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка |
| да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — дода |
| ија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан с |
| ину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не |
| госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и м |
| и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан ка |
| вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а пос |
| казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секрет |
| од пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у прв |
| акши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског |
| неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, п |
| у школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби с |
| , отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к |
| ог тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази господин |
| о то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар |
| ицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и жандарма, |
| се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу |
| сећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се т |
| вен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижица без корица |
| горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој с |
| <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија |
| а:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случ |
| ије имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Соф |
| најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, ка |
| ећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>К |
| p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} |
| ако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете би било |
| ледњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, |
| ест, начелничка двадесет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био распол |
| ло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак |
| та по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би проша |
| ”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опази |
| ту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знамо како гласи парт |
| онако одлучно, како и доликује његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> < |
| се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно р |
| прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> < |
| а (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n= |
| вери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јаје |
| ме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица |
| тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, |
| под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би |
| овану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: |
| врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима |
| ину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом |
| мете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — |
| ко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да ј |
| у са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <pb n="163" /> <p>Морадоше да заустав |
| Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу |
| класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} |
| месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати |
| — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандил |
| ем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га ду |
| књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ |
| а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који б |
| по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти |
| легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није ни |
| уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може |
| ита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пак |
| говорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Дос |
| наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, он |
| ете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче |
| крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="chapter" x |
| смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице м |
| коју је његова мајка написала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затека |
| стави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p |
| .{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслог |
| свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и поч |
| </p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико н |
| петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку |
| ући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— |
| рафа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и грађански поступак и за |
| како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А |
| е врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је сед |
| 50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{ |
| ај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли с |
| је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме врло л |
| а дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:< |
| је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева< |
| играју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве. |
| и јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то д |
| не га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Помилује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} З |
| <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> |
| чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још |
| толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> |
| те изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, |
| укџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се |
| Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи Милеви да купује коже, |
| а, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па ве |
| о поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети из |
| апишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стр |
| ело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, |
| пелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> |
| е у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осој |
| није ишао „на лице места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту |
| колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те г |
| ете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени с |
| њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски |
| ве, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана |
| то продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он ту.< |
| p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треб |
| а, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јо |
| та, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком |
| а, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком н |
| апута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио |
| како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; дан |
| ику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</ |
| приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то |
| наву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садр |
| >Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јесам, |
| <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p> |
| ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Ог |
| за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало д |
| ква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> |
| оп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ћ |
| — Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> |
| ек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а оп |
| а, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љуб |
| би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође д |
| још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је |
| </p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабиц |
| ала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да |
| ут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Госп |
| одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — до |
| ду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципел |
| е та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми с |
| искочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена на |
| } Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја |
| ем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које има |
| еш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу прав |
| а... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и у |
| оје имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и |
| раксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докторе? — пита Мара забринуто.</p> < |
| и.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој |
| — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Гос |
| > <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} |
| се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао по |
| , ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћат |
| моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најлепша девојка о коју |
| едео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку |
| .{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс к |
| нице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не |
| мнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест” |
| ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ нап |
| некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао пра |
| проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних |
| ако се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, как |
| p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити |
| ема г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник |
| дговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и |
| е, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво пона |
| попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Сав |
| лушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са |
| љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље с |
| и се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" |
| пет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена си |
| ко згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> |
| ко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић |
| да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кме |
| а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне |
| ши, да му не би бадава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло |
| да му ништа друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим |
| етом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ |
| механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружа |
| , да му не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што |
| брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша п |
| } Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину наче |
| — Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то ј |
| {S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажал |
| И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заво |
| са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-б |
| <pb n="275" /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити |
| ећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— М |
| у нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику |
| <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мисл |
| ало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник отеже беседу, која је трајала |
| чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Нед |
| Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особ |
| изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно ч |
| нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, |
| ка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да д |
| <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се наш |
| ан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа приб |
| Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упаш |
| је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико разд |
| оји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по телу и као неке грч |
| о да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам |
| д би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све ш |
| а ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом нац |
| — То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од |
| ко рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна о |
| и — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш |
| ли опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, жи |
| питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис |
| еби и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе |
| мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха гл |
| азмишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по д |
| вор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он |
| је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мај |
| рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило д |
| су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на |
| а не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учит |
| и троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ при |
| датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јов |
| шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело сме |
| поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли |
| га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, к |
| — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрз |
| конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и н |
| првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Си |
| е, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила. |
| би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљ |
| аслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетанови |
| тити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је њег |
| оцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике ху |
| ка тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је |
| ина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пу |
| /p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна гостионица код Национала” </hi |
| — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита особина, кој |
| p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, |
| још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да |
| ста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S |
| ладен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка |
| ћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Бр |
| ца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене л |
| , <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ |
| да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи |
| или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто ад |
| та ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, |
| ла кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вин |
| смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом руч |
| , коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи.</p> <p>— Ласкам? — настави госп |
| Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, |
| д духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти н |
| смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве |
| је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро да испуни једну од дужности, |
| жљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га одн |
| гих села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цр |
| ашима и болесницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да |
| е даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па с |
| кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко с |
| и, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а |
| и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, |
| те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у |
| да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: по |
| > <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у ц |
| ао људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу |
| нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, |
| ње, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге сит |
| ном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на |
| е за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, на |
| а попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије пр |
| вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља |
| ио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга |
| > <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијс |
| аједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потр |
| ди, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му |
| а диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у л |
| а лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадиј |
| да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајал |
| и, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест у |
| ио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о с |
| у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смо |
| е ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи |
| дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и са |
| п Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у |
| и. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је х |
| асао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућан |
| падала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Њег |
| сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго з |
| , Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп |
| и о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у се |
| путати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} |
| ћи у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски ша |
| ријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа с |
| пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кме |
| о.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али |
| муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили |
| док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чув |
| не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и |
| ао находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч: |
| {S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и д |
| ија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друг |
| код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не изд |
| а општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, ка |
| говара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио |
| литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како |
| у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер не може се тек |
| ем воде?</p> <p>— Нека, има! — одговара поп.</p> <p>— Али, молим вас, отворите — настави механџ |
| есеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — |
| апун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче |
| p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према |
| год с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" /> <p>— Ама, које |
| шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— |
| Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је л’?..{S} Ама, па како, брате, да |
| лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита |
| чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољ |
| ћу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ |
| , који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом квекну, као да га је ко навио.{S} |
| ! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га т |
| > каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће |
| p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!< |
| како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, |
| Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је по |
| једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направит |
| каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па |
| лемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је |
| , у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ дв |
| </p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и н |
| > <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе час |
| ревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тро |
| в „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави о |
| би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипа |
| е налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, |
| па почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао |
| поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало |
| p> <p>Дакле, и на Благовести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хт |
| ан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. |
| идели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, к |
| — Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дет |
| договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи у |
| — Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам |
| мета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побег |
| ђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш ш |
| позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте ј |
| ста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није ника |
| е пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџ |
| pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав х |
| та дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите |
| Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! |
| <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто |
| p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако ј |
| p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И н |
| попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно ре |
| де.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причај |
| епутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад |
| n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пи |
| сланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовн |
| обегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кме |
| и.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чеш |
| а је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде |
| ча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једн |
| ="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где |
| загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с |
| соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како |
| , те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — |
| паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа друго, д |
| а помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— Бабица можда или ка |
| чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p> |
| една наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — до |
| шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у |
| а по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што б |
| у тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где ј |
| наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, |
| попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и заме |
| ли, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера че |
| капетан.</p> <p>— Јесте! — одговорише и поп и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да л |
| да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да |
| а окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> каква би т |
| урио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне |
| упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу гов |
| ема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, |
| , да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> <p>— Е, види |
| вих дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> |
| аш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосн |
| т.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му о |
| и! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори врата |
| ни учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним по |
| ној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав |
| ред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако |
| ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове |
| p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подер |
| ћ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не п |
| гледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћанс |
| е издржавати као општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, к |
| и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — вели поп.</p> <p>— Мора да му је лепа мајка.</p> <p>— А зна |
| наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> |
| те удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би било да јесам!</p> <p>— Па боље, дабом |
| — Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> |
| > <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А |
| <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш ба |
| ете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, |
| </p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> |
| ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знат |
| т капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, п |
| а им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Пе |
| д су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија т |
| о живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у бело |
| о, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дуж |
| о у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наша... н |
| евојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека |
| чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата с |
| ико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско д |
| <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви на |
| /p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> |
| ’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се |
| па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађе |
| !</p> <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако р |
| ожје заповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до д |
| се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи |
| е не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>: |
| дити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није |
| бе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p |
| помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са ст |
| идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово.. |
| и, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћ |
| у један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце суш |
| — Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?< |
| размеће карте, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који |
| на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га ост |
| еднога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске в |
| <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{ |
| .</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је ше |
| јега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу |
| своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он ц |
| Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се |
| ако то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни уд |
| ишта, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Св |
| екаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на о |
| један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијо |
| анас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Рист |
| м чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донек |
| вршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S |
| њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! — Поми |
| Каква жена, ако Бога знате! — виче опет поп. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме неп |
| к.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — |
| р.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш нека |
| n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека |
| ебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код |
| у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране н |
| — Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе |
| на.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И в |
| .</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </ |
| је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која |
| ло вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио капе |
| се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су |
| То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се савет |
| о проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринц |
| браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — д |
| а после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} |
| S} Па оне Анике Алемпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> |
| попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</ |
| о се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које Анике?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Па |
| анда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да с |
| Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да м |
| ика родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу |
| пила, окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разгов |
| е две недеље! — додаде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да |
| је муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се |
| о лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, |
| попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хт |
| п уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре наши |
| сити и каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћ |
| ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он нази |
| те и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, госп |
| осно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у ш |
| не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помо |
| тити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, л |
| ског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Ј |
| говор морао водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му разме |
| , онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изгледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>: |
| кант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, та |
| и овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у |
| ња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се |
| кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа. |
| оређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, |
| да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике |
| </p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: личи на попа.</p> <p>— Ама немој грешити душу!</p> <p>— Јес’, Б |
| смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} К |
| рости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вел |
| черу и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да |
| ало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам још кога, него с |
| его се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио.</p> <pb n="321" / |
| м.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стр |
| дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао само по ч |
| у.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бис |
| нимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама н |
| а адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе |
| поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да |
| бо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? |
| кта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћем |
| е била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе |
| ијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.< |
| научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само ш |
| адоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сеља |
| ђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама |
| је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега сел |
| ведам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељ |
| p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, |
| вану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на т |
| <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стан |
| р?</p> <pb n="318" /> <p>— Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на таван |
| где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жив |
| према, има неко опело да изврши, па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у ба |
| сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и г |
| оље, дабоме — додаје госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потвр |
| Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.< |
| а по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија као љута гуја, па дочепа једне виле, које јој |
| и, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, |
| кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој |
| те ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама није зато, него невоља ме натер |
| девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку |
| а о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад |
| дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом |
| мане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту. |
| ам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са ко |
| седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка. |
| ао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима ку |
| а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у |
| и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, |
| , је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што бе |
| гледао:</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</ |
| о се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју брук |
| амо, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— |
| аде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те вид |
| ад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те вид |
| в део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни А |
| емпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па са |
| .</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па |
| би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни |
| :{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити изм |
| ’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у |
| жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш |
| е лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — |
| за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се личн |
| ијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао |
| вога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно |
| ећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у |
| те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се м |
| — А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и направи се |
| <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око |
| уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже за |
| <p>— Колико моје карте кажу, господине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n=" |
| но дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у |
| иже њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Аник |
| е преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> |
| а које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ће |
| сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеал |
| ј да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то |
| знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалко |
| трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт |
| и!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под јастук, пре |
| а.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били д |
| општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у сва |
| онио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га |
| митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... је |
| p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери н |
| загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека вел |
| том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељс |
| ију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма |
| рвипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прел |
| <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су заб |
| гли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— |
| нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрен |
| има; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, |
| никако не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, |
| ком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико из |
| ва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</ |
| ио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али |
| стричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, по |
| у, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да п |
| за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наор |
| .</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаест |
| јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се |
| н седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знам |
| > <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, |
| му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им |
| е прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на п |
| ић је концептирао и брисао, допуњавао и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза |
| и га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп п |
| е изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није оста |
| се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео.</p> |
| нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} |
| е у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да |
| } Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав |
| > <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав ж |
| главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав ж |
| патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав ж |
| <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, п |
| стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали |
| ед оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под манти |
| су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је пос |
| и попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је |
| ајзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, ви |
| жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим б |
| и и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а наво |
| , кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави |
| за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу |
| на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радој |
| је Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отат |
| окат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али |
| ћа поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат то |
| се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, |
| е другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити. |
| да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па до |
| уме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што |
| че механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... |
| кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресну оком дућанџији па се и о |
| и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p |
| пи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одо |
| срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како |
| ој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима |
| ца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обав |
| пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p>— Лепо дете! — |
| већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар |
| етац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку |
| Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, зн |
| а, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу зна |
| ћу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тр |
| >Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно |
| д згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n= |
| оче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је |
| ник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p> <p> |
| општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, н |
| ита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење з |
| уго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане н |
| спођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекива |
| погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и да |
| з малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало |
| го је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку кој |
| па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још ч |
| пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетан |
| и књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кме |
| едну малу ману: воли окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од |
| у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако од |
| реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, о |
| а правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и с |
| тив чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} |
| о је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судск |
| чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на ми |
| стогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе |
| није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радос |
| није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата уне |
| м госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка, кој |
| ри, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив |
| би, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Мил |
| нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се уз |
| овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, је |
| ковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који |
| уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тест |
| астука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што ј |
| свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> |
| ш породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? |
| ана, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави |
| м тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала |
| јим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би |
| осио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутк |
| као по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија |
| би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ. |
| тави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знај |
| м трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, |
| е зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, |
| ање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог теста |
| >ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим пор |
| ли, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема р |
| јна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А |
| ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала њего |
| ле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бит |
| но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино |
| ремијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељ |
| 20" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она до |
| 6"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, п |
| ди ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељск |
| е жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођ |
| е:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од мене, мора да га |
| слуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му |
| } Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп |
| а се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко прогово |
| поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато. |
| , јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па наста |
| поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за п |
| а узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p> |
| истала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да |
| у број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а |
| pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p |
| седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин ст |
| опка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ |
| ени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи ш |
| број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, с |
| ије толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, остав |
| га се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право з |
| ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек ’ај |
| а ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи |
| .{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канце |
| <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</ |
| прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, |
| p>— Имам један важан... један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} |
| те, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S |
| а она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и г |
| је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа |
| ивремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сад |
| S} Једино арџија, остављајући виле, као посве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> |
| </head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје с |
| ино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад б |
| е припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а |
| е лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца |
| то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутрада |
| ње и ватру и болест пође на горе.{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, ал |
| блистала <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p> |
| >Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <pb n="2 |
| а патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан по |
| ли у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једно |
| о чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана |
| осао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београдских |
| ер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита |
| јавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога |
| опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме го |
| ри, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а с |
| руги момак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био доби |
| то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у нар |
| то викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> |
| — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџету као оп |
| о, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p |
| ти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси |
| читељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих |
| ли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му |
| што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш |
| а путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој |
| е моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста по |
| ђе берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што |
| дне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не |
| Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он пон |
| пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, |
| а господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе уп |
| кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има |
| и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву пол |
| ="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Нег |
| ођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па ле |
| "165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су |
| дницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> |
| етровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S |
| ко се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из К |
| о са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио |
| е, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p> |
| Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти |
| узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад с |
| м, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има |
| ослао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још р |
| х ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба |
| љ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење |
| оријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се |
| те кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ за |
| јала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усво |
| а ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у к |
| ако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div typ |
| о тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји п |
| а за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки |
| на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете |
| ле, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци |
| аре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо |
| ису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га с |
| причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, |
| олитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипа |
| ета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном л |
| , па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их |
| вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>М |
| креће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да |
| дин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скину |
| морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носе |
| заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала |
| > <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учите |
| том остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ |
| овијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни |
| како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капе |
| неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Р |
| нда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и |
| } Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполов |
| пут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера ј |
| ницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар ј |
| ио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је б |
| цање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се о |
| и заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, ј |
| бије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није |
| Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила з |
| хану да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воден |
| споведи, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави сно |
| и, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <d |
| кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се по |
| се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и би |
| по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро к |
| {S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дот |
| ји носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Мили |
| ев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је п |
| замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато з |
| и, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста |
| пним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је |
| све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга |
| га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете к |
| ина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћ |
| > <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо ше |
| све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели |
| зи, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да |
| и је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те п |
| а и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је |
| Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је в |
| веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радој |
| "> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дан |
| круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сал |
| ћу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло |
| прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одош |
| детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се |
| знато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало |
| и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и |
| исма командировог извукао банке.</p> <p>После је био отворио као неки мали дућанчић, па кад му |
| о, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор |
| и време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, |
| ожда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете к |
| није њену кћер Елзу ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мај |
| стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којим |
| инио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у |
| срећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, |
| мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, |
| да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што |
| p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћ |
| p> <p>Ма да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај |
| етета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учи |
| очитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету д |
| !</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је |
| ако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, ст |
| о? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов |
| о последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по кој |
| читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава ов |
| бог којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знат |
| емађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па |
| ш, или идеш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на по |
| осову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним оч |
| вој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се |
| ито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога с |
| слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали са |
| тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исх |
| испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега |
| еларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дете |
| данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на пам |
| рафа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад |
| оспођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и |
| по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конф |
| а Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва пол |
| реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из |
| (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који |
| тио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика |
| у се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет к |
| оспори његово познавање канцеларијских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и п |
| ћу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у |
| дсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници |
| сто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” |
| аоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је он дошао госпођи |
| У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи с |
| пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како |
| е дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Ф |
| {S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p |
| ан и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у мех |
| а друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је са |
| и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао |
| ан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гарди |
| она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p |
| и још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не |
| га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да в |
| 276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезо |
| х Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се ар |
| пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио |
| игнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне |
| ешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепн |
| на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</ |
| омислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Он |
| ер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не |
| ечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположе |
| p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— Е, — |
| аводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици ж |
| о пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала св |
| е од клавира, како би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и |
| и.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке ко |
| вим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорнице једн |
| ника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила обј |
| ц тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада ди |
| е, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој род |
| мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то дожив |
| и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је м |
| , а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешен |
| олико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, руме |
| а ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у о |
| шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ов |
| није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не зна |
| ћ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпу |
| себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћ |
| рошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савије |
| шни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на с |
| лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства пред |
| асвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мис |
| ојој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова жена, умест |
| ичног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био |
| те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом паж |
| колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџи |
| мпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине п |
| ничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена |
| лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, ј |
| чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте |
| ија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саж |
| осподин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је |
| тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зат |
| е он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта д |
| реме умео добро да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да ј |
| а, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим оч |
| другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо |
| </p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, мл |
| S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" |
| а свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница |
| е видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> < |
| > <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће боле |
| о вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу |
| !...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће |
| лаву, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуц |
| био службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном |
| г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар |
| развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и р |
| ши, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан — ме |
| Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако |
| прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две |
| се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо. |
| лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да д |
| била би место ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> |
| у и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви то нећете осп |
| и.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет |
| ћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> |
| /p> <p>— Друштво за находчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти |
| и, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; |
| остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, |
| оћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано от |
| тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај ово |
| ремери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди ов |
| менуо је и кривични законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> осн |
| капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као |
| исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практик |
| екивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исм |
| рло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само |
| а он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, п |
| /p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена |
| е о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби |
| упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно |
| џија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздрж |
| свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли |
| вори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безбрижно лежао на крилу и |
| ели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и ок |
| ава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.< |
| управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се с |
| ја однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на |
| ивремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор з |
| власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор ч |
| ам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да |
| ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, |
| Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву |
| јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради |
| без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што |
| више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо |
| не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бин |
| ће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати. |
| оци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћ |
| Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се н |
| рце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пет |
| </p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — нас |
| е. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, д |
| се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да ј |
| разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар пост |
| ло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ст |
| свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећниц |
| ну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби гл |
| рберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што < |
| и, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које |
| Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан |
| а тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неуте |
| е.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоре |
| а како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још он |
| оче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гл |
| са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он |
| едном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али к |
| ељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло до |
| /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи |
| е се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћ |
| трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на |
| нске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година тол |
| сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако ш |
| ем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Примет |
| ако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одма |
| пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном брак |
| тфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учи |
| рети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно |
| ани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</ |
| војој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима |
| ложи нешто паметно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој пл |
| огу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад сврши |
| елу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, али — не беше је.{S} Мене об |
| такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закљу |
| пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила леп |
| — Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p |
| то, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се |
| се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, ка |
| то пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен |
| па док попадија збира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и |
| Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из |
| ти једнога дана велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је |
| ијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих п |
| олио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми по |
| и.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потре |
| али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то такв |
| ногих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна |
| а им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по св |
| а све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе |
| ко ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га |
| од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина же |
| шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програм |
| да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; |
| ућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овога романа в |
| немо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да с |
| да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђени |
| зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи. |
| једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживе |
| епа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, т |
| p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће |
| сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— Ах, господине, — |
| тупи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Ма |
| ожеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа |
| андармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљено |
| стаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи |
| штину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и п |
| м.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај |
| р је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблу |
| етко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он |
| на која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а ра |
| рве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као т |
| сећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на стол |
| речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усв |
| ми да другаче и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме |
| и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div |
| да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, иск |
| лану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог р |
| ко прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прич |
| цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари |
| аки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— |
| м направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све |
| <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> < |
| ече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао издржати.{S} Њему |
| ше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему |
| ао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, глед |
| као што би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, |
| се.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали ст |
| вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут |
| тава, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је поче |
| а и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза п |
| ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је.{S} Нећу ни да је заводим, боље је нек нем |
| није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је је |
| сали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — настављ |
| им смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавни |
| се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не |
| ђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али |
| воље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један пове |
| умицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> |
| и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да |
| речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко |
| враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Л |
| аопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они д |
| тила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p> |
| јући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе |
| своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да у |
| > <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за |
| а деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-С |
| ла.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо |
| аде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом |
| , осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, |
| и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде а |
| и <pb n="166" /> десно, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позори |
| ли од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешт |
| p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, забога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да на |
| ?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, т |
| p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије |
| ткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је |
| ца постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш ни |
| председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из |
| да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога ко |
| ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још |
| ој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="8 |
| >— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма ш |
| написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није |
| могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек |
| ричали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно вече, знате, био сам поз |
| и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти |
| вали дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћет |
| у.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је и |
| један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p |
| p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто т |
| ... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! |
| причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а д |
| само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки |
| вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад с |
| ом, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и при |
| те и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по |
| и као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико |
| А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико |
| стичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је |
| S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интриган |
| ад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у |
| уј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те |
| ли.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и фор |
| пусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред к |
| да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би |
| оста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да раз |
| а престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то ј |
| је свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, не |
| } Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понов |
| онце зазвони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па |
| о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, |
| кви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</ |
| а би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам просл |
| м га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у |
| ајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник са |
| она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l> |
| а у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа! |
| ча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине |
| а јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук |
| репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb |
| рат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је б |
| имунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, |
| као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као з |
| такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз |
| ма чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а у |
| га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместил |
| узе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакл |
| а сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу капију, на Ваз |
| били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе |
| ла.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви пока |
| своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога |
| .</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а к |
| али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
| разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помо |
| н одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ од |
| ном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе који би, кад би само о |
| асно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p |
| вади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у |
| че један масан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Зас |
| р вина, полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше |
| школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} По |
| се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе |
| под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз ме |
| .{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање |
| етрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ |
| ио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаес |
| кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика гос |
| уни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ак |
| е кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни |
| .</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим ок |
| но пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— |
| S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки |
| еду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— К |
| ха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још како му је би |
| — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> < |
| еп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више п |
| а кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански п |
| з тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за |
| <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која р |
| будио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестамен |
| рези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом положају:</ |
| своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не р |
| ници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Јед |
| четка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских пан |
| дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољ |
| како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како ј |
| монстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва ј |
| оспођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она |
| у једноме новоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.< |
| једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако |
| че ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и |
| дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота |
| ао змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаесто |
| ра опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је |
| уж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући в |
| вао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека благодари Бо |
| сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим |
| е прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана нека |
| ом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је о |
| е ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раниј |
| само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у |
| на слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све |
| к и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се |
| дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пало на памет и у себи би |
| ћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је н |
| ту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим |
| естрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наск |
| ка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио |
| окотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он |
| у и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заб |
| професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и н |
| но наљутило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако |
| је није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а |
| сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва |
| и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, |
| те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половин |
| тал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је |
| а његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен ч |
| зад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од св |
| ио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држа |
| дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео с |
| ој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би |
| /head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свак |
| интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Т |
| кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збун |
| у једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту |
| о се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих р |
| кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште |
| ; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још |
| </p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, по |
| о с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, волео |
| комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас |
| рстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави к |
| не, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча б |
| ти је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} |
| уркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их ни |
| а женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад |
| ех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз при |
| лед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морала д |
| Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, |
| ао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам к |
| b n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све вре |
| Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, пале |
| столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се н |
| занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем д |
| ста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њо |
| рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мар |
| е му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићен |
| тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} |
| а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и општина и држава...</p> <p>— Знам ј |
| вести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник. |
| ао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму ко |
| д стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одма |
| преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док |
| Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са з |
| икне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза по |
| номе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите ниткова једног |
| ђаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драг |
| се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb |
| има Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те да на две ст |
| ивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{ |
| унцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена М |
| те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде п |
| Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти |
| имовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, |
| ђено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, |
| у сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне |
| аст.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да сп |
| се крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео об |
| и газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју |
| аче?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш |
| изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електри |
| и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и |
| b n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Уск |
| би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер нити је д |
| </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео |
| и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду. |
| тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужас |
| .{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржавање детета, али он неће ни да чује |
| ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смед |
| једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му т |
| телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p> |
| трењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Пос |
| рам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели |
| Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском уп |
| маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро |
| head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> |
| p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопш |
| сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим п |
| </p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој |
| да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другог |
| размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш. |
| ратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочеп |
| и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не дајем дете под к |
| па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп |
| аво не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати ка |
| е у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и мод |
| па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао коме да кресне оком, крену се за свима, |
| то ове, а ова глава не би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али п |
| мену кућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој |
| рестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом: |
| у на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно! |
| „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта |
| поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из |
| аспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{ |
| је му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића |
| ога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње укло |
| ви ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </ |
| дла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш к |
| накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А к |
| се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше д |
| Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе н |
| Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћао књига |
| да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника с |
| да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шт |
| поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Е |
| Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Л |
| оришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи” |
| >— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништ |
| и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе |
| а суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то |
| друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{ |
| на издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част |
| никаква потреба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад ве |
| Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, у |
| >Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, |
| <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија на |
| дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</ |
| одужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (ово |
| ead>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово после |
| акшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова нес |
| ази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви на |
| те...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрв |
| в ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и |
| о је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, |
| Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском |
| , хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родит |
| Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео |
| свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози |
| рљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једн |
| итељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друг |
| поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име. |
| је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година сл |
| целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, к |
| дем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једно |
| говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за |
| ричао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хте |
| анке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, |
| из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет |
| а? — пита дућанџија.</p> <p>— Пилећина, права пилећина!</p> <p>— Има ли јадац? — опет пита дућа |
| о: „Несрећна мајка” ...{S}Ако закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, госп |
| је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је та |
| </p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећа |
| .{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музи |
| м хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце |
| човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држ |
| ија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; ра |
| /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивањ |
| ова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је шт |
| ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. ка |
| чај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није ра |
| пољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка |
| би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату |
| е а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, к |
| еда у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> |
| здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа ко |
| >— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али |
| те?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза правећи материнско лице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — нас |
| у ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне |
| полицај дохвати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе д |
| них ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију свастика. |
| оме крају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ује |
| еси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао |
| сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је к |
| ек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="2 |
| дељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако |
| ивљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао св |
| еларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпр |
| ила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне в |
| И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда |
| 22" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сла |
| ејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да и |
| свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, стар |
| то се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не |
| аних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференци |
| колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је п |
| рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, пр |
| се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано |
| стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да |
| стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ш |
| да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дођ |
| забра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва |
| ова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђен |
| да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабо |
| и а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је гото |
| , те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо |
| четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и с |
| ланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb |
| ја је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке |
| сторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, |
| их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за и |
| е изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је и |
| се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена у |
| <p>Али, како Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала ник |
| о последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе |
| .</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у ко |
| решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло |
| на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на же |
| ућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити |
| ели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помо |
| сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сва |
| ма час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опушта |
| некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа |
| и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један |
| е па крстите.{S} Ваљда не мислите да му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини го |
| у његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter" |
| Маца и не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерар |
| ислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш ст |
| црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Још |
| > <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Ниј |
| а спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кр |
| есет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоће |
| > <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није било до бубрега |
| ло разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста |
| p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— О |
| таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Не |
| де! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчиј |
| Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — она |
| у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно |
| ко закон има права да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако |
| д већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло оз |
| иђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из дућана на |
| а памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и закуца на врата.{S} Аника ни |
| едао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско по |
| и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на ж |
| не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога зако |
| мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> < |
| адањим вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу |
| за потрицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, |
| Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим. |
| и, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из нек |
| јим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он |
| његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему и |
| ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођ |
| аца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не мало |
| ки писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленим |
| ут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по д |
| који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Не |
| .{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S |
| прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, д |
| >— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти ка |
| у, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођ |
| о говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, бр |
| ете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по |
| , а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се |
| еже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити |
| , којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професо |
| лушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало |
| је безбрижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Гос |
| <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и ње |
| на са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице мес |
| /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> |
| о пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренут |
| ељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би т |
| и:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде |
| нове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде |
| а се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде |
| олицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — |
| а идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и |
| ао оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата |
| ији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате |
| , кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми и дати и не дати.{S}А моји зуби |
| лади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њи |
| , он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључ |
| он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја мо |
| е знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да ј |
| инемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45 |
| е десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелеп |
| ead> <p>Марков-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога |
| да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нар |
| — Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година б |
| је Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако |
| ега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као зад |
| чије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у ме |
| а јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад |
| знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је |
| ођо, није непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господ |
| своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сим |
| га па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на једном месту да се скраси |
| ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме збо |
| е терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S |
| } На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Мили |
| е погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да дон |
| да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења г |
| м.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вр |
| е?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишл |
| спа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па н |
| чудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљин |
| о поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила не |
| чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после крат |
| буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народ |
| прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасви |
| евога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустријских монит |
| ове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од п |
| његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав |
| моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, ко |
| з далека, па за њима, да видим кућу.{S} Пратим ја њих и допратим их до куће, да видим где седе. |
| ах око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар. |
| у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну |
| дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од |
| сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а не |
| в, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике ко |
| " /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смеј |
| и.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да |
| ковало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој ни |
| ори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друг |
| све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и друг |
| оже, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе |
| о које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући |
| ад дође дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет |
| творише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потрес |
| Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на завидну висину |
| љину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више п |
| сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно |
| а.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком |
| pter" xml:id="SRP19021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега |
| укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — |
| а дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — |
| оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p |
| треће питање, које није било важно као прва два, али које ипак <pb n="248" /> изазва највише п |
| не и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са слик |
| id="SRP19021_C21"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унекол |
| id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Д |
| 30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло |
| о решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да |
| звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p |
| буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није исквар |
| нким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p |
| ш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путни |
| а била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета |
| течени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем |
| то је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбор петорице, ком |
| на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она.</p |
| љ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{ |
| p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне к |
| је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у во |
| ца Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца |
| но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Дру |
| ову потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор н |
| људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би |
| тите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живе |
| се.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један |
| и тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен с |
| пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуг |
| руго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш |
| смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори |
| А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза ред |
| ике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред ул |
| равдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био најв |
| војој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хо |
| .{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није ви |
| аните!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовц |
| не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} |
| о, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, вид |
| ав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у др |
| прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, на |
| лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате |
| е дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће па |
| косних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажова |
| једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски е |
| </p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши параку |
| <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да при |
| утношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, ок |
| ене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племе |
| венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, |
| инџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то пр |
| постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је света |
| Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи пе |
| н начелник.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је г |
| вица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, |
| се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="1 |
| Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три |
| ријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе гла |
| а каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома |
| оплет.</p> <p>— Ово је дете, господине, прво нахоче будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете |
| су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети де |
| вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да |
| оче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то с |
| зе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он |
| илике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... |
| ј понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — запита кме |
| вратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да види како напредује Недељко и нађе — да ниј |
| и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, па онда <pb n="93" /> кесарош, па |
| по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе гд |
| аскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао сво |
| о ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош.{S} Одем, брате мој, на вашар па позна |
| , колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у служ |
| /p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај, како |
| Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче к |
| е договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у ва |
| рно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да |
| то ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са у |
| жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу ниј |
| било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Ча |
| свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, јед |
| чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и |
| p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер ка |
| ститих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi> |
| ије, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио!</p> <p> <hi>Дру |
| :{S} Он је и млађи и лепши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго |
| а те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> |
| /hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена воли!</p> <p> <hi>Друго ј |
| ају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој |
| ада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после о |
| опаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узв |
| во, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа |
| Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежа |
| већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недос |
| /p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео да <p |
| аде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претс |
| ме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, по |
| ођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> |
| сцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо |
| ми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут об |
| рине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претп |
| е које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашл |
| овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.< |
| рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима |
| ка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње г |
| начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује ј |
| оспођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> < |
| ођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви н |
| спођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, о |
| за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са н |
| ију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, к |
| овића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} |
| ку.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врат |
| је још месец дана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то ј |
| тало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин |
| стварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број јед |
| и је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумал |
| лоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници |
| бегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођ |
| и, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе проз |
| е може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ова |
| девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо |
| е је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био м |
| у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Ту затеч |
| ad>Гром из ведра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце |
| ву и вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— |
| нијем месту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправља |
| </p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад |
| замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненад |
| пијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај ов |
| ођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сва |
| ао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери |
| би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукам |
| дељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало б |
| нут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто с |
| Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вер |
| већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види |
| е четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том |
| дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато т |
| двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, от |
| његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на п |
| ви или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно в |
| ећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак |
| је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врач |
| чану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се заб |
| ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако |
| е се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја |
| ачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред |
| и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среј |
| " /> <p>— Боже мој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она б |
| тима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете |
| м пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n=" |
| спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге |
| видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су с |
| а — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Та |
| о тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги |
| оп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И с |
| е да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оп |
| метније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако |
| > <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} |
| одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло см |
| ључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број ј |
| о два месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, |
| сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је свршено, прет |
| } Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он |
| ошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну ва |
| сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи |
| бу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> < |
| анпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само |
| оке пелена, метао је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам |
| време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шт |
| што боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала ра |
| ево и десно, завлачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико |
| ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, |
| па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде |
| му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n=" |
| т му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Зати |
| му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда |
| И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је |
| овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али |
| дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— |
| ла.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе |
| p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, шт |
| ели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет |
| се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, |
| ст, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то |
| лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она |
| нских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — грак |
| ј који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, истина се п |
| ш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би с |
| !</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, |
| гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пребац |
| кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> |
| опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси ч |
| е, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му |
| ице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па |
| се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко гл |
| дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од с |
| ници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— |
| ица преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами |
| сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај |
| еким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На п |
| а.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади паро |
| би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да |
| аја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, мес |
| .. размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна стра |
| но јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па |
| ена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма |
| ве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбро |
| тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале б |
| д подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него м |
| и:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим кас |
| Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пруж |
| грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прег |
| „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам |
| етити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје |
| и и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промис |
| вио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правил |
| згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви о |
| познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из |
| > <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити. |
| а; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачув |
| припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку су |
| та са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у кој |
| љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо |
| ијали једно другом из куће.{S} Дођем ја пред вече кући из канцеларије, а мој комшија и стари св |
| ишта више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то из |
| че Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био ке |
| е већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном |
| } Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљ |
| и.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, |
| а, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да |
| удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну ка |
| о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко сме |
| уша!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита ис |
| као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица |
| агодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто |
| слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погледам лево |
| мет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли |
| рата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа лево и десно, иду ли кме |
| у и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чино |
| ице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, велики, као што |
| није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа |
| том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет |
| ове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, р |
| и и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> |
| е могући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S |
| у да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, ка |
| b n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Ко |
| потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у т |
| p>Јер одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла |
| се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, |
| орен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Л |
| ст”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Ј |
| } Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сет |
| вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и |
| а још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим вратима?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г |
| ицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p> |
| ам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену. |
| заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му |
| поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обо |
| богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е |
| кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> </div> <pb n="164" |
| зусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и з |
| раво из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је |
| руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако т |
| епелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, |
| д Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушн |
| „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступни |
| да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом |
| зове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у |
| је Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право каже |
| ла се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно гово |
| се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па п |
| ледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице А |
| г ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу. |
| ижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити позна |
| ана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у |
| изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Бог да их прос |
| и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} |
| земаљским властима.{S} Добар заступник пред Богом изнеће му народне молитве, а добар заступник |
| е му народне молитве, а добар заступник пред земаљским властима изнеће и браниће народне жеље!” |
| p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена |
| ој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сут |
| па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле у |
| — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не помогне, ја |
| што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани |
| сији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао н |
| ели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те |
| чај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и |
| Кад „интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђ |
| внички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари предст |
| асу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као св |
| би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљ |
| т, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „С |
| ш не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав |
| вој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедит |
| да заврши ову главу.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре. |
| свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи гов |
| те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и свако др |
| слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћ |
| о, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепр |
| .{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору |
| , поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар |
| спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафа |
| праћен механџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— |
| и.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да на |
| ше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не при |
| као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би г |
| ма да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој |
| у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о ко |
| Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом д |
| {S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан оном |
| се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> |
| господину начелнику и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи |
| еби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим гласом одговори: — |
| евици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на г |
| , те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кр |
| бреклих вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” гру |
| ве и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну |
| ез материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест г |
| ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити |
| ни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од ње |
| оспођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро |
| ..</p> <p>— Платићу вам десет динара од предавања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, коли |
| би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу га |
| дитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пу |
| ао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је |
| з обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се на |
| аде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња л |
| перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> < |
| че овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не |
| а, најстаријег одборника.{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са км |
| канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку б |
| ка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити |
| а који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран |
| ктима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје К |
| ни не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игр |
| ознавајући његову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не |
| ош страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову |
| ете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пр |
| г кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би било кмет као грађанин, |
| се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало |
| <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференција и отпочела, а г. Сима Н |
| јника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде ба |
| ложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предла |
| и да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа више предлагао, него је конференци |
| едељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оп |
| варену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложил |
| анске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конфер |
| ено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој г |
| кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те |
| до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дет |
| ску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хв |
| /p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету |
| јке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога д |
| само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да б |
| село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, |
| ћности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући |
| борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дан |
| да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не |
| срди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мисл |
| е да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, |
| а се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредов |
| таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасв |
| ози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. С |
| и.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> |
| ле већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било |
| ак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу |
| итељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада на |
| p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону |
| Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати п |
| а.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин |
| ика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо з |
| а му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и ј |
| њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње |
| закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједн |
| нџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да потражимо о |
| ограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се о |
| а!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би о |
| ио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно зб |
| адског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? |
| у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши по |
| ј пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће в |
| шање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, |
| лико угледних грађана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p |
| име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа с |
| редложи Милисав Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на р |
| о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу |
| је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да |
| а у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побе |
| дговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својо |
| а Недељковић једногласно изабран да јој председава.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој ре |
| ље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p |
| и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испратили циг |
| д дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички ст |
| ори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новчани издатак учинити без |
| е није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, оч |
| ко ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</p> <p>— Ама, господине, — поче опет поп — |
| и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љуба |
| На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да председник не може никакав новча |
| ма откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуд |
| болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Ми |
| зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се ј |
| стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и |
| икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинов |
| ш једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном |
| не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце |
| да, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Ста |
| чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошл |
| ер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођиц |
| ог госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глум |
| СЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат или простије рече |
| да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} О |
| ви рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног Адама, Елза Еву која је све мог |
| агледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као |
| се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одва |
| ва необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична пој |
| тенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима |
| ка је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је б |
| <p>БЕОГРАД</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА |
| инско дете</p> <p>ИЗДАВАЧКО И КЊИЖАРСКО ПРЕДУЗЕЋЕ</p> <p>ГЕЦА КОН А.Д.</p> </div> <div type="ti |
| итној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.< |
| ађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је в |
| имо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту и |
| ом столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Др |
| брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно ка |
| .</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи |
| увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, |
| <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, |
| кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним акт |
| е диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, |
| еживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, насл |
| ом добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне вел |
| е капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне вел |
| — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне вел |
| ног мужа, кога још никако није могла да прежали.</p> <p>Бабица јој је дала и један врло леп сав |
| да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама |
| за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком д |
| <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био |
| ке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Нед |
| ад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског |
| у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе х |
| лих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном мл |
| ву.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивањ |
| то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио |
| p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље |
| о главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш |
| то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али т |
| угог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из п |
| тим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том друго |
| чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одју |
| узике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> |
| умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свешт |
| д у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајде |
| а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудн |
| т успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој онај новац не дир |
| во питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и никад говорити ово што с |
| ине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извирује и погледа час у лице учит |
| ог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, |
| <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи |
| Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} |
| ита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам |
| /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку |
| и оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира в |
| је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих си |
| стало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртиц |
| четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је |
| ити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још д |
| а жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дет |
| је метлу под јастук, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је |
| е представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, |
| одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које |
| се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прст |
| , лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре |
| чен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </div> <pb n="197" /> <div type="chapt |
| чно заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и |
| лите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, |
| влачи главу међу колена, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици |
| <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Иди!</p> <p>И одем од к |
| у Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар с |
| не, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, ра |
| , узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље |
| епашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радознал |
| закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега ш |
| пођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то гово |
| p>Погледам лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, к |
| сећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А |
| {S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среск |
| но Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад с |
| апредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би с |
| и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада |
| ли а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно јутро |
| однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претил |
| и као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подноше |
| . 143</p> <p>29 Март 1891 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> |
| ђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели капе |
| ead> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, усле |
| рова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву м |
| Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Јес’ — вел |
| биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! |
| е, није био нико други него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, |
| почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије из Прелепнице држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су гр |
| све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одгов |
| /p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Р |
| Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb |
| окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — |
| екако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако |
| ринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p> |
| мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере |
| еле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А т |
| причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још |
| ead> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би |
| ла крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у п |
| а, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима |
| да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетано |
| аги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом |
| и су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те од |
| оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав |
| } Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га |
| влачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" /> <div type="chapt |
| самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала у |
| ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p |
| 1 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1891 године</ |
| тињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде о |
| тињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у |
| но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није |
| акву му никад не би купио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане |
| 62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаш |
| , кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао |
| ко, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинул |
| ај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, кој |
| општина која није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу |
| сан <pb n="44" /> календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на чет |
| везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је ш |
| шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он јед |
| још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле |
| дам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговор |
| да га преломе, и ни један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, |
| ојега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а нису могли ни маћи без њега |
| у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара |
| м адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено |
| еника неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и от |
| тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привре |
| ити <pb n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с д |
| ина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крма |
| м.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, изабран је један одбо |
| почету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца |
| > <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима пр |
| хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, |
| која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи |
| аса.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вел |
| твари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! |
| могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— |
| ке, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су < |
| Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом |
| и пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он мали, недорастао, жгеба, а она, болан, |
| ење, госпођо моја и брате мој, поверење према мени можете имати, јер пред параграфима, који се |
| уснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То |
| ичине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непоз |
| е рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Ф |
| вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, какво понашање?</p> |
| {S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила |
| а пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и веруј |
| еш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љубазнији него дос |
| о сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> ни |
| да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а г |
| он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да н |
| пругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш |
| ча г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не |
| не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра |
| оја „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у |
| бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сим |
| у, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разг |
| увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би |
| Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како ваша ствар с |
| нело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала ј |
| о млади парови, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени м |
| аво на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати |
| никину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао к |
| о мало заплака, обрати пажњу и на њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— И |
| други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, пост |
| ја није дошао).</p> <p>Капетан Јеротије премери попа и кмета од главе до пете, јер их је знао с |
| собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, бр |
| пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, |
| Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Сви |
| ан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је |
| /p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државно |
| итамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија. |
| путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из |
| ст саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена кл |
| а добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „и |
| го прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучив |
| у беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p> |
| ојој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p |
| онца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинств |
| елика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана |
| очепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађен |
| ко приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чл |
| враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у је |
| кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И |
| <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> |
| под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под сво |
| <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљи |
| и ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под ма |
| овина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p |
| а комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица |
| <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом пис |
| аћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас Марков-дан и да света |
| — Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајт |
| у па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако |
| у још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му с |
| у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са |
| S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере пан |
| <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, |
| чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо |
| ше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вра |
| слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> |
| >Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора |
| пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва суза |
| о и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види |
| као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили та |
| е депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу пре |
| си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не знам ништа |
| сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћ |
| се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, |
| илија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још го |
| плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Не |
| је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, ка |
| .{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси неш |
| та жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извиња |
| леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{ |
| тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да п |
| и се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, |
| е кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="208" /> <div type="chapte |
| раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десил |
| ићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, с |
| х монитора бомбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени н |
| део, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те |
| ата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у ј |
| једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер |
| би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не |
| ин, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досе |
| та је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Т |
| твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је п |
| да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје |
| те кажу, господине попо, ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи |
| ожемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одб |
| вештак који зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да |
| ић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка |
| па-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету не |
| оп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети као нека опасност од неког великог господина.</p> |
| а једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као при |
| {S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети неки |
| те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад |
| у, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту лож |
| змишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обал |
| жником који није платио зимски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ му |
| ј идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву |
| конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале |
| до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је д |
| чима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет да дете јако личи на њега |
| е љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb n="229" /> познао |
| су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p |
| сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p> <p>— Колико моје карте кажу, господин |
| аје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе |
| албуме на којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа |
| м журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо < |
| видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним журналима; видео је све могућ |
| да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз |
| } Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p> |
| че игра краљевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло си |
| ожете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин одборник зг |
| вног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и т |
| Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Како да ниса |
| находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично се приме да ту од |
| утимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, |
| е Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi |
| а управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељко |
| ици конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељко |
| о сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео д |
| .{S} Њему писар предаде да врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима о |
| .{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастик |
| аш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> <p>— После вечере играћемо мало.{S |
| е <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да каж |
| ити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, |
| еренција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то |
| већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је |
| човек обично заборави на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и |
| д ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места. |
| p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове |
| хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то |
| м акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш |
| ло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати. |
| а му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, ко |
| едан за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није б |
| ко је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о деци с |
| е г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Стано |
| афише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала |
| ћа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио. |
| рло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на т |
| S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у |
| и да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, |
| нио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклони |
| чело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у прави |
| коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, |
| читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило в |
| вастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учит |
| p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се госпо |
| му уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он ви |
| стричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Он |
| ује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа |
| риличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је ко |
| /title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и до |
| д при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их нај |
| очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је у |
| никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све о |
| а дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p |
| лника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Ч |
| као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, |
| осно његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и н |
| је господин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвал |
| ’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак |
| м! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да |
| о има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожел |
| м, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује. |
| мех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних |
| фе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да |
| са</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, |
| све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупн |
| дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претр |
| нима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори |
| ознајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— |
| е тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, друкче то |
| а у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као |
| вља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе |
| те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, сре |
| су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек |
| аком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђ |
| ад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> , а |
| та дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткр |
| он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> <p>— Не |
| p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређа |
| ослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p> |
| Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безоб |
| , али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трош |
| Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог |
| уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди с |
| није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на но |
| учај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кр |
| ер дајдер ми књиге да видимо колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је п |
| би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поч |
| дбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ват |
| шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p |
| рда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узм |
| S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни |
| ... како да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, т |
| се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташ |
| ном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па |
| ца.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имал |
| ри којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија није п |
| .{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, пра |
| се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не могаде ништа да види.{S |
| нина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</ |
| ржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију |
| атру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, |
| амо од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и о |
| } Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потв |
| а првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново |
| а, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис |
| вилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланов |
| и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и вла |
| ошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазил |
| отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и ц |
| е, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} А |
| о друштво за нађену децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као |
| спа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се не образује |
| сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> |
| во шира конференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство |
| о час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p |
| већи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Вас |
| ш слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги |
| <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногам |
| ахори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног лафа”. |
| с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио |
| д му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, |
| понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, |
| у и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се с |
| ола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо |
| >Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p> |
| д.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно |
| на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? |
| ред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав |
| дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са |
| презриво погледа, окрете љутито главу и приђе једном младићу, који није ни знао да игра, али ко |
| ину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на |
| и му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи ј |
| p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, маг |
| е, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, |
| <p>— Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.< |
| к да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга по |
| мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица к |
| бу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, и |
| у, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није оста |
| врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, |
| дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па јесте ли |
| би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали? |
| <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi |
| ” имати право, јер ево моја жена готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне кр |
| дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> |
| ролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, сред |
| не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Д |
| вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S |
| р он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад |
| вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> |
| ушна да је управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељи |
| ђа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења |
| p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је |
| тко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна |
| ајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева |
| и и грлили.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност. |
| а.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен дока |
| S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа |
| не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашт |
| изнајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлучно да се брани То |
| а, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> |
| , нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> |
| ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— |
| привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исп |
| луку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привре |
| за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре п |
| дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у |
| а Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала |
| друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за с |
| кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам дина |
| лушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило |
| атра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb |
| ку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам |
| ати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њ |
| путали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи |
| у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи гос |
| бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није ро |
| сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад |
| } Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</h |
| е она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда |
| ћи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код први |
| ме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро |
| и растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи ви |
| а пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад |
| е мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година к |
| а овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми |
| каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, а |
| објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној т |
| оћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватит |
| то га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које |
| збаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје о |
| м селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако |
| >Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} |
| не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло н |
| го...</p> <p>— Како није!{S} Ја вам ка’ пријатељима говорим, а ви запели па много је.{S} Како м |
| а коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно било д |
| ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном при |
| ћ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је прос |
| налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робиј |
| где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас |
| учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p |
| р, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> < |
| <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, |
| та.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и п |
| а свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздво |
| а.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо ш |
| аја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог |
| азлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, н |
| из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрет |
| ђе до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он |
| сија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно |
| и неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једнога дана, као што |
| <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељ |
| ођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месе |
| м животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсе |
| у и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не |
| ером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи г |
| као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, |
| утами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима углов |
| пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, којима хоћ |
| ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="1 |
| буде.{S} Него, ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, |
| узити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Та |
| сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други н |
| ане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа |
| да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи |
| осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варв |
| јпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове |
| е можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, |
| баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} Међ |
| спод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије о |
| S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разг |
| е десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погод |
| рношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или нег |
| биђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како ј |
| идите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији |
| ништа друго неће бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згра |
| е се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То ва |
| признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с о |
| да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је зат |
| порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са прем |
| фских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио |
| ачин створише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружењ |
| јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема ру |
| који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку мал |
| ођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb |
| једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика л |
| ара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народо |
| се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ |
| жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и... |
| већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> |
| {S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина |
| а тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>За |
| о збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шес |
| јдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој сваст |
| стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је наш |
| жно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откак |
| ну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три зак |
| а, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је |
| азао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да ка |
| ем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> |
| џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија |
| же начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу п |
| јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош |
| ију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако ј |
| лева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округ |
| одсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома н |
| општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крма |
| је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила |
| била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пу |
| p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> |
| би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се п |
| општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му |
| загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Рад |
| овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са пр |
| који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом најве |
| е се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb |
| ељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најз |
| ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> |
| су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су изма |
| ине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крман |
| дницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита |
| немо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прил |
| рилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз се |
| се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце в |
| ега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као о |
| манске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни Милић, ево |
| је је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ст |
| сам писмо од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погле |
| где из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће |
| а Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се о |
| вам показати и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво пи |
| а прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Бе |
| кле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и та |
| аучен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе |
| јан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је |
| и Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља п |
| напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, ме |
| уруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе о |
| ретседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и к |
| се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Т |
| /p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома |
| вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађ |
| овоме занату, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма |
| до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Бо |
| — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету |
| ете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета с |
| човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи |
| се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па како им вра |
| депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најбоље би бил |
| ш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамн |
| вога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај нешто објави па му вели:</ |
| атила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на врат |
| е погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у |
| оту и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочито |
| ег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, |
| све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, |
| чки и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред соб |
| таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласи |
| вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и према вашој коси! |
| а шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или ба |
| умније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мали, оди овамо! |
| био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> о |
| ="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, к |
| } Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; |
| пта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези |
| "229" /> познао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— |
| разне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p> |
| на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам нераспол |
| ичи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хо |
| , иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно преброди |
| о што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод дотрчи та |
| ше личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми |
| најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим при |
| сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Пу |
| а поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеже од |
| акви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, |
| ао оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Бос |
| м телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телегра |
| док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо пл |
| о би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— |
| икако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о |
| подин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не приста |
| сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити |
| осилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и гд |
| шкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, |
| а је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго |
| навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је доса |
| ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој с |
| тету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находчад”.{S} |
| о је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну на |
| даривши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смр |
| ву дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.< |
| три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упу |
| која <pb n="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин |
| и’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па |
| онаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо кој |
| е намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ две, дабоме ако добро плати.</p> <pb n="3 |
| ик кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати. |
| дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа друго није остајало, |
| лцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа |
| е Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попово или |
| дељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпита |
| <p>— Наредиће општини крманској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви. |
| гу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако |
| требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за це |
| т, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скри |
| ироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И гос |
| е у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој одговорим, она затво |
| /p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учи |
| о сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и м |
| претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имањ |
| тврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сироти |
| дговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питањ |
| родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита ст |
| ка.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у св |
| еба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, |
| које не припада нама.</p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова ма |
| угог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико им |
| S} Ако пак посмрче буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Миле |
| ан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га понов |
| хом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски т |
| тика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрште |
| атераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана |
| у, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адво |
| астику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прим |
| ипало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да није пренебрегла своје право |
| и у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, па кад опази |
| ако већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n="84" /> пред врата врте |
| ње на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — и |
| штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> |
| ело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и њег |
| врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="1 |
| оже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне |
| лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати |
| ро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је |
| есникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из дале |
| , па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој је?</p> <p>— Како да нисмо, господин |
| ајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћ |
| ом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумња |
| лазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу дру |
| сац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало које слово |
| о оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и |
| не слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у део да |
| /head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б |
| чу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена |
| а је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, к |
| те женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете н |
| буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност |
| дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише.. |
| рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да б |
| млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да д |
| <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у ва |
| укчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет во |
| прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза |
| не прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасв |
| , загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, изгр |
| а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А м |
| а Контрола! — додаде кмет, коме је због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстр |
| сет динара; да л’ ми можеш дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} При |
| сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити много? — |
| о колико има прибранога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствар |
| већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену |
| о је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу ка |
| ај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу |
| е навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ от |
| ива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Ов |
| јако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фи |
| дин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, н |
| и рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вел |
| сте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па срав |
| ареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе |
| да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата |
| замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} У |
| /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара пр |
| <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе де |
| >— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели |
| ао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о |
| наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p> |
| е без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" /> < |
| ад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутр |
| тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија.{S} После подуже препир |
| .</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мај |
| лико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми |
| бњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка прос |
| рс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</p> |
| што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младоже |
| био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да |
| а остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p |
| ду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па ко |
| рговац, порезник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> |
| >Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гес |
| сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите |
| мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па м |
| вио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је |
| не може замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме |
| е то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да |
| У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је уп |
| љада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и остало |
| да динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с м |
| асом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, |
| а опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад |
| ковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест образовањ |
| друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор |
| у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових |
| жете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n=" |
| брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором ларма |
| та и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта |
| "291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу првима је д |
| просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} |
| е лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго т |
| и, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на с |
| н, он осети како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет |
| сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући к |
| оре, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу |
| иљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:< |
| ту?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштов |
| а депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води депутацију. |
| орали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за кулисама и најзад они из публике, ко |
| > <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо ова |
| е не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити на |
| се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесн |
| едно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публи |
| отивник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седни |
| а остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изнена |
| а остављам овде, не би ли га добри људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у какво |
| би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима |
| зима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупним корацима по |
| еље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врат |
| услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и |
| јега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад |
| ћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тро |
| так; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.< |
| месеца, док једне ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се |
| га је издавала под кирију, и богме, леп приход вукла од њега.{S} Па, ко зна, да није однекуд бо |
| бацању карата, не би ли било ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је б |
| ањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се сврати старо |
| нио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, за |
| о израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију <pb n="264" |
| м почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина |
| шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а поп се |
| ете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> < |
| АДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, |
| је! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интриган |
| пште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то тр |
| опала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто мно |
| Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и при |
| ва два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотек |
| жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут |
| параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се |
| — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општ |
| јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, |
| се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</ |
| једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој |
| иста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и т |
| у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у |
| ародним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наору |
| а само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, |
| а.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича.</ |
| ашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка’ две полутине |
| а би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — бра |
| уди којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и т |
| 13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти |
| дна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, причајте нам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у сел |
| Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на д |
| нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле г |
| и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло лепо меси мафише, затим како ћ |
| огледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин |
| непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова д |
| жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и не знам |
| одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, |
| еде неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, н |
| нталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="1 |
| а да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих |
| двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по јед |
| пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У |
| Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричин |
| ју коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човек |
| људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p> |
| ош и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, т |
| ви као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју же |
| ану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармо |
| е већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као |
| зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји ве |
| шење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа |
| понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад |
| испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељ |
| једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудн |
| збуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из |
| а не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> |
| сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди не |
| пштине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја |
| и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде |
| реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код вла |
| ам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, уз |
| ћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чек |
| тац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његов |
| а сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p> |
| ледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећо |
| во у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто |
| ти и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, вид |
| из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, свак |
| <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се |
| би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Недељка.</p> <p>— Али, госпођо, Бог је |
| е пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: н |
| ти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позо |
| /p> <p>Интригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћута |
| омак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко |
| S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се |
| рији.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пе |
| у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникина мајк |
| и прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S |
| кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошт |
| са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) |
| тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и у |
| ела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да му |
| те мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати карту.{S} Место плаћања |
| а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако |
| има, а приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, ко |
| оспа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих оч |
| била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваз |
| е, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачиони |
| </p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани госп |
| веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и |
| ица, дебела и гојазна, а опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, |
| са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из сед |
| ести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> |
| Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја |
| адгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, |
| хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тро |
| p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носит |
| ковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дет |
| тање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То г |
| и забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он затече Неде |
| ант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим |
| /p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... али, видите ли ви како је врућина — додаде брз |
| Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="223" /> <p>— Да, носим га на пробу... |
| не под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, |
| ст није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по сто |
| вање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div t |
| на код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута |
| ој недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао |
| сле, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, |
| е ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И ш |
| је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на г |
| кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљут |
| ге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини |
| а пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.< |
| вим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и с |
| } Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове последње |
| суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара |
| p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као |
| 1" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{ |
| и мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто |
| а нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и с |
| треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, а |
| толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уост |
| је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке. |
| о на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он |
| а музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабе |
| у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно |
| н млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовиц |
| ужи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа под кирију, а он је |
| враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> |
| вела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно |
| ети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S |
| „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас мисли и дан и ноћ један млад господ |
| шен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, до |
| <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не пут |
| ита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извините, проговори госпођица Елза кроз полуотворена врата — смем |
| има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онд |
| > <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ћ |
| од, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година ка |
| , разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p |
| да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут |
| у, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...< |
| вати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, |
| <p>— Па ја никад нисам ни имао бркове — проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јо |
| ’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу |
| Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спу |
| атрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи |
| квену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и |
| у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div |
| ре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није изводио, а ко |
| нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи сил |
| једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита ра |
| инистра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је ка |
| увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било |
| мином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Ма |
| о.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест р |
| аведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе |
| и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— |
| а, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је |
| > <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заиграло колено, али се п |
| исли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би м |
| ти, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода ба |
| може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? — пита |
| шља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац лимунаде.</p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Б |
| па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резо |
| може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> |
| деце? — пита палилулац банаћанин једног продавца лимунаде.</p> <p>— Па може, дабоме, кад може ј |
| о госпођи Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, о |
| .</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги немарно и н |
| ди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дан |
| која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, |
| не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пе |
| пиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако |
| А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да |
| рише готово нова правила (овом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „др |
| сећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдес |
| о на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на т |
| а спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма гл |
| страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под сто |
| је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну са |
| де!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" /> а дућанџија не посла вино; |
| b n="312" /> а дућанџија не посла вино; прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се догово |
| као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би |
| е да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n=" |
| , али виси над вратима и, кад муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{ |
| не оставих ни ја њу.</p> <p>Кад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па ве |
| ја си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> |
| ад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћош |
| Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђ |
| је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграфа из свих мог |
| p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> |
| пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгле |
| смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занемож |
| оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па он |
| робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у оп |
| жавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се ни |
| терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме се предста |
| ге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, уп |
| азмишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г |
| <p>— Ама како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капет |
| .{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не би млађи видели, а чим |
| Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад |
| S} Али овако, очекујући једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једви |
| удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему ујед |
| му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује |
| мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p |
| ико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћ |
| к десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала |
| ти шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они |
| две и по, или можда и много више година проживели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> |
| ство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у |
| дина дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупн |
| твеном фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необично до |
| еће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити не |
| ко потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекн |
| <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, н |
| отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> < |
| иљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде |
| Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег сп |
| о:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, |
| зовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на прозор.</p> <p>Постојим ја мало, а једва дишем.{S} Проз |
| ом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим |
| к, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колика је висина до калдрме, па се на је |
| изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се н |
| се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" /> десно, али ње не |
| етровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу с |
| новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац |
| да зинем, да јој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци. |
| обе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, |
| светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе бого |
| ин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та „друг |
| али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тог |
| ена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђурића, куцну |
| Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади |
| е лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз |
| ако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад ни |
| у, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. С |
| еву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин Васа, а господин Васа је опе |
| чним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу проч |
| и.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако |
| Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку |
| рисутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— |
| врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуд |
| вића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се в |
| ухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— |
| унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад св |
| шим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет? |
| Али ’оди, ’оди овамо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p |
| у мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, |
| к био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је дугу косу, |
| и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.< |
| ову ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ов |
| бе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то прав |
| же — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног д |
| писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља ма |
| него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, |
| едног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох ку |
| ако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику нев |
| његово дете, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> |
| бу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ |
| прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга приро |
| али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, |
| , време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није пр |
| згубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док једн |
| ене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p |
| ле привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и годи |
| д муштерија прође, она запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке и |
| ила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије, кој |
| <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами |
| прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије |
| штена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, |
| бити, него је бабица, приликом крштења, променила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p> |
| >— Ја мислим — настави жена — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему на |
| служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растан |
| ења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> < |
| а да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами оп |
| уди!</p> <p>Кад је госпа-Мара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за |
| али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста |
| ути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога |
| од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је ис |
| тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p |
| аку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; сву |
| реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него |
| ко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не мо |
| еби.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као |
| ха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било дост |
| ет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види нај |
| ашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства |
| >— Догађај, ово је несумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да б |
| /p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, гос |
| елену крај постеље Наполеонове и велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један д |
| а.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је уп |
| сме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, гос |
| но за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин |
| и се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са к |
| гласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} |
| м.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског |
| ен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са пре |
| о лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то |
| да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата |
| Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варн |
| о, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите жен |
| да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</ |
| грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело |
| у сестричину, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Гос |
| а, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати једа |
| поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћан |
| ихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету како „само сло |
| о да попије, али је затим постао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио д |
| кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има је |
| све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г |
| <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје |
| ен дежмекаст господин, жмиркавих очију, проседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да ј |
| И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао |
| ека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S |
| ети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, |
| дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче |
| е ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове |
| онске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што |
| а ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се пара |
| е мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, ш |
| > <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа |
| четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој |
| ђутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се пар |
| ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе к |
| ог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да |
| ене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, т |
| тигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме ид |
| а ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на ј |
| ре, покрила је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово |
| атим поче као маче.{S} Па онда, Боже ме прости, није више ни кашљао, него је мање више шиштао и |
| S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова |
| сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!< |
| твом, док је још било батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хте |
| едставља најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, р |
| у ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60 |
| ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — |
| је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут мо |
| е тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да |
| <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окрив |
| , наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће.{S} Дођем ја |
| решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу |
| буна да није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни |
| ако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим ј |
| а, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> |
| смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна стр |
| о, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти |
| ма:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и |
| његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него онако како би и најбољи адвокат н |
| и је” или „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са р |
| арало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, |
| ћни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За о |
| >— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му |
| ам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та |
| а увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много |
| </p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с детет |
| е такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови бео |
| уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потреб |
| >— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете |
| одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</ |
| зван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и |
| или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих |
| е широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човеча |
| кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечан |
| су, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечан |
| је горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечан |
| <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко главе.</p> </ |
| очићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака к |
| потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, |
| Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћ |
| је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви |
| пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред механска врата да погледа |
| н сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру |
| е га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> |
| осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свет |
| а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на |
| еци па и године.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господ |
| је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док |
| о”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} |
| пре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Ње |
| речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду. |
| Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружењ |
| ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p> <p>Сви диго |
| </p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б |
| м да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сат |
| арте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, |
| о је!” А кад је он, који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је |
| чно би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много виш |
| р, изнеси ми макар <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни је |
| Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био |
| се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од осо |
| сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола.{S} Па мени би, знате, добро дошао јед |
| који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</h |
| нфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула |
| една сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафанскога момка, који |
| ан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кр |
| ар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе ча |
| ли кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су м |
| зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? |
| О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов п |
| Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на ме |
| е целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута са |
| жакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца |
| ућу и, после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођ |
| ране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, |
| стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе |
| воје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два т |
| сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом |
| > <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по томе што воли у |
| су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор математике је опширно и дуго говорио о томе, к |
| у! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.< |
| шћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S} Жене |
| ре о љубави језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лу |
| ваља знати да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је н |
| љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао |
| не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио |
| ковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у бр |
| ену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство показало, |
| двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због |
| једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће прогов |
| е него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> |
| ог начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео |
| утро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било в |
| уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову н |
| капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давн |
| прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, |
| у госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их |
| а, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборни |
| м.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико н |
| ну цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на о |
| им оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп. |
| посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске рад |
| ењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један |
| епничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочи |
| друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцел |
| > <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето |
| тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња бита |
| </head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је |
| и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читат |
| и, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога р |
| вога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким |
| ао звук музике и аплауза.{S} Мора да је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве к |
| > Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу д |
| а Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>М |
| бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је лежао Недељко.{S} Он до |
| е је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после к |
| оли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигаре |
| аш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла јо |
| што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети шт |
| Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи св |
| е диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико н |
| и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као |
| и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре |
| ла и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре |
| а и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре |
| сет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши кесу, изброја све |
| — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и моли |
| у малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала |
| у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља |
| .</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окре |
| и, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност к |
| али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} |
| , али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега р |
| нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то |
| видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили чита |
| а код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали |
| њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба н |
| > <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ни |
| на и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцков |
| <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на прву зак |
| ље општинскога детета, које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав ј |
| Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост |
| ребало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет од |
| ву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље го |
| т месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио |
| > <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толик |
| ференција друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што |
| ога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падају |
| говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који изла |
| поразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да уч |
| p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало |
| една осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београда |
| м у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандис |
| вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности управ |
| улијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестогодишња |
| Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала |
| {S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као дет |
| а жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хт |
| чео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, пра |
| ном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са по |
| светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле |
| ИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, |
| прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином |
| , правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене |
| а светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са та |
| в паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда |
| и дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и в |
| му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ј |
| ав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... ов |
| а ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе |
| стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест маш |
| Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он пон |
| <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу п |
| вари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка ниј |
| ка није могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па |
| октор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, д |
| аном, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим |
| ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „ |
| вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ев |
| ови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био |
| б око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме ле |
| целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, |
| <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слобод |
| То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p |
| је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а |
| , па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај н |
| идиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли |
| ндар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече |
| мак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови |
| о бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве к |
| ом, за којим је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако н |
| се тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свеча |
| м положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, о |
| сподин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кљу |
| <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим |
| виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даљ |
| уштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љуп |
| b n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би |
| ојави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се зб |
| хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на ред |
| и очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не |
| осу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупа |
| нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајућ |
| као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрс |
| на ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је к |
| време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао |
| власт, по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе д |
| поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о орд |
| убавник поче нежним, љубавним гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није б |
| ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац к |
| фона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правц |
| речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре |
| је бина била затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, к |
| е у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична п |
| се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођица Ленка баш на т |
| ије.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та с |
| омаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељк |
| судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; ј |
| ују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама |
| свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни на |
| нце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И |
| ак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и најзад се по |
| е нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{ |
| ублике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави наро |
| <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примил |
| вате глумци за кулисама и најзад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује |
| , а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па |
| о је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ муз |
| ад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка |
| већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће |
| трашан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу |
| дари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут п |
| хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> |
| ак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа пред |
| рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главно |
| .{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне за |
| се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој ул |
| зику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају пог |
| м он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз му |
| зива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце ја |
| затим узме једно јаје које да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никак |
| силе мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} |
| ј завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није сме |
| у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{ |
| асила партија дуговања:</p> <p>2 кутије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харн |
| може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам |
| неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на |
| ли можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима зами |
| бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце |
| ВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</hea |
| ју као змија ноге, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму ј |
| сети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га г |
| цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, |
| уштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова |
| за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај с |
| њао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месе |
| платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачил |
| ла петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду ил |
| рце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа Милев |
| њене лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, < |
| ог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конферен |
| ћина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, |
| е као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега |
| е обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а |
| ући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би прошао крај кревета на коме је ле |
| острто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили с |
| расла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, св |
| ешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, омалена, а округла, лепих црних очију |
| отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала |
| жао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлова |
| рпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узм |
| и поправљао <pb n="252" /> једно писмо, пуно лепих израза, којим позива на конференцију све пле |
| деце, али има материнске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p> |
| прављала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозор |
| очињао и његова госпођа, која је понела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S |
| авир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; вид |
| ти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси |
| тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога |
| скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пан |
| црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но |
| што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у |
| зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу д |
| тање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтин |
| Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S} Он |
| га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљ |
| болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И |
| у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда |
| се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми н |
| великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њ |
| коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конференције, |
| а ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” |
| је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— Нису господине!</p> < |
| е, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да про |
| си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни |
| беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час прав |
| а оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан с |
| т поштанска кола, носећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Том |
| , те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита |
| Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p |
| за са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разго |
| тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чу |
| спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, к |
| — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било |
| } То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један госп |
| ор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатко |
| око замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће парагра |
| послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — гос |
| дан господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, к |
| и даље да прича.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једно |
| и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-п |
| шни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други ку |
| > <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави |
| шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p |
| p> <p>Грешни Милић, ево, већ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом |
| Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог |
| , али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, по |
| ена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео |
| е очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред о |
| комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, х |
| п сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове п |
| сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо жив |
| орода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И с |
| а зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се |
| није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и п |
| ојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили |
| овој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а |
| због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, |
| рло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које |
| врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли |
| оћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуц |
| нух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} П |
| нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} |
| но па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија от |
| рећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type="ch |
| до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играл |
| ао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попади |
| ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слат |
| одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами |
| S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски п |
| грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним |
| p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> |
| нера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он ми објасни, ја платим кафу, п |
| добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p |
| теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори |
| и, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није могао да одоли наваљивању писаревом, него изв |
| е маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш г |
| 66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икак |
| се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усавету |
| то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом |
| вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу п |
| Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у |
| ојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} |
| ла ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана |
| е баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — п |
| еда затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</ |
| силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на |
| тригант боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико ср |
| ца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не |
| ски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, исл |
| .{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада пио вино.{S} Ал |
| ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет |
| {S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад |
| .{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко г |
| еца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварил |
| е и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што ј |
| немо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p |
| то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се |
| једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку |
| а девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није сла |
| рофесор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се пос |
| у одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, |
| анпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још |
| било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на |
| и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седиш |
| о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отм |
| добијем педесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, |
| ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем |
| првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је цел |
| и где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан |
| ма, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у ко |
| с, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не м |
| .</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов |
| асни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, |
| ој, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек |
| ана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S |
| е на домак дотичној вароши, после дужег путовања.</p> </div> <pb n="72" /> <div type="chapter" |
| и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало |
| а се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покри |
| жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n= |
| .{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да |
| ним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним при |
| к колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни |
| рса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се |
| — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S |
| Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју |
| јој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши та |
| улијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи |
| њем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са |
| ђа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајт |
| d>ГЛАВА ДВАДЕСЕТА</head> <head>Јулијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којо |
| ановање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој ј |
| е могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста |
| Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, |
| боравила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином |
| наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што |
| Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штум |
| тој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и |
| итиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p> |
| <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је д |
| Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> < |
| такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p |
| ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади |
| ако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав |
| вели госпа Мара. — Ја моје муштерије не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и поглед |
| овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе |
| му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема |
| учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми о |
| га безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никак |
| е на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кро |
| арама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — ује |
| весну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквоме стар |
| еститом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} |
| p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Е |
| — Јесам! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p |
| едај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај неш |
| p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика |
| тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића. |
| начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво |
| о моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, |
| ?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев р |
| у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набраја |
| ићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад госпођа |
| Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је |
| с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара д |
| амо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај сво |
| крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па |
| гласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћи, него искупила се гомил |
| и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он про |
| а и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору |
| увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га исту |
| шао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив с |
| ва постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, |
| ницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, |
| ворити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно ов |
| нцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А т |
| у, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у посл |
| ош две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга конференци |
| јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више |
| постаде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div |
| је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци |
| ије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, доби |
| зовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концепти |
| Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене бео |
| ледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај п |
| но јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због ко |
| >Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p> |
| сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима у |
| онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све |
| рад да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгу |
| која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради |
| никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и х |
| , као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па |
| а одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на |
| ка компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се усред њег |
| утру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — гов |
| практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динар |
| деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у ис |
| м дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> < |
| а разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам наша |
| а у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворе |
| ву тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Ма |
| </p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мр |
| газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није т |
| инут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то до |
| p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одгов |
| ћа.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и |
| , као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам ра |
| осподин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са м |
| сав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђај |
| , носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре |
| > <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у а |
| нека куса!</p> <p>— Ја велим, — додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, |
| анови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав сед |
| менима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p> |
| Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико |
| " /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше |
| задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, |
| акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га |
| ко боље зна овоземаљске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> |
| >— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо де |
| те, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како |
| неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из |
| Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров |
| сав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салути |
| ном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет |
| ма”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све посло |
| цу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> |
| дало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — ве |
| дставе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на врат |
| а је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Рад |
| устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим |
| <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба |
| ори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, п |
| </p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било |
| закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параг |
| и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога так |
| ога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин С |
| са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила партија |
| иних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изн |
| то шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципел |
| аси партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитрије |
| а и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и п |
| о није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећуј |
| на запева, и обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина |
| тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих ост |
| поче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко |
| ног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој прво |
| рна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi> |
| дне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић |
| ите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да н |
| их утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије |
| ана да је „велика лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, |
| обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими п |
| седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види гос |
| а.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође р |
| да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме |
| такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми в |
| ке осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у ра |
| слугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми |
| још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</ |
| ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фурун |
| ст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> |
| . Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо зб |
| СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Ка |
| те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жен |
| ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом чове |
| их колача.</p> <p>— Како може? — питају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се |
| и се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p |
| тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> < |
| што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем. |
| <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај |
| те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава не |
| кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћ |
| земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, чи |
| <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголаст |
| а литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језови |
| а Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидб |
| бије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би |
| и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али ка |
| аци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и поп |
| а се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта ми |
| тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлет |
| Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, пор |
| и.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да |
| ј пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у сре |
| же:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онд |
| до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ћ |
| ше навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан |
| ет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радоје Крња ни отад није остао миран, већ је и даље шуш |
| ника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У не |
| и дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} |
| азивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је |
| ле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Бож |
| <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: из |
| >— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет |
| /p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији |
| >— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина ј |
| — Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му |
| се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а |
| што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће с |
| да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад |
| <p>Прошло је доста дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се |
| тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онда, због Анике, имао зуб на попа, |
| виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву |
| а разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Ани |
| прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— |
| !</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као |
| а.</p> <p>— Је ли дома поп? — пита даље Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јут |
| лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Д |
| у мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p |
| а ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</ |
| p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <p |
| тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то с |
| едаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, ина |
| едне и код друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> |
| <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у |
| а крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом |
| мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговор |
| ти попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако |
| осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— П |
| ика ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Рад |
| да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде н |
| гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од |
| го кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као |
| нисам нимало крив, него попадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко |
| е чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за м |
| ог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све т |
| плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Је ли дома поп |
| по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се по |
| е, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст |
| го говорити.</p> <p>Једно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким пос |
| ан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде пон |
| ај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се с |
| законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш д |
| општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па |
| де таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти о |
| кву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок |
| спи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једа |
| к, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају л |
| у, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му доша |
| као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, бом |
| ушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе |
| пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> |
| брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћу |
| /p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, го |
| после, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> |
| а које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, |
| ни да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ја велим — наставља Радој |
| ављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо |
| .{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за вре |
| за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света п |
| мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви |
| > <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући п |
| га закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буд |
| онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па пр |
| е онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чу |
| своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у ж |
| ди из општине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па с |
| т и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образи |
| ше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осв |
| кона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — у |
| ја толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p |
| ају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и |
| осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати |
| о пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узб |
| јка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе |
| онференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју в |
| ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбор |
| ј Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа. |
| пођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа |
| ао жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је |
| Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте |
| </p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са не |
| његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је и |
| а, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећн |
| се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по му |
| иљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз ре |
| се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да д |
| ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вече |
| х како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па |
| била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад |
| свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суд |
| тељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држа |
| на да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од ти |
| аву и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, по |
| .{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније |
| е други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, видест |
| били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у с |
| , јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп |
| да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео. |
| е.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим |
| ога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у |
| тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам д |
| усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје |
| у.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафа |
| се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно |
| е као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још јед |
| p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господи |
| .</p> <p>— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село П |
| , кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у а |
| аде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} Сви |
| н, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покр |
| штва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је чит |
| шала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав |
| кад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома |
| зуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... |
| у ни познавао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p |
| даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија |
| онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихва |
| лепе дане прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.< |
| е погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше с |
| не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек ок |
| драв здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} |
| > <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам |
| има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра. |
| елу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све по |
| леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разго |
| афане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си |
| е вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неки |
| завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штим |
| p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-кор |
| ј нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пр |
| дела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p |
| p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мо |
| се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам |
| ијатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп |
| мо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се |
| оворио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо |
| у из Буринца: </p> <p>— Не бива овде да разговарамо, ’ајдемоте до моје куће.{S} Много ме забрин |
| и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— |
| госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окр |
| p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад |
| јен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богос |
| ина, а нема ни публике, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне |
| тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћат |
| нате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — в |
| ени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти т |
| Дућанџија Јова и не излази из дућана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не и |
| ка плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предме |
| — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође изме |
| p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте |
| не, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — |
| господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва |
| писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Нед |
| ао кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и с |
| о сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер та |
| рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати д |
| са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, овако отприлике изг |
| ри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, |
| ђи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се |
| >— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се да детету |
| почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти име |
| кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p> |
| ве чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — в |
| је најзад набрајање исцрпео, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, |
| у вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Рис |
| ећ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи |
| масе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч |
| учем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Х |
| а досађује.{S} Да бих могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и он |
| а млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате је |
| p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, о |
| и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да про |
| ли да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, молила ме је да јој |
| „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — |
| капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је |
| рипалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо |
| S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квар |
| зама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и |
| ј кмет воли прирезе.</p> <p>После овога разговора, одборник помену како би требало цркву окречи |
| и кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да ј |
| био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда |
| дојева и, како јој, од порођаја до овог разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то ј |
| ом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића |
| па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се |
| у, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутр |
| ог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и би |
| ели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпођа Милева причала је како она врло л |
| смо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и |
| n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се н |
| нама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Сре |
| иноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше т |
| .{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана зат |
| Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо и |
| > судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</ |
| им стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ |
| апут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, |
| p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина |
| замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је |
| к још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да |
| .</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко |
| ло једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна ра |
| , као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.</p> <p |
| м у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и |
| ки сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Сре |
| акве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једно |
| вори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрч |
| птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична д |
| азмишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљ |
| хо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, — |
| ичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском ј |
| .{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до нови |
| ну нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји |
| p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апо |
| сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко |
| дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњ |
| ај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по |
| p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну |
| го Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши но |
| >Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено |
| увство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затанд |
| ли, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми ј |
| ђу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb n="221" /> <p>Ал |
| вразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... до |
| и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако н |
| а се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— М |
| пођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да с |
| зео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господ |
| из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гле |
| јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би в |
| — То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> |
| а, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је |
| пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему п |
| d> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти св |
| у твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа |
| екови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} |
| је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из |
| е госпође Босиљке Недељковићке. </p> <p>Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог бил |
| p> <p>И загрејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, |
| ротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му |
| ође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и дословце јој погодила.{S} Казала |
| тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други него поп Пера из Пре |
| попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам кара |
| божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p> |
| полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће б |
| и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти |
| али као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треб |
| </p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Х |
| и, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Зн |
| снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више |
| p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба од |
| >Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фи |
| требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм.</p> <p>— Ама кога?... пита продавац л |
| и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у п |
| се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога закона по коме би |
| p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, го |
| д чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> |
| ћи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од |
| рупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне м |
| <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зн |
| змишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком прек |
| бро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да |
| Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као |
| p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од то |
| де што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p |
| је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p |
| што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече |
| реба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад |
| ом мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, |
| а за находчад.</p> <p>Још недељу затим, размишљао је г. Недељковић и о начину на који би то пос |
| ла у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец да |
| p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што |
| селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> |
| ок је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори |
| pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находч |
| чуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин поша |
| госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста |
| де госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... размишљам — о |
| клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреб |
| <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не про |
| ного боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је |
| на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, бир |
| и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води, води, па тек почне |
| зикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, јуриш, збор и мно |
| је као прави музикант и песме и игре и разне маршеве и разне војничке знаке, као: повечерје, ј |
| учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Ш |
| зуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због којих младе жене обарају погледе а м |
| је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се |
| и ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад сти |
| ођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже ст |
| исац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне догађаје, води их, води, води |
| е се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу |
| свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одб |
| и”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у |
| енчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољити то т |
| .{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидови |
| азуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па |
| енској, размишљао је забринуто и правио разнолике претпоставке, као капетан пристаништа кад му |
| рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На |
| егове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} |
| наест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични законик и г |
| о и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, др |
| ео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлук |
| већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас какав, немојте будити |
| уће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим пут |
| о хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.</head> <p>У овој г |
| ригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући |
| зи свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнлегерке, а |
| иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које |
| еличина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Ин |
| цу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу се узет |
| а сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам ч |
| гант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p |
| је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте два акова вина, као да имам виноград! — гунђ |
| еса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите |
| <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало п |
| о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у вез |
| сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и д |
| уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Так |
| излазио.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хри |
| у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њ |
| <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једн |
| чао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на послани |
| ђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није пород |
| селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку |
| абрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лека |
| на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике д |
| давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умеш |
| упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ник |
| отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он за |
| тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за |
| ње он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гл |
| } Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати |
| ревуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду н |
| дне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који с |
| ме док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, |
| приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} |
| рађанина одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, |
| ли апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене. |
| ре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угуши |
| уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око |
| е наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ј |
| и, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом. |
| оће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту м |
| ставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артиле |
| н у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо з |
| т и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, пр |
| азао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убеди |
| их вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом п |
| ла јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бр |
| погођену кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна |
| и побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех |
| коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и к |
| престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што |
| ши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да р |
| м прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псу |
| ређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коме |
| и две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића пон |
| пис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови. |
| и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, и |
| hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и |
| ете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у |
| лико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није |
| начелник матори људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако мат |
| > <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усп |
| своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, ш |
| госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве п |
| > <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Ја вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је |
| ина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — ч |
| „Примам к знању”, а он напише просто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим ак |
| хивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Васа Ђурић.{S} Но |
| ише није било јасно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да по |
| не трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да с |
| главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>М |
| ак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p |
| ем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и |
| Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем на |
| зумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар м |
| е.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није п |
| ајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају |
| што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправда |
| ади неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} |
| мирна Крајина.{S} А одраслије дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{ |
| ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћ |
| ик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И исти |
| p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га опоје, јер |
| све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, који је, <pb n="254" /> иако се ни |
| и тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, г |
| собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, св |
| ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена |
| ="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — |
| орник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драј |
| и.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано |
| њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто |
| земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видет |
| више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну нед |
| а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</p> <p>— А како би било — додаје кмет |
| зражавао кад год би истресао пола литре ракије.{S} Али, <pb n="262" /> наиђе нека љута зима, ба |
| и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћ |
| а брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према се |
| наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће |
| а и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се |
| ни Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћат |
| мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артик |
| ут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради испржил |
| трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева |
| <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:</p> |
| Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде |
| а писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах |
| приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си т |
| рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S |
| Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати |
| е сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како |
| ојом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Прип |
| емо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па с |
| м, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гла |
| јим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво ј |
| у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шт |
| ата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове |
| прли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него д |
| то? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредито |
| ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија км |
| >— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене к |
| мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јахати?</p> <p |
| p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па нећу ваљда кмета јаха |
| <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не |
| омодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар па |
| , родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, млекаџије, бозаџије и ноћне патролџије |
| из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна ј |
| {S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> п |
| тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину |
| шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много би више помогло.</p> |
| оружање а и за прирез, а нама је већ из раније познато да овај кмет воли прирезе.</p> <p>После |
| а пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колик |
| ставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец дана пре р |
| и деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онд |
| најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то |
| изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт-блау, |
| ем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим а |
| м актима”, а он напише: „Прикомандовати ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Рад |
| е у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикала |
| ајпосле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да м |
| ео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; п |
| в, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја |
| почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако с |
| згрануше.</p> <p>— Вала, — дрекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко |
| "100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је ди |
| номе капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га онај практикант, наслонио |
| пштина прелепничка послала нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када |
| њу.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна |
| ача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве пос |
| мео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{ |
| даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је дав |
| о дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, по |
| ла она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп д |
| омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> |
| је топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о |
| тељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ |
| гим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник гов |
| , сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво |
| е у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једн |
| спођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и д |
| у.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би |
| : или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p> <p>Госпођа |
| ао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, |
| ар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако |
| многим параграфима који не би били врло расположени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће м |
| го нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га к |
| ућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда от |
| е тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> < |
| ви.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђен |
| остраним двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам је |
| карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој уве |
| им да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p |
| а неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> |
| о знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и |
| гедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети |
| <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио са |
| а Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Чести |
| За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчи |
| срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да |
| о поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мен |
| , — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и о |
| овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима н |
| како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жен |
| он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Пр |
| змишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у |
| нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оста |
| </p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика |
| на до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml: |
| сава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда п |
| о се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло |
| им, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав полив |
| му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на дру |
| анану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је изве |
| му је било педесет година.</p> <p>— На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се друга |
| своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу |
| им на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архи |
| н Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> |
| него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав |
| ама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав проводим на рате, па и дугове своје |
| ио миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда |
| ти дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то |
| чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али с |
| лом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и |
| а и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био ко |
| метио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква |
| оли, а попови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући |
| зби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и |
| едино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту |
| ам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долаз |
| опу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, |
| је, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и са |
| ијатељске везе.</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, о |
| али ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га |
| е он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натур |
| памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове |
| м, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да пре |
| за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе |
| на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је имао разноликих, па и |
| хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и бри |
| и па много је.{S} Како много, брате, да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет |
| а стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто ск |
| ао и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”. |
| ише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најза |
| ва ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу |
| својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те |
| упштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а попови једино Богу м |
| ш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра |
| n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер почеше, нарочит |
| а, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да |
| ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се са |
| ових батина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро ни |
| е после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих |
| ви; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са |
| а ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш |
| ти у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобаја |
| ештицама откида крај од браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран |
| утрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао ве |
| нције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанс |
| <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до уш |
| ме да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на п |
| као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} |
| .{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је |
| а две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре |
| познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо ск |
| даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се н |
| само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла |
| то и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара с |
| не, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да во |
| пред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сирот |
| улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ науч |
| дин министровог), положи десет динара и реверс који је гласио:</p> <pb n="276" /> <p>На једно м |
| у ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, |
| <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реве |
| ила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише по |
| а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Л |
| и.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини г |
| .{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавир |
| де ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питање:{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— З |
| нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као мил |
| обеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању ро |
| е и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</ |
| ра, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на |
| лази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, једна механа, јед |
| и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље о |
| и.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То |
| ло довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо с |
| а пред „Златним Лавом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе поз |
| друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било ва |
| претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године не |
| позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је о |
| ите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p |
| дом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у поли |
| — Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p> |
| вска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надни |
| их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за |
| а да би ме примили за наредника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали з |
| отврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дођ |
| ар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а ма |
| себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око с |
| ј је лепо привређивао, јер га је и даље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме с |
| а му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи |
| тпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> математичке к |
| е, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници госп |
| >— Јес’! — одговори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепниц |
| ад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, се |
| у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра |
| јпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану |
| ! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? |
| вде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми ка |
| о да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово д |
| ли: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухват |
| сам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпије и |
| дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се р |
| онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења |
| ија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, |
| о другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако |
| опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — |
| p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три |
| в. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је оди |
| таје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S |
| пас, маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши |
| 145" /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева по |
| че као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје с |
| уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш |
| мунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали науче ту вешти |
| би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напушт |
| је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет врата изнутр |
| и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим |
| нека по закону буде!</p> <p>— А ја бих рек’о — предложи Милисав Недељковић — да ми овај предме |
| двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно мом |
| песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је при |
| ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је отишао Ани |
| лаго и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да ла |
| право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја н |
| ао да га је ветар понео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако |
| е то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим г |
| одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и |
| ати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да милује с |
| овора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без |
| ила карте и — дословце јој погодила.{S} Рекла јој је: „Ви имате међу женама много непријатеља, |
| > <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађ |
| </p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних д |
| ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек довед |
| еђивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако |
| е да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи |
| кламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина |
| жавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да иде |
| материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек в |
| осталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, |
| не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбиј |
| о себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна |
| лује га по глави, па му благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, |
| рим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па им |
| ат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још к |
| .{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— |
| , охрабрен, настави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих |
| баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крс |
| ерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.</p> <p>— Добро, пог |
| да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да окрене главу, нег |
| није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сва |
| у, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па м |
| а помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свек |
| о оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје врем |
| <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко бо |
| шетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукам |
| њор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.< |
| страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран |
| лили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; |
| ен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, није |
| ји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са повере |
| — Па госпа-Мара... опростите, знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако |
| зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да |
| ар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број |
| сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да |
| азговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником |
| дели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити му свој |
| него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и р |
| те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у |
| а никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепниц |
| знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће к |
| цију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засеб |
| ачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, |
| е није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p>Разум |
| дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била обезбеђена репутациј |
| га оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p |
| а их.{S} Он је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, блед |
| пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у |
| „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотре |
| ="238" /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са ус |
| дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле |
| етама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би |
| , знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце! |
| у лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p |
| и. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло |
| те, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он |
| ако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа |
| је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се см |
| ги неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и |
| ви:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не |
| да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме ј |
| јта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесе |
| .{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и з |
| све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</ |
| ине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу |
| апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, |
| ожјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно |
| што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, ш |
| дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвој |
| тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тај |
| <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настав |
| > <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, |
| таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући |
| госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити |
| телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски мома |
| премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изнена |
| дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би могло би |
| </p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег |
| немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш реш |
| и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада |
| p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици |
| и, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Зати |
| даде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> |
| > <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> |
| он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тр |
| иста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, ни |
| чети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се т |
| а ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приа |
| изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ев |
| лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу к |
| за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да ј |
| </p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну |
| врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, при |
| не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласо |
| се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помо |
| ренција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конф |
| } Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друшт |
| конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабере одбор и тад |
| ије и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, до |
| конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору пет |
| два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти |
| ицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше кмет и дућанџија и ако он |
| со с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је |
| ад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, |
| брати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати |
| ш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени |
| <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с |
| него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не зна |
| те дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p |
| то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пелен |
| вари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ств |
| етовен, па окружни начелник Бетовен, па рецимо и поп да буде; межете замислити <pb n="250" /> к |
| па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој! |
| то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> Васу, већ је и даље |
| етне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са плас |
| можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> |
| p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја кој |
| и детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да м |
| су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Мо |
| Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека ј |
| {S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора ч |
| има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко |
| благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да б |
| <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Н |
| >— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, т |
| заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} О |
| удре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је |
| Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском стр |
| ст тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то |
| сле једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још д |
| нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и |
| моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја |
| попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се |
| а госпођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју мат |
| пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету |
| е, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нис |
| .</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— |
| уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успе |
| еч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислит |
| х се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже |
| „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је о де |
| а на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе. |
| језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне |
| је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефици |
| ошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то ј |
| .</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узе |
| рац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара с |
| којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше гото |
| во до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, |
| лушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чуј |
| и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чу |
| разговора, готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде |
| увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција н |
| видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно им |
| ребао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позо |
| ледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, д |
| уцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштер |
| лим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у |
| о, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само на |
| те о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, |
| баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању |
| ло код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p |
| што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а |
| ребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p |
| е му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понаша |
| својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођен |
| штено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, |
| т.</p> <p>— Инструменат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио |
| та раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p |
| о узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однеку |
| но уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек |
| ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и |
| Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ре |
| а.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Зами |
| p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало п |
| акле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> |
| не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао |
| непозната из моје дугогодишње праксе — рече доктор.</p> <p>— Па има ли помоћи, господине докто |
| е ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из |
| то држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p> |
| ог говора, бекељили, клибили и кезили — рече одлучно г. капетан.</p> <p>— Молим покорно, како б |
| син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд |
| косно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздраже |
| } Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самно |
| <p>— Да, и много и важно и поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога |
| а то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам |
| аља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ов |
| цу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није г |
| иво бити какав догађај! — понови он, па рече кафеџији да му донесе једно вино од оних, које он |
| се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и кмету из Буринца: </p> <p>— Не бива овде |
| у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго него да извршимо д |
| ему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо |
| некрштено.{S} Ако Аника нешто запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека |
| са.{S} Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко |
| ник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и |
| > Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче |
| окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово |
| , на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар т |
| овије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја |
| се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не могу дуже остати! |
| исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њега рђаво разумела и г. Сим |
| во било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван |
| .{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и рече му да он, механџија, лупа на попова врата, а Риста |
| богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој пр |
| ао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лоп |
| ну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p>— Ја мислим, ништа друго неће бити, него ј |
| да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да бу |
| роседих бркова и необично брбљив.{S} Он рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер ј |
| n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код |
| е утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капе |
| е а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} |
| прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити ка |
| ао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p> |
| почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе |
| непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Шту |
| изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседн |
| гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он |
| доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и з |
| да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спа |
| в предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај п |
| ер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јој је Стана, на |
| адосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дн |
| једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то |
| оме ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме |
| време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — |
| ави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, |
| езни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а |
| Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговор |
| најпре музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава ј |
| створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може |
| сподином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, |
| ду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; про |
| ра.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> |
| Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сир |
| прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кме |
| иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се с |
| жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге от |
| ешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну |
| би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био ве |
| се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најз |
| њење, господине будући зете!</p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, |
| се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у ку |
| ија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите |
| "41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути |
| овора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође дан конфер |
| адајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, так |
| потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — |
| се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког држ |
| лије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а к |
| чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошт |
| о уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно |
| прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </div> <pb n="3 |
| ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да |
| ивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, ка |
| о чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> |
| еш може бити капетану? — И ове последње речи кмет нагласи и баци значајан поглед на попа и дућа |
| реба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не д |
| ао што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, п |
| е беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад |
| ете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била |
| } Баш кад Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева |
| а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начел |
| допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p |
| </p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба ра |
| S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишља |
| двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбеди |
| рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> <p>— |
| мет — не би мени, као брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чу |
| <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа |
| ато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу ко |
| чке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да с |
| тари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење св |
| гађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене гос |
| нтригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам |
| ислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаш |
| о ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну против |
| љ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у ј |
| ука, дође измеђ’ њих и до мало оштријих речи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, с |
| тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку. |
| ори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф |
| еће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у к |
| ао ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче б |
| <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фић |
| могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитат |
| Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осе |
| подин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељс |
| ad> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао најве |
| је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење, госпођо моја и брат |
| стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p |
| млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви видите ваљда и да личи |
| шко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, њен порођај биће извлачење лутрије којом ће при |
| {S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, немаш г |
| рекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корац |
| узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер |
| те у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је друштво |
| очовек и великомученик, овим знаменитим речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике прв |
| и се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математике, <pb n="295" /> искуство |
| да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, гле |
| х виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у в |
| им природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље |
| ом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза стар |
| аве.{S} На збор не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати с |
| S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због |
| ожији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али разм |
| елокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се ни |
| <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док с |
| ва и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том |
| ање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збор |
| ољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>Н |
| састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Д |
| е разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у служ |
| и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила |
| прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига г |
| >Како је прво и најглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћит |
| у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори |
| оже никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и д |
| е је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које са |
| о са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ов |
| , кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га м |
| Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је |
| , онда вас молимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p> |
| редитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у |
| да ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Промислише, промислише мало, |
| и колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тре |
| после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> < |
| тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекцију с |
| {S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао |
| сумњиво догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која м |
| а избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p |
| један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин |
| ривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза н |
| у?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То је |
| то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, по |
| тије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који ми |
| бично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која ј |
| ислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А |
| војчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју |
| готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља с |
| >Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам |
| не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођ |
| мо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и напра |
| за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем. |
| ле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вел |
| ни дућанџија.{S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</ |
| е с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафа |
| приранили дете ако би заплакало.</p> <p>Решише још да дете крију као змија ноге, како не би по |
| усти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се |
| зу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је б |
| лази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се ок |
| о нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка |
| га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још јед |
| ати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то |
| узику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплау |
| Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његов |
| ма живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је д |
| овој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две в |
| Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово |
| рове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи |
| још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија пр |
| ставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па |
| та понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учин |
| кну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут д |
| он, механџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да в |
| ети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} Риста полицај с |
| > <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — |
| кам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, в |
| успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div |
| <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штум |
| госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко о |
| емирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, ка |
| .</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџ |
| уке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме |
| ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога к |
| Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи пол |
| ашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет |
| то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, праћен механџијом, отишао наоколо опет |
| p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је треб |
| онише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре т |
| од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, доч |
| наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема |
| низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њ |
| p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени ј |
| пео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску. |
| Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар назива |
| ине дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кме |
| а ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет нај |
| ут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли с |
| ог полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе |
| као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у ч |
| Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари |
| кривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутн |
| d>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба са |
| ше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Ри |
| pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да |
| , па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом |
| аручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се |
| але, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађ |
| едник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> <hi>Паја Јеремић</hi> </p> </div> |
| ј деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две |
| <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.< |
| и одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, поз |
| а обавеза.{S} Знајући за онај обичај да робијашима и болесницима ваља донети понуде, поп је куп |
| и, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало |
| наш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.< |
| } Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n |
| а због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало време |
| Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, |
| н-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, |
| мишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и |
| ек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија зади |
| с јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме је и оженио |
| тановници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја |
| воје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један |
| вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш |
| p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, али то не |
| ло до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полага |
| би Илија Божић могао за годину дана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> < |
| за госпођу Милеву би много боље било да роди мушко <pb n="120" /> но женско.{S} Другим речима, |
| е госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленк |
| жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив |
| бисмо заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је |
| ао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је |
| или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.</p> <p>Рани пролазници, |
| и Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, ве |
| девојчицу — ону коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> |
| читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ |
| p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као |
| , ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има доказа, од којих <pb n="150" /> је |
| ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест |
| , ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, ко |
| ића оставио на неговање девојче које је родила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био пис |
| идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто поставила питање: ка |
| оводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случа |
| године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њ |
| . у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да с |
| ба да види господина Васу, пошто је већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да |
| господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, |
| она.</p> <p>— Јесте л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом пи |
| ја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда н |
| сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за мину |
| а сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p |
| нце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Раз |
| е далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко |
| еде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да |
| ст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да родите женско?</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Да, |
| и, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то би била проп |
| поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пошто је рђ |
| и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправност |
| сецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају в |
| мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете ст |
| је ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једног |
| , како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родит |
| би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога |
| право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не |
| пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p |
| а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p |
| вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — о |
| емих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачу |
| кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би дола |
| вши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику |
| , требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав”, који је основа овоме друштву, не мож |
| ту није женио, имао ипак јако развијене родитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, |
| би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да им |
| чански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики |
| плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} |
| е на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки |
| ма, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! |
| один Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на |
| али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад |
| е ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља в |
| е у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У та |
| лу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хот |
| ви:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и п |
| ма, господине, — поче опет поп — она је родом из Крмана.</p> <p>— А, из Крмана? — пита капетан. |
| ника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани свој |
| <p>— Ја мислим, браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака оп |
| сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој |
| ински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> |
| е и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и |
| е приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, |
| n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, а овај други кум озбиљ |
| од госпа-Маре, која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина С |
| аест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене. |
| оје у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детет |
| араграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске п |
| Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ст |
| а дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш |
| жеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на ј |
| афа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до |
| адим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како |
| „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег |
| да платим, али колико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири |
| је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формалн |
| у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или н |
| својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао |
| дње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њи |
| ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се кој |
| е уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила |
| мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио ка |
| . — Кад ми Бог већ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Госпо |
| до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за |
| ати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а зар г |
| о шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div type=" |
| ђени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само као ње |
| роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна |
| после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов |
| би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана |
| је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и |
| а месеца?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, зна |
| омани у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала са |
| и кад би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Пр |
| или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу |
| , па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда |
| ло на памет, да му је јуче био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ак |
| вратим Миловану паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мис |
| о било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива |
| рац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и ј |
| ио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао |
| оче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећете децу ка |
| ед очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, |
| } Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад |
| А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасв |
| није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљајући ваљда да ли |
| а, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје м |
| је срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има материјала још з |
| дила госпођа Милева.</p> <p>Кад би овај роман био писан по правилима, <pb n="148" /> по којима |
| мо нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </body> </text> </TEI |
| троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, |
| ио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, д |
| ad> <p>Како је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, н |
| ј неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је о |
| ји — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доноси добар глас кадгод до |
| м тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави |
| смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, |
| ју, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем |
| ко раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако про |
| сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја |
| елепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете |
| ну твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па |
| а још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био п |
| ом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су он |
| ме ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> <div type="chapter" x |
| „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се отк |
| ило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претхо |
| ити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да |
| ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна у |
| Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу д |
| прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа професор, он би извесно ову главу овако почео:{S |
| о опширно говорити — јер је писац овога романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ |
| села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој гл |
| једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </ |
| говора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога попа, ова |
| , умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам на |
| и.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би |
| н почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар |
| он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би место ове, а ова глава не би ни постојал |
| а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако ј |
| још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би |
| тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника |
| ешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми в |
| бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац |
| p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава |
| романа.</head> <p>Обичај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разн |
| не зна ништа о овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног обр |
| >Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пус |
| омана, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да |
| илима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког т |
| /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој пом |
| атан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се ју |
| једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није |
| а.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим л |
| и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова д |
| његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.< |
| би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ три |
| етња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p> |
| код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку са |
| рошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би |
| њим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанс |
| те је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто |
| оје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.< |
| } А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало |
| би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла |
| е било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — |
| <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти |
| ојне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад би знала да би ме примили за наредника, али |
| Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као пр |
| дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи |
| нога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној у |
| ге вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особит |
| им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као ка |
| степени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, |
| аље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за адвокатов говор.</p> <p>И од |
| ј.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="27 |
| марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са моно |
| , да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је чове |
| и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста з |
| н честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се |
| ог чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, |
| S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{ |
| Пају.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>: |
| Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изрк |
| алог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p |
| четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} О |
| ј рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi |
| у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p>1 Пет месеци неплаћене к |
| ам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза он |
| и и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у зан |
| ику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође |
| мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране пред |
| и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога |
| ло лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p> |
| је не пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко нас |
| у реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, о |
| је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сел |
| ест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању |
| срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних т |
| ко је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше |
| о да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш каз |
| p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералд |
| > <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, |
| Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Че |
| и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђ |
| S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна |
| лаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изн |
| се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство н |
| Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује |
| су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођице, моји осе |
| ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почне |
| бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и г |
| едељка, кога је још непрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој |
| ику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то |
| и тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку |
| <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикнут ва |
| удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету о |
| ам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ д |
| зе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени |
| га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не ум |
| н — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљ |
| а, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети зби |
| прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково |
| ко гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> <p>— И како ве |
| сну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме сво |
| ок је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друшт |
| то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додај |
| н је, по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} С |
| е, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ м |
| , а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се |
| е био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> |
| "180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони главу на леву |
| и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се |
| мици-породиљи, како му мал’ не отпадоше руке држећи дете, јер:</p> <p>— Бог нека га поживи, али |
| Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p |
| , шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, |
| ма, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није нимало застао рад на оснивању „Друштва за на |
| — Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи док |
| Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини |
| , којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је л |
| да, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче |
| кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, |
| г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као |
| ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни да нађе.</p> <p |
| дмукли план Радојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у м |
| шљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисл |
| гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није просто написана, него о |
| е јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпо |
| ове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу д |
| опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шна |
| која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око |
| музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком написана?</p> <p>— Није.</p> <p>— Како да није, к |
| ећ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин |
| сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <pb n="213" /> <p>— Врло добро, врло добро |
| /p> <p>— Па леп је иначе, потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем |
| <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> |
| угу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде пи |
| ар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него |
| ова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо прим |
| спа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине п |
| поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су с |
| ригорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћан |
| асност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој |
| ни овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> |
| н приђе, па јој из благодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно за |
| да срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин |
| а је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане |
| ад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласо |
| итељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све доса |
| ну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После ве |
| 284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо |
| лагодарности пољуби руку.{S} Љубећи јој руку, он је осећао једно пакосно задовољство што је игр |
| рицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p |
| а рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p> |
| ори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођ |
| ије ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му не |
| ако изненађење?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђи |
| седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу |
| а разређене косе, наслони главу на леву руку и отпоче:</p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу |
| руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком. |
| а:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
| , рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно колено |
| а Ленка, на прозор, а пружила лепу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам ш |
| мешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу |
| ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под ки |
| — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај |
| ” прошапта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њ |
| ни, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није мог |
| олан, израсла као јаблан.{S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бог |
| својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, заш |
| но, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин |
| на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице глед |
| линој, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публику са бине |
| } Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би ус |
| Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али |
| азе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју је, место врата, затварало једно старо и прља |
| >Најзад отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звон |
| вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-в |
| о од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о том |
| се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</ |
| ињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} Оне које имају децу и пре дођу на ред и више п |
| село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="310" /> они су са |
| чепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p |
| ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> |
| ају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, напи |
| ите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi |
| а бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш он |
| као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међути |
| i>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi> |
| теже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p |
| епенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана |
| пет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу |
| Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми |
| и, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говор |
| а то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп |
| емо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за |
| не, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пре |
| >— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још ј |
| креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пај |
| буке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се п |
| па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убр |
| .{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још б |
| сте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини |
| ења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да |
| очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој ж |
| ао <pb n="199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере |
| си на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни дру |
| ила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p> |
| деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје сре |
| неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да |
| ш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са а |
| раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто |
| ром седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћник |
| де поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пиј |
| , завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна |
| е тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> <div type="chapter" x |
| Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div type="chapter" |
| — Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то |
| је опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђен |
| авати воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада с |
| гужвана као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв н |
| 29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче ве |
| Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и |
| те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> < |
| И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су |
| тна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и |
| е скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које н |
| > <p>Зором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима |
| влији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохват |
| <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дет |
| шко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим.</p> <p>Она ме презриво погледа, окрете љу |
| {S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „велика лола” и „да га женске радо имају” |
| Ристи.</p> <p>— Камо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће д |
| Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, о |
| </hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим |
| те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па он |
| државање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загл |
| се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десеторо деце |
| а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, прокли |
| собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама |
| и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа Милева.</p> <pb n="118" |
| овица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа див |
| ја објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у |
| олицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он |
| воду, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Бе |
| ћи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете |
| но је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> |
| рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> |
| атиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакну |
| која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред м |
| ећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру |
| сак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијом, |
| ...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Г |
| ом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и |
| у; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.< |
| аучити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бру |
| а је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази |
| ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет |
| а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је д |
| /p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесм |
| помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне о |
| у програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бој |
| у они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у |
| >— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слего |
| пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који |
| т’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не мож |
| ећ није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у |
| н пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да |
| дуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза |
| а би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га м |
| </p> <p>— Добро јутро, пошо! — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одг |
| p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> < |
| , уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, |
| ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек |
| ао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или |
| се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођ |
| Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очију, а трећи |
| је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним пи |
| лите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу |
| да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому бо |
| спођо, па га ви издржавајте кад и онако с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда |
| n="259" /> знати одиста погађати, било с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало ј |
| се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а |
| ј рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.< |
| где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш л |
| ошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бр |
| дсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <d |
| , вели, ја ка’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — |
| рекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме воли |
| месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, т |
| у жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, как |
| те написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.< |
| асно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, гос |
| ју, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да ј |
| нџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не |
| " /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а на |
| , већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што |
| нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није мо |
| а све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти по |
| ану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу с |
| рејан идејом и оним интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Н |
| па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црв |
| ици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... |
| S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће |
| /p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу |
| ска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библ |
| — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не |
| полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другач |
| гу од госпође Маре Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобр |
| се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном |
| ју доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— |
| завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у души, посм |
| е се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што |
| ришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше |
| ајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чуј |
| и излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да |
| ко да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, т |
| гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изнен |
| ead> <head>Дете за издавање под кирију, са или без намештаја.</head> <p>Једнога јутра дође госп |
| х.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је |
| су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује к |
| твар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пру |
| м?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то м |
| о много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и |
| о одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паст |
| аром.{S} Није јој одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по прија |
| чајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и |
| ку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до |
| да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци ко |
| авља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде капетану онако као нека депутација |
| ело и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литр |
| <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким п |
| иског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те п |
| н дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све |
| на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну |
| Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са |
| састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кр |
| час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хте |
| ије проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате |
| .{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред |
| оспођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на |
| луша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком капом, намазаних образа брашном и набреклих |
| тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или |
| ана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама |
| ла која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операциј |
| же у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од ц |
| цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, к |
| </p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза с |
| долазак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које он |
| једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућ |
| оје им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица |
| ом случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца |
| и показа прстом на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љуп |
| који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има ув |
| и лакши.{S} Ма да никад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијск |
| ене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала П |
| } У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са моно |
| к госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе |
| аса, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресованим на моју жену.{S} Она је не |
| ка је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Ка |
| одигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојеве, али |
| нка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> < |
| кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има вр |
| d>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа |
| з кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као |
| ц са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране |
| може једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дв |
| >:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно издржавање”.</p |
| , узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњуј |
| ата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњом, кад му је Радоје казао да је кмет за |
| ца, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљал |
| е то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тот |
| Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске р |
| учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада |
| са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После в |
| удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрч |
| овник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У ост |
| ерса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} |
| рчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже главу и вели:</p> <p>— Па кмете, ов |
| г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и |
| до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb n="85" /> механџију и р |
| ву под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметни |
| лику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрт |
| е преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче ко |
| ница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгле |
| све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа |
| роје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г. капетан.</p> |
| едом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео н |
| ла.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> |
| шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута |
| џија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошап |
| лезницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а |
| кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапут |
| но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапу |
| породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману |
| е и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати |
| Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну |
| И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуце |
| ан родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју доб |
| ке и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне |
| </p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S |
| на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи |
| зор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да |
| ов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богос |
| осила од куће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да |
| и, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са не |
| танојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— |
| ехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, |
| му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберци |
| зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским |
| то су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова |
| дин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> |
| Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да откупи |
| на или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнут |
| деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошл |
| светљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и |
| (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p |
| ву овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У |
| ене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.</p> <p>Госп |
| на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на |
| : на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу |
| жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: |
| само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да |
| кче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, о |
| ве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао к |
| са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо га |
| онео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, к |
| у сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантиј |
| /p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фић |
| ио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управни |
| ређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда поче |
| ди господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахну |
| {S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и |
| авке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано гд |
| ишта друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бин |
| ер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и м |
| и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како |
| се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> < |
| Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао |
| век и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима |
| је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и о |
| воме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот чов |
| а, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот чове |
| авесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот чове |
| своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот чове |
| ква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што па |
| > <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне се |
| p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са плавим витицама и најпре је носила од куће до куће о |
| не и престане бити мало и љупко девојче са плавим витицама.{S} А „један господин” престаде бити |
| чери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине к |
| ата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, |
| " /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</p> <p>А професор |
| све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вра |
| општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.</p> <p>Грешни |
| прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да в |
| цима, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе |
| музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни |
| им још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутнима:</p> <p>— |
| ознају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники д |
| ним јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, к |
| на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је п |
| т претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предв |
| и да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и де |
| није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упозн |
| учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељк |
| поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео ку |
| однику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" |
| судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочи |
| е, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а |
| е, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те д |
| којник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види по |
| о је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам |
| а.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска т |
| од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> <div typ |
| м разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ник |
| е обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или д |
| ије никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у ју |
| и при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао пре |
| трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ст |
| јатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div |
| м — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, прост |
| ћен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} О |
| ског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је ј |
| во? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимски капут од претпрошле |
| ерацијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је операција нека нарочита осо |
| 26" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мења |
| се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом зб |
| а се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <p |
| чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се |
| вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p |
| , он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви з |
| који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пике |
| јгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том момент |
| . — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела см |
| зумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандовати ранији |
| слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак с |
| S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико глав |
| химандрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говоро |
| ека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме је нашао?...{S |
| в, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз малу кап |
| као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и с |
| објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је с |
| eign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ врати |
| <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу. |
| љевим ором, које је повео г. претседник са г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и |
| ром целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница |
| S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтере |
| роз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло поверљив разговор...</p> <p>— Знам — |
| јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар |
| покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па |
| рује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — |
| брог пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p>— Врло р |
| је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме с |
| ла пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није |
| .000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, |
| настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим |
| тилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним с |
| рзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари то |
| суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јо |
| врши дужност претседника општине, а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата |
| , а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и |
| сар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Ка |
| е цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је |
| а ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Т |
| дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да |
| ате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> |
| дне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени |
| господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није јој одлазио од познанства са Ел |
| исам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ |
| ити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне н |
| , нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Ди |
| е он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили он |
| а ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да |
| казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интри |
| капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило к |
| .{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <p |
| протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лиц |
| еном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он |
| а министра или окружног начелника, било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је |
| и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, б |
| на Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој гла |
| Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! — одговори гос |
| метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај п |
| та.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, ур |
| она добити или главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или |
| Недељковић — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Пр |
| га!{S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у |
| има, да писац истога разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између |
| ази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете н |
| ад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима |
| ило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Мил |
| јим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то до |
| би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао увек н |
| чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село н |
| ст, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете уз |
| а је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе |
| даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва |
| а, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ То |
| та и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Том |
| Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље |
| лу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина н |
| много дана затим, јер како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га збо |
| а буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рог |
| се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мисл |
| постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим пот |
| у механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служи |
| реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљут |
| мам, немам — пишти она, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно ма |
| му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико |
| и! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том п |
| ом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у п |
| и прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко в |
| више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је |
| оспође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло расположени |
| ва ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S |
| допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У так |
| парена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, поднесе је мени пред лице, |
| да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одист |
| з коју глумци и глумице гледају публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси |
| Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљес |
| рамом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позај |
| па, пошто му помену оца и матер, викну са највећим патосом:</p> <p>— Напоље! — и гурну га ка в |
| до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мар |
| у сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> |
| а значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним језиком, а |
| би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају |
| у беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење капетаново.</p> <p> |
| очеше да размишљају.{S} Механџија одмах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на ње |
| љен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране т |
| ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и |
| не”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и рече, како је конференција њег |
| и пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док с |
| кта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет |
| приште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S |
| оприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме пис |
| оприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо до |
| оприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете |
| оја га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотин |
| су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки ср |
| је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, |
| арче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче |
| растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије п |
| м, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што |
| на страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... |
| Д.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>САБРАНА ДЕЛА БРАНИСЛАВА НУШИЋА</p> </div> <div type="ti |
| ЋА</p> </div> <div type="titlepage"> <p>Сабрана дела</p> <p>Бранислава Нушића</p> <p>XVI</p> <p |
| елики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А ка |
| е треба ништа више до написати правила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} То |
| а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Ра |
| , под којим је била Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у |
| нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних |
| којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза |
| ко, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, |
| еве и отвори касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе умо |
| а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166" / |
| њене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам разгова |
| масна књижица без корица; па онда један сав искупусан календар без корица и најзад, некакав зак |
| шајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син |
| радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има |
| пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, |
| а пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . ди |
| а пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, ка |
| а пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и |
| срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо |
| а свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за бла |
| тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника др |
| море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не могу д |
| дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на пе |
| изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави |
| обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим д |
| ога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је ка |
| , јер другаче не би могао поступити.{S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је |
| оју му је налагала, и његова парохијска савест и пријатељска обавеза.{S} Знајући за онај обичај |
| којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља |
| и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало. |
| е ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац о |
| роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно |
| има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у |
| тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у |
| > је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> |
| стаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах |
| ам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији пре |
| <p>Бабица јој је дала и један врло леп савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не |
| свету, без материнске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току о |
| шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та |
| сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па окружни начелник Бетовен, па рецим |
| нога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запису на камену, био „предан |
| и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од |
| , шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, немо |
| мет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто сасл |
| се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму |
| ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</ |
| у и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћер |
| писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику и да га зове к |
| >— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да |
| мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља |
| вља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој бра |
| ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не слу |
| му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не мож |
| ну, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавк |
| м за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па ве |
| мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша п |
| јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— Ко вама, Бога вам, пе |
| мени, знате — одговара поносно госпођа Савка — мени и пере и пегла Јулијана пуцерка.{S} Истина |
| та:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</ |
| по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p>Становниц |
| бом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Мили |
| родила, је л’ она Савка?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно |
| види како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе |
| кад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређењ |
| зник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му ј |
| јих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато |
| > <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га носите на пробу?</p> <pb n="2 |
| и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони |
| мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога ра |
| него поп Пера из Прелепнице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испушта |
| весело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја вес |
| претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор ма |
| е појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између не |
| да је онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему |
| <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац< |
| , који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу |
| е обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завуко |
| :</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома |
| нам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана к |
| S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини |
| кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби д |
| </p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац |
| авила на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође |
| арију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе |
| .{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја< |
| х заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и у |
| ини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда |
| рши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Моли |
| /p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме о |
| министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} |
| „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојка одговорила |
| ица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Миле |
| могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет |
| леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} |
| е практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши п |
| То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дође измеђ’ њих и до мало оштр |
| /p> <p>— Е па, нека је на здравље!{S} А сад 'ајдемо до попове куће па и да испијемо, — додаде к |
| саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати љу |
| се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа |
| .{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разу |
| оју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложи |
| пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је т |
| ј, госпођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што |
| не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много |
| га није мрзео до Јуде Искариотскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај крев |
| с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица |
| близнаке, близнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем |
| Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би треба |
| да све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се |
| > <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — од |
| вљено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, |
| , тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и покло |
| јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p> |
| видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Недељко на његовом крилу, кад он зна да га је остав |
| да” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и да отвара прозоре кад прође господин |
| .</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још |
| пусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу |
| цеље, и забазди на петролеум, као да је сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да |
| ерс на дете! — рече госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без рев |
| твар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелников, обуче његов иберциге |
| <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хо |
| већ родила лепо дете.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Ва |
| карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем |
| р по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би |
| — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нареди мом |
| ерса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не проти |
| одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, |
| те тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави ра |
| ду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једин |
| соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="19 |
| о је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти |
| је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ј |
| оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе |
| ом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног ла |
| основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На зб |
| а узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по до |
| ка на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево |
| > <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ј |
| одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише они. |
| њу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако к |
| о <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савк |
| још једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао |
| ише на оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао |
| <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао |
| Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И о |
| те, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а как |
| зике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на ко |
| викао да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем |
| тишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп |
| ћи, ону која му је као мираз припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу с |
| га је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Т |
| раној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликује његовом пол |
| i>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на крев |
| ко исто обучену као Огњена Марија.{S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја |
| у тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен |
| p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошевином моје свас |
| итра вина, знао већ напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се |
| шу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: |
| редба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> < |
| оми, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше |
| д виде да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокота |
| подин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — |
| а.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, |
| предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конферен |
| <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што |
| {S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да |
| овић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и прим |
| дете?</p> <p>— Одмах, дабоме!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је м |
| ја су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића у |
| и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома б |
| аде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде |
| воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева ле |
| етеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога |
| је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери н |
| оћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се |
| паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска |
| плаче него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај |
| кт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> < |
| како могу и колико могу.{S} Разумете ли сад?</p> <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствар |
| ематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и |
| и пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да |
| нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њ |
| пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом |
| војка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није с |
| лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта |
| врнута.</p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута |
| ене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже н |
| мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме неср |
| умем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господи |
| p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га |
| што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би с |
| како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, п |
| сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели |
| ругога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом г. Рад |
| >— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам |
| ог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја |
| ас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да у |
| <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са |
| тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и с |
| /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем, крштење детиње.</p> <p>Код куће он |
| 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— |
| шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, |
| о своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову тра |
| скоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — ре |
| аграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ст |
| {S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да |
| могао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор |
| видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет |
| епница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогла |
| несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, ж |
| крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господина Васу, пошто |
| ис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно женски рукопис.</p> <p |
| ут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> <div t |
| аде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би мож |
| Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује пит |
| другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја п |
| га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљ |
| ти ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма ш |
| на себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио д |
| аборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о п |
| речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се ниј |
| у и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе п |
| е о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најз |
| <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и о |
| ко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би рођен, па и по други пут крштен, |
| да, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> < |
| м из прошлости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо |
| учно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> |
| </p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио |
| <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, |
| ање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је с |
| час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима |
| и идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> < |
| те крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребн |
| >— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се п |
| се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конфе |
| голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи п |
| служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, |
| уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помо |
| Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго |
| би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тра |
| рунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клет |
| цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра дру |
| ивша жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за п |
| но напустио глумачку каријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава чет |
| причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица п |
| чкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пи |
| /p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина |
| све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, са |
| вета на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, |
| за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји чита |
| <p>Бивше општинско дете, бивши Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свил |
| на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је д |
| ојима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова |
| 9021_C8"> <head>ГЛАВА ОСМА</head> <head>Садржина акта општине прелепничке, од 29 марта 1891 год |
| l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, п |
| ема власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Тако посе |
| несеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали |
| те у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и он |
| и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да д |
| ажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажал |
| p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао к |
| дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па ј |
| е главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погле |
| адоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену овцу” |
| икантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), положи десет динара и р |
| ојима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је |
| осподин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађе |
| о нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из куће |
| тврди.{S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор упра |
| на.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах при |
| времена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привр |
| а потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довоља |
| ија.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, дабоме, како је на |
| о налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те |
| двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је |
| води довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало св |
| штитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, г |
| еренција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола њ |
| вар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивк |
| песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” |
| е, кад год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је зати |
| азна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе |
| који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи |
| е места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке |
| ара и довољно промешала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте |
| Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст ст |
| ао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како? |
| би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (п |
| што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, |
| итам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две со |
| вој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца до |
| е и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> < |
| "297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онако из далека разговор, не |
| {S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</ |
| у, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи н |
| м и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа М |
| , а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова несрећница а к |
| а” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове кон |
| сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реф |
| да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, |
| шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове |
| не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем |
| дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова к |
| едњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција |
| вима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор подн |
| нредни збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број ч |
| како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се |
| осто: „Разумем!” Или, место да напише: „Сајузити са ранијим актима”, а он напише: „Прикомандова |
| биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p |
| <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упу |
| репирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта |
| и кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви с |
| Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу |
| јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у каз |
| чувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња |
| а вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођете кроз двориште да вас не |
| ико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> <p> |
| у подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат сва |
| не можете веровати, госпође — рекла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Каз |
| воме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То |
| нзација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он мет |
| остављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска |
| лица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до д |
| сеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предл |
| рхимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте |
| еде у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седниц |
| ведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, |
| ни до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет |
| и куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва из |
| гословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер п |
| на каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> < |
| сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не |
| толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="13 |
| метила и моја жена да ми није добро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим |
| ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услуг |
| — Било је грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— |
| готово признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и |
| сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још јед |
| сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп н |
| сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му ка |
| заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на в |
| а, кобајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, |
| афу да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и т |
| о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врл |
| ознојен, али знате како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором б |
| и причу:</p> <p>— Падне ноћ, ама као да сам је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а зао |
| ге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје пи |
| мислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> < |
| S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како са |
| лугласно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утоли |
| <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, да |
| {S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писмом адресо |
| т...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, |
| а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој г |
| га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће |
| рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим пар |
| ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да ј |
| > <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила ово дете.</p> |
| бе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те |
| <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те н |
| пу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога ро |
| — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар |
| ако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципе |
| сподин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с ле |
| а могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам |
| залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, |
| еће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има |
| ала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и глед |
| стижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да и |
| евојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приме |
| блета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, |
| видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" |
| сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душ |
| оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али д |
| сам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа |
| два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио |
| ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми љ |
| S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па л |
| пред њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им кома |
| се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, |
| ичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај ч |
| Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли по вољи да донесем воде?</p> <p |
| вити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам |
| и и ко је и зашто је дошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, пр |
| ом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богослови |
| тво затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} |
| окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председ |
| /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођ |
| де са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седе |
| је је г. председник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и |
| ела пуну мараму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, пом |
| ах са поуздањем додаде:</p> <p>— Ама ја сам приметио на њему порођајне муке и оно, кад он побеж |
| hi>:{S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Ан |
| г никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађе |
| анску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често разми |
| ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад |
| — извините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви |
| да нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” По |
| она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, глед |
| и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити л |
| p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље паре за издржава |
| читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову |
| јој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због си |
| и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због си |
| На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само |
| дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.< |
| ја — настави практикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да и |
| ећ два месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? |
| сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам |
| рог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти |
| ара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је |
| шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госп |
| ције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено |
| од господина директора да ме прима, па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод |
| већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно в |
| /p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Т |
| т кмет, а поп га поново муну лактом, па сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом |
| првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си |
| о из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увија |
| ада си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави ов |
| </p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје |
| S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о |
| нт боно и испрекидано. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мо |
| ас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то иск |
| т и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима с |
| је извукла батине још од рођења.{S} Кад сам је испребијао као мачку, ја пођох и на вратима се ј |
| истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли |
| ете необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу |
| им је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук д |
| лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} И |
| ровић, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу |
| е, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни ње |
| а сам мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елз |
| о Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета не |
| ак из оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немог |
| чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са опе |
| л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за су |
| се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним мој |
| аоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра |
| та мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> < |
| вар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту с |
| рође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час |
| лава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео |
| питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала де |
| о рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код |
| вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} |
| прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу усп |
| питач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Же |
| евојку?</p> <p>— Немојте ни њу, због ње сам и оптужен.</p> <p>— Па да покријем овог великог гос |
| , ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то |
| , да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ. |
| а романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман |
| >— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је тре |
| и, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће де |
| чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да с |
| збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако про |
| а је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да |
| </p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те мед |
| вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе |
| га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из преве |
| ету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је |
| били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад |
| е главе.</head> <p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са |
| то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако с |
| , тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван |
| .{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пре |
| > <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети к |
| било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и ка |
| теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шт |
| јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остал |
| <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тр |
| и смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се осве |
| ј су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја исприча |
| д ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео |
| л; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, |
| диш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Так |
| шилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока ни |
| ран са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми мрда.{S} Можете |
| е исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгу |
| >— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол. |
| преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као па |
| а на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div |
| ома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то н |
| — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у ц |
| лазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, па сам обилазио варош.</p> <p>И Елза и писар извин |
| су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радој |
| /p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж |
| а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христин |
| Невоља, ето, беда и ништа више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад об |
| и кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих јо |
| будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и |
| имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... доктори...” је ли, то су |
| олико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли лепо да будемо овако завађени и отуђени једн |
| } А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Јачи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бо |
| има С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изр |
| ени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{ |
| Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му!</p> <p>Болесник још код првих речи господин Мил |
| а испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стан |
| д нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он |
| ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, |
| жно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му |
| еровати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца |
| те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадиј |
| рислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најп |
| час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог |
| де шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца. |
| ибран на капију, и по плану, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погле |
| добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвок |
| рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двој |
| Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толи |
| но грло, па настави:</p> <p>— И веровао сам јој, никад нисам посумњао, никад нисам мислио да ће |
| ?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре П |
| људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћа |
| ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам |
| први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећ |
| чно облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров |
| после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у |
| звикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук |
| је ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Как |
| ко.</p> <p>— Може и женско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача. |
| а понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба |
| ије могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје |
| слим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и запита |
| <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпос |
| беница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да |
| а поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Кој |
| ну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био са |
| их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да |
| овор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих по |
| на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гост |
| дијалог.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p |
| налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео сам је из прашине, из кала, из блата и попео је на зави |
| што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уоп |
| био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p>Набав |
| су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још имао бркове.</p> <p>— Па ја никад н |
| подин Васа — па, једно вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окруж |
| и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ доби |
| епо одевен и, онако, како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} |
| женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа |
| службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једног дана дође депеша: долази |
| слушао сам дословце женин савет.{S} Био сам расположен, био сам још љубазнији према староме сва |
| жован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легне |
| Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен и, онако, како да кажем, био сам да вид |
| е Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како ознојен, као да сам раз |
| , знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете.{S} Ви вид |
| жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S |
| . управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина директора да ме прима, па сам до |
| о.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату и |
| ла мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио све што |
| ишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда |
| ом упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око поноћи да одем и да куцнем на прозор |
| S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти |
| /p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кме |
| да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћ |
| ук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сас |
| > <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Јед |
| ате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, |
| не недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео к |
| си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да |
| о ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата |
| тио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то |
| е прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми |
| и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на п |
| жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим |
| о ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао коли |
| варам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опе |
| кад беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његов |
| чинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То |
| ни и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, ка |
| ише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу |
| нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да р |
| тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} Био |
| шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам |
| итам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав њег |
| ам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањ |
| те — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим ца |
| тим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добр |
| S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Дедер, кажи ми још једног полицаја, |
| брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја |
| } Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мисли |
| Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и га |
| апредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div type="c |
| ?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што прово |
| ет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</ |
| и господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ће |
| авајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита са |
| Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутр |
| , па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} З |
| па, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте |
| га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да |
| то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја с |
| } Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а |
| забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" /> <p>— Дежурни сам, |
| ер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. < |
| Пају писара другом љубављу до оном коју сам Бог одобрава; никад му не дадох залоге какве.</p> < |
| ов прирез за наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, |
| /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих т |
| један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo vadis</fo |
| е верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, о |
| ако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он |
| нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрн |
| ре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је |
| о госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме ка |
| же, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то оп |
| све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем са |
| же боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се |
| много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — |
| пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забу |
| већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је |
| Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте |
| антовица. — Да је министар млађи, ја би сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, до |
| стила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план до |
| и и сам адвокат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди |
| зи, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледа |
| ="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узе |
| ерана из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, |
| и.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се |
| опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на |
| твар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ни |
| а Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и |
| кочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора б |
| ила је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та ј |
| јем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напиш |
| . — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали анђели кад би имали „жандар-бл |
| роговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поч |
| и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало крив, него попадија и онај |
| ине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња |
| итаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Он |
| </p> <p>— И молим вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда |
| изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче |
| остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов ст |
| .. шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом |
| узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, |
| како ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p |
| е надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} |
| пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала |
| покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно заврши |
| ју, која је одмах приступила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и д |
| леда значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа |
| тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту п |
| ив, то је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом |
| ја бих вам радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да прили |
| — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да |
| >— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесплатно, да ми платиш кир |
| рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — |
| уги пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n="64" /> < |
| паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радој |
| те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одл |
| па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p |
| дика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја, брате, — |
| ило помоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окре |
| <p>— Јес’, Бога ми, веле: пљунути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо |
| там тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако |
| вак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унес |
| ра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти |
| лепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то нека |
| је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" /> плач детета које се |
| и имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p |
| — Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра |
| pb n="207" /> није могао да посумња.{S} Само по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете |
| >— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и зд |
| асан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан с |
| поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребаци |
| идети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча. |
| из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их |
| противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само |
| > <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће |
| аво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> св |
| Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем |
| ри људи прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само т |
| ете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, |
| још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам |
| уштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па |
| ако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора |
| а за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад не оставља реч да |
| шљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, |
| даде куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се |
| у учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p |
| и он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и |
| ао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и |
| тине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом нас |
| попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по д |
| ном детету и Елза, која је досад важила само као његова бивша љубазница, да му одсад буде „кума |
| своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и нај |
| учна жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода госпо |
| штећене и кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са |
| рно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до ње |
| S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо с |
| агњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па од |
| најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} |
| сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далек |
| , и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна с |
| о деце а једног мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановић |
| два виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Сим |
| а у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је управо формула, код |
| оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да |
| i>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> <hi>Ј |
| да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћућ |
| ивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он ј |
| p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тр |
| ек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p> |
| ишта видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, <pb n="86" / |
| о сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успу |
| <p>Али, није госпођа Милева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личн |
| м, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим. |
| рнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музичке спољашњости.{S} |
| чи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разум |
| што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него |
| е скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се нап |
| ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па не |
| ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело |
| а том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, |
| ћка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и |
| пак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад т |
| селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики празник |
| рошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није см |
| леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало |
| сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Д |
| амо лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме |
| у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> < |
| е то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатер |
| естан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу п |
| нако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, |
| и то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрах |
| сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да ми пошље |
| , можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће |
| здинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у п |
| ан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пако |
| једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ |
| која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, н |
| етири часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дер |
| да јој броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој. |
| врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом комисијом говорио: </p> <p>— Дедер, бр |
| ако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте |
| ије реч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после јо |
| S} Савест му није дозвољавала да остави само дете које је примио као аманет, и онда му ништа др |
| и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, как |
| <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у ин |
| главни згодитак заједно са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има |
| је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би они знали како |
| и да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете |
| То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са де |
| раграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гр |
| па предосећајући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побе |
| њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва |
| аза, од којих <pb n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је с |
| загонетка, господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!< |
| ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дет |
| Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</ |
| о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> <div |
| с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и женс |
| ано Риста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџиј |
| а Ленка не зину:</p> <p>— Ја не разумем само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве з |
| , показа га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! |
| ући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им |
| у сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне пар |
| ојев испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи с |
| управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то |
| кмета од главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> |
| ар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то |
| /p> <p>Али она ни да окрене главу, него само плаче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да п |
| и сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као бувице.</p> < |
| утило кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљи |
| нице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара. |
| о и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче изба |
| па-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се |
| чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. |
| и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеш |
| ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ства |
| им мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на < |
| а лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата |
| а држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вел |
| вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет д |
| којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан |
| е увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дана, привремено, док се не образује друш |
| } Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у |
| и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олта |
| а зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Ме |
| узећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, види |
| ку или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да о |
| нијих осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очиг |
| казати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао м |
| исивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној |
| сајло из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи св |
| } 17.50 „</p> <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удов |
| то су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао па дунуо као да га је ветар понео |
| ва!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умре |
| ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, |
| лу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из про |
| дник.{S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „С |
| з нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — |
| дици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље |
| месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p |
| , али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако с њиме не говорим.{S} А он |
| је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост |
| удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар н |
| а ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} |
| ше сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то |
| ла насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и а |
| ко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови |
| последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога ром |
| м гласом да псује оца и матер, и ако по самом комаду на њега није био ред да говори, а публика |
| једно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже |
| тави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да ја накитим |
| аман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније колико је паметан био што је то п |
| попадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види колик |
| ава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед т |
| сприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је на |
| душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети |
| велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на |
| пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде |
| бећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Болесник затим наново доби неко дрх |
| ниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, |
| </p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабо |
| враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одсл |
| а да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му конд |
| а.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнул |
| це, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ |
| о упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би |
| ретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да |
| , седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се диг |
| седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крманс |
| лио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумиц |
| као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, т |
| ло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме т |
| ман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, |
| мајци и писмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана |
| ан одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седн |
| е послове.{S} Место да напише на акту: „Саопштено ми је” или „Примам к знању”, а он напише прос |
| нференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити |
| , он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привр |
| му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи |
| ад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То |
| и требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ пос |
| цило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да ид |
| у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У т |
| м ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни |
| сиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст кој |
| али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, не могући ничег паметнијег да се се |
| о, а како је било Јови дућанџији кад му саопштише резултат, можеш мислити.{S} Закључаше опет вр |
| а слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменитоме лекару, за кој |
| ви механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</p> <p>— |
| и ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам |
| А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је л |
| о.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежмекаст господин, жмиркавих очију |
| ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} |
| о вама, Бога вам, пере веш?</p> <p>— Па Сара Јованчина.</p> <p>— Е, мени, знате — одговара поно |
| каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница превр |
| <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем |
| дуван, ал’ не плаче.{S} А ја му приђем, сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо г |
| о обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да н |
| нка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види се једна |
| ј је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја |
| ој један друштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би |
| прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А гос |
| о као нека депутација грађана.</p> <p>— Сасвим — прихвата брзоплето кмет — ето поп нека води де |
| сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, — да га водимо на буџет |
| увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту |
| лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — нас |
| удо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише на оне капетанове речи: „Па немојте с |
| тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је |
| кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у н |
| .{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пр |
| > <head>ГЛАВА ДЕВЕТА</head> <head>Једна сасвим невина општина која није ни куснула ни лизнула п |
| ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, |
| p>— Боже мој, госпођа Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако |
| p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па |
| да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато сам баш ја данас најбољи полицај.{ |
| окуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави |
| же се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били н |
| стима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упи |
| > <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> < |
| нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу |
| трати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Ј |
| вно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Ел |
| <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби там |
| тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по плану, који је он сам, и |
| е свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно дете.</p> <p>Но и поред ове речитости г |
| рађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисл |
| свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихо |
| насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, |
| ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце к |
| рипита га о овоме и ономе, па онда поче сасвим из далека.{S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељ |
| користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти |
| те.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> |
| ио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не |
| , Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и пантал |
| p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то д |
| пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну најзад г |
| Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога да |
| рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви к |
| да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, |
| > <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у |
| ко штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери д |
| ох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</ |
| љиво.</p> <p>— Не брините, ја сам почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро ум |
| знавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум св |
| у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а затим поче као маче.{S} Па онда, Боже м |
| ађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отера |
| мојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па д |
| ко ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, ве |
| на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бу |
| дносећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А како? — |
| на пример, по кућама, па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, п |
| моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{ |
| ду.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесит |
| је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече т |
| , а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки поса |
| аоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају |
| или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се |
| али му је потребно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили |
| повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле д |
| на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао ше |
| илија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.< |
| >Да је г. начелник говорио мало, ја бих сасвим лепо издржао мирно и понизно, али г. начелник от |
| измоли писара да га од почетка до краја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна |
| ешење.</p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и уз |
| ључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</ |
| ута морао ићи и окружноме проти на нека саслушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не свр |
| звинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељ |
| ми овде напишемо један протокол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети к |
| ди адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то |
| а, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роман |
| т бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва |
| је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{ |
| месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго тра |
| н месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, |
| е, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или д |
| ђе прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје сред |
| n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али |
| двоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остад |
| ва конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог б |
| рад да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају наш |
| еторице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај о |
| ш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући н |
| /p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно д |
| p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна два месеца и након |
| да је већ приведена крају, јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферат |
| е сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, д |
| p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту ц |
| ећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог |
| евно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују ш |
| м музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то ча |
| а изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из со |
| рењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једн |
| кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — |
| по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па |
| м разговору још позабавили, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душман |
| /p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се к |
| се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића |
| се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега о |
| <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на |
| Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балка |
| ни, па како је и иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само ј |
| </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опрост |
| е још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекну.</p> <p>Кмет оде д |
| а и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне ње |
| гра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије |
| еданпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору |
| је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу |
| свим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањ |
| та је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је |
| оспођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно гос |
| болело, јер је бар код власти очекивао саучешће.{S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звон |
| Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешн |
| >— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним ј |
| крено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад момак |
| поје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња |
| првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног д |
| атраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за сахрану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмањ |
| енат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви није ништа д |
| вио љубав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгу |
| да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и настави набрајање параграф |
| ли се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> |
| ину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" |
| — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каж |
| ао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, зав |
| n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само |
| п <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} |
| се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне господин начел |
| Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>: |
| — настави господин Васа ватрено. — Боже сачувај!{S} Па, ево, замислите сами, какви би изгледали |
| врата.</p> <p>— Не даље ?</p> <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете |
| да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — бл |
| тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које дете у |
| д вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да јој из |
| ну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, |
| могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наго |
| у ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа исп |
| ира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он ч |
| шевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а |
| и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета почињао и његова госпођа, која је поне |
| е јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на гор |
| нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, |
| ше сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са прв |
| оно решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> < |
| ешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао |
| ки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је да |
| а века.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како |
| не распитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозг |
| је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једа |
| S} Образи јој румени, пуни крви, као да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост |
| <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео сво |
| ожише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не |
| идиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бр |
| авиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си |
| и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа п |
| он са дућанџијом, а дан затим, плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била д |
| си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p |
| а, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi |
| акојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав р |
| <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути с |
| и’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко з |
| подине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненад |
| лаву кад прође крај њене куће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дару |
| је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каж |
| з нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према |
| влије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, д |
| како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја пре |
| јраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела сасвим повучено и мало |
| ана пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут |
| о, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> < |
| ног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се пр |
| дућанџију Јову и не знам још кога, него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа л |
| осле, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л |
| те ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће главу кад прође крај њене куће, а после, с |
| а Бога ми, доста одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављу |
| р и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је |
| давајући мужа под кирију, а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држа |
| ојим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у |
| о?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти |
| на човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим популарна предавања противу алкохола |
| ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, а |
| ца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебо |
| ра, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на пам |
| динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те при |
| па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти д |
| На крају дотичне вароши, као и на крају сваке друге вароши код нас, па била она дотична или не, |
| о да свагда мрси, а држала је, Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некак |
| ј Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Ма |
| трнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га |
| ој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету преба |
| са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат п |
| и члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да н |
| ила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.< |
| м убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да |
| изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво |
| ажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за |
| е код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљ |
| >— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> <p>— Па јес’ — вели банаћа |
| и сат по дванаест?</p> <p>— Па кад може сваки сат по једно, може сваки сат и по дванаест.</p> < |
| тину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" /> да лежи годину дана |
| пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамен |
| коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) |
| уда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то т |
| ео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну ку |
| наш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> <p>— Оно, |
| ко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S} Кажу |
| Милић” и застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који нос |
| уштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се |
| } А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p> |
| ита Мара забринуто.</p> <p>— Пије ли он сваки дан? — пита доктор.</p> <p>— И дању и ноћу! — одг |
| би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дет |
| тремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да |
| .</p> <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Е |
| тике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва |
| души ону велику родитебску радост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Не |
| ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, |
| ци која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних др |
| рисуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заједања заорио би се по целој г |
| .{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и д |
| оворише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да н |
| ка.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је р |
| хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроб |
| ВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне п |
| че!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — згран |
| Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{ |
| говим вратима на првом месту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вра |
| сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радо |
| Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то |
| оба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, |
| аном.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, к |
| ам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта |
| ио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, з |
| ји се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога дај |
| ло толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Та |
| „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше с |
| д је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у соби |
| роучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те најза |
| отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет им |
| пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао који |
| до моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, |
| бе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног |
| ари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу |
| ољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек з |
| вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запр |
| памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са ко |
| та ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добит |
| b n="150" /> је најјачи само дете, које свакојако није вештачко дете, него је сасвим природно д |
| еде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав пис |
| зближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доб |
| јвише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови! |
| егово ђумрукџијско око већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета ш |
| анталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на но |
| иваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учите |
| се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо иш |
| е слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>На |
| ти по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као |
| а Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као о |
| ви.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а |
| , коју је интригант свако вече понављао свакоме ко плати пола литра вина, знао већ напамет.</p> |
| етка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по с |
| ого труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочи |
| ити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врл |
| хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити |
| откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p |
| авитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешн |
| гађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То |
| затим отишло из наше вароши, ал’ ја сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најз |
| } Одем, брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука |
| а не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена |
| , као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одг |
| p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, |
| снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једно |
| То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин |
| е крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћат |
| та да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избега |
| се.</p> <p>Међу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензи |
| би згодније могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са на |
| дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет ј |
| з двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но прем |
| <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може млад |
| иковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила као најле |
| оспођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Кале |
| нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повије |
| збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјав |
| је љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити ка |
| {S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречи |
| е бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му |
| што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију |
| >— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љуб |
| или колекцију нађене деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу ко |
| ово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Р |
| ер је оно збиља један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, |
| ку и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа друго, до отворити панси |
| ећ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он ј |
| асно зашто ви врдате са прошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више |
| творити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао упра |
| раз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од |
| Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свастиком, отишао ђакон Јова, који је сва многаја љета |
| ни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, чо |
| даде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав |
| који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и |
| вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну |
| длогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикам |
| овим предлогом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и са |
| за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је у |
| т да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господи |
| жи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на |
| кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавна писма.</p> <p>— Па добро, — вел |
| м и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Ј |
| јатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ он ме ј |
| осио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако је |
| рестрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p |
| и из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица код куће |
| е мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да сам не |
| мам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да |
| будим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све |
| ти, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може |
| бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, |
| расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам с |
| а сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели |
| ен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да по |
| ви, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућ |
| пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ам |
| ад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} |
| тник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мал |
| уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп пр |
| парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање и |
| естричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лиц |
| е раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако д |
| војој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам |
| невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болеста |
| n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — б |
| да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама б |
| љунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио |
| p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а |
| >Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како |
| прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Среја, не за |
| да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теб |
| ано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p> |
| еститао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак |
| } Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберциг |
| олит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, д |
| пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дот |
| да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне |
| пање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, ш |
| нца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па к |
| ова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја м |
| да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли |
| и загрли.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођо |
| то више расте, све више личи на њега, а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, примети |
| те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити г |
| p> <p>— И вама је ваша жена противна, а све због неке младе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — |
| овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје.</p> </ |
| се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде ка |
| а кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са ме |
| , кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да |
| <p>—Е, видите — вели господин Васа — а све обавезе ја отплаћујем на рате, како могу и колико м |
| госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све остало имање браћи и осталој породици покојниковој. |
| роши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло ј |
| в, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у суд |
| а се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором л |
| вари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — пр |
| {S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, ко |
| х: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао |
| ио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим |
| чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се при |
| на једвите јаде диже поп главу, погледа све од реда и прошапута:</p> <p>— Па сад?</p> <pb n="68 |
| маучем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он ре |
| /> Васу, већ је и даље наставио да ређа све гори од горега параграфа.{S} Госпођа Милева покуша |
| ога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више |
| Васиној и понуди му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин |
| ечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на сто |
| још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети |
| е у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> |
| још мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Ф |
| ква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дот |
| е управитељици женског одељења признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хте |
| S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па добро, да покријем ову девојку?</p |
| је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где с |
| ао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p> |
| о се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} |
| пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> |
| а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p |
| дносеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, противурече једни другом.</p> <p> |
| езброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о с |
| било прихода.{S} Па кад је једног дана све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су |
| азговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да |
| е мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и к |
| да тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брате, него он мора прво да буде коцкар, |
| ги пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се |
| непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док једнога дана не дође до госпа-Маре један |
| , заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник |
| у.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пу |
| арија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насм |
| тити да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне веч |
| ј предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Преле |
| чи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најп |
| т најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капет |
| p> <p>Претседник Радисав, пошто саслуша све ове мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</ |
| у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— |
| већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли он |
| а запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p> |
| капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају |
| ти.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим |
| сет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели о |
| све артикле попио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима ј |
| ријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застира |
| увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао по |
| љао доброћудног Адама, Елза Еву која је све могуће врсте јабука изела, а Јулијана змију, која б |
| ју о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика |
| менту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим ос |
| е што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се п |
| То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да гов |
| ане нотама и модним журналима; видео је све могуће зидове претрпане анзихст-картама; видео је г |
| .{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и ј |
| е у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки мест |
| готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви |
| мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пође |
| ни”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио с |
| сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, даске, господине <pb n="159" /> , |
| иле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чаш |
| е, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а |
| ромумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велик |
| Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем |
| о, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде |
| о тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се сп |
| шања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</ |
| јаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у пр |
| азите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је |
| ше никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, |
| аздарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, |
| авом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек |
| све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар |
| /p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и шта је било.< |
| ма и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треб |
| ске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганск |
| еца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога обр |
| п, кум, крштење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе с |
| би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није |
| би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Л |
| , мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да |
| у се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му и |
| пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић пр |
| ојачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је би |
| е ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увре |
| ати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па |
| анцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да ш |
| и се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој |
| ичао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко сме |
| аван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам |
| ваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А |
| /p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни уда |
| ња одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред онолики |
| ћан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и |
| и превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се км |
| а с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.< |
| > <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва. |
| ти у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам пр |
| и Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе |
| в’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да м |
| м да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то |
| морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и |
| етири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.< |
| питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> < |
| управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто ду |
| а и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињав |
| догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне но |
| после десет петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — п |
| <p>Кмет и дућанџија, кад видеше да овај све зна, признадоше, веле:</p> <p>— Јесте!</p> <p>— Па |
| могао да издржим, него одох жени па јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, о |
| риметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о том |
| ила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозн |
| викује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за о |
| кав грађанин.{S} Међутим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држ |
| мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, |
| ваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> |
| добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свог |
| употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке граматичке.{S} И онда, можете мислити како ј |
| ца, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављ |
| и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим с |
| дије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то реч |
| а време вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толи |
| оспа-Мара.</p> <p>— По Богу брате, како све од речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми. |
| , него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити о |
| о наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатн |
| да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска ф |
| његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новац |
| месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се р |
| кад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су |
| зић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где |
| представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић |
| и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дођ |
| њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде |
| сти.{S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђош |
| i>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећег |
| ли о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он |
| пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настави ћ |
| S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућа |
| ући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је п |
| па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје К |
| дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па ос |
| } Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се у |
| на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетаном.{S} Мало после, зове ме г |
| он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— |
| ема врдања, него плати Миловану интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак посл |
| уге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког |
| породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да |
| пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповетка |
| <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету. |
| а имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет |
| окат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да |
| их израза, којим позива на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, коли |
| а у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не са |
| овек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасни |
| сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. нач |
| главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он |
| а.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, поз |
| р нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка било.</p> <p>Дакле, Алемпи |
| е појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има |
| биља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му |
| донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева р |
| амо по једном параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и ка |
| сом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше д |
| е са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S |
| а да каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, |
| тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Пе |
| аљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко |
| да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што |
| ије било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухв |
| нам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да |
| ерспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, к |
| како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана п |
| у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. |
| где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамље |
| о прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га |
| са не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> <p>Они дођоше па лепо написаше и потписаше |
| параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па да им кажем: доста вас је двојица, а ви што |
| у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић н |
| м као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нит |
| прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем, да јој о |
| аљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> |
| лакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку |
| — Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја |
| ло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубил |
| сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју |
| очну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и бри |
| Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> |
| они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на |
| ко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усавету |
| гнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да |
| иви сапутник непрестано је разговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко н |
| има и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи којима је све потаман.{S} Тако |
| есно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме |
| Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је ба |
| кад виде да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пи |
| јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје на |
| ветској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, ко |
| ња признала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да |
| а Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кр |
| х жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу |
| а њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је за |
| ико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ |
| а — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, |
| > <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла |
| > и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их |
| раза, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш |
| но је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквен |
| је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је |
| ионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс-карата, |
| /p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не зна |
| о проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то |
| p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже |
| увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је ле |
| то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из |
| веном наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је |
| егла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужн |
| у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио ср |
| Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на велико |
| ила уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њ |
| м грађанима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађан |
| тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како |
| амртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако |
| ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што јед |
| а у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен |
| наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад |
| чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срик |
| ћанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини |
| ај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару |
| лом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли госп |
| или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је |
| ознојен, као да сам разговарао са самим Светим Петром или са ректором богословије.</p> <p>Ја, з |
| о што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвику |
| припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тр |
| те слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда ст |
| овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ств |
| е са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: же |
| неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако |
| а била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у он |
| розоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега |
| е собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана |
| в-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће |
| вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не |
| .{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџија |
| не, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре нег |
| ца позива свет да за грош види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих п |
| „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у ц |
| рекну Петар Ранчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> < |
| се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље Наполеонове и велики проналаз |
| ла сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} |
| о, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се |
| и, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме |
| арски ескамотер, који је све вештине на свету изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} |
| ју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се го |
| и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојнико |
| у ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа М |
| је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напуст |
| p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на |
| >:{S} Може бити, све може бити на овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари св |
| p> <p>— Не знам, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на |
| вани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у |
| бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вел |
| е: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људ |
| /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, који |
| з Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда с |
| ћну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да |
| учајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ве |
| ве чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није н |
| човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нис |
| очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи. |
| мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} |
| та опет прошапта:</p> <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку |
| че које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> |
| зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Лен |
| о цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди.</p> <p>И све је лепо ишло, как |
| попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџи |
| а?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као нару |
| <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дво |
| је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што |
| име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих” |
| ван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутрење, опет неће бити, јер |
| вице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека |
| сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, |
| д раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се |
| Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђима своје жен |
| о сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно! |
| е на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она ост |
| часа по подне, коју је походило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и п |
| и дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.< |
| рочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p> |
| шених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта. |
| д мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигош |
| а се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили |
| параграфу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, н |
| бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је гор |
| унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест |
| — Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, о |
| пштине крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо |
| увици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и |
| <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра |
| .</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па испр |
| .</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну |
| и о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о томе, |
| диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњав |
| могло казати да је „дотични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јер |
| > <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи |
| по казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали |
| у две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној меха |
| а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хо |
| Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да траж |
| и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно |
| нај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Сина |
| му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га |
| ало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекну: |
| змувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекас |
| Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право |
| жила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са |
| о не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наден |
| у да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} |
| дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ј |
| ико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био на |
| што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судни |
| ош врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. |
| ише помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, т |
| ише.</p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако |
| Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парни |
| ину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, |
| се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилого |
| нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога кажу да никад |
| е.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата |
| љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капета |
| а време којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, |
| ар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како |
| је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радој |
| следства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па диг |
| коме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n= |
| ога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете к |
| — Знате, ово је дете некрштено па би ми сви желели да ви будете кум.</p> <p>— Јесте! — потврди |
| капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одеље |
| ља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p |
| Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак |
| S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи ј |
| његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој г |
| ђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p |
| е.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара Радоје — овај нам пра |
| кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, прем |
| /p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин архи |
| одинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне д |
| ји Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.< |
| дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што |
| акони поступак крманске општине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> |
| а — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у |
| манска, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.< |
| жени и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при и |
| те, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, к |
| ма свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се п |
| — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку ком |
| ве поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одли |
| дитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је |
| Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— |
| ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; з |
| јући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикн |
| трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} |
| одаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну |
| ма, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не |
| дна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна шт |
| ежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлова |
| одсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске |
| ељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло фин |
| ете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини г |
| ну да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цел |
| е имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад |
| а Радоје — овај нам празник донео добра свима!{S} Дај Боже, да нам година буде берићетна, овце |
| ад већ личиле на генералштабну карту са свима заливима, лукама, острвима и полуострвима.</p> <p |
| ичици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Ни |
| слов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</ |
| ећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је |
| едајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи |
| ти.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радоз |
| о га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо нев |
| е сад из бурета изишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ст |
| може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то пог |
| подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није |
| сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара |
| све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало у |
| азивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза |
| d>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у мом |
| "246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При т |
| а даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, |
| ? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се |
| ти да приликом предавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p> |
| иком спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, прес |
| p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; сви |
| аш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p |
| о му је паук-девојка одговорила: „Марш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала |
| о, али ње нема.{S} Поче већ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никак |
| кант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме |
| јета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио време док се јаје |
| .{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнич |
| <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на |
| виром и одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги |
| у Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре и разне ма |
| ни је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, |
| ричао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по |
| и су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је |
| , бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је |
| дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја |
| ! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећ |
| читељеву на педалу, која му је радња од свих осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа |
| есвест и настави набрајање параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пе |
| акав је господин Васа Ђурић.{S} Но осим свих поменутих, он има још једну лепу особину: он уме в |
| вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, к |
| а им, по познатом и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о т |
| глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други ј |
| аље да пријатељски и искрено обавештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате |
| ав као и она њему), он застаде и сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили ст |
| су крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је |
| промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигу |
| управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к |
| к даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашурио <pb n="287" |
| га на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен чове |
| што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног начелника, било са програмо |
| пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз |
| ки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није могла да преж |
| о пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као |
| што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза миро |
| одборника женског друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Осто |
| неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је |
| олико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, |
| аја саслуша.{S} Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; чит |
| , и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из П |
| омиљеног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну служб |
| о сабљу, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нароч |
| шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колик |
| га разговора директно са којим лицем из свога романа, онда би разговор између писца и овога поп |
| же, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој |
| је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, к |
| мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности не |
| а Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као |
| ђа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак |
| мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда како |
| авњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне |
| а окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла вра |
| могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <pb n="101" /> <p>— Боже мој, а |
| ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остат |
| е Бетовен, додајући да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет усп |
| мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвока |
| та Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му је баш данас, кад ће се в |
| и га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповер |
| зната, већ и по једном особитом наслеђу свога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку |
| пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једног |
| усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне жене, од поштоване госпо |
| ед његовим вратима или ма где иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p> |
| и чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му |
| тски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Нем |
| ан, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештени |
| зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром |
| на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге |
| им још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Том |
| таде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији комплименат, да одиста и анђели носе „лихт- |
| и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време |
| дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прв |
| којима пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачар |
| беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине п |
| ва.{S} Најпре је одбор петорице изложио свој реферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних |
| >Разлози, којима је предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам |
| отел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са намером да га подбаци коме!{S} И коме ј |
| то ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а |
| и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете. |
| на, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код |
| ијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, п |
| д се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав з |
| <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се |
| } Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} См |
| ао осветити, јер је госпођа Босиљка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору |
| кџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја |
| ара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:< |
| нице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељка.</p> <p>И прође, Бога ми, дос |
| препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног дана, на пример — |
| S} И писац јако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Оста |
| сао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> |
| је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд |
| штина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке.</p> <p>Кмету |
| штина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћа |
| ала и његова мајка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према с |
| ном лицу, не приличи да говори о леђима своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" |
| ело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је бил |
| дисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Милић, лежећи н |
| ође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} |
| тана Јеротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то у |
| о ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Авр |
| ишћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, дод |
| у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Оста |
| Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад ј |
| писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко с |
| колачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због |
| тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце...</p> <p>— Е, али ко |
| ући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село |
| ога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорн |
| >— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> < |
| а и љубав проводим на рате, па и дугове своје плаћам на рате.</p> <p>— Љубав на рате?! — запреп |
| ем као мачка — и он настави да ређа све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече д |
| риликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се бу |
| а се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под |
| таде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону вели |
| ишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је у |
| век врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова ком |
| о му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од |
| ако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она |
| — Боже мој, он и не зна можда да милује своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завр |
| држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубав |
| макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својо |
| вљао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло тамно |
| де се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Т |
| р у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља знати да је покојник онај поз |
| гледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео ј |
| на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим т |
| друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом су |
| } Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешни |
| онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, господ |
| стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> < |
| т.{S} А ево како је покојник распоредио своје имање, које је било врло велико:</p> <p>Ако посмр |
| еограда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешач |
| а диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, б |
| енутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Т |
| е тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветит |
| томе лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао о |
| ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p> |
| та вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Им |
| /p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћа |
| Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био ј |
| p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донес |
| ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом. |
| , мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели пи |
| о да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћат |
| ad> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га прос |
| кајнички пасти на колена и иповедити му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште с |
| д је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> < |
| а о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прво и најглавније питање б |
| му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још врло много угле |
| огло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се |
| ш носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојнико |
| ead> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци |
| или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за другим две љубави.< |
| одило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све нево |
| вади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако излазио. |
| сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и |
| хочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима поз |
| о срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпо |
| ала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчето |
| оји се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једно дете лепо, здраво, румено, и кад ј |
| е последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазит |
| црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају пр |
| душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има т |
| по познатом националном обичају, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџи |
| севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како |
| динама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе |
| p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га лак |
| ла, па ипак је дошла не могући да одоли својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, ко |
| н чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају |
| ао своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p |
| > <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто |
| што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — |
| обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим својим очима, дете је, није дуван, ал’ не плаче.{S} А ј |
| дан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Елем, са |
| се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагачи Главној Контроли, а поп |
| осећаја коју нерадо казујем, коју само својим пријатељима поверавам.</p> <p>Ма да је очигледно |
| јпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јову и |
| сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од ш |
| ке хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сата, ево, већ другу љубав разор |
| p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали |
| ом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фа |
| бре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме |
| ију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој |
| Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онд |
| — Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га издржава као |
| е мисао, како деца имају права на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо св |
| уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на врати |
| та више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако |
| у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... с луком.{S} Припрже м |
| апијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших сам |
| ом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други н |
| <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку |
| и.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се т |
| чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n=" |
| намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као да је |
| једна девојчица, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што тр |
| би какав генерал после изречене похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим л |
| направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као |
| мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за |
| оучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се |
| на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у |
| и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и о |
| одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако са |
| Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вече |
| ечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита заг |
| небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој жени.</p> <p>Бог је додуше добар рачуноиспитач, |
| ући да Недељко неће остати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што |
| у у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> |
| и се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде |
| стина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шар |
| Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да |
| а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима ви |
| укџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слуша |
| аграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрест |
| ег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако с |
| нтригант заћута, јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он ис |
| е се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише |
| испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по својој кочијашкој навици, погдекад и затезао дизгине, а |
| да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пре |
| ма господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у подр |
| и, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <div |
| т:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због |
| пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан |
| ог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза доб |
| тиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, |
| у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, |
| и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа |
| , а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонов |
| ће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће с |
| вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у у |
| и му јабуке, које је за све време приче својом ручицом љуштила.</p> <p>Господин Васа, кад виде |
| Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не |
| јбољих београдских кругова, али, једном својом погрешком она <pb n="261" /> начини дужи застој |
| дан огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне |
| ина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је теш |
| ине.</p> <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово ј |
| ости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме роману. </head> <p>Та |
| д смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто ни |
| ти и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:< |
| је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, |
| S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— |
| ако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, |
| > <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви ка |
| лико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна |
| ка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је |
| овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост, али има будућност, и због те будућности |
| пођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је и г. Рајица Радосављевић, к |
| бруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике и |
| сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с |
| отичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакш |
| ога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} |
| > <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад је само требало заказати пр |
| и спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ дема |
| дски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је ч |
| -дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, |
| кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви св |
| ј историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једноликим гласом, којим |
| > <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамнаестог |
| јој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима |
| мана, а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да |
| оја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> < |
| оженоме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине |
| еници у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага је Аникин |
| ход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима так |
| дости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пако |
| </p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује н |
| сподине попе, ви не гледате добрим оком своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, |
| о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао |
| ља поп мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека д |
| оцније, кад буде био поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз за |
| лушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то |
| уштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред |
| це у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци |
| После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, |
| /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако пам |
| ћи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже |
| <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се |
| рави тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су са |
| ку као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стад |
| се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту ск |
| ише ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишт |
| ахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друш |
| м се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и а |
| те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао |
| нџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгр |
| ти како га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што |
| а господин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме к |
| следња битанга а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p |
| била обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ |
| Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је досад важила само |
| у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зо |
| азало, да и многе друге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло |
| лу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што |
| о ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој |
| азове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све било на |
| прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према т |
| упан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он рад |
| p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин |
| овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му |
| ку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцел |
| собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да г |
| да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући погледе пуне мржње кад год би |
| исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе |
| али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет прискочи својим говорничким |
| м лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет |
| ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, |
| чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је из |
| ју сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — г |
| и отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите ваш дуг и |
| ма како! — кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</ |
| ва односи више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од б |
| м ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме дру |
| хода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у дл |
| се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши |
| е жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа |
| а полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обича |
| сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаж |
| ћи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврачици”, како је он називао своју жену, ако се ко од |
| држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} |
| прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{S} Место да напише на |
| т Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи |
| овица.</head> <p>Док други писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, и |
| би у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тим |
| ко даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} |
| е подне и до дванаест на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Ос |
| м најео и, онда, господине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам |
| >Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био |
| Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Вас |
| ика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, от |
| асто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разумем, |
| е да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то |
| слеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Т |
| ле четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и |
| купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, о |
| двокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску |
| ферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саоп |
| т за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г. Симе |
| аходче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> |
| живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да до |
| едра неба </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може |
| хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црк |
| било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот |
| одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, гос |
| учаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— П |
| раду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и о |
| вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти и |
| ћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова |
| ти да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, |
| /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова врата.{S} Како су му пан |
| а пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешни |
| ика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом. |
| едео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и до |
| ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прош |
| е знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: |
| Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошт |
| папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од в |
| Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дође дечко из механе, извуче с |
| дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупио, но ш |
| почела да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце б |
| вори кмет и онда развеза редом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским |
| је више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, за |
| е право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столиц |
| не обећам.{S} Да ми је казао да понесем сву децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је стро |
| илеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у нек |
| даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало |
| о одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p> |
| свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак пр |
| е на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је |
| а да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажн |
| еробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако од ових пакосних заје |
| ао да продужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са ј |
| „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</ |
| овори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> се привиђао господин Милија, па као господин Милија ниј |
| него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несре |
| ам, Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опрост |
| а свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пр |
| едљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једног сата бурне дебат |
| ео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је уме |
| креност је ишчезла међу људима, а злоба се зацарила.{S} А на искрености почива и породица и опш |
| во очекиваше да и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава ј |
| p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога |
| <p>— Ене, јеси л’ излудила? — ишчуђава се Ивко.</p> <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у |
| > <p>— Које Живке Здравкове? — ишчуђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, зн |
| могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да отку |
| <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако |
| е јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Неде |
| к!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>П |
| после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказ |
| имо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</ |
| дају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим |
| е замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— |
| pb n="290" /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, а |
| је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозб |
| ак, после извесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p |
| м.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и |
| највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин |
| естамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две |
| {S} На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} |
| сплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и ње |
| ома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му орос |
| уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја |
| мислима једнако крај вас!</p> <p>И ова се госпођа дивила Мариној вештини и, већ на првоме журу |
| шки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила Маријиној вештини и већ на првоме жур |
| ека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p |
| е да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у |
| е једноме знаменитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али |
| та натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што ј |
| ндидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} |
| ним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена к |
| а и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} |
| Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање оставио на добротворне цељи, |
| власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га |
| {S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини посао којим се он |
| н је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџ |
| навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га |
| још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Б |
| тпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</ |
| неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин наче |
| инута, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим |
| д у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конф |
| олећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, он |
| есити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров. |
| <hi>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, бић |
| еданпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Пок |
| го ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да |
| тељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући да би он благосиљао |
| р ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма ка |
| > <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>П |
| ш у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило нешто друго.</p> <p>Био велики праз |
| слова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је пристала |
| шти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па |
| уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једи |
| им друштвима, да их проучи, а затим, да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи од |
| ри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није |
| радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута |
| ведао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства |
| мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање видело. </p> <pb |
| диста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији п |
| , — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћа |
| ци Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види |
| > <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони поступак крманске општине!</p |
| — А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да |
| дличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, |
| са госпођицом и приметио сам одмах, да се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Сл |
| знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем су |
| једном потврђује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад т |
| ица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за свагда отресу детета била је <pb n="112" |
| .</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депута |
| p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> < |
| крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати |
| а мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш |
| што је то била каква необична појава да се донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била ов |
| талом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је њег |
| та; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је траж |
| ене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слуш |
| а?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари нек |
| си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да т |
| покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да |
| , на наваљивање кочијашево, пристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша |
| г врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дете?</p> <p |
| ="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек зн |
| е да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и дру |
| се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више |
| кад није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је и |
| би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се није где год сакрило? — блесну пред очима господин С |
| p>— Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све д |
| се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа |
| <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми ч |
| добио претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети к |
| тру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе зем |
| S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога до |
| о трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек |
| Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет по |
| } Да проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, |
| ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право |
| ега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се прими кумства своме рођеном детету и Елза, која је д |
| >— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито и |
| ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно |
| а сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за м |
| и мајка јој <pb n="154" /> одговара да се одмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну в |
| би ваљало.</p> <p>— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти |
| агајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. |
| ња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ра |
| те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ниш |
| </p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и |
| к.{S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме |
| оспођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замол |
| ично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим именом, извињавајући се да из ск |
| мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, на |
| i>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S |
| други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И |
| p> <p>И сад, кад је већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не |
| се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва мом |
| ке, с дететом под иберцигером мораде да се придружи некој женској, размишљао је забринуто и пра |
| ко мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не в |
| стиш!” Јест, ал’ мука жива, нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кућ |
| ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се м |
| авде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет о |
| дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће м |
| тила.</p> <p>Господин Васа, кад виде да се прича допала госпођи Милеви, настави и даље да прича |
| а на конференцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и х |
| стике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, |
| еке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, отка |
| ви, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијатури, и |
| и морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овак |
| зо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p> |
| да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су |
| се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попади |
| ше се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, деде |
| да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би м |
| ви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам са госпођицом и приметио сам одмах, да се ј |
| говор — да општина одреди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихв |
| олико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај.{S} Ето |
| ви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет осети не |
| но сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћ |
| да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја |
| покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из ч |
| ђе свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем ш |
| дна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштв |
| х наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву |
| а.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме неће ни д |
| претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно |
| /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па зати |
| одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} |
| .{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S |
| м, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројимо, што |
| мех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{ |
| ти без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовањ |
| а ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Нек |
| е такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.< |
| p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му |
| се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у ш |
| те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишту.</p> <p>— Добро јутро, пошо! |
| не да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погреш |
| вони још једном и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда ро |
| нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глуми |
| <p>— Дете је — вели она — није куче да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете |
| у представљају косу на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема |
| ет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред врата, да их не |
| чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима |
| смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> |
| Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спуст |
| p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капет |
| зађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико би онда мо |
| и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појм |
| ега се мораде да прекине рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шес |
| м и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спаз |
| е он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> |
| т и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућан |
| кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натр |
| ивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштва за находча |
| или, да дуварски сат не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази п |
| кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> |
| е да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука п |
| је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теоријском страном пита |
| у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, н |
| pb n="320" /> <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте љ |
| окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кима |
| , а ако неће они, боме неће ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јо |
| и у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај п |
| ај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али она ни да |
| <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно |
| и разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар, јер је оно збиља један бо |
| о, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи законе Божје!</p> |
| , а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полица |
| ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други |
| ! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— |
| Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пр |
| подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Прек |
| атили се да допију по једну две, или да се сачекају са својима па сви заједно да крену у село.< |
| ?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — И ове после |
| ди и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изја |
| нуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, |
| се становници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли |
| ек има какву бригу на глави, па воли да се разговара.</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сут |
| и заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> < |
| сама ишла к њему.{S} Не би морала ни да се заплачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига |
| ре главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уј |
| о је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски о |
| ојешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благ |
| ниту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је |
| то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо |
| на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло с |
| дношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, |
| Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p |
| којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div type="chapter |
| мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се по |
| што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље |
| нцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И заиста, предлагач није ништа |
| {S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито ист |
| јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Кр |
| ако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досадањем обичају |
| омана?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни |
| штва.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да с |
| .</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста |
| е?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би |
| затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Нед |
| акију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли |
| , а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да мигољи.</p> <p>Можете мислити још ка |
| и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А к |
| недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики г |
| да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци |
| елника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у прво |
| ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене правила.</p> <p>Саз |
| <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та р |
| а, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове гла |
| Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о с |
| д, кад је код нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћут |
| ена Марија ми одговори: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нест |
| сом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то |
| ни и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зат |
| ква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе! — поче кмет отвореним картама. — Ј |
| пко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161 |
| у се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и |
| шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе |
| вом приликом продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа |
| ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите пис |
| p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изн |
| ем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, |
| дне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се |
| се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као з |
| ема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бр |
| и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цел |
| г, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то |
| јно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом р |
| једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} |
| најшири круг грађанства и зато је он да се ова конференција одложи и да се за идући састанак по |
| угу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини ш |
| едељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и |
| н, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се |
| да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђ |
| едва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручј |
| касине, певачког друштва, а покушао да се кандидује и за одборника женског друштва и једино зб |
| ти у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Д |
| параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећају |
| ли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пут |
| годно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.< |
| ваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Најпосле зи |
| тенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S |
| против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац |
| друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко |
| ражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон ј |
| >Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није н |
| лавној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се ниј |
| мин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп слутио да |
| терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савес |
| и на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу која је родила |
| пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беш |
| и, али болесник, не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на др |
| у петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се та |
| је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Пе |
| да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикнут у поче |
| је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто мес |
| ла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање в |
| досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете далеко?</p> <p>Бог |
| о, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истр |
| згледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риба на зејтину.{S} Кмет као |
| те тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или колекциј |
| на погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} Једино арџија, остављајући виле, као посве |
| е радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике. |
| длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа п |
| у се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задригао а у црн |
| е врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта |
| ам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче |
| троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него |
| ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није мо |
| <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња законска формалност за извршење те |
| разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нис |
| , јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" / |
| ар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово |
| нати, кад није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пр |
| један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друш |
| е, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А к |
| учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету не знају родитељи? — наставља господин С |
| .</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих |
| о би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубок |
| ебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља д |
| </p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде докт |
| ете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још в |
| p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се помолим Богу!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Касно је!</p> |
| ру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима пов |
| <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину |
| није пукао по дотичној варошици глас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућ |
| оклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових |
| нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, п |
| е.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребн |
| длог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи |
| прихода није остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у |
| ржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима |
| кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље ост |
| ре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само м |
| ели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја |
| учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, од |
| била пуцерка, и ова потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза до |
| коликих говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло присту |
| и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад т |
| и у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ |
| емпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; |
| родавао.{S} Он је сад већ гонио Мару да се опет ода бацању карата, не би ли било ма од куд прих |
| овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и изабе |
| ја улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је |
| ан односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да |
| а не отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд |
| кант, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да и |
| рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме м |
| — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако ми не п |
| гова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „ |
| ин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала нека |
| спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} Мени је добро и овде |
| бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да с |
| у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што и |
| ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и |
| господине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, |
| привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу пр |
| и и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изаб |
| у помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон к |
| што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да плаче држава!</p |
| на ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој |
| еринске неге и родитељска савета, преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година |
| ненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја н |
| кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да |
| млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора |
| уђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвок |
| .</p> <p>Поп као нешто прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш р |
| оји не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим број |
| е.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се |
| не дође довољан број за решавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланов |
| ао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је д |
| > <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђа |
| авле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једн |
| ше никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућа |
| опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и |
| м и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодари господину Милији и и |
| ше један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила Мариној вештини, и већ на првоме журу те неде |
| је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то |
| застадоше на њему.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, |
| чам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја са |
| /p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајућ |
| л’ га без операције родили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа |
| е, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она |
| амна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру |
| а на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је |
| ој одговорим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Бо |
| глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; ка |
| асположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао |
| после, као нестане Огњене Марије, а ја се пробудим и био сам сав ознојен, али знате како озној |
| моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на ме |
| мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он нашао, он просио и он ме ожени |
| м браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p |
| вуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је п |
| пу голу руку па ми даје кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p> |
| е руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер м |
| оклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p |
| сподњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије к |
| по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да |
| тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра |
| .</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу б |
| иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стр |
| ад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у |
| е поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су |
| их одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме |
| а храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашањ |
| а једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поно |
| рекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога виш |
| уљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и |
| /p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реш |
| а Ленка.</p> <p>На главној завеси, која се лелуја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} |
| коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадиј |
| а једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протеривањем из Београ |
| брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику п |
| су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нис |
| га ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у |
| не, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину к |
| е кроз дан два и још једна личност која се госпођа Милеви досад није никако ни јављала.{S} То ј |
| антији, и личио је донекле на буву која се добро поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио ти |
| куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни, него ми сасвим искрено одговор |
| — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, из |
| бљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да ј |
| генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки генерал дужан <pb n="286" / |
| ици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да |
| И самом вештином и овим „вицем” публика се одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензацион |
| ходчад”.</p> <p>— Како да нисам — вајка се госпа-Мара — и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и |
| и да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, уве |
| ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би м |
| громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежни |
| у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није |
| јаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене ил |
| </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити |
| јком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} |
| > <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Т |
| прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допада |
| чешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова |
| сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} А |
| га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо дете!</p> |
| лева ни на овоме само прошла.{S} Јавила се кроз дан два и још једна личност која се госпођа Мил |
| навао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у |
| hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију ул |
| ће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интригант заћута, јер је зав |
| е гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећ |
| стало па и не мисли поћи, него искупила се гомилица овде, насред друма, искупила се друга онде, |
| <hi>Госпођа Милева</hi>: (Запрепастила се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} |
| а Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву је не ма |
| а </head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши да |
| каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и |
| очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појави Елза, путнички обучена са меким сламним шешир |
| х речи господин Милија се диже, закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} По |
| си знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, поп |
| еш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар зак |
| Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, Б*, В*, Г*, Д* |
| одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} Ја и љубав |
| напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p |
| а романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” |
| по правилима, <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење |
| озната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђе |
| > <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жандармом.{S} И, сад настаде је |
| вијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> |
| може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и ј |
| сићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је св |
| на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да |
| ах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="2 |
| /p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први ма |
| ајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ имао је |
| ље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен с |
| а којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да |
| >— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околно |
| ебијао као мачку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће |
| ђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган преко гла |
| игант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао посла |
| дњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где |
| е, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n="166 |
| нтриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> <p>— |
| ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави |
| уштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељк |
| додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него тво |
| пак нежно љуби!” И једнога дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p |
| одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ била огла |
| утра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледа |
| кнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као је |
| ад би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, гд |
| сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао је пошао необич |
| формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиро |
| ој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем так |
| Јок, није Јован него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижи |
| е такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка |
| корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у |
| Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете |
| и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из срез |
| то смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорил |
| мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” |
| о, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да |
| у, сасвим близу њих, а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им |
| свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако |
| оше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратише опет ближе Ристи.</p> <p>— Камо |
| о закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини |
| ми комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са |
| ије попушио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из |
| рочито допаде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест |
| <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћ |
| вим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, |
| сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју |
| пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене |
| прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и кра |
| да види колика је висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:< |
| уске панталоне, које још нису пране, па се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; |
| а у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и |
| нашао железницу.{S} Јова се охрабри, па се диже са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако пред |
| ај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер |
| петан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се |
| се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легн |
| чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> |
| е се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога сто |
| ла Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Ва |
| му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег в |
| p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету и Јови готово бе |
| би!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај поп ни дај Боже |
| је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет |
| у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу |
| а, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, к |
| ст, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт шт |
| а попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанп |
| штује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и оде, никоме не казујући на коју |
| бу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо |
| гледај мене него гледај свога друга па се равнај!</p> <p>Или, на пример, зовне бирова да овај |
| Риста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Р |
| е окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном задржа и подвикну:</p> <p>— Са |
| ом — овај... оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — др |
| етом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза |
| ђе за њим, поп кресну оком дућанџији па се и он крете за овима, а дућанџија, пошто није имао ко |
| м предлогом, најпре озбиљно промисли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци |
| ама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, наст |
| иде да је крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p |
| спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је |
| мо што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у |
| куће па и да испијемо, — додаде кмет па се окрену и отпоче малопређашњи разговор како би требал |
| је госпођа Арсиница преврнула бунду па се познаје да је преврнута.</p> <p>— И молим вас, кажит |
| крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механ |
| цит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, така |
| е кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, |
| исам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</ |
| ац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му л |
| ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда смета |
| узика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још |
| то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и |
| откако код њега друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто |
| > <p>За све време вечере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признад |
| ву у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, |
| па косу и најзад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са ту |
| је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђ |
| и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим |
| чења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили |
| у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се појави господин Сима Недељкови |
| о беле пикетске панталоне.</p> <p>Врата се затворише и госпођица Елза оде лаким корацима низ ст |
| тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу |
| и и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмет |
| лиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у |
| уди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S |
| и главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на с |
| полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одмах на |
| бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твој |
| !</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— Кажу: |
| на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила |
| ма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја |
| p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Ј |
| о кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу и к |
| кругла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену кр |
| упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборави |
| о.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} |
| е узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче |
| за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да |
| е велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате рођени, параграф тр |
| у будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут за сваг |
| >— Ама зар баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мор |
| у.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом |
| во ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман |
| чи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> |
| не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ |
| ви не путујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори |
| /p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и поз |
| пођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— Вама за љубав?{S} |
| ћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Од |
| иде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и дад |
| м се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове од |
| ас, па да, без икакве повреде односећег се закона, <pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се |
| ђоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбор петорице, и на седни |
| ајпре да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу |
| зговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, диже једноме знаменито |
| ило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би м |
| ађем господина директора?</p> <p>Најзад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из |
| за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима се појави Елза, праћена жан |
| и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, |
| аш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за |
| му и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати пажњу и на њега, |
| <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и к |
| игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад се заврши вечера, музика најпре засвира један туш, јер |
| ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му вратише, пошто су испрати |
| ирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се |
| е разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестам |
| Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да ов |
| нарочитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно |
| је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а |
| урци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру |
| оносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „је |
| и уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин С |
| бар, и кад је пијана, грокће, а он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи ка |
| ије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила |
| > <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га примим за ноћ |
| а се обесе на плот.{S} По који пут, кад се накупе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им |
| е љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио мираз, и кад је већ уз |
| је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и са |
| ставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чв |
| ешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска так |
| и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га погледа, он изва |
| убомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек бо |
| добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; н |
| а, ето, — настави Елза враголасто — кад се њено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, м |
| о се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} |
| еселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с пр |
| згледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила |
| елепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику д |
| ао да много из света да прича.{S} А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па |
| у дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад се већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задр |
| којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но |
| ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, ви |
| Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> |
| по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Ст |
| > <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је пренос |
| и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у ка |
| л’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох просто главу под сто, ал |
| p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> <p>И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како |
| ана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлеп |
| које двоје ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је гот |
| ерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва |
| :{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грех |
| ра! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек онако прек |
| да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку |
| .” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{S} Дакле за време те па |
| о предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309 |
| зненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head |
| његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi |
| стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици претседниковици:</p> < |
| авни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послуже |
| сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно |
| еђу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка |
| а сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја пониз |
| оме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици го |
| е онај господин отпутовао.{S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што |
| као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када |
| а на потврду и власт их потврди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође дов |
| истарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник матори људи.{S} Ја н |
| у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева ј |
| збија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што- |
| е Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома |
| у искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удови |
| е једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Е |
| жби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и о |
| кнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гој |
| трпане анзихст-картама; видео је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, |
| ној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n= |
| збор ради измене правила.</p> <p>Сазове се ванредни збор, на који не дође довољан број чланова |
| {S} Крај самртничке постеље покојникове се налази Света Јелена, заштитница Наполеонова!”</p> <p |
| тао празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.< |
| ше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, |
| о још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двој |
| ли на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бин |
| господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига безбрижно башкарио Недељко.</p> |
| без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је бити између чи |
| тао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Момак му показа на једну рупу коју |
| у, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца крију.</p> <p>— Није, него је баш побе |
| то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p |
| ави читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила ста |
| у је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Рад |
| ђа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те м |
| розор.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући |
| ин Васа нађе да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, н |
| к донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски |
| на у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било д |
| злози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем |
| це већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58 |
| други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло леп |
| , који је основа овоме друштву, не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се ње |
| Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да постоји; то више онако у наро |
| озна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> |
| га ми, и држава нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напр |
| На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смел |
| куд него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мисли |
| стави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} |
| потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једн |
| људи прихватили и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је |
| гом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место а |
| ао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати горе да не би дете само остало.</p> <p>Најзад |
| ="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, сед |
| не?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ов |
| одлазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к |
| пођа Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разгово |
| укне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на |
| е не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, ш |
| има и са Недељком под иберцигером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те ниј |
| акосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и наст |
| тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан |
| илиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара |
| није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две свиње.{S} И, враћајући |
| ачки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњос |
| што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Исајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога |
| равиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> |
| исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p> |
| џије, бозаџије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашени |
| ослати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</ |
| то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћ |
| ило је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћ |
| p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете |
| ило Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Е |
| head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p |
| е родила једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са пок |
| е обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> |
| то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p |
| једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од |
| башурио <pb n="287" /> плач детета које се још није ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са |
| дна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би могло доћи.{S} На име чл. |
| озната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај |
| аксимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедач |
| од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколи |
| дружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вратима на првом месту, а затим и |
| а каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— |
| имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мо |
| да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?< |
| у била ближа, већ право на бину до које се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним см |
| човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви |
| тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општи |
| уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи се параграф”, не |
| овија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика |
| диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са ч |
| .</p> <p>Жене са светлом прошлошћу деле се на неколико класа, као на: жене са потпуно светлом, |
| о даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мрљетином из прошлости.< |
| кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али н |
| в човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воде |
| схладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је |
| или неграматички изјављују љубав, дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских ш |
| <p>— Ја не дајем дете под кирију — даље се брани госпа-Мара — али бих волела да знам зашта вама |
| хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетан |
| дешава — не искрсну пред њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема глав |
| за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p> <p>Кад из |
| толом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак од „Златног |
| 67" /> да је ова грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне реч |
| још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једн |
| и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, |
| а кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен |
| ема попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> |
| ледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на п |
| о.</p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину |
| момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође |
| 152" /> <p>Јулијана пуцерка има, разуме се, и своју прошлост, из које јој је остала једна осамн |
| сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко мес |
| механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да |
| вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали као сваку сиротиц |
| о власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским у |
| еру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинити |
| под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу |
| на.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да јесам!</p> <p>— Преклињем вас, немојте ником и ни |
| и због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме се, његовим навикама придружи и очајање, и он загази у |
| акле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога с |
| а одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни |
| бих још нешто да вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> < |
| преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту. |
| анима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ |
| се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици разне вицеве, због к |
| ила претресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професо |
| а одмах наручише вино и кафе.{S} Разуме се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз |
| екарицу да нам позајми једну.{S} Разуме се нисмо јој вратили, марама је остала код мене.{S} То |
| што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин |
| им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола о |
| ин умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих с |
| оја је родила ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <p |
| то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може кап |
| радо плаћао кирију за њега, само разуме се, ако би ми ви могли гарантовати да приликом предавањ |
| ц, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — |
| ну кирију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комш |
| ио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним |
| е већ једанпут напустила.</p> <p>Разуме се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће. |
| и да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није назвао онима што су се и |
| и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Милева јако полагала на то да роди муш |
| ављени вештак запуши нос.</p> <p>Разуме се да поче публика најпре да гунђа, затим да псује и на |
| Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у |
| pb n="322" /> промери прилике и помогне се већ како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења и |
| извесно ову главу овако почео:{S} Жене се деле на жене са светлом прошлошћу и на жене са тамно |
| он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са кр |
| .</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живк |
| д крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепа |
| дер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете |
| На основу потврђених правила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На |
| ике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цел |
| ан почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам плам |
| <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и под мантијом му заигра срце као у |
| која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво о |
| у ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „ин |
| /p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му не |
| приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му |
| а дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Н |
| n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозо |
| о велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А |
| е, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узм |
| црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прек |
| оворио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још н |
| дисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Како ј |
| м састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах из |
| тамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S |
| ад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и сва |
| ио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле с |
| оја отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жен |
| сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прич |
| п, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Пр |
| па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш |
| свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућ |
| им поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му не |
| им Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му |
| </p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не мож |
| као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па сам наста |
| че са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под |
| а.</p> <p>Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му об |
| цу, направи сасвим невино лице и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, к |
| ако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поче да се извињава:</p> <p>— Извините, моли |
| а.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја н |
| не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се |
| , са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по |
| вара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музи |
| е убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад |
| ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорниц |
| кривих сав.</p> <p>— Ето, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек |
| </p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све |
| им мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једин |
| ћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, боме нећ |
| > <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! |
| још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, кобаја |
| руга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једн |
| м реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као свом |
| свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта су |
| а Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</ |
| трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу толи |
| ељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за ув |
| енитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви |
| у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се деси |
| уги <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; до |
| да по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти м |
| д очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину |
| — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?< |
| едним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и теста |
| г крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио |
| p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре нисам |
| а нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким |
| /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се |
| да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за једну |
| ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупн |
| РИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не сед |
| анова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>На т |
| ест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тим |
| једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за |
| овом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао то м |
| ећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— П |
| ући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери како |
| осио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све то к |
| о, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђ |
| оћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана, д |
| а дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка |
| ли му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</ |
| човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — ве |
| аже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћа |
| воја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шес |
| роста и она се односи на многе односеће се параграфе који, с обзиром на све европске законе, пр |
| ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мајку за савет, и мајка јој <pb n="154" /> |
| p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, нада |
| ислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му |
| зао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном ре |
| и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — |
| ” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова |
| се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата |
| ају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да |
| отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођиц |
| фанску.{S} Дође дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут д |
| броја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донес |
| да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, у |
| добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме т |
| "61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па се вр |
| антов је покушај сасвим пропао и почеше се опет отуда разлегати вицеви као варнице, палећи греш |
| ебру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под ман |
| сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се диго |
| други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би и |
| ш, свињо бандиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни |
| <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени |
| мо пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред пл |
| џија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> |
| месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којо |
| времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још |
| есет динара.</p> <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>К |
| а добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у |
| о варош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви чет |
| и се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, |
| а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један глас дрекн |
| него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се |
| И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да |
| пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним |
| сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева |
| пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту где сам вечерао, још |
| ородио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па не знају да ли од све муке да се насмеју или да |
| е.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са Ристом благодарним погледом, па се онда окретоше |
| сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Том |
| , а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Елза да преповије Недељка и да га |
| где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Ристе као опарени и разрогачише очи.</p> <p>— Нем |
| прошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>Пос |
| мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се |
| ова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а |
| је управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а |
| у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, ис |
| жности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави причу, љуљкајући Н |
| се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се могло приступити оснивању друштва, изабран је један |
| није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће |
| Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> < |
| завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завес |
| ченица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измисл |
| свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла са |
| лемпије био је добар певац, па можда би се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима |
| рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме |
| да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је |
| е обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталим |
| ле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује однос |
| то размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао |
| ажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ |
| како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога попа, јер |
| упним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете |
| м се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опро |
| звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што се |
| ислио да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину упра |
| сту, а затим и свако друго дете које би се нашло било пред његовим вратима или ма где иначе.{S} |
| ’ ако би било каквога закона по коме би се могло забранити Радоју да кумује.</p> <pb n="42" /> |
| друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та г |
| абош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ј |
| рећи да је био „изгубљена овца”; пре би се готово могло рећи да је он био „изгубљени ован”, јер |
| предељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припал |
| м хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би пор |
| знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за |
| тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да прост |
| ако од ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова п |
| > <p>— Љубав на рате?! — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазн |
| фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И |
| кратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само ни |
| ису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах |
| ох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натра |
| ли да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под |
| испере панталоне и да их исуши, како би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n |
| апетан.</p> <p>— Молим покорно, како би се ја могао бекељити на г. начелника.{S} Ја сам добар и |
| време интригантова казивања по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих |
| и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло |
| рити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док |
| да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се ни |
| где из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло науче |
| али су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски са |
| ко то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само ис |
| даје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ одне |
| о учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било с |
| држа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} |
| знао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви с |
| словце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас |
| и и — погоди дословце.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто виш |
| ошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, ј |
| о трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полицијски писар са једним жандармом и упути |
| ем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозор, а пружила лепу голу рук |
| и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита га о овоме и ономе, па онда п |
| ић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко новина једнако извиру |
| <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и у |
| а механџија, кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у |
| , да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима |
| аре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана |
| та акт општине прелепничке бр. 143, сви се одборници крмански погледаше и згрануше.</p> <p>— Ва |
| ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи. |
| ка, на основу самога закона.</p> <p>Сви се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> |
| >Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав |
| ћина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, с |
| ајем.</p> <p>— Ју, Боже мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не |
| — Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја |
| >— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Само до подне да ми га даш!</p> |
| е.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад |
| руштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је з |
| еђутим, када се мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као п |
| екла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису виделе већ неколико месеца |
| високо, на десној бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глу |
| је <pb n="114" /> волела покојника види се између осталога и из самих посмртних плаката, у који |
| се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час |
| јна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</ |
| > <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ак |
| дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би сама |
| тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење се н |
| дне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p> |
| та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— Па госпа-Мара... опростите, знаш, али |
| ста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша |
| ној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин |
| <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетан |
| а ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем к |
| рвој седници, при првом решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до к |
| .</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} |
| после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и јо |
| ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежи |
| с и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међу колена, пре |
| ца, о пелцеру од дуплог каранфила, који се није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је |
| ожете имати, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико и |
| , брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име ст |
| три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде |
| акле, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда |
| d> <head>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то уве |
| изгледа као велики огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, |
| и и дан и ноћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... крев |
| н учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да |
| . 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет |
| лепници. </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се сам |
| ако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— З |
| бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека кој |
| ао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих |
| убе непрестано мумла оне параграфе који се односе на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак |
| а је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим вратима једн |
| Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, ј |
| јој је.</p> <p>И сад већ дође дан који се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су |
| <p>— Нема ни две недеље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учи |
| — Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шт |
| чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије кој |
| </p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он пр |
| је је адресовала његовој жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и |
| е зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направ |
| га ма како гледао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога дете |
| ете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p |
| тана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследник |
| т да плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревет |
| разне бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпо |
| е читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у се |
| ћи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда п |
| ска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки г |
| </hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га |
| ош неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирн |
| >Поп</hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писа |
| пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кљу |
| аци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и об |
| љен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина позна главу Мице ајнл |
| јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ |
| , господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то и |
| мена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници по |
| есило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе |
| биће да му је мало заиграло колено, али се под мантијом не виде) па онда погледа кмета, кмет по |
| ословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једн |
| не биле на прозору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> |
| овучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад |
| диста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на ње |
| уо причест није никада пио вино.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голиц |
| остатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта |
| ли су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи в |
| ручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај мома |
| момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у |
| е и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и |
| седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један ч |
| номе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приб |
| ад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <p |
| у ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по |
| и!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Ч |
| ји су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају са својим |
| ао и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Пр |
| е кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он |
| кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре по |
| ц саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки |
| иста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То |
| кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала кључ, још боље.{S |
| речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изр |
| да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да |
| и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и доче |
| ругаче него опет да се састанемо, да ми се исповедиш, али више није потребно да постиш!” Јест, |
| да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли приста |
| <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ево шта је ра |
| носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали |
| се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове |
| е се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па з |
| о моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш |
| о у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од |
| анпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се |
| али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не б |
| тави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Бо |
| вели поп — право да вам кажем, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену |
| Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади а |
| а месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где на |
| <hi>Ја</hi>:{S} Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</ |
| и!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин! |
| н!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубља |
| <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</ |
| p>— И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао с |
| ча.</p> <p>— Е, али други пут десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> < |
| ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као што се |
| а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат чо |
| едали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> |
| е.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одг |
| а те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима, нег |
| о, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно |
| суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна беда и ништа више.</p> <p>— Па ако, при |
| анства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење |
| ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је о |
| и депутацију.</p> <p>— Ја велим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар к |
| шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те пр |
| сватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш с |
| тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да вам кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А |
| рме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la"> |
| една лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је |
| <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изглед |
| и цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз |
| аш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успе |
| ди Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Пра |
| ас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то ник |
| капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p>Они се још једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, |
| пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима |
| узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да |
| своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Н |
| p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p> |
| предавање.</p> <p>— Господине! — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се дево |
| вљује љубав.</p> <p>— Господине — збуни се свастика, јер најзад, свака се свастика мора збунити |
| заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити ха |
| а се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професо |
| pb n="311" /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико |
| млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те сма |
| сти, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још зап |
| а погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и о |
| {S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} С |
| <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Јес |
| романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој гл |
| ао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике гро |
| ме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нем |
| низно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово поз |
| брва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штог |
| на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окруж |
| које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао |
| о неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити |
| мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље |
| даје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, вид |
| } Најзад госпа-Мара диже главу и обрати се попу:</p> <p>— Како мени карте кажу, господине попо, |
| места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, |
| , али не могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди |
| како оно оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти н |
| брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да |
| ширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад наста |
| баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео |
| то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватит |
| мени као свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би б |
| књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци з |
| е напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших |
| има потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири |
| ешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћ |
| Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо |
| ра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он |
| <p>Механа већ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увиј |
| ске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи |
| ут нити проговорише једно с другим нити се погледаше.</p> </div> <pb n="79" /> <div type="chapt |
| главом и ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар |
| авир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или |
| м да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне борбе, госпођа Милев |
| — Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> < |
| S} Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присут |
| себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље т |
| <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Прекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p |
| уднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно |
| и позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брук |
| — Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га м |
| ме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је п |
| ијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коле |
| с длана било на картама, колико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара |
| е? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> <p>— Али ’оди, ’о |
| весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железниц |
| сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p |
| ва дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешт |
| де даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове |
| за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима д |
| знало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако н |
| ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела и |
| , не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у њег |
| то се законски оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не пого |
| формално основати ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванза |
| се законски оснивају на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, |
| дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чем |
| аде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати |
| обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председнику и госпођи и мислећи успут на т |
| ете назове његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би о |
| у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав односећи се параграф, објасни удовици да |
| рна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што |
| ђе, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, |
| лицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, |
| не, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа в |
| и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући |
| енади господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, узда |
| зе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти прем |
| иња, већ као две свиње.{S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су о |
| ата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци |
| даде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Ст |
| па како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији тава |
| испусти, а поп Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском п |
| ице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" /> <div type="chapter" xml:id |
| капијом, а сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац ово |
| о... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те? |
| ало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Ча |
| речи.</p> <p>Мало затим и на позорници се појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра |
| па сам дошао на дужност.,</p> <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакост |
| , да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промисли |
| зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар |
| /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш |
| ију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пр |
| тку, кад му досади писка и вриска, маши се јанџика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па |
| сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац |
| да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало пос |
| крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вр |
| во догађај! — промумла кроз зубе и реши се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора д |
| а Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повери учит |
| ве онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред |
| из првих разговора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је |
| ани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друг |
| ог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него гледај свога друга па се рав |
| ија измакоше од врата.{S} Риста полицај се озбиљно забрину.</p> <p>— Догађај, ово је несумњиво |
| ачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ују |
| број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и пос |
| ао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се р |
| р општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински биров Ср |
| и честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се породио. |
| шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку верова |
| они на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — |
| ше, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сук |
| она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се н |
| Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли велико? — пи |
| то ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, ве |
| свака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике |
| та гуја, па дочепа једне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта |
| ревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није могао осветити, јер је госпођа Босиљка сва свој |
| ла се са кочијашем госпођиним, који јој се нарочито допадао кад би обукао беле рукавице и метну |
| ковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па госпођа Јанковићка, која с |
| Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радој |
| ићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у бр |
| да леђа детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда ма |
| нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му |
| осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио |
| убомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прис |
| ећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о гла |
| збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико |
| <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p> |
| је кучиће, па госпођа Петковићка, којој се не држе деца, али јој се бар не држе ни мужеви; па г |
| рштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, из |
| S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та пр |
| p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божић |
| ead> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се |
| ЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да се планин |
| услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да дешавају малери, због којих је чешће морал |
| не:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог |
| премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, ста |
| со!</p> <p> <hi>Перса</hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
| а и жандарма, који је ишао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмев |
| то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу бу |
| Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</ |
| и Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце год |
| већ прешло на разговор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то |
| и одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и |
| привремено, најдуже месец два дана, док се не образује друштво за находчад, прими једно сирото |
| слушања, ислеђења, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење |
| сазове конференција.</p> <p>Дабоме, док се конференција сазвала, прошло је још месец дана и, да |
| умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, настаје свршетак |
| ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити |
| дат само на месец дана, привремено, док се не образује друштво за нахочад.{S} Али, док су се ко |
| му и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног Лафа”.</p> < |
| арају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} Када су легли, п |
| већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета г. претседнику, и |
| ергл, да би публици прекратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из кор |
| а то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бит |
| а пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети |
| иотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се |
| подин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допад |
| — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незго |
| вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа |
| знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p |
| не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! |
| а.</p> <pb n="70" /> <p>— Не прибојавам се ја за мене, него велим, некако јаче поткрепити ствар |
| >Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> |
| рићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку |
| да нам година буде берићетна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај |
| hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара.. |
| настави:</p> <pb n="201" /> <p>— Ја сам се мало постарији оженио.{S} Имам доброг пријатеља, ком |
| вините ви мене!</p> <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте |
| ене ама баш ништа!</p> <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, ал |
| необично личи на њега.</p> <p>— Кад сам се решио да се женим, ја сам је морао напустити, њу кој |
| , али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има к |
| м мислио да будем поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — |
| етак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра? |
| мана сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огр |
| ве претходне игре нисам играо, нити сам се мицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина до |
| м: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је |
| беше друга година на измаку, откако сам се оженио, а ми добисмо заједно и принову.{S} Његова же |
| не бих и ја могао добити дете?{S} Нисам се ни ја ваљда бацао на Бога камењем, али... — Господин |
| ва.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу |
| е.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ама, б |
| Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али |
| <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> |
| а ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} К |
| их; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја ш |
| и. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и |
| дим, па се реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрл |
| госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутил |
| на зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје |
| ш мирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који тама |
| а, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пре |
| и се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они не остадош |
| сто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се |
| нце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те ут |
| пођу мало до попове куће, а приближи им се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник! |
| се запрепастише и нека радост разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова |
| урао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у |
| ам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Само још по сата.</p> <p |
| — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак |
| равним меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и св |
| ожда поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Том |
| ад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш наро |
| ! — додаде госпођа Босиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди |
| прихватити, па ипак, једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то |
| рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих |
| ми, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Т |
| ата, ево, већ другу љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељ |
| p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастук |
| и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је повео г. претседник |
| Милији и испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, о |
| о никад, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсел |
| > сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли |
| посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим се поп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова дух |
| ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет |
| лево и десно, нема никог.{S} Прекрстим се најпре па призовем Божју помоћ, па: куц, куц, куц на |
| да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је био „изгубљена овца”; п |
| ам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђ |
| ове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног п |
| тавља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа.{S} |
| у и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} О |
| е!</p> <p>И сад већ наста весеље каквом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да с |
| али”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци оп |
| о биће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако веч |
| и жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Прав |
| по сата.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S |
| у само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разу |
| ла да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је |
| ланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али највећи б |
| о није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полици |
| о очигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима пос |
| ује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавал |
| рама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декор |
| а које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари з |
| а никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, т |
| оља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, ш |
| ака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} П |
| > <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће т |
| њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни |
| а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три к |
| исав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако н |
| са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад |
| е, и сат и два, па кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, к |
| и су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама и ногама и бунца:</p> <p>— Кљеште... |
| не деце или колекцију свастика.{S} И он се радије реши за прву но за другу колекцију.{S} Али, у |
| цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жени;</p> <p>— Не мо |
| сем једног момка који је намештао и он се њему обрати питајући га где се налазе глумци.{S} Мом |
| е то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући и заку |
| обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на веч |
| оде на длану”.</p> <pb n="209" /> <p>Он се дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем же |
| ећи своју идеју већ остварену.{S} Надао се да сад онај пакосни предлагач неће имати шта више пр |
| или.</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу |
| > <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p |
| к, пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе |
| бригу о васпитању своје свастике, морао се примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање та |
| Милић, а садашњи Недељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јо |
| рошио сав новац који је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред рек |
| ао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, разми |
| } Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женск |
| је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи |
| уше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу ма |
| него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога |
| остало само на женама, ни по јада, него се и људи позавађаше. </p> <p>Прво се, веле, завади кме |
| на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже о |
| шао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова |
| и зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле ни |
| је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из сел |
| видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! — додаје поп кобајаги |
| ута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— |
| аку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред механом.</p> <p>Кад је та |
| у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да саб |
| логај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућа |
| еј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и |
| оче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад из |
| браз затезао, а други опуштао и бекељио се да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој з |
| етакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Може |
| е!” Па ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној де |
| ио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа. |
| } Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и с |
| тавила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио |
| а побегла, а оставила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се |
| се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, верујте, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар |
| {S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и по |
| испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ложу број 9 и на модни журнал, најзад нашао и учи |
| у, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се о |
| боловао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде |
| рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, писао и брисао, па је најзад израчунао да би Илија |
| один”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој |
| се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја |
| авом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па |
| ш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванае |
| ви такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар прев |
| један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, ш |
| ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалниц |
| ци”, како је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песн |
| hi>:{S} Да, али... како да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, |
| pb n="124" /> родите мушко дете.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> |
| који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перс |
| е и не може бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искре |
| а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут ко |
| астаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још ако би Радоје Крњ |
| осављевић, који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене |
| о је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад год би истресао пола литре ракије.{ |
| ена да се голим оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите |
| више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај по |
| т и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарају, како су донели неш |
| ју, но је просто поставила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено |
| ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се ника |
| наћи своју мајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то о |
| ге одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се |
| чима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, прича све више расте те се испредај |
| и.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврн |
| видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се поче |
| {S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја не знам да л’ је крштено? — п |
| млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те |
| ркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни посланик, те отад |
| тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење |
| овори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде к |
| ветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим муж |
| о плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну р |
| обајаги воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у |
| и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци |
| код Калемегдана и, можете мислити како се изненадио, кад му је пришао кондуктер да му наплати |
| а га је ко навио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија |
| м и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погл |
| мана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне |
| прича шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се ј |
| његов прст.</p> <pb n="231" /> <p>Како се госпођа Босиљка није могла много да ослони на Божији |
| и дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред |
| ој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету и он опет осети као да га неко голиц |
| објашњавајући како је и њен муж, откако се она погодила за куварицу, почео нагло да се гоји.{S} |
| у удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајм |
| Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га |
| ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спаз |
| спе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, т |
| ељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (по |
| дити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће за |
| олити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.< |
| црвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Ка |
| , којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо к |
| наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта који |
| ?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу |
| Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад по |
| а с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довик |
| нско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензациј |
| орити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем истим пу |
| та и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да |
| "262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за „подм |
| настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. С |
| Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која ј |
| ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима од |
| онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео ра |
| n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без и |
| чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло до |
| паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку. |
| видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, |
| ачелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сма |
| леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се путник зва |
| з лута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није |
| b n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има |
| р розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди |
| /p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задо |
| што није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао б |
| а, она је живела сасвим повучено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављ |
| лити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, је |
| ци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилиј |
| намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> |
| астави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не припада нама.</p> <p>— |
| аја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама гд |
| ригант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересан |
| а жена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам ос |
| ије се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала |
| ествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се мл |
| квене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p |
| то, ето, бекељите се и на мене, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. |
| и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, ма |
| једном задржа и подвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показ |
| куварица.</p> <p>Поп и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет |
| Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваља |
| о да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb |
| Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше |
| здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, па како је иста бабица била |
| е.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим |
| к почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то |
| аша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не приз |
| бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да |
| најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> |
| лосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</ |
| ’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у |
| аставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се дв |
| и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и у |
| глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S |
| едно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо |
| часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућанџијо |
| на смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири мес |
| и:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас виде |
| важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се забављам |
| јна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам се |
| ко и да прича, него се замисли, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже глав |
| ги пут крштен, а овај други кум озбиљно се пожали кумици-породиљи, како му мал’ не отпадоше рук |
| пуно нечијег прљавог веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за у |
| већ почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи |
| што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?< |
| тало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и ду |
| гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из |
| о говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих |
| вори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогут |
| Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за љубав...</p> <p>— |
| ћ претседник и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> |
| и</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Шт |
| им, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а км |
| на није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом |
| мерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови приста |
| {S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, |
| ата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јес |
| ефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, ми |
| во право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детет |
| ођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је ње |
| S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи |
| аст се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена |
| <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слуш |
| ставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти по |
| че, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом, то |
| >— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите |
| .{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна к |
| >Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, б |
| ом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а о |
| — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је мог |
| ба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја ниса |
| шт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није |
| то је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попадија |
| /p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно и |
| кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева у со |
| може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70" /> |
| ј брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и ту |
| у да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>Поп ј |
| о је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу мира |
| на, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио ц |
| вољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и а |
| д „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну |
| чуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је такођ |
| удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га з |
| /p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат са |
| спођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу |
| којног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом |
| гала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у |
| њена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на г |
| ј породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много |
| немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> |
| задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, |
| да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да је и |
| дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ст |
| пу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка бе |
| у Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме |
| био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или о |
| на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом спрема |
| узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што је п |
| аш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Које |
| се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико ш |
| ице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</ |
| Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно наденуо детету или попов |
| упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, |
| </p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p> |
| се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом прил |
| ај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите |
| и, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напусти |
| и — настави Риста — доцкан би било, поп се већ породио.</p> <p>Кмет и Јова запрепастише се, па |
| це места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија зб |
| а им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утица |
| ако би заплакало, а затим одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и |
| родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на |
| , окупила, па, ето, остадох!</p> <p>Поп се двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору |
| по и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а к |
| , ви јесте нешто преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео т |
| чи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко |
| идесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви да она |
| је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отво |
| а Ленка:</p> <p>— Магарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча |
| S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" |
| е, <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично б |
| осподин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним корацима. |
| ељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> |
| редлогом да се детету да име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар |
| , али се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име |
| за врло радосно прихвати овај план, јер се боље не би могла осветити начелнику.{S} План дакле б |
| ново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех |
| вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасви |
| ше насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише |
| тојим ја мало, а једва дишем.{S} Прозор се лагано отвори и појави се она, госпа Ленка, на прозо |
| вара млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И |
| <head> Крштење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје |
| а је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па јест! |
| и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се завади и са дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Т |
| е ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} |
| неко њему нагазио на ногу.</p> <p>Кмет се збуни, па како је и иначе један акт већ по сата потп |
| :</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави |
| т:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питањ |
| семо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет се почеша по врату.</p> <p>— Па, вели, ја ка’ не би, во |
| трошио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да |
| амо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ов |
| огледа благодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознал |
| /p> <p>И одем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог из |
| своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично |
| због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Бож |
| о прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ |
| д на оснивању „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> |
| е, они не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> < |
| цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео по |
| поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све |
| о поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме |
| о поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо |
| о поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома изл |
| тине прелепничке.</p> <p>Кмету Радосаву се нарочито допаде ова последња реченица, па се окрете |
| кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком... |
| Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер |
| госпођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и гос |
| и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из в |
| ожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325 |
| огословије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се пос |
| поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, |
| пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и послушна, тако покајн |
| >— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те оставља |
| та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не |
| државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни нокат на |
| ај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, и |
| тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опш |
| них споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног |
| ушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме |
| време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! |
| реме! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — п |
| о има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко |
| е не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у сво |
| но надање порасте још више и поче да му се ведри душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су о |
| ; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да приста |
| ог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади п |
| ивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" / |
| срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза |
| ним чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане пр |
| /p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — |
| тече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој се враћа засићен домаћи |
| е их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, |
| ину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стру |
| пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр. |
| од трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а |
| оглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би |
| аље одлазили, а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p> |
| ворио као неки мали дућанчић, па кад му се на артиклу ракије показало много расхода, онда је уп |
| оставке, као капетан пристаништа кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано |
| и на композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то ника |
| е он био „изгубљени ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да |
| ј!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома ос |
| ли, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима св |
| } Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, д |
| глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа |
| емештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне |
| а.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му рак |
| зике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци пог |
| почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало ч |
| ти да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибили и кез |
| ја ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, т |
| и рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога р |
| кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се јо |
| како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда |
| му је лепа мајка.</p> <p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни |
| походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако с |
| к то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> |
| наест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S |
| лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из бла |
| ”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чу |
| тио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али с |
| ањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода ни |
| мал’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране |
| ољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, о |
| ат?</p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га |
| ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа о |
| сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} О |
| је мушко, није могао издржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту: |
| !{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} |
| у и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право њего |
| се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вел |
| свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — твр |
| то чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> <p>У |
| ad> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор |
| етком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дођ |
| b n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и г |
| подне.</p> <p>— Ију, комшика! — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете |
| ајете под кирију?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао ре |
| воју бригу!</p> <p>— Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига |
| могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за њима, да видим кућ |
| то није имао коме да кресне оком, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> < |
| аопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете ве |
| >— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — у |
| Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спават |
| кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, н |
| и на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја |
| умрукџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шве |
| писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бо |
| ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— Јесмо, — одговорише о |
| сти ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па |
| забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељс |
| на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор иг |
| где нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она |
| озналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши |
| е.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а |
| а сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче |
| ем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео двадесет и пет б |
| сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џе |
| ору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: |
| и сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" /> |
| тада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Радој |
| нео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушка |
| тине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно од |
| е утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место |
| ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном другог |
| и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три |
| , и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p |
| а проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те на |
| о хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} |
| , те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали јед |
| ју, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на до |
| којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кр |
| бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практикова |
| Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну |
| разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове |
| лза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за суд |
| зује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реф |
| орима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине за |
| ко чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, |
| у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а к |
| ој.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и господин |
| ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погледао |
| у сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} А т |
| Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још би |
| ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десил |
| аветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно |
| о састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на т |
| негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева добила ноћас кра |
| за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ |
| а се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклен |
| коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ак |
| овог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатино |
| ја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново омрачи лице, које се малочас разведрило, те у |
| орити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, в |
| /hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже |
| се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народног посланика.</p> <pb n="323" /> <p>Затим с |
| Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.< |
| Ја нећу, знате, дете оставити, бринућу се ја о њему, али је само згодније да дете буде на тај |
| иној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћ |
| ше одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Каф |
| е изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу с |
| етнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, д |
| новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим |
| да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> |
| Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси то |
| и треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после н |
| м као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља |
| роменила децу.</p> <p>— Како? — згранух се ја.</p> <p>— Ја мислим — настави жена — да је она пр |
| се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео |
| вим озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А до |
| Е. извините господине попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— |
| сподине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим |
| р” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадес |
| е! — поче кмет отвореним картама. — Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си ве |
| тику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту |
| на среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову |
| е ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватил |
| што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде из школе не излаз |
| рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате коли |
| ст година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако |
| и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад то није била та |
| ети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, |
| већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се примити |
| ну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види паук девојку. „Чудо природ |
| i>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ моја же |
| е, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сут |
| он, кад се опије, никакав глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, в |
| у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим |
| даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима з |
| 25" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> |
| бе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, али... к |
| управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби п |
| адије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, |
| кава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реалност није то исто |
| није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> |
| а, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настав |
| То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер б |
| ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као св |
| у, са једним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ра |
| а, госпођа Милева имала је онај знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месец |
| им у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако |
| ва.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима |
| м божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њо |
| удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да |
| ежи годину дана на јајима док не излеже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље |
| му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која с |
| ам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{ |
| бу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу |
| итра вина.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дуб |
| еданпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па |
| а ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред |
| то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право |
| чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи пи |
| пише господину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.< |
| се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпо |
| ган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи |
| ажем најпре себи: овако је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се |
| нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час гос |
| а ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете ј |
| о питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време размишљања постављао. </p> |
| ан мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo vadis</foreig |
| {S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} |
| кругле за лепљење званичних писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној ноз |
| и ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „ |
| /p> <p>Зато госпођа Милева прозове лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Г |
| ли себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је в |
| ст месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начи |
| вања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала м |
| S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћин |
| ље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога |
| стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у |
| p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио |
| га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда да |
| енади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је |
| јавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као |
| бани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и д |
| иђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> < |
| трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је с |
| Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да пр |
| задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме ву |
| ти се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аник |
| обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним |
| у је доста дуг, бледуњав иберциг и нове сегелтуске панталоне, које још нису пране, па се на сва |
| ирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један |
| p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — |
| срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и |
| седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</ |
| е ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из не знам ко |
| сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика |
| ван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мен |
| итељ музике је његовој свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се |
| има, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, ал |
| добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах н |
| женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да |
| причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих сед |
| цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у ј |
| ? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Ра |
| , уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин |
| ће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покрива |
| . — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p> |
| о ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са |
| и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га п |
| и сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнае |
| ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а |
| ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два гроша, па као о Ђурђев-дану да му врат |
| рсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на |
| огроман камен, који се ваља на њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука кој |
| пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шап |
| вља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред оч |
| ter" xml:id="SRP19021_C17"> <head>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> < |
| слити.{S} Закључаше опет врата изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тих |
| у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави |
| сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</ |
| које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме с |
| га часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, мало даље од клавира, како би згодниј |
| голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина. |
| како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, |
| ста и анђели носе „лихт-блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеш |
| ше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па у |
| ше благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те |
| p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авл |
| њих и допратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим с |
| све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја |
| а, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре б |
| Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта б |
| иге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Деде |
| и разишао се свет, само на једној клупи седе двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она ј |
| ад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— |
| да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватром свир |
| стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, које је тих дана н |
| м радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, г |
| Међутим, кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb |
| ац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица |
| челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у је |
| та жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гроб |
| би пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господина Васу Ђ |
| е претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је важила |
| ди, госпођа Милева је свако после подне седела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="1 |
| крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и ако сад није никаква потреба да види господин |
| ежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу |
| само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време |
| раду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петроле |
| е гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући |
| истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио у почет |
| ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо ис |
| е гости да се разилазе, а ја сам и даље седео.{S} Отишао г. Коста апотекар са госпођом и свасти |
| младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако |
| едседник лепо испратио, а ја сам и даље седео.</p> <p>Најзад, кад се г. председник и госпођа му |
| раму колача „за децу” — а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и |
| а ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник, гледао како се игра, гледао њу, која |
| седео на своме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеш |
| ика окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседниковице, а с леве моје стране |
| те зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа била насађена, дете |
| >Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и забављао.</p> <p |
| одоше, а поп се закључа изнутра.</p> <p>Седео је поп, боме, и сат и два, па кад заспа дете, а о |
| жим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добр |
| човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно под арњевима, није више ни мислила на |
| ју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе |
| , иду ли кмет и Јова, јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а |
| > <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, седи још један путник кога је кочијаш, по дозволи Елзин |
| е послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће г |
| а жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтев |
| тал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главо |
| како лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом |
| ћ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће |
| м ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S} Седи и казуј ми све редом, исповеди ми се!” И она поче |
| е.</p> <p>Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пр |
| , диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и та |
| одом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке уд |
| а док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, |
| , друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачк |
| а га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заков |
| вао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај |
| је сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија по |
| p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговарамо — рекох јој мирно.</p> <p>Али он |
| правник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплауди |
| ду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да |
| т и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрна |
| Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак ј |
| Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којега је и пре радо седела, и |
| се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи ев’ овде, близу мене!{S |
| из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је |
| незгодно ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише |
| ом месту где сам вечерао, још непомично седим.{S} Ја им објасним моју беду и невољу и сад сви т |
| ри!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она |
| ићи! — одговори му одлучно интригант. — Седите ви и наручите још пола литра вина, а ја идем час |
| добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам |
| то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп |
| шљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима |
| в ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се к |
| ter" xml:id="SRP19021_C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелеп |
| id="SRP19021_C27"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре м |
| id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати |
| уки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики с |
| <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи пр |
| има и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? |
| з ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, к |
| трогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са |
| е презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стихо |
| аске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне |
| о седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекратио вр |
| положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да с |
| женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, сасвим близу њих, а окренем л |
| избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Бео |
| нка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да п |
| је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу |
| и кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „ |
| вршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова пр |
| се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, изабра привремен |
| , то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена |
| и, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на по |
| дидату <pb n="327" /> и крену се, после седнице, кући госпа-Мариној.</p> <p>Можете већ замислит |
| хочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одбо |
| .{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут мог |
| вите јаде, састаде одбор петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њ |
| дном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна недоследнос |
| изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за претседника |
| анови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку |
| на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се посао кроз читав |
| ут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове конференција.< |
| овну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног |
| зна ко је председник, па он и да сазове седницу.{S} Али овако, очекујући једно на друго, прођош |
| па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{S} Општина прелепничка послала нам ј |
| .</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ једном отпочело рад.{S} Али, |
| ену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, п |
| ана и, дабоме, како је на прву заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец |
| е господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин пре |
| сам на подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Пр |
| који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли м |
| а класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка двадесет, а министарск |
| 4" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жен |
| едној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „ |
| ка, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p |
| дур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p> <pb n="74" /> <p>— Нека дођу, вели |
| тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прос |
| , браћо, да Аника и није родом из нашег села, већ је родом из Крмана, а свака општина је дужна |
| Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би |
| мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини. |
| ачио је кошуљу неке бабе из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је |
| ри и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је |
| адан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њихов одлазак не падне се |
| ио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико х |
| ним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник |
| га романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, |
| Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Ј |
| А </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, |
| има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и ка |
| рмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћ |
| у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што б |
| брао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропу |
| ручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако де |
| <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а |
| редника и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се ки |
| це!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар |
| <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да од |
| у у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: п |
| и, но о њој пође прича и даље по другим селима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отиш |
| ји да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А |
| гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, |
| едом да прича сву беду која је постигла село Прелепницу са општинским дететом, као и решење кап |
| е — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не |
| у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, |
| а га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је п |
| лу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд да ми јави.</p> <p>И кмет и поп г |
| еће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакрије под мантију, а |
| нешто објави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулу |
| е, нисмо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете. |
| је, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type="chapter" xml: |
| устисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви |
| роману.</head> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној |
| к и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није никако |
| — Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је |
| м, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>Пос |
| едовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него |
| тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби снаг |
| pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си он |
| оравио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, |
| ешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души и |
| разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно |
| де кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две годи |
| раде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се ј |
| е, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, |
| ио последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, |
| на да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову |
| .</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! |
| апусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто м |
| ранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а о |
| {S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а |
| ју са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно и |
| те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га д |
| албантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је в |
| <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} О |
| као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине |
| ? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као д |
| > <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте |
| ="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте |
| јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао |
| "> <head> ГЛАВА ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка мог |
| с, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Км |
| оја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p> |
| разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све шт |
| е.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, ни по јада, нег |
| оп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није т |
| год моћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како |
| је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће |
| тим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише |
| ! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — |
| очачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба Кан |
| а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него...</ |
| .{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше пр |
| ног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто |
| изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе н |
| ар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{ |
| а одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} |
| донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се деси |
| Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p> |
| брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим с |
| ати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме |
| Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао |
| ш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица |
| лест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а о |
| огови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није десило |
| , као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратн |
| <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим |
| веста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате р |
| о Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаест |
| ру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти с |
| седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се сељак — колики се параграфи набраше за дваест гроша инт |
| ма каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— |
| на дотичну беду.</p> <p>— Био ја — вели сељак — дужан Миловану, моме комшији, седамдесет и два |
| окатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његово |
| ћи, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста |
| како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша |
| о под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да |
| Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају |
| ВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у |
| избегавајући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт су |
| уше и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинит |
| то грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем |
| то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те |
| лете као змај на пут.</p> <p>Гледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде з |
| иштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које |
| њу; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да с |
| собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и дру |
| но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном вас |
| едан мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није ни |
| не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и |
| себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— Јесте |
| а! — рекоше кмет и дућанџија и ако они, сем овог Ристе, ниједног полиција на свету нису знали.< |
| {S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно |
| четка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шт |
| шара.{S} На позорници није никога било, сем једног момка који је намештао и он се њему обрати п |
| види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога в |
| главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као |
| ео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитањ |
| оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво |
| састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију п |
| уни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о |
| се туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> <p>И после ових речи, обично би дола |
| после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко |
| илан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној пу |
| м целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би сла |
| шевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару г |
| ако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и |
| ету неће ништа бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} |
| авана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се испо |
| ких кола, а вочићи везани за јарам једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично |
| ја му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут |
| 6" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну јо |
| <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ето, ето, беке |
| се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у р |
| е дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свир |
| е цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, |
| 0" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним |
| рестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као |
| тере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит |
| их <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим п |
| да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од наш |
| који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној |
| ељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац сла |
| смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код м |
| ена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” |
| жена и једна свастика која „не може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је извод |
| .</p> <p>Попадија се по недељи врати од сестре и вели ми да јој је сестра здрава здравцита, те |
| огу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо |
| абоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта |
| Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме много њена болест!” „Како те не би |
| је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештеном лицу да |
| им вас, кажите ми сад ви сами искрено и сестрински, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук |
| чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Све, све то потсети |
| p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да |
| му држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању ка |
| о овоме и ономе, док нису госпа-Мара и сестричина навалиле да им се искрено исповеди, зашто га |
| кну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госп |
| .{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина.</p> <pb n="265" /> <p>И, да ви |
| опадија и онај Радоје Крња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи |
| да је нешто врло занимљиво! — додала би сестричина, молећи попа Перу да им прича због чега га с |
| поп.</p> <p>— Како, зашто ви? — вели му сестричина.</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе п |
| ад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка ув |
| , које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> < |
| е код ње породила љубомора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> |
| прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и |
| е тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не м |
| о да држи дете на коленима, привуче сад сестричину, нашта госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја |
| > <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— Е |
| оспа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, |
| деју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћ |
| , јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и прописног устезањ |
| даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно зн |
| а ја сам и даље седео.{S} Отишла је, са сестром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не ок |
| ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест година, однегована је, |
| ани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика |
| ка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да |
| видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како да нема! — |
| дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај |
| твори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Ту |
| кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети се својих грехова!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагр |
| шио.{S} Поћута мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога ке |
| пеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, |
| омоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад |
| енутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је он и по своме свештеничком чину позван да |
| јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не зна |
| се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет реч |
| з воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се |
| ођици, не могући ничег паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих |
| сподине, — настави интригант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, зве |
| а сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огреши |
| шио око оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да др |
| свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али вр |
| своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштан |
| мпијеве.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’, сећам се покојног Алемпија.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} |
| Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, приапсио сам га два три пут |
| hi>:{S} Може бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi> |
| озбиљно, као да га неко пита. — Баш се сећам, вели, као данас, није му било помоћи.{S} А добар |
| аде опет општинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb |
| прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба т |
| лазио од познанства са Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој |
| и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госпођа М |
| p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзм |
| Перо!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило |
| i>Писац</hi>:{S} Ама, биће, попе, да се сећаш и Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће д |
| и ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измоли Божји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</ |
| ја у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глав |
| p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} |
| ај Миловану до оног дана интерес којега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки |
| викну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође кру |
| из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто му је паук-девојк |
| о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило д |
| ада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командовао, и кмет и Јова бесвесно и једновремено |
| га романа, кад оно мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој |
| p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вересију?...</p> <pb n="32" /> |
| </hi>: ’Ајде, изуј се па лези, видиш да си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ |
| злози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погл |
| попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој пр |
| е, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, н |
| укче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових у |
| беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, дов |
| видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом |
| а си пијан!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Кад си легала, да л’ си се помолила Богу, Персо?</p> <p> <h |
| спао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе С |
| си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једно |
| — зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петна |
| даће и невоље пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде дол |
| цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Ел |
| ли Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— Дабоме |
| ли, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље бил |
| одсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео м |
| е тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, вид |
| ћанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Јова |
| Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше |
| ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да с |
| ало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово! |
| е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати |
| лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одго |
| овек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
| је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си |
| и и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само пок |
| очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" |
| ом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло |
| p>— Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако. |
| срете га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, веру |
| — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отв |
| сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако |
| мо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> |
| ем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, је |
| ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, те < |
| <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано |
| </p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена вол |
| , а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори |
| hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си гадан кад се напијеш.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Сети с |
| ели Јова.</p> <p>— Дабоме да немаш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом тр |
| се образује друштво за находчад. — И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај |
| а.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постав |
| вке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а |
| оја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школ |
| уци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, п |
| јући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не |
| отиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је с |
| здо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео к |
| погледа, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n= |
| >Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села п |
| до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је |
| и не дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита не |
| влију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилука се обесе на п |
| трпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упут |
| упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, |
| кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још |
| пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем |
| ј својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разуме се, да оваква сензација изаз |
| а ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти поз |
| ше помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — настави г. Милија — |
| се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве |
| аво у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чист |
| ревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође јо |
| којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој сво |
| жандарм.</p> <p>— Ала би ми могли имати силну војску! — одушевљава се банаћанин.</p> <p>— Бога |
| та или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнич |
| дин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог соп |
| одило и само свештенство Светога Марка, Сима је почео да се дере и плаче пре него што је вештак |
| авести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, а поп га нихао и за |
| .{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној идеји, која га је т |
| је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему деси |
| ајзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прв |
| екле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те |
| , него је конференција и отпочела, а г. Сима Недељковић једногласно изабран да јој председава.{ |
| а?</p> <p>Госпођа Босиљка зазвони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је |
| авили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене. |
| p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила п |
| ва.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и брисао, допуњавао и по |
| кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Мно |
| јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме |
| узике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала |
| дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ст |
| то је не би остварили! — наставио је г. Сима да резонује гласно и више за се. — Имамо друштво з |
| иначе.{S} Свој лепи говор завршио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши чове |
| доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Профе |
| и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће |
| е конференција њега рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само у |
| и план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <p |
| <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било |
| у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има св |
| ама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пред нашим в |
| све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела |
| у тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, |
| !</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин као гугутка.</p> < |
| тседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварену и сад |
| И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Ка |
| или!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је ча |
| тседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву седницу, да би друштво већ |
| на памет да изјављује љубав.</p> <p>Г. Сима Недељковић, кад се већ оженио, кад је већ примио м |
| де бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конф |
| ако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и вид |
| ајвећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се |
| на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је ви |
| ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, јер је пред њим сад био нов проблем |
| /p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио |
| вари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крај |
| И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом покварио.</p> <p>На име, ка |
| е се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је |
| з недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </d |
| ених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке до руке, није ни |
| ко, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа-Мари једнога дана |
| ед судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила д |
| пшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, кој |
| ајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што |
| етну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно веч |
| p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста успео и она |
| идети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док |
| епа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је лепо привређивао, јер га је и даље редовно |
| > <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске ман |
| погодише се за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка |
| <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head |
| и овај роман.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој |
| а крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</ |
| .</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло |
| , будимску краљицу.{S} Истина, господин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку уч |
| S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође |
| идби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у дла |
| да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познанство са госпа Маром.{S} Није ј |
| едан „Друштва за находчад”.{S} Господин Сима Недељковић претседник и још један одборник лично с |
| ћа засићен домаћим животом.{S} Господин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га |
| ацао на Бога камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо ка |
| закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, где се на једном реду књига |
| Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> |
| шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — |
| зике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп је иначе, потпу |
| не знају родитељи? — наставља господин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па |
| и љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али ја овим још нисам исцрпео ваш |
| Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, јер му паде на памет |
| ам да л’ је крштено? — промуца господин Сима непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вел |
| и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S |
| а.</p> <p>— И свиреп! — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који |
| на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — ве |
| ознанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и бог |
| ..</p> <p>— Па јесте! — додаје господин Сима.</p> <p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усво |
| нске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и ње |
| ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова |
| тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, |
| d> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јев |
| ајку или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби |
| та ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упо |
| и.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било да замолимо |
| >Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре |
| ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо |
| м одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb |
| фантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним који |
| е отворише и на њима се појави господин Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике о |
| али.</p> <p>— Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим ре |
| то молим, господине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа ј |
| </p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То |
| кум.</p> <p>— Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин- |
| ема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга |
| увам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као но |
| !</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа- |
| </p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрх |
| е, ал’ здраво дете! — одговори господин Сима.</p> <p>— Мушко?</p> <p>— Јест, мушко!</p> <p>— Ка |
| добро, врло добро! — одговори господин Сима. — Онда седите овде, ево овде, и пишите, молим вас |
| > <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> |
| p>— Да... размишљам — одговори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одаг |
| дњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библ |
| ЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Б |
| е ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, |
| не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у по |
| бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ства |
| вијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p |
| самном да се окумите? — дрекну господин Сима и погледа погледом разјарена лава.</p> <p>— Па так |
| а после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за р |
| ца, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прими, толико је чест |
| ену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да пристанак, јер му се у пр |
| ризна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, |
| тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је к |
| ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у |
| оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима приђе прозору и кобајаги се изненади.</p> <p>— Нек |
| , одгајена и васпитана.</p> <p>Господин Сима се запрепасти пред овим предлогом.{S} Он је већ им |
| напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усам |
| уђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га бо |
| ма, на којима је лежао.</p> <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад ви |
| , а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне |
| ст... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед као восак и настави:</p> <p>— В |
| p> <p>— Како му је име?</p> <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој о |
| те ваш дуг исплатити?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гле |
| очево, онда би се једнога дана појавио Сима Недељковић, који би овоме господину Сими Недељкови |
| тана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца с |
| и силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу сил |
| али највећи број гласова доби листа г. Симе Недељковића и једва на једвите јаде би изабрана уп |
| пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на про |
| роз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле |
| ао неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. |
| конференција, на највеће задовољство г. Симе Недељковића.</p> <p>Е, овај одбор једанаесторице р |
| утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” кој |
| и жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отиш |
| оћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин Сима и нехотице |
| целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази своју мајку, будимску кра |
| чи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — додаде она.</p> <p>А господин С |
| у дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције, прођоше пуна дв |
| n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или сво |
| тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да идућу закаже и на исту позове што већи |
| рађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференцију и да на исту |
| иња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се с |
| ји је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло радо примам и усв |
| , који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску миса |
| поче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је |
| и гледали се дуго.{S} Најзад, господин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи |
| у.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и отад њихово познанство.</p> < |
| авнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта д |
| м, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витр |
| ке вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна ж |
| љ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити |
| S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се таш |
| саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p |
| има Недељковић, који би овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много проби |
| итељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео |
| <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на |
| је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је в |
| ј шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у |
| тање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, |
| ледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом |
| д сакрило? — блесну пред очима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, б |
| нати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — сва |
| "241" /> <p>Али, на наваљивање господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери д |
| бља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре |
| ренцију око њега.{S} На велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој |
| ицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, к |
| вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму прво |
| шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? |
| вориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предусрете га |
| да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер оп |
| непоуздано.</p> <p>— Е, онда, господин Симо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кућ |
| кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и |
| ој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело |
| види највећег светског вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом |
| ституиса изабрав себи за претседника г. Симу Недељковића.</p> <p>Г. Сима Недељковић заказа прву |
| иде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну да га откуд Недељко није <pb |
| тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој пол |
| е Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе.</p> <p>У |
| ког гробља, донеше после крштења малога Симу.</p> </div> <pb n="266" /> <div type="chapter" xml |
| олим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај |
| дер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојиц |
| пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> |
| бојећи се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа |
| заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је детету за цео живот |
| становиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малопређање мисли.{S} Не бива, никак |
| у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале |
| тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још |
| не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је из |
| цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо |
| мисли.{S} Не бива, никако не бива, да и син и отац носе исто име.{S} Још ако би ово дете, доцни |
| имо један на другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која |
| оји је имао — и враћао се као заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички |
| а заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и |
| као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, |
| сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох жени престрављено — |
| Разуме се!</p> <p>— И да Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да |
| а глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И |
| роменила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже коса на глави.</ |
| роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} |
| заједно и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај б |
| доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске Горе да им донесем Божје заповеди!</p> <p>— Е, |
| д пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и признајеш их, онда ништа лакше. |
| како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шиб |
| „Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими |
| од њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заједно и крстимо, п |
| седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није могао прелом |
| ти дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој п |
| ареди жандарму да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> |
| су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! |
| p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гл |
| ећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта уз |
| трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, ал |
| Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи го |
| мци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, |
| јим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), изво |
| Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ј |
| /p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи јед |
| ипајући ове пробране речи, једновремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до речен |
| ајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само ре |
| овао, највише месец дана.{S} А лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту |
| и:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла |
| мужа личи па кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала гре |
| по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која <pb n="238" /> би дете привремено прим |
| ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво к |
| head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је н |
| ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд девојка кад има дет |
| ње:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу |
| је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сироти |
| мочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и ово дете не могу да издржавам због сироти |
| е које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — |
| рено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота жена загрцну се, па онда јој груну <pb n="100" / |
| бро и овде да не може боље бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да |
| оме селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова |
| је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би припала и његова мајка, да н |
| на и ово дете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људ |
| на и ово дете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људ |
| рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руци.{S} О |
| јка, да није пренебрегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме |
| да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке |
| : „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине прелепничке |
| х чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржавати.</p> <pb n="56" /> <p>Олакшавна о |
| а свака општина је дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни |
| мирно, — него да га издржава као своју сиротињу, као находче.</p> <p>Кмет једва дочека да поп |
| пштина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу |
| и кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају |
| д у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, колико да има крова над главом.</p> <p> |
| ћи на решење самог питања.</p> <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и |
| уће, а после, свака редом пође да обиђе сиротицу, кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствар |
| добри људи, пазили и неговали као сваку сиротицу?</p> <p>— Како да нисмо, господине — одговори |
| е поп.</p> <p>— И, разуме се, као бедну сиротицу, нисте је остављали ни гладну ни жедну, па сте |
| > <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (ради сажаљења господин министровог), |
| разује друштво за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> < |
| било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто месечно, а она да |
| Јова да зађу по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођош |
| То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Ид |
| .{S} Па, велим, баш севап је прихватити сироче.{S} Ето, рекох, идем ја Аники, па кад други неће |
| о дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, |
| ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p> |
| ’ајде, господине, да ми прикољемо једно сисанче па да ручаш.</p> <p>— Ручаћемо, кмете, само да |
| преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нароч |
| подин Васа, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је |
| ђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет д |
| , има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне пос |
| штење, бошчалук, повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним т |
| ако? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете м |
| > <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> |
| рупне последице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецим |
| ако дете, на први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете |
| енска особа била насађена, дете би било ситније.{S} И самом вештином и овим „вицем” публика се |
| је мали и задригла врата, а ретке косе, ситних очију.{S} На њему је доста дуг, бледуњав иберциг |
| хтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или ко |
| рецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то |
| ева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући да види господин |
| ерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био је практикант у ква |
| ш и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико |
| са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> <pb n="35" /> <div ty |
| " /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</p> <p>Елза, оставш |
| г. начелником; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам г |
| пита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и ни |
| државни нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па ј |
| предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних сит |
| а не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике. |
| тле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод на |
| и, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде |
| нпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се врати гор |
| вор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по сво |
| једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла |
| а за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <p |
| одушевљено и са највећом ватром свирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита |
| тон, који никако није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још |
| в, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у |
| а попа Милије и говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрве |
| омбардују варош.{S} Грађани престонички скачу буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да |
| и тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на |
| >Кафеџија је баш био на вратима, кад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад |
| ом приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — ре |
| ер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <pb n="55" /> < |
| — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек |
| ки.{S} Брига, која их је до јуче клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па с |
| , коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се |
| ме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога реда, |
| и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" /> <div t |
| ре тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Повод |
| увати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запе |
| е?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је т |
| зи, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мис |
| во, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И так |
| "12" /> као и нове.{S} Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан |
| данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић раки |
| више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појми |
| г разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда кмет се за |
| ...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које се сад налази у овој в |
| ела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у будућност |
| соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке |
| ме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео по |
| са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа св |
| оме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па он |
| :</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још једнако невин |
| ци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу н |
| нате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за |
| очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па баш зато — настав |
| е љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз ма |
| а му наплати карту.{S} Место плаћања он скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога т |
| ара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p |
| ра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> |
| Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли да га сп |
| ћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје |
| ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића |
| т, али не може ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде |
| ије била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијск |
| ао да избегне, не би ли се једанпут већ скратиле муке и невоље општинскога детета, које је, гре |
| је отишао корак даље.{S} Илија Божић је скратио време свог лежања на јајету, само да би забашур |
| ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу |
| хватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и спази да |
| кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити |
| а”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога |
| Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је Сима заради |
| дела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање д |
| панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} |
| за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, нити му опште пада |
| ражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је пр |
| ови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зат |
| да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, |
| идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Д |
| е његовим именом, извињавајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио с |
| подину Сими почаст које се овај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по |
| мали Сима ради, ни велики Сима не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, изда |
| поп купи месо и вино, па сестричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</ |
| је и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и |
| уп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем моју.{S} А |
| учај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнут |
| гла Јулијана пуцерка.{S} Истина је мало скупља, али вреди; погледајте крогнове на моме мужу, ка |
| а иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар их пуну кућу сакупи |
| на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није |
| га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и пром |
| том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, |
| е да је засад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, |
| ате за поједине запете, док на заказане скупове није долазио довољан број чланова да би се зака |
| а би се заказивали други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова кол |
| , па почну разговор сасвим из далека, о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако са |
| >А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун својим бирачима; рачунополагач |
| пут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да се прогласи за варошицу, и док је тај пред |
| ма купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан |
| тригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из креве |
| : жене са потпуно светлом, полусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамно |
| и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то |
| пеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору |
| ига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непоср |
| ра води жив разговор о овој сензацији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недогле |
| слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гес |
| ан и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Сре |
| вече, знате, био сам позван на вечеру о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за |
| од светлошћу прочита натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома б |
| да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да на |
| ју много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, к |
| еран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра или окружног |
| а здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана |
| чке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је к |
| и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сима опет сваком је изјавио |
| се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњава им свима:</p> <p>— ’Ајт |
| ном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од ко |
| учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође ни |
| четом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао |
| ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; за |
| појави Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у ма |
| а сасвим невино.</p> <p>— Е, па видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим з |
| о на <pb n="147" /> ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и |
| добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је госпођа Милева својом руком љушт |
| атељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би само пред каквом коми |
| и Кастор розорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и |
| г. начелником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му |
| ња!...</p> <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то пра |
| тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи |
| кафом; кад је други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нароч |
| .{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише и слатке јабуке, које је г |
| а купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек с |
| <pb n="195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично боле |
| ом попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћ |
| о, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — в |
| крва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не признам, при |
| ти ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало |
| рагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао са |
| увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом; кад је други пут дошао, добио је слатк |
| већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато да ода част покојн |
| ао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очима види попа, који дотле није |
| ице?” Он ми објасни, ја платим кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову |
| , па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Р |
| пљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— Не остаје ништа друго |
| > <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах |
| дом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво к |
| то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад |
| учали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво но |
| да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ |
| ором затандркаше кола калдрмом па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води |
| и везув „Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да в |
| луја од промаје, била је измалана дивна слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети ки |
| оз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледа |
| астирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, |
| е пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и |
| о у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимили |
| му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле, који |
| стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших |
| а искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и |
| па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се б |
| скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиот |
| публику са бине.</p> <p>Занесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у |
| виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену |
| је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни фло |
| .{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје кум своме рођ |
| вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он |
| него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна другој |
| у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а затим, да се опет са |
| о у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конф |
| од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је |
| ферат о <pb n="292" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од ј |
| ића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким г |
| едереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је |
| , помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима |
| те још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљај |
| о собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп |
| никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у |
| сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ва |
| то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n |
| сад за једно „не” само, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим |
| му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он и |
| ла батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој пок |
| антија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говори |
| питрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... зам |
| лужба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, слово које би сваке недеље говорио и то на |
| бе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са с |
| ку литературу да види је ли остало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назо |
| правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бек |
| рио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам обр |
| , јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управ |
| томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете бит |
| лово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати б |
| у дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мара, опет по сапету комшика, д |
| адили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад ра |
| {S} Он најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом |
| ина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се |
| скључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици |
| , остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије |
| о стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>З |
| требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, д |
| лите само: поп, идеалан поп... мантија, служба Богу, епитрахиљ, нафора, слово... слово Божје, с |
| је врло лепо казао, и свршила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као љу |
| /head> <p>Недеља пре подне а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан б |
| год је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при |
| дморе.{S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства |
| еротија да је он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за |
| , метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћем |
| ачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време службе, био код Анике, а по селу се каже да му то није |
| прави светац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако |
| му је Радоје казао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> < |
| би ли пристали?</p> <p>— А које године службе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их пр |
| би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које г |
| ник просто предложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, беке |
| амо, за два проклета слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је н |
| , те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” само, за два проклета сл |
| 74" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, мол |
| њој полицијска власт саопшти да је, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада усле |
| оши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме ме |
| ске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, |
| ош док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој се |
| начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварим |
| тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме с |
| уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог |
| ила обезбеђена репутацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела |
| га, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је израдим.{S} Па, знате, |
| па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умр |
| ара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле пог |
| ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — |
| аје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па је |
| да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је |
| е је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S |
| >— Једанпут — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полици |
| ело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: |
| је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи реклам |
| Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — досл |
| ра ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — и |
| тићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су |
| им путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана |
| а и при растанку поклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Је |
| ку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> <p>Најзад могу зли језици говорити ш |
| и једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и спис |
| у никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али она пред вече иде својој |
| нути поп, само да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Жив |
| злази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Рај |
| бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловн |
| Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Госпођ |
| — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди |
| за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му прип |
| досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ од онд |
| у сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању карата, већ више онако |
| ересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам јој и нудио |
| иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за девет година службе променио <pb n= |
| ер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и |
| ироким раскопчаним прслуком, који му је служио као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за |
| {S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни с |
| убити се.{S} Ево, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако што |
| је, према запису на камену, био „предан служитељ књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг |
| зе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он |
| " /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете б |
| тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једнога дана, |
| о исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, |
| >:{S} Донеси ми рубац, ја већ нешто зло слутим!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Веруј ми, господин П |
| погледи Симин и попов, али нити је Сима слутио да се налази на родитељском колену, нити је поп |
| 93" /> капетан.{S} Он ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је мет |
| лази на родитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са к |
| је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу роди |
| рагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класи |
| ву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, пи |
| и ни да објасни својим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; |
| ити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грч |
| а.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута |
| јер се нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, |
| зултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави.{S} Како та |
| дало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полго |
| ике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на ка |
| вора, г. Сима је нарочито оцртао „један случај који се њему десио”.{S} Он је нашао пред својим |
| очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан, и ба |
| ј располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледао да избегне, не би ли |
| а вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Кол |
| еграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам р |
| деје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да |
| нанство господин Симино, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} |
| авијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, ипак, нем |
| мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати |
| асним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, кад би о |
| рском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њи |
| но ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним Алемпи |
| положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, ви |
| у говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграфе који |
| крете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, |
| истерали механџију пред врата, да их не слуша и да осматра да откуд не прислушкује ко разговор. |
| лу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са н |
| кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних несрећника са дугачком ка |
| ак па му говори о својој беди а он само слуша, слуша, а кроз зубе непрестано мумла оне параграф |
| Има му бар петнаест кила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — |
| а поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слушај, госпо, немој да плачеш него седи да се разговар |
| одмах се окрете кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Доб |
| ну интерес све до Ђурђев-дана!</p> <p>— Слушај — додаје сељак после кратког размишљања — па тај |
| ше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видим |
| собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме детету? — предус |
| о да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, попе — поче капетан врло озбиљно. — Немој да ме |
| Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд т |
| на ми меким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глум |
| . — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљ |
| е учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „...{S}Ја сам му јављала и молила га да |
| /p> <pb n="217" /> <p>— Али, молим вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на прим |
| ома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!< |
| општинско дете! — вели поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први |
| а.{S} Ето, можете и сами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, |
| шао.{S} Он сад грешник пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац ко |
| одичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на |
| еха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије наро |
| Елза, која је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као |
| од, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа |
| к... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет |
| </p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а по |
| јашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За |
| а окренем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем |
| ћао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедиј |
| е, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза |
| е г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки док |
| и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слушао беседу г. начелникову и гледао му право у очи, т |
| је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам ост |
| можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречју.</p> <p>— |
| брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу уби |
| то је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провес |
| би.</p> <p>— Не мислим ја да га општина сматра као својину — наставља поп мирно, — него да га и |
| једини посао којим се он поноси и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски |
| рима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; п |
| с да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При т |
| ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може погдешто и проговорити.{ |
| ка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} И |
| м скроман, врло мало, онолико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> < |
| а дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или са |
| пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напус |
| рилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријем |
| а његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче гос |
| {S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" /> <p>— Сме ли сваки? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Ко га зна!{S |
| да да јој се план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</ |
| , за Јоцкову се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба |
| е јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n=" |
| ена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да плаче да |
| донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} |
| друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до пор |
| био претходну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како |
| ао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то в |
| , али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па п |
| гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иак |
| сију.</p> <p>Кмет и поп пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — на |
| пази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поцрвене и појми д |
| ма није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је |
| са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пр |
| , морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скр |
| е! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да н |
| и то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захори, а сад му се и сам капетан, па чак |
| а његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> |
| публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно |
| ичу, јер Елза, која се досада из потаје смејала његовој невољи, не мога више да се уздржи него |
| смеј на његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се доне |
| озорио.</p> <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опе |
| лником.</p> <p>Госпођа се Милева слатко смејала овој невољи господин Васиној и понуди му јабуке |
| е наново исприча и власт се опет слатко смејала.{S} Нарочито се власти необично допао сан Томин |
| <p>И сестричина и госпа-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољ |
| али како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> < |
| мејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодар |
| се да се није остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицев |
| 195" /> све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер |
| рете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати:</p> <p>— Замислите нитко |
| и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову м |
| ну дозволу од капетана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе та |
| Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име. |
| ва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми |
| инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ рак |
| овори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дан |
| , а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, м |
| .</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} |
| а приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и |
| уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био |
| Рајко није мој син?</p> <p>— Ја бих се смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p |
| p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде |
| но рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би ка |
| оспођица Елза кроз полуотворена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, |
| та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дође |
| , не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>| |
| Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Ми |
| " /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећа |
| погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад с |
| ад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се |
| .</p> <p>Најзад се одлучи на један врло смео корак, јер другаче не би могао поступити.{S} Савес |
| ада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девој |
| у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умр |
| вако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљд |
| акету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја |
| е госпа-Мара — овако попадија вам много смета.</p> <p>— Смета, него! — потврђује поп.</p> <p>— |
| ку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дете, па ево, па оно.</p> <pb n="241" /> |
| им вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетове |
| овоме господину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни |
| , ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, |
| же се дознати, ја не смем казати, ви не смете казати.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Али — |
| јући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин |
| та решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; ст |
| грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште |
| о су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву р |
| овлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на крилима држала Недељка. <pb n="1 |
| , те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре |
| аједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра |
| и смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити они њега.{S} И та |
| , и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружио и сам интригант.</p |
| ође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их ник |
| p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придружи и келнер и онај други момак |
| и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и |
| а више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се смејете, — |
| ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити |
| где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на го |
| да би се на сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га по |
| публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, сп |
| ом месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{ |
| А коме здравиш?</p> <p>Радоје се и даље смеши па вели:</p> <p>— И здравим, боме!</p> <p>— Е па, |
| празник друкче је некако казао, све се смеши, и као задовољан је и пакостан је и једак је.</p> |
| и као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>Поп као нешто прогута, |
| иди је лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа |
| е погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је л’ вам није сестра?</p> <p> |
| во насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богосло |
| и прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје. |
| S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претходну дозволу од капетан |
| ораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја ве |
| велим: амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, ника |
| > <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi> |
| ласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p |
| арницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла |
| : „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њо |
| стати само на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред |
| лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, |
| да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крс |
| не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје |
| бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p> |
| је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно |
| е и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста |
| у под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољн |
| а ни речи не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гле |
| .</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме је збо |
| би дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око лецеде |
| ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{S} Зашто да јој не |
| оже бити, господине, али се не сећам да смо се видели који пут.</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Како |
| еси најдаље за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </d |
| b n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана |
| е попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана |
| дитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију |
| е Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакал |
| мал’ не пуче глас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога роман |
| и параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у зл |
| часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје? |
| гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да се баба опет успавала, наставис |
| — наставља ђумрукџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су с |
| и ми се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну с |
| али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некак |
| есет година млађу од мене.</p> <p>И пре смо лепо живели — наставља ђумрукџија — али сад, откад |
| рупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Разум |
| графу, него нас мораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не од |
| а’ не би, волео би’ ја лепо с њим; људи смо, зашто да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и |
| осан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако ј |
| ило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога |
| .</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апети |
| очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаи |
| вам и педесет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали |
| Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут |
| А моју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</ |
| Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо, па и ја кажем мој |
| имајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>П |
| да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, па ако је одбијете, онда ва |
| заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе честву |
| ам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној де |
| е за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима, попом, кметом и Јовом дућан |
| Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим пр |
| „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет |
| г дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири |
| га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која |
| м, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама з |
| кле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе пост |
| ” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ств |
| х, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не |
| стави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас |
| и дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили јадац са неким Немицма, па нас седам Србина |
| а је важила као најлепша девојка о коју смо се сви отимали.{S} Ја сам почео најживље да се заба |
| чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију |
| чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп |
| чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману |
| пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и бл |
| бјашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због којега и сам прослављени вештак запуши нос. |
| ска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених |
| </p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева |
| гледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било зг |
| {S} Затим, браћо и сестре, имате видети смрт Наполеонову, из које се лепо и јасно види како и н |
| госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које ј |
| с удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вел |
| РВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други |
| којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све пријатеље и познанике за |
| >Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање |
| , рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло је доста дана одонда |
| наш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља пријатеља, поп и кмет.</p> |
| становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општи |
| Причао му је почевши од свога порочног сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо |
| наге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељ |
| удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигне.{S} Он прибра последње снаге своје и |
| регледа рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и |
| обична дерњава, већ као да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мисли |
| ад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није |
| ла да му изјављује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежат |
| рина је мана његова жена.{S} Поп здрав, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредни |
| још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по ј |
| онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Зами |
| же од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо. |
| платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало би јој дет |
| </p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ћ |
| еди сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво причао о својој „сврач |
| е могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерњ |
| како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти к |
| га опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забр |
| то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипају |
| ми се пожали да још једнако сања рђаве снове.</p> <p>„Не бива другаче него опет да се састанем |
| атина извесно престати да је муче рђави снови.</p> <p>Разуме се, да поп ни добро јутро није наз |
| е смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова |
| му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а |
| најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један га није м |
| Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим као |
| ита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориш |
| поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома бог |
| што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет почне |
| и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у ов |
| ласе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов |
| лепе очи, изгледа му као да их је пуна соба.{S} Као по небу кад се оспе безброј звезда, <pb n= |
| седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу о |
| изнутра, па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па |
| је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости ун |
| 2" /> <p>1 Пет месеци неплаћене кирије (соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца н |
| оспођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види |
| анџијом, отишао наоколо опет пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — з |
| ичари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он их премери, премери |
| из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете с |
| прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у |
| пође за попом и дође пред врата његове собе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша |
| <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све |
| се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с |
| пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђа |
| ављује љубав, како би родитељи из друге собе мислили да он држи предавање.</p> <p>— Господине! |
| љда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми бр |
| Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и пол |
| ај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на св |
| на са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у хо |
| ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала гос |
| кад заспа дете, а он се мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли |
| начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закљу |
| ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, |
| е лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао ум |
| учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну |
| <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда |
| пођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтед |
| ко поноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој |
| а у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n= |
| ива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</p> <p>— |
| гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено муш |
| нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете к |
| ђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док да зинем |
| истина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као прикован |
| управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља |
| атече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико госп |
| д Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се |
| Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врата, а учите |
| , кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову с |
| е је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако разд |
| сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и |
| отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники |
| брину и пође понова крупним корацима по соби.</p> <p>— Кад би се нашла каква сирота жена која < |
| дин Недељковић пође крупним корацима по соби, <pb n="237" /> замишљајући идеју већ остварену, а |
| >Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и бацајући п |
| Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемаг |
| а приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај п |
| а око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p>— |
| капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет врат |
| момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив пре |
| он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли с |
| да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да |
| јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниотк |
| ијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу.< |
| на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбац |
| Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост. |
| бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија с |
| е мало извуче из собе, пошто закључа за собом врата, колико да протегли ноге.{S} Изиђе пред мех |
| мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле ода |
| а друго није остајало, већ да понесе са собом и Недељка.{S} Није мислио да пође с њим на бину, |
| р се весело смеје и задовољан је сам са собом.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар не |
| кријем се јорганом преко главе и сам са собом разговарам.{S} Кажем најпре себи: овако је; па он |
| е!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљу |
| ас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — |
| лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Су |
| па се није више ни враћала, а понела је собом и сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то гово |
| , извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад г |
| ања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафана |
| сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствар |
| подин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" /> <p |
| ету нису знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању |
| штеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увр |
| ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да |
| вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још било вруће под ногама.< |
| требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким трену |
| } Ето, видиш, и ми смо се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па |
| једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отприлике:</p> <p> <hi>Прв |
| осподин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, п |
| к не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем |
| оверењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше |
| собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{S} Ел |
| а са великим неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број један |
| ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође |
| на, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он |
| ни из далека није слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет ј |
| да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жанда |
| то је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и стаде |
| лице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{ |
| закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припита |
| у, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је о |
| била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних |
| /p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да с |
| вокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају кој |
| нице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна ниш |
| е и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фић |
| спрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре не |
| се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву по |
| ка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим |
| ори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{S} |
| , право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој па |
| већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби |
| S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорис |
| појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</ |
| ичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорга |
| се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет |
| куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде прем |
| бри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кућ |
| ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се |
| чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко на |
| p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи кра |
| тим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет про |
| <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стов |
| } Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, брже се вра |
| ни да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> |
| чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни гос |
| ошто сам по обичају очитао молитву, „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут |
| спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти |
| суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па |
| еровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? |
| засебан квартир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала го |
| у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где |
| е, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, |
| изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти свога мужа у друшт |
| о времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се |
| ко под иберцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на |
| мислити још како му је било код госпођа Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберциг |
| не врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љубав, он прибра сву снаг |
| учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно се насмеши нагнув се к њему — мени за |
| ош већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађ |
| зани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа |
| е, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да њена љубомора није имала разлога, као што јој |
| је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којо |
| речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да по |
| он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета н |
| а војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S |
| м остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу |
| рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, вра |
| ако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмара!</p> <pb n="285" /> <p>— Па колико |
| да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S |
| а пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мен |
| муж ми довео вечерас његову мајку да ми спава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море |
| ни, да ја накитим акт, а ви мирно ноћас спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p |
| } Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{ |
| би ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Не противим се!</p> <p> |
| моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Бос |
| лачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавд |
| .{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам двапут „сон грјадушчи”.{ |
| па онда, како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту соб |
| покојникову слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" |
| амолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! |
| атролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима да је данас |
| 07" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пе |
| реје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицам |
| рој девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у ле |
| кан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у тр |
| та, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Про |
| који <pb n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико нес |
| ин Сима.</p> <p>— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ |
| ка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцков |
| хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} |
| : да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта реша |
| видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а очи весел |
| лавна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону руп |
| пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, треба |
| ре г. Симе Недељковића <pb n="222" /> и спази г. Симу :на прозору како прави очајничке гримасе. |
| о поглед са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на |
| ћењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући |
| попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија |
| ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} |
| послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обазриво и, осврћући се на с |
| рође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Рис |
| а са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто ружно па се склони с вра |
| сам са собом свађам, а кад се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више ра |
| оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> |
| е било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет корачаји пред собом госпођу Софију Ј |
| ће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су изла |
| толом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је своју ролу свршио |
| Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог ч |
| а бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи ста |
| све би било лепо, али морао ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити по |
| ина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни |
| ; знала је да лонцем дигне пупак ако је спао и још многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Р |
| напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале с |
| дом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, |
| пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!</p> <p>Они се још једанпут ос |
| пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла |
| пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе |
| о се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот |
| га је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb n="132" /> <p |
| људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова опростише се са |
| чна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је би |
| и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партија дуговања |
| тија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, |
| тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се |
| нео.</p> <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p> |
| га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се ујед |
| Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницам |
| сад оштећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се. |
| списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друштава, да сазове нову конференцију |
| четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима друг |
| а завиде због лепоте, али зато је мушки спол залуђен за вама”.</p> <p>И ова се госпођа дивила М |
| само музички образована него и музичке спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртин |
| бање само зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јак |
| њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне жене.</p> <p>Дошло је још в |
| ено га онај практикант, наслонио се на споменик покојнога попа Милије и говори једној девојчиц |
| ком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу једног „верног супруга”, по |
| вне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника који је, према запис |
| } Коло се вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне |
| чеше и друге грешне и гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој |
| <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове |
| м распореду материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, |
| па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— |
| оз публику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на крев |
| зиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савес |
| в плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је |
| места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да изврши, па док попадија збира |
| собом два државна прста <pb n="77" /> и спремају се да је положе, а затим да се наваља државни |
| и испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није глед |
| у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p> |
| дељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: |
| какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, већ као две с |
| како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад |
| ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да |
| е још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом прили |
| сио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и р |
| да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим добрим људима и обећа им још, да ће |
| собљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, н |
| о, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави пут не осврћући |
| ике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да продужи пут.{S} И |
| њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више није било јасно, он |
| а! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— |
| насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се |
| напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се да |
| ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слат |
| и кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, з |
| лађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете оставити, бринућ |
| м вас, слушајте ме до краја; изнећете и спустићете га, на пример, пред моја врата.</p> <p>— Не |
| м кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника.</p> <p>— Како?... |
| еном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не |
| е даља брука избегла.</p> <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов н |
| еби уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, |
| а ја гледам, гледам њега, гледам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи |
| кад је прошао крај мене, намигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од пре |
| ли одсад припасти.{S} И, када је осетио срам од светине <pb n="170" /> која му се ругала, морао |
| новог друга свога, прихватити и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут н |
| одаје Радоје — да пази да не падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да с |
| е се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „и |
| божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси |
| ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректор |
| у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу |
| можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, а ако неће они, |
| кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја о |
| убањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно као кловн, |
| да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, |
| оследњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши р |
| најпре напомену кмету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту |
| ли јадац са неким Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге |
| о ни да нађе.</p> <p>Госпођа Босиљка му срдито окрете леђа и наже се на прозор.{S} Он остаде кр |
| ице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву р |
| не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, или амрел, па да вам не вратим.{S} Да |
| ало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, |
| х, онда ништа лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу |
| с’! — вели кмет.</p> <p>— А је л’ данас среда?</p> <p>— Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли |
| опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су д |
| оришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић је све те усл |
| ву се воденицу говорило да не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зн |
| и учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а друго |
| е он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега вршио набавку сабље из Београда) као и |
| се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде бру |
| ног начелника Јеротија до границе свога среза и при растанку поклони му, за савесну службу, саб |
| у, а народ га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој д |
| ј депеши, која је гласила: „Данас народ среза П*, испрати омиљеног начелника Јеротија до границ |
| остарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред д |
| наоружање, вели, причао му сам писар из среза.{S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек кој |
| службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је од ових сре |
| при растанку с њим, сваки му је од ових срезова поклонио сабљу, а народ га испраћао до границе |
| рограмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је вр |
| за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, на оваквом |
| у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за Јоцкову се воденицу говорило да н |
| ове главе није био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и нез |
| х ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крман |
| — дрекну Радисав.</p> <p>— Па он...{S} Среја из Прелепнице.</p> <p>— А оставио ово?</p> <p>— Ј |
| т диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у |
| вао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p |
| ђу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви |
| </p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p> <p>— Ко, море?</p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, ви |
| <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ са |
| га, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</ |
| је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! |
| га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје |
| тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа |
| досад, није појављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављуј |
| се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На |
| d> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у си |
| .</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и ба |
| не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одбо |
| т је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била |
| о, кмете, — прихвата поп — јер могао би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да |
| додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила дете.</p> <p>Кмету се поново ом |
| обегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.</p> <p>— Па добро — додаде кмет равнодушно — нек |
| ђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Прелепнице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо |
| ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парни |
| за време размишљања постављао. </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кме |
| глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се к |
| душмански, као да се налази под пазухом Среје бирова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим |
| а!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село |
| шманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>К |
| p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете |
| ице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, оно |
| путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог заплаче и запишти так |
| и на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побе |
| ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао км |
| в, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Среју из Прелепнице, нека носи ово ђубре.</p> <p>— Кога |
| и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са |
| /p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, |
| тину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, к |
| ст која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под |
| ла за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуце |
| ас да си се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији |
| д, никад неће заборавити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али |
| отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни суд београ |
| кад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и у архиви |
| сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај |
| полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S |
| тан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра |
| о задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири ј |
| дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесе |
| н о сеоским дућанима и, најзад, закон о среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти з |
| је својим рођеним очима видео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџ |
| аженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као |
| од мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S |
| n="9" /> Алемпије је добио позив да оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што |
| из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Са |
| ао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што |
| је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер |
| а стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, к |
| ује народна пословица: да се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</ |
| о наш народ вели, да се само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> |
| ристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђаве сно |
| целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене једанпут, враћам се са вечерња кући, па |
| о свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огње |
| само планине не сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, |
| се планине не сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бан |
| ац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је Сима слут |
| је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с гл |
| се Радоје Крња па:</p> <p>— Помози Бог, срећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече |
| то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, и заборавио би све што му с |
| а бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћ |
| ага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, |
| ћи пансионат свастика.</p> <p>Док други срећан свет прави колекцију поштанских карата, анзихтс- |
| е архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на п |
| међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме о |
| а спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па о |
| ршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо, на десној бутини вилиној, види |
| ако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде опет општинско дете задржавши, ради сећа |
| пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одговара |
| му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да је и рођеним очима види.{S} |
| еђу првима је дошла бабица, свастика г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођ |
| „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „друштво”; он је траж |
| а пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах |
| .</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете |
| пштинско дете задржавши, ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" / |
| пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на највеће задовољство г |
| а Јова па вели:</p> <p>— Па нека јој је срећно, нећемо ваљда на бабиње, 'ајдемо попу!</p> <p>— |
| н Сима запе, јер ни први му разлог није срећно испао за руком, а други баш никако није могао ни |
| речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним |
| ису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </div> <p |
| не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... према |
| ече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Д |
| приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице |
| спођа прибави себи рекламу, она дође на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестрич |
| ства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она |
| родити, и ако родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру |
| и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне пла |
| ена наиђе на дете.{S} Међутим десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао |
| открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многи |
| ка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, госпођа Босиљка, иако је добро загледал |
| и, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколик |
| b n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се искривих сав.</p> <p>— Ет |
| ви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дош |
| својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено грло, па настави:</p> <p |
| м шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским |
| да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин С |
| ошао.</p> <p>— Ја сам Илија Божић, први српски вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, л |
| е шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамо |
| <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у |
| у изучио, изузимајући вештину да говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога ро |
| етровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> одрекао својих синова и који је |
| та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:< |
| казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и од |
| ета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ов |
| ти да је покојник онај познати професор српскога језика, који је за живота, и кад је на најнезг |
| жила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мислећи <pb n=" |
| .{S} Писац овога романа је претурио сву српску приповедачку литературу да види је ли остало кој |
| , који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољуби |
| ао стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ био смис |
| тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.< |
| и, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу с |
| — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немам |
| нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</ |
| n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не |
| ди мирна!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја |
| Затим госпођа Јанковићка, која нема од срца порода и зато негује кучиће, па госпођа Петковићка |
| ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> <p>— Ах, како је Бог по који пут немил |
| ћа, на пример, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S |
| дајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни ч |
| Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пођ |
| нтија на њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину |
| е тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p |
| можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскалашна, несташна рука |
| алашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не с |
| руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој нисам говорио, сели смо и је |
| И ја сам помислио оно и охладило ми се срце као лубеница кад се извади из бунара.{S} Ишао сам |
| ст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована |
| јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми |
| срце.</p> <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш |
| на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи |
| по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако ј |
| није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш |
| га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели гос |
| ли јој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једн |
| ом моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колиц |
| га притисне на горе поменуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господи |
| рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Врела, врела и влажна.{S} Ова рука захтева мол |
| е разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не нада |
| и крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Т |
| о да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успа |
| отресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: |
| прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувс |
| дисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам |
| извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, рече некакву реч и дводинарац ује |
| ено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некакав ђакон је био против тога да се ка |
| али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао |
| ш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођ |
| ић на спремање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад |
| је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о слични |
| забран је један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних |
| баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, стаде према њему, подбочи се и погледа га душманским по |
| /p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глум |
| таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар |
| едним од својих белих прсника на себи и стаде изненађен на вратима.{S} Он понови свој ранији ко |
| лице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Об |
| било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапута |
| утра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="8 |
| ећ одгризао главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрог |
| уха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два ш |
| им се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче меш |
| ом оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у т |
| тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита госпођу Милеву и износи главу као да га |
| а га већ има.</p> <p>— Врло би вам лепо стајао, — одговара госпођа Милева сасвим невино.</p> <p |
| , али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у па |
| сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред м |
| илама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је ви |
| ларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз која се, и ако нема завесе на њима, |
| е јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p |
| ре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се к |
| ешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава к |
| тана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад |
| се мењала правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пр |
| сио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{ |
| ао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер |
| Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</ |
| им је доктор држао предавање, пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико ме |
| а.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади с |
| штена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако |
| ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину дан |
| ца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију нађене деце или |
| и!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом |
| их из Палилуле, седе на гробу професора Стаменковића и говоре о љубави језиком, због којег поко |
| И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали да још једнако сања рђ |
| пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и |
| попастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка још на вратницама:< |
| <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана ми плаћа динар и по, али ми је она стална муштери |
| м три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истин |
| једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе |
| е речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода р |
| >— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образ |
| ица раздражила много више, но да јој је Стана, на српском језику, опсовала оца или матер, мисле |
| адија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због он |
| ој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића |
| ђује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћива |
| га.</p> <p>— Па добро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне а |
| дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим |
| о.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра п |
| .</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за ј |
| госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мериш на кило.{S} Д |
| p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Паун |
| ала да се огрне домином и око поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десн |
| дост, коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино дет |
| тари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да и |
| е.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те до |
| аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb |
| т дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене д |
| острој се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се |
| ешнога Ивка још на вратницама:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> < |
| S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању |
| н господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мисл |
| за њим један господин вичући:</p> <p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у п |
| видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господ |
| зоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш био на вратима, кад |
| својим племенитим осећајима; па госпођа Станковићка, која нема деце, али има материнске осећаје |
| то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> <pb n="152" /> <p>Јулијана пуцерка има, |
| којника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпи |
| рмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу |
| пет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у три стр |
| дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>П |
| колико да има крова над главом.</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако ко |
| на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, професор математике, који је познат по т |
| даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је с |
| У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице па дозива своју комшику Пауну, кој |
| итрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са пласта сена |
| е: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингиш |
| ле службе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе |
| амет.{S} Она је годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој |
| ђу, на пример, парничари за потрицу, па стану један насред собе, а други доле крај врата, а он |
| И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути зма |
| ницу, слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</ |
| уштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У р |
| а пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктират |
| <pb n="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца пород |
| Дакле, — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фа |
| > <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање... |
| овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак своје жене</p> < |
| <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне парнице и баци их |
| гом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан з |
| строј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., ра |
| службу.{S} Ал’ овако, овај је министар стар, кажу да је имао децу <pb n="275" /> па је погубио |
| никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање дев |
| улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који начин није могло сазн |
| е отац, кад неће ни о свом детету да се стара.{S} Ја сам сирота девојка...</p> <p>— Па откуд де |
| не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа |
| у идеју, јер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г |
| ародну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студе |
| звесно кријете ко му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p |
| Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</p> <pb n="191" /> <p>— Коме ви подмећет |
| и Милеви да купује коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дош |
| } И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила |
| ив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нове.{S} Ма како ви ве |
| и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, |
| чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народ |
| капетан Јеротије премештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици |
| ачелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Зати |
| S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Ал’ о |
| том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав поливен и обливен мастилом; нек |
| он просио и он ме оженио.{S} Био ми је стари сват, а нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, т |
| „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на свету |
| жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?< |
| че кући из канцеларије, а мој комшија и стари сват већ код мене.{S} Вели: није моја домаћица ко |
| после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ни |
| , а све мање на мене.{S} Приметио већ и стари сват, приметила и моја жена да ми није добро, да |
| иметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако |
| ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа |
| се пробудим, спазим Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, |
| оже бити, он је мој пријатељ, он је мој стари сват.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Може бити, св |
| овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у то |
| ем новац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему п |
| b n="88" /> <p>— Бабица можда или каква старија жена?</p> <p>— Каква жена, ако Бога знате! — ви |
| ња пажње на радњу, јер почеше, нарочито старија господа, да посећују госпа Мару, а она им је ув |
| најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацити госпођи Софији да |
| не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она сти |
| че занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би и |
| же главу и запита:</p> <p>— А колико је старо дете?</p> <p>— Нема ни две недеље — вели поп који |
| у коју је, место врата, затварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у о |
| hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — |
| упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство го |
| , у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после крштења малога С |
| ше дете расте, све више поче да личи на старог свата.{S} На мене ама баш ништа!</p> <p>Испочетк |
| а и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то |
| цију поштанских карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стал |
| им је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жест |
| то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велик |
| расположен, био сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није мог |
| је остало ништа друго, већ да се сврати староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} |
| — да је она променила децу и нама дала старосватовог сина а њему нашег.</p> <p>Мени се диже ко |
| је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан |
| те, и сам писац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, |
| тански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар добије сасвим други вид.{S} Ја се помолим Богу да |
| ” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то би |
| умети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} |
| да отресу детета била је <pb n="112" /> ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није |
| зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се |
| сти.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног |
| а ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да каж |
| <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ништа да се разговара! — вели ћата |
| икну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и она је за нас у проп |
| ало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. о |
| поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n="91" /> |
| до моје куће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајде |
| ... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар нев |
| ог односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: сто че |
| и сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толик |
| већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, одем пред ве |
| ригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће |
| р проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбо |
| ог у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника побегла, а оставила Милића.{S} Збунио с |
| није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Д |
| /p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} А |
| знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник |
| нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење |
| ди, припита о свему и свачему, пређе на ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, |
| стала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забри |
| у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада ше |
| онда наставља:{S} А мора да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се до |
| да кажем... једна наша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и |
| једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице |
| необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа се право кмету у о |
| о перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите о |
| {S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> |
| скрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави го |
| тране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој брате рођени, зато се зове проста што се зак |
| , најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. |
| } Видите, госпођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се |
| дној дами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да в |
| у „Друштва за нахочад”, већ се напротив ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што |
| , параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, н |
| одаци о његовим дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има ов |
| ила да се зове поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти к |
| много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа |
| .</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћат |
| итељске савести.</p> <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савест |
| трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гон |
| ића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се весело смеје и задовољан је сам са собом. |
| епљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвок |
| да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лествице, к |
| ћа</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа. |
| њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према |
| т — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — п |
| тан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p |
| овић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (поста |
| <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из с |
| е и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и |
| авила, сабрати људе, образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Си |
| ене, него велим, некако јаче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепим |
| дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хр |
| по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах објаснила, кад је Маца саопштила Милеви |
| узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остаде и даље блед к |
| глас више од себе не даје.{S} Лежи као ствар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор р |
| осталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> < |
| а нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учите |
| које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, к |
| ило лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао |
| , да би могао пити, износио је ствар по ствар из куће и продавао.{S} Он је сад већ гонио Мару д |
| воју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вр |
| да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на при |
| не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе |
| рафима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад б |
| емо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — |
| могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{ |
| та полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бит |
| сада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!< |
| рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило |
| а из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно |
| во алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p |
| ите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија |
| /p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на |
| омана.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом к |
| едан односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А ка |
| — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко отуд |
| сец дана сазвана поново седница.</p> <p>Ствар је изгледала да је већ приведена крају, јер на ов |
| са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје дец |
| !” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно |
| тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очиш |
| и задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је |
| следице.</head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има ј |
| мена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог |
| то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари”, па се онда позва и на о |
| су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удов |
| романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> <pb n="13" /> <div typ |
| , повојница, и све друге ситне и крупне ствари, које могу имати везе са једним тако интимним до |
| слеже раменима и позва се опет на стање ствари овакво какво је, и на Бога и његов прст.</p> <pb |
| p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим |
| твар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један од |
| м извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређе |
| нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А поверење |
| ње, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, Симо, па ми не знамо име овоме |
| око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић |
| што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те |
| везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једн |
| е главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много б |
| кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на ко |
| то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узет |
| раве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је |
| p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву з |
| p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би ре |
| говом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја.< |
| оме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај |
| — Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — уч |
| ега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одис |
| ало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живота |
| p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је |
| , разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „д |
| лошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу |
| ="230" /> реченицу — али... према стању ствари, оваквом какво је, ми немамо од срца порода.</p> |
| , — настави господин Сима — према стању ствари, оваквом каквом је, другим речима према фактима, |
| по навици собу за собом, и ако никаквих ствари није имао, и пође доле одакле је допирао звук му |
| ге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мез |
| ње није било код куће, а није ни њених ствари.{S} Одселила се код Паје писара!</p> <p>Интриган |
| бица је била пуна дима, смрада и разних ствари разбацаних по поду или обешених по зидовима.</p> |
| ата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави или колекцију |
| о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутра |
| леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још поза |
| нзији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. С |
| шта.{S} Женско дете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића |
| га дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Недељка, к |
| ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умол |
| тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" / |
| кву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ства |
| обожна, да никако не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крст |
| имо, — вели госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па н |
| акве паре да ми дате, па нећу некрштено створење.{S} Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то т |
| тав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом продро је о |
| а изађе.</p> <p>— Ето, ето, кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово д |
| госпа Мара дрекну:</p> <p>— Кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ама мене моје карте никад не варај |
| > <p>— Па јесте ли нашли?</p> <p>— И да сте нашли — настави Риста — доцкан би било, поп се већ |
| ад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb |
| попо, али ево баш се овде јасно види да сте ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пр |
| додаје капетан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек |
| подин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте |
| огледајте крогнове на моме мужу, као да сте их сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није |
| ању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а домаћице сте с |
| сте је остављали ни гладну ни жедну, па сте је грешницу и обилазили, да је припитате како јој ј |
| нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и |
| ој, а зар га нисте мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да пл |
| да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га купили?!</p> <p>— Да, сад.</p> <p>— Па ваљда га |
| есмо, — одговорише они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна о |
| т човек и да сте прави отац детету које сте са мном родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. |
| , газдинство вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете |
| ричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта |
| > <p>— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и |
| ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласкате — одго |
| ој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за ва |
| > <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако |
| о да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами |
| .</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, |
| хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писа |
| лижњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — проговори он први.</p> <p>— Јес’! |
| У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме се, као добри људи, пазили и неговали ка |
| шање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље |
| а, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p |
| им да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јада |
| да осуди матер, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то дов |
| кло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је |
| ало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаг |
| петан — мени да подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем |
| пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено |
| /p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p>Кмет и д |
| него! — потврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> |
| жеш...</p> <p>— Знам ја, знам.{S} Добри сте ви људи!</p> <p>— Ама како! — кликну кмет, кога оча |
| а слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени |
| молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако ва |
| а чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете |
| да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја |
| <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли |
| сац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао во |
| певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— К |
| сте још слаби.{S} Колико има дана како сте се придигли из кревета?</p> <p>Комичар прихвати, ко |
| видим, сад да се познајемо.{S} Па како сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А к |
| н Сима.</p> <p>— Дајте ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас |
| <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} |
| ћи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и газ |
| собно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> < |
| погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешт |
| ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас. |
| руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја са |
| ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те жен |
| је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајте је |
| шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у |
| редложити да вас отпусте из службе, јер сте му се ви, за време његовог говора, бекељили, клибил |
| > <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поце |
| тећена само прва свеска скупљених списа Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Из |
| их.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица позива свет да за грош види највећег светског в |
| азив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи |
| рата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред панорамо |
| као својих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се |
| асута акта, а кмет скочи на ноге и кроз стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, ш |
| х речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се у |
| корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама за по сат |
| се, вели, из места где се већ свикао и стекао породичне и пријатељске везе.</p> <p>— Ни држава |
| аре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе |
| је није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је и зашто је |
| ро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На |
| лазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло |
| ут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпо |
| и госпођица Елза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје пант |
| едељка, да се не би искаљао, и пође низ степенице, а господин начелник дахну душом.</p> </div> |
| ођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од лок |
| шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она т |
| то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ једанпут напустила.</p> <p |
| праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену децу али кад су одрас |
| рој врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену ку |
| у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене го |
| опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем попадији да |
| ејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, |
| јем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици са наме |
| о ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ од |
| е Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писмо од њене кћери, којим јо |
| ачуноиспитач, али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна |
| закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, нека, — вели писар |
| к имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <pb n="199" /> путник преко границе, с детет |
| нска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, |
| он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата кмет и дућанџија.</p> <p>Они се згле |
| оре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је |
| одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег путовања. |
| опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закона.{S} Па, велим, баш севап је п |
| n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти мушт |
| ?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је |
| село.</p> <p>— Добићете! — одговори она стидљиво и обори очи.</p> <pb n="139" /> <p>— ’Ајде, за |
| куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин |
| и врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћ |
| х рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као |
| е, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, д |
| а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} |
| Јоцкова воденица и, сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n= |
| , шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кре |
| гледаних рачуна.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" |
| р та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне |
| е у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече |
| ога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а неслога све поквари” |
| адиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је |
| руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти |
| онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на з |
| х да ми одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многај |
| ндрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову |
| пример, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрде |
| -блау, одело, па седе за <pb n="135" /> сто према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи |
| угови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно о |
| ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, |
| јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поче мешати карте, а, разуме се, да не |
| заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p |
| грдно немирно и неваљало; да сам имала сто очију, не би’ га могла сачувати.</p> <p>— Ама да се |
| ије говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и т |
| аје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика |
| ије ни излегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад увери |
| касу.{S} Писар извади отуд сав новац на сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу |
| му се поверљиво приближи, седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, |
| ало одвоји, ја завукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да |
| Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих г |
| оспођу Милеву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уз |
| на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви |
| е његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу с |
| шница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новина |
| зати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале |
| то из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене |
| лаву.</p> <p>Друштво заузе један повећи сто и она два грађанина одмах наручише вино и кафе.{S} |
| ло и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко би се о |
| то мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то н |
| ма пише „Поези”, видео је претрпан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и н |
| уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, |
| — Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једн |
| > У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а |
| и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да |
| а моју добру вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари знач |
| ко би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, |
| на нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} |
| у потресло, кад је једној сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад пр |
| <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред сто |
| верити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— П |
| равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за време |
| те, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... |
| ствар да не може боља бити, али да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет |
| кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз |
| мдесет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> < |
| јд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да |
| ете не могу да издржавам због сиротиње, стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихвати |
| ете не могу да издржавам због сиротиње; стога га остављам овде, не би ли га добри људи прихвати |
| се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни збор ради измене |
| немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад |
| ржава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали д |
| дину Сими Недељковићу вечито сметао.{S} Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не |
| време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затек |
| е, како не би по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну соб |
| тор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што |
| мо зато да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићк |
| децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не |
| колико је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p |
| је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да п |
| праг среће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим пи |
| е склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код ње |
| авом”, каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво по |
| спођи Босиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Ј |
| ојица збуњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S |
| дела.{S} И ако је њој бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колик |
| амо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто не |
| нџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће |
| обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једн |
| то јој се не може замерити на навици да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи ча |
| метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спу |
| , па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и з |
| и свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њ |
| га, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Али ви носите нешт |
| сподин Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према ваш |
| којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сре |
| рквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на |
| еварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сес |
| ами и, кад би они знали како ваша ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се |
| вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки |
| још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше |
| Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су |
| тоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мали и задригла врата, а |
| ом на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а |
| а ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута |
| т ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, |
| ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, |
| .{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела петролејска лампа.{S} Собица је |
| има салвете савијене као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љу |
| га момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савија |
| не остадоше само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="1 |
| друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на к |
| ницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> |
| Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је |
| ти како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац. |
| /p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред г |
| наест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „с |
| што преступили.</p> <p>Поп се помери на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, а |
| чере, господин Васа се нешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под с |
| н одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете |
| е те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели |
| коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, |
| више да се држи на њима, него клону на столицу, а Недељка спусти на крило.{S} Њему ништа више |
| у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се |
| кмету није било до бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" |
| проводаџика, разносача писама; видео је столове, канабета, миндерлуке претрпане нотама и модним |
| жи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окр |
| а затворена главном завесом, публика за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седе |
| еним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници ни |
| ригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће |
| , а он је отад, сваке недеље, лежао под столом, за којим је доктор држао предавање, пружајући с |
| ле вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S |
| е велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа |
| говор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већом вољом и х |
| аручи пола литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео |
| ти.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рачун Томин. |
| бити но да мора поћи, и ако се за оним столом понова захори смех, коме се сад искрено придружи |
| сваку ову примедбу захорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци |
| „и где очима да погледа.</p> <p>За оним столом захори се опет огроман смех, коме се сад придруж |
| а његову младост.{S} И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чи |
| и тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола |
| >Капетан, онако гневан, окрете се ономе столу, који се још гласно смејао и почне му објашњавати |
| утра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, зн |
| огледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предусретоше и он |
| ивен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, |
| око замисли и поче да добује ноктима по столу.{S} Замислише се, Бога ми, и поп и кмет и дућанџи |
| лекар се замисли и задобова прстима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, н |
| он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад |
| дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} И, кад је била најсвечанија представа, око ч |
| ту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо |
| животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један |
| иког чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавај |
| неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже гла |
| орезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> |
| !</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div typ |
| срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како га један огрома |
| каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели |
| та Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и |
| pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће |
| p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — |
| ила каква ни једно друштво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за |
| егово имање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и рук |
| ест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана |
| >— Не, али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чека |
| х изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, м |
| гледа како се прже, па кад им се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и д |
| тране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој душе Радојев |
| коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштвима, да их проучи, а зат |
| коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да с |
| н, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, кроз која су излазили они к |
| е млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране полиције па да се плашите од мене.{S} Дошла сам |
| мере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо |
| 0" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судб |
| писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто |
| овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије |
| му нешто силно бије под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељко |
| мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у |
| S} Елем, сад се дигнем ја, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазн |
| полако, обазриво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачу |
| есрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— П |
| ој Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страс |
| стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га преломисмо.</p> <p>После већ водили |
| кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је кр |
| а бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин |
| вота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испочетка је ишло све лепо |
| о у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи да се детету да име Ромео или Аврам, че |
| ка имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да име Бетовен, додајући |
| ере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен у |
| Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако |
| госпође претседниковице, а с леве моје стране седела је свастика господин помоћникова, која је |
| е — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{S} Проста ствар, мој бра |
| нога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове браде, ону другу стргну поткр |
| м Немицма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једв |
| неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које |
| као лепиња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне. |
| је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односе |
| азио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му |
| једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројекат за правила.{S} |
| релепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село ле |
| и сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p |
| конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још неколиких гово |
| пута помишљао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија |
| .{S} Али сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је |
| а дођу, вели капетан, па остави акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек |
| осле вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како ј |
| иђе низ лествице, позва све присутне на страну, да не би под поповим прозором лармали, па им ти |
| моја госпођо, остављајући све друго на страну, ја бих вас молио да ми дате сто дуката.{S} Бога |
| на и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку |
| у те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, п |
| у те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребл |
| а, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, п |
| , те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, |
| хоте од искрености, преврну се на другу страну и покри се јорганом преко главе, па и тако под ј |
| удије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих |
| ја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је опер |
| ата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а |
| аву бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег грла: „Изволите, господо, да в |
| се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и ј |
| свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила |
| ња, овако је причао:</p> <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских р |
| е у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> |
| Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе |
| /hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бира |
| ао оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дет |
| Пустио сам је мало да плаче да је прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— |
| у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи сама да иде.{S} Ја би’ је пратио и већ |
| а.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељко поче да миг |
| ву у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти |
| уну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва |
| ах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет аустри |
| , не знајући већ како да се опрости ове страхоте од искрености, преврну се на другу страну и по |
| едељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као ку |
| ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се заус |
| о му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, — н |
| ом преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— |
| ТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> |
| <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће с |
| деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Б |
| под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да пр |
| таоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и т |
| га друштво игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумад |
| раво при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да досађује.{S} Да бих могао да продужим разгов |
| тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотр |
| о даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ни |
| ане никло му мало нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S |
| га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. |
| да слике: кнез Михаило, ловчева пратња, стрељање Максимилијаново и већ све оне слике које се на |
| бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> |
| вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме. |
| <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „О |
| </p> <p>— Зашто не припада вама? — пита строго капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, при |
| хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при прегледу кад подвикнем: „Отварајте куфер |
| ицајац, наређујем да се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде д |
| писар пио здравицу господину начелнику „строгом, праведном и одличном старешини, а оцу и мајци |
| ју, кад би покојни Алемпије, онако мало строже, викнуо: ,,Јаој, Аника, пуштај по Богу!”, она би |
| и корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен не |
| је су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из |
| било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прило |
| ке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био |
| , и кмет и Јова бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, изм |
| је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на |
| .{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгуб |
| /p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни ре |
| лушао.</p> <p>Професор је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обичн |
| е она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и сјурити господин Сими нож у |
| > <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта |
| уђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на воду студену</l> </p> <p> <l>Да завати воде на Дунаву</l> </ |
| ... а ми седимо... она мени на крилу, и студирамо Отела.{S} Она је играла Дездемону, а ја Јага. |
| холизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу с |
| е.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећан већ и стога, |
| е писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и све, <pb n="195" /> све од реда. |
| о то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер от |
| ена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петна |
| отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају |
| т облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гла |
| у од речи до речи!</p> <p>Затим је Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало |
| јем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мал |
| ориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, |
| шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај |
| главкове па вели: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као с |
| е зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, оваква су јој леђа.” Затим је причао о овоме и ономе, док нису |
| али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако преломити <pb n="39" |
| ве, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што |
| ажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био бо |
| у, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарс |
| отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледали.</p> <p>А Ра |
| им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле и да их женске радо имају.</ |
| тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" / |
| сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да пут |
| и су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, али вам се кунем свим на свету да су ми |
| п унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шу |
| са главне завесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} |
| Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт- |
| је затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> м |
| Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он ч |
| алека изгледао, Боже ме опрости, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем сви |
| а се на сваком превоју преломиле као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, |
| инути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмет |
| осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен и душу своје покојне |
| о му интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад б |
| по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друштво игра и костир |
| на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше ј |
| е — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Нег |
| ј сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака |
| ебни, али вам се кунем свим на свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и т |
| Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру |
| последња кап вина није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да ј |
| тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} |
| и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из наследства.</p> <p>И сад се сложише муч |
| и, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право на бину до које се морао кр |
| а стране мала платнена врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су б |
| стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно |
| јер на овом састанку конференције имала су да се, на основу реферата петорице, израде правила и |
| пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на |
| моћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишчезла међу људима, |
| апевка просјачка и кукњава оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, |
| есвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио је |
| јицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два |
| ледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрен |
| најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је |
| „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети |
| , те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Мес |
| е.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле |
| Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да |
| о идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче |
| тчад” и господин одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско |
| на ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, каваном дру |
| а сакрије под мантију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Т |
| ише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капетан још једном добаци:</p> <p>— |
| олуб за господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закљ |
| е; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пен |
| вићка, која воли напуштену децу али кад су одрасла, па ипак је дошла не могући да одоли својим |
| ли рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" |
| ут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијат |
| сли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом ма |
| ас, баш кад је овако леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и р |
| ледњи сам остао Радоје Крња.</p> <p>Кад су остали сами, Радоје му се поверљиво приближи, седе з |
| ва израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су м |
| ресању самих правила.{S} Разуме се, сад су настале ватрене и дугачке дебате.{S} Професор матема |
| у, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице договорили да се поделе у т |
| дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један и том приликом се |
| уму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили. |
| среским и окружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је |
| би нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, |
| p>— Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја са |
| ео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Сими |
| осподо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно |
| .</p> <p>Становници села Прелепнице све су красни људи, а ако који има и какву махну, човек је, |
| и, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам |
| е није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не к |
| реске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим ни |
| , а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на генералштабну карту са свима залив |
| била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут могле састати, те |
| до од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и |
| ши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп. |
| ј знак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се |
| еми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према поп |
| > <p>Господин Сима се саже да види које су му књиге оштећене и кад виде да је засад оштећена са |
| као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле. |
| е спољашњости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широ |
| и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свак |
| иге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би ог |
| носно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну |
| S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда по |
| нас, па била она дотична или не, механе су; оне прљаве механе са пространим двориштима у којима |
| велико господин-Симино изненађење, жене су међу собом говориле о истој ствари.</p> <p>— Слушај, |
| јуриш, збор и многе друге.</p> <p>Жене су јој се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} |
| три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.< |
| е их је казивала госпођица Ленка и њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p |
| е госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних лис |
| не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покриле само доње прозоре, а горње нису дохватиле, < |
| , али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцка |
| у сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са паза |
| > <p>Са овим несрећним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп мо |
| или, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали |
| .{S} До посете господин Милијине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на го |
| нтију, а после већ, кад су измакли, сви су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на |
| ове и браду, а други је скидали.{S} Сви су они седели око једног дужег стола на коме је горела |
| па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако |
| у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, |
| рло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се слажу са самом идејом, а г. Сим |
| еме којега нико није ништа мислио и сви су се међусобно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата |
| за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практик |
| а олако дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пу |
| да нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и по |
| параграфа из свих могућих закона, који су за последњих двадесет и пет година донети у Србији.{ |
| ајковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере |
| а је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремај |
| </p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и г. Сима Недељковић поверили учи |
| S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по је |
| поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а једном приликом, кад му се |
| јући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варош, <pb n="31 |
| опио, затвори дућан, обиђе све оне који су њему били дужни, а заобиђе оне којима је он по коју |
| :</p> <p>— Госпођице, моји осећаји који су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренут |
| а врата, кроз која су излазили они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз кој |
| </p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> |
| p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крмански?</p> <p>— |
| акве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, |
| > <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако у |
| } Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као |
| , који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати.{S} Тома |
| уњени, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад |
| пише осмицу по леду.</p> <p>Разговарали су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разг |
| на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим прихвате глумци за ку |
| ућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, би |
| обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну ма |
| батина, Бог да их прости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Ани |
| ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још |
| >Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време прешав и на друге разговоре.{S} Госпо |
| .</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапута |
| ругом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај |
| ка и куварице господин-министрове, сели су на гроб жандармеријског капетана и гласно се кикоћу, |
| удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није би |
| уче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред очи, а он се брани и рукама |
| ини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је |
| анце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се јаје! — ви |
| е предлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељкови |
| га преломисмо.</p> <p>После већ водили су и друге разговоре, као људима којима је чисто срце к |
| не управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили месеци па и године.</p> <p>Госпа-Мар |
| за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> |
| писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, мет |
| азак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Мили |
| а.</p> <p>Сем једног или двојице, дошли су сви, на конференцију позвани.{S} Дошао је господин а |
| кочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање.{S} Једнога часа деж |
| е се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још в |
| држао је Анику из Крмана.{S} Крманчани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Ре |
| и дате сто дуката.{S} Бога ми, потребни су ми.{S} Може бити ви не верујете да су ми потребни, а |
| на разнолико одевених глумаца.{S} Једни су се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили брк |
| ји пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две |
| амо у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кесте |
| души идући за варош, <pb n="310" /> они су сад водили безбрижне разговоре о свему и свачему.</p |
| један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће |
| ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, к |
| , Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их сп |
| енуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за п |
| причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили, а последњи сам остао Радоје |
| и Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за |
| ead> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога р |
| у се конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао |
| есудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу |
| ене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао |
| бразује друштво за нахочад.{S} Али, док су се конференције и седнице држале, док су ужи одбори |
| одборима, док се прибрао материјал, док су се држале опширне, дуге и ватрене дебате за поједине |
| олико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила и бирале привремене и сталне управ |
| ним прилогом највеће су муке видели док су промакли кроз село, јер је поп морао прилог да сакри |
| ојица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један по један одлазили |
| а је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише тро |
| жи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у |
| а својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли <pb n="130" |
| решчајемих”, па кад дође да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бо |
| било вруће под ногама.</p> <p>Али, ако су поп, кмет и дућанџија и заборавили, није заборавио к |
| е ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патр |
| је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после ду |
| једнако закључавају и договарају, како су донели нешто врло велико под поповом мантијом и то к |
| , а куцне неко на његова врата.{S} Како су му панталоне биле на прозору, он жив претрну, али се |
| уча у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, |
| ве редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, и како их је капетан одби |
| е годинама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разн |
| ао и да госпођа Босиљка не примети како су он и Недељко изменили погледе.</p> <p>— Гле, како ле |
| риној.</p> <p>Можете већ замислити како су се господин претседник „Друштва за нахотчад” и госпо |
| говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и ду |
| чи, погледа их све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својт |
| му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све |
| т изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, док ј |
| > <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ па |
| p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја сам |
| велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, прија |
| у ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, па д |
| дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S} А |
| они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; к |
| уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, |
| " /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познати |
| То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче |
| ама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовн |
| али према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насмеје |
| име Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капиј |
| што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка м |
| оп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко погле |
| тност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете п |
| Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре.{S} |
| ђе Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно још |
| га!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за ме |
| била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима |
| да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали |
| судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} вид |
| Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чу |
| ша.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што |
| и, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко изба |
| мана.</p> <p>Једнога дана, дакле, пошто су све претходне радње завршене и све сметње уклоњене, |
| председник и госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, |
| ти ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима де |
| рено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— |
| посаветује, ни с ким да се забрине, јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заје |
| који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте |
| ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и пис |
| е то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној н |
| о није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазиле погдекад и госпође, ради бацања карата |
| > <p>Посао је пошао необично добро, јер су је посећивале и госпође и господа из најбољих београ |
| не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед |
| је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом.{S} Примам Вас |
| тра дође госпа Мари једна комшика, коју су сви звали прија Стана, а која је позната и по томе, |
| виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два држ |
| војим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени дивит, сав по |
| а поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, па |
| реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да зарађује, а дође госпа- |
| удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни мало јој није искварило н |
| , али ми је она стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то ка |
| одитељима, поче да привређује.{S} Сваке суботе би долазила прија-Стана и односила дете у општин |
| <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, ж |
| вица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и |
| и по за једно пре подне ал’ да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Ста |
| Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао |
| глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине пре |
| и.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} |
| наредника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по |
| <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — з |
| иним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи |
| рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човек |
| >Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, |
| да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на ко |
| те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из свог сопственог џепа |
| акву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела |
| тен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се вући по судовима!”< |
| их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њ |
| и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи одговорити.</p> <p>Претс |
| <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добро проћи.</p> <p>— Па дабо |
| е канцеларије, оде брука и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута |
| а на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усх |
| ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" xml: |
| 29 марта 1891 године бр, 143.</head> <p>СУД ОПШТИНЕ ПРЕЛЕПНИЧКЕ</p> <p>Бр. 143</p> <p>29 Март 1 |
| г начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком испи |
| чишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре |
| била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој к |
| вој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113" /> <di |
| ао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, мо |
| а и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите да нисам нимало к |
| у о слави господин претседника окружног суда.{S} Ја сам за вечером седео до госпође претседнико |
| ачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пе |
| остала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке.{S} Смрћу пак Алемпијевом, она |
| да изволи одговорити.</p> <p>Претседник суда</p> <p>Писар (М.П.) <hi>Мића Ристић</hi>,</p> <p> |
| рете се биров општине крманске са актом суда бр. 86 и са под •/ приложеним општинским дететом.< |
| аслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опр |
| о: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз а |
| и.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 151 са грешним Милићем који сад већ и по трећи |
| у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је везала за вашег мужа који вас није досто |
| љи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.< |
| мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко |
| кове по ребрима Алемпијевим.{S} А кад и судбина већ почне да води овако дупло књиговодство, те |
| о једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ван |
| о од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Ал |
| > <p>Недељко је сасвим задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много |
| ијатни и непријатни догађаји, везани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Ју |
| аде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа ми |
| лећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. — Једна |
| иле да им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто зани |
| ТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утвр |
| та шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двес |
| е ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке ц |
| гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— |
| и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете добр |
| ње и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, |
| р, нема право дете”, „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, |
| иком суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји |
| ин Милију, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и чов |
| он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у |
| Јест, ал’ двеста пети каже: нема да се судиш само по једном параграфу, него нас мораш све да з |
| , сав задуван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне усп |
| с у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепо |
| послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком попу и пође за њим, поп кресн |
| м.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја би |
| </p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити |
| али већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади што |
| ану, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} |
| исар срески, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета |
| — Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хра |
| ош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и з |
| малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе |
| т вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} |
| очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре јед |
| еца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... |
| волим поштено платити, него се вући по судовима!”</p> <p>Поп Перина је мана његова жена.{S} По |
| ући да нађе аргументе којима би је пред судом бранио.</p> <p>Овако: „Несрећна мајка” ...{S}Ако |
| позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суд |
| /p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, |
| одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, чети |
| јега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са сво |
| p> <p>Како је господин Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо шт |
| ов адвокат, сажали се и онај момак пред судском канцеларијом, сажали се и сама публика.{S} И он |
| о да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на осно |
| сли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} Е, па, е |
| стио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила ј |
| хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, н |
| , у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики терет и сме |
| аву, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је |
| 91 године</p> <p>Прелепница</p> <p> <hi>Суду Општине Крманске</hi> </p> <p> <hi>Крмане</hi> </p |
| ора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутр |
| како буде могао.</p> <p>Како је до дана суђења имао довољно времена, поп је кренуо једно јутро |
| ту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, |
| е нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прил |
| и грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савес |
| и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на |
| сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду. |
| н и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем |
| Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажа |
| ећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога рома |
| зато, него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу к |
| дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> госпа-Маро, |
| па онда јој груну <pb n="100" /> поток суза и поче да дршће као рањена кошута, а заби главу у |
| ј материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе по |
| а наиђоше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола с |
| агрљај, а ова је окупа својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на д |
| здржати.{S} Њему се појавише две велике сузе на очима и рече интриганту:</p> <p>— Ја идем, не м |
| сао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљ |
| и прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим |
| нози.{S} Прође још мало, па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја п |
| а.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи, извињаваше својој жен |
| /p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и гото |
| ка употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца |
| Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, је |
| менуто материнско срце и, грцајући кроз сузе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад |
| е лепо себи господина Милију па му кроз сузе рекне:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео све |
| ица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што |
| м спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена. |
| са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут |
| и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о неком свом ујак |
| ="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа М |
| поп осетио да је он посумњао, а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста поли |
| жни, а заобиђе оне којима је он по коју сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И |
| броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и превару а ипак нежно љуби!” И једног |
| и то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол н |
| за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, |
| лета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаг |
| а око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што |
| ичим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, још љу |
| а</hi>:{S} Делом се само могу опростити сумње.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Допусти ми бар да се |
| покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претрну жив. </p |
| .</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњиво главом госпа-Мара.</p> <p>— Најпосле, ако се бо |
| Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и законски и формално необичн |
| ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога м |
| тећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело раз |
| /p> <p>И прође, Бога ми, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише с |
| се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да припали лампе, а он изиђе <pb n |
| Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни |
| >Једна страшна ноћ</head> <p>Био је већ сумрак, кад су се зауставила кола пред „Златним Лавом”, |
| ожен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, н |
| кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће ли бити |
| за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту дон |
| p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и почнем ј |
| прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и одјури на горњи спрат у |
| ом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељ |
| као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било већега насиља но што је ово: о |
| извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом р |
| ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с |
| а свршила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није н |
| тине!</p> <p>Сви дигоше главе као да их сунце озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} П |
| уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, |
| ицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из комшилук |
| еширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у с |
| о, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, р |
| књазу и отаџбини, примеран отац и веран супруг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Уп |
| ва, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је |
| исли па се затим обрати питањем на свог супруга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран д |
| меник, подигнут на гробу једног „верног супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љу |
| еч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супругу — да му дамо име Сима, из почасти према теби, ш |
| пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша пр |
| осподин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени |
| , када би се свађала са којом од својих суседа, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата |
| онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад |
| жбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за суседним столом отпоче опет разговор пун пакости на рач |
| проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, |
| Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за сво |
| аву.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или |
| том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друштв |
| ли уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кме |
| p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра ми је заузето.</p> <p>— Како заузето?</p> <p>— Па |
| а је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па сам дошла <pb n="271" /> |
| љубави на палилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p |
| овоме свету.{S} Пријатељ данас јесте а сутра није, а стари сват није род.</p> <p> <hi>Прво ја< |
| /p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га сутра на јутрење па крстите.{S} Ваљда не мислите да му |
| >— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се поправи срески друм.{S} |
| а!</p> <p>— Па можеш ли ми дати дете за сутра?</p> <p>— Оно могу, није да не могу, само, знаш к |
| да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — И |
| одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p> |
| он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крш |
| о ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес |
| а не бих срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и |
| а им се искрено исповеди, зашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво |
| вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Свет |
| од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатк |
| ="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p> <hi>Ј |
| него невоља ме натерала.{S} Имам суђење сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</ |
| ега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да о |
| ој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се |
| тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би |
| амет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, мож |
| тегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућан |
| .{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један в |
| .</p> <p>— Па може, колико за вечерас и сутра.{S} Изволите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хва |
| Јес’ — одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље |
| стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке не |
| комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је |
| овора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради не |
| онда да јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта |
| окатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја |
| осиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бога ми, ов |
| теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га прост |
| кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењу па онда да јој га однесемо.</p> <p>— А |
| у речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет |
| одређено да Елза са Недељком још одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајк |
| — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај п |
| е и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S |
| дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучен |
| ратим их до куће, да видим где седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очи |
| ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором, крете се биров општине крманске са акт |
| оравити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели с |
| оћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по вароши глас да је госпођа Милева |
| , код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла ј |
| а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљи |
| о такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно оде кмет са |
| Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти теле |
| и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саоп |
| ер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код куће, а није ни њених |
| > <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранији |
| озвала је госпођа Милева господина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са гос |
| и да му га оставиш пред вратима, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је |
| ad> <head>Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милев |
| дође за дете и да донесе реверс.</p> <p>Сутрадан дође практикантовица мало сиротније обучена (р |
| Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та |
| отворише насред позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} |
| еле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам |
| њега, а седамнаест му изгледа као нека суха, коштуњава рука која га је дохватила за гушу.{S} А |
| алој мантији коју је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком с |
| господине, а догађај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интр |
| необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се |
| вамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате. |
| ођици Ленки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је бил |
| би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи м |
| ад опет облаке.{S} Завеса се диже, а на сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресен |
| ји одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му об |
| о што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до |
| p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за наоружање а и за прирез, а нама је већ |
| ће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на један односећи |
| онако како би и најбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p |
| ознатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, гд |
| жеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала бе |
| у врло ружне речи казати.</p> <p>Дакле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто |
| у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина дужна издржавати своју сопствену сиротињу |
| оји је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у |
| запита:</p> <p>— Јесте ли ви, Бога вам, та госпа-Мара?</p> <p>— Која? — зачуди се она.</p> <p>— |
| Отело: „Она зар лукава и лажљива?{S} О, та онда небо само себе исмева!” Али, господине мој, реа |
| , и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се |
| душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У ј |
| на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. |
| правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чла |
| -Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној у |
| тства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника смат |
| двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар једно два три месеца и д |
| кари заборавили да јој извуку канап.{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од ко |
| паде му једна мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као ч |
| > <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука. |
| кламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој служила као помоћница при бацању |
| у је задаћа да збира подбачену децу.{S} Та деца обично нису крштена и стога друштво треба да им |
| </p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Та рука показује да,је плаховито и издашно срце.{S} Вре |
| један неодложан посао!</p> <p>— Ви?{S} Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p |
| ко лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали би ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражил |
| стима по столу.</p> <pb n="263" /> <p>— Та ми болест, госпођо, није непозната из моје дугогодиш |
| е.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јес |
| сачека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? |
| а, а не диже главу са јастука.</p> <p>— Та није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> |
| а уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо |
| вори госпођа Босиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехр |
| говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То |
| ог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста |
| као свиња? — пита даље доктор.</p> <p>— Та каква свиња; свиња бар, и кад је пијана, грокће, а о |
| проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носи |
| ном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у ваше |
| год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда |
| </p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Огњене Марије.</p> <p>— Ја не зн |
| енади.</p> <p>— Некакав пакет?</p> <p>— Та какав пакет, зар не видиш да мрда ручицама и плаче?< |
| олиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнен |
| д првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да није остала само у селу П |
| ушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или |
| сподине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван |
| сам се поцепао на две половине, а свака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру м |
| и су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та в |
| ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb n="162" /> <p>— Е, па, ето, |
| да запита: „ко су му родитељи?” — а на та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том |
| дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находча |
| сцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога гробља, она б |
| p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака |
| жа.{S} Не волим, знате да од мене изађе та реч, али ме је жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мор |
| лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција |
| породио!</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше |
| , а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је |
| шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад |
| и!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда |
| И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи |
| ака та половина опет је једно ја, па се та два ја препиру међу собом и свађају се.{S} Овако отп |
| Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— З |
| оз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} |
| ти и спасти срама.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фо |
| ра и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са нов |
| плану и свађа између попа и кмета.{S} И та је свађа боме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у |
| ији и слава Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једн |
| а учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избаци |
| нате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} |
| {S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем |
| </p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, да саопшти го |
| о, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чиј |
| м се данашња конференција бави.{S} Како та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу на |
| кла је сакупљеним отменим дамама — како та жена погађа.{S} Казала ми је истину од речи до речи! |
| Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, |
| /hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раск |
| А</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела ј |
| одушевљава и аплаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашар |
| довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре |
| свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себ |
| колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се састати у „Грађан |
| аписала, нема ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ства |
| <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа |
| " /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени као свештеном лицу не пр |
| <p>— Па ја га малочас видех, пење се на таван код оне Живке Здравкове!</p> <p>— Које Живке Здра |
| ао свештеном лицу не приличи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било ле |
| о ме је когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у с |
| ажеш да је добар домаћин пошао да обиђе таван, неће бити, јер онда би се он пео на свој таван, |
| почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламено |
| тране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи раз |
| еће бити, јер онда би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пош |
| кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава в |
| то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Радоје Крња искупио пола села па ме сви |
| она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињу |
| и, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљал |
| /p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> |
| чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попадија ено жури да му припали кадионицу.</p |
| <p>Него, видесте ли ви да се он горе на тавану обрија без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у |
| ити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како је Радоје Крња већ |
| нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уо |
| лужи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас в |
| омила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{ |
| везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад пронаћи своју мајку или свога оца.{S} Како се госпо |
| е сретају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друшт |
| сретају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа |
| /p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Боже!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} И ја велим: амин!</p |
| Зацело!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ах, тада нек ми се смилује Бог!{S} Велим од свег срца.</p> |
| ад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише |
| још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је |
| сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој се, према правилима, |
| нда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуцерка, и ова потражи прилику да се и н |
| ” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да |
| орице, израде правила и изабере одбор и тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и ре |
| и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Сим |
| толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан д |
| њим, а дућанџија наново доли. — Ја сам тада био кесарош и коцкар.</p> <p>Као да си им командов |
| сумицу дуговао, па оде „по еспап” како тада рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година н |
| у ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме |
| Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашт |
| мо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста |
| очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу на |
| но за адвокатов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужил |
| ело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним то |
| момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S |
| пут на њу насмешио „један господин”.{S} Тај „један господин” насмешио се затим и други пут на њ |
| би тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац о |
| ми се деца.{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.< |
| Софија, између осталога, рече:</p> <p>— Тај вам иберцигер не стоји добро.</p> <p>— Знам.</p> <p |
| м! — загрми Радисав.</p> <p>— Знам, ал’ тај прилог је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини |
| са премијом или само „осмину”.</p> <p>А тај порођај или „извлачење” има да се деси најдаље за н |
| неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — н |
| !</p> <p>Ипак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div |
| јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој ј |
| седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и врло често д |
| ти веома нерасположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му |
| ања карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико го |
| госпа Мара, која је сад већ научила на тај нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто веш |
| у, али је само згодније да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{ |
| што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољс |
| p> <p>Кад господин Милија виде да је на тај начин немогуће да његови даљи разлози допру до ушиј |
| легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, он јој објасни и ко је |
| ао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише готово нова правила (овом приликом п |
| естала бити жена покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврди |
| сто у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца романа сасвим заборавио, али добро те |
| меру за порођај овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи |
| нда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и о |
| аје сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти |
| ако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти |
| ог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин, генер |
| учју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и |
| оправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{ |
| ни да се прогласи за варошицу, и док је тај предлог пропадао, дотле је Прелепница све више напр |
| главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, |
| дан од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави бацања карата свету.{S} Она је п |
| ако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не |
| и дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било |
| подин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и поче опет да јој броји параграфе к |
| S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— |
| , он је задовољан народом.</p> <p>Дакле тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и р |
| ћи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и да га прогута.</p> <p>Капетан, онако |
| } Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко ј |
| </p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учите |
| ала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на о |
| па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Риста и механџија измакоше од врата.{S} |
| релепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт |
| свим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том п |
| аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му |
| рамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер нико други није него митрополит.{S} Па ка |
| улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, |
| а потражи прилику да се и на њу насмеши тај „господин”.</p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп |
| овори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођит |
| но, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, — настави |
| ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најсл |
| показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било |
| толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран н |
| ице, донео неки акт.</p> <p>— Дај овамо тај акт! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт |
| уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно с |
| во игра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочек |
| а који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „ |
| p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и |
| о водити између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, |
| га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Рад |
| гант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једн |
| ља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којој |
| т! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу |
| он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко |
| p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз п |
| руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућ |
| /p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више |
| е био потребан.{S} Иначе, Среја има баш тај лепи обичај да се појави и зван и незван, па било т |
| ед њу неко, коме се није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није б |
| која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртк |
| ароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозра |
| али кад једнога дана покуша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда |
| је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, п |
| ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, |
| да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће |
| м казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави |
| комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом |
| а тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> <p>Он застаде мало, премишљ |
| ДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>Једна породична тајна која нема никакве везе са досадањим породичним та |
| биљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети |
| . — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p |
| овато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећ |
| је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, |
| да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна пр |
| уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, ка |
| ма никакве везе са досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у з |
| ћи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата улази у собу |
| Маца она поверљива личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око пон |
| Али, госпођо, Бог је велики, његове су тајне недостижне, његове наредбе непоречне.{S} Ја сам м |
| је завршио казивање о својој породичној тајни.{S} Елза, која је пажљиво слушала његову причу и |
| пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца треб |
| а је главна садржина тајно рођење неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије |
| иблиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово је моје дете!</p |
| а, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, пос |
| и се да предузме све мере, да би сазнао тајну која мора да је врло велика и важна.</p> <p>Он из |
| о сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би би |
| > <p>И тада ми жена повери једну велику тајну, која ме и дан данас мори.{S} Она ми рече:</p> <p |
| тором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих |
| де мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="201" |
| оја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите они |
| мо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце |
| несе поп и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Ан |
| јој све редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата |
| п и бригу која их мори.</p> <p>— Така и така ствар, — вели — Радоје Крња се окумио са Аником, п |
| редом и искрено кажем:</p> <p>— Така и така сват, ово дете потпуно личи на старог свата.</p> < |
| ко он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не с |
| , па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је о |
| гу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав би се разговор морао водити између писца и овога |
| арочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу |
| > <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Так |
| ијама, кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна мили |
| ман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па ова |
| кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пуче брука, дођ |
| S} Па мени би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кир |
| може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још ја |
| дно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S |
| рничара.{S} Међутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља |
| н, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату мора |
| и ранијим актима”.</p> <pb n="59" /> <p>Такав је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свр |
| , а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није знао да ли да плаче или да |
| ити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим глас |
| да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је би |
| зило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица раздражила много више, но да јо |
| или свога оца.{S} Како се господин Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предл |
| само, зашто полиција не обрати пажњу на такве протуве за које се не зна ни да ли су мушко или ж |
| , а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погле |
| о прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, к |
| на љубав својих родитеља, а како има и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право |
| издатак”.</p> <p>Да ли је поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у |
| астаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је |
| шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и слике почели су покојнику да излазе пред |
| адоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад |
| емаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много |
| p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p |
| е.{S} А дугова је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи |
| ника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се з |
| к нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешто тај после дигао дреку.{S} Н |
| хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу |
| </p> <pb n="42" /> <p>— Не може да буде таквог закона нити га је било, пошто Радоје није иновер |
| ила у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она |
| х осталих била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на |
| е ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је |
| ња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</p> <p>— Право кажеш! — |
| родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готово |
| и се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онол |
| ознају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала |
| призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах |
| ње и мртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну |
| дна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев пр |
| аој, Аника, пуштај по Богу!”, она би га таки пустила.{S} А и какав је био Алемпије према њој!{S |
| о ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад дотле дотерао, да по пуну недељу дана |
| на сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанс |
| шта на пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p> |
| а се придигла свежа, румена, насмејана, тако да господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: |
| ара показала врло пристојна и послушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског оде |
| каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам стотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учи |
| у, али бар рађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сиро |
| х црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла д |
| це”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на длану”.</p> <pb |
| речи до речи погодише.{S} А нисам крив, тако ми...</p> <p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му |
| родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Мара. — Било је грдно нем |
| слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд сад идите!</p> <p |
| је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситница није била пропуштена.</p> <p>К |
| екинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је на |
| ем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ет |
| као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим |
| изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је написала.{S} Ето, можете и сами прочитати, али |
| сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар скупље |
| , Ленка се насмеја на мене, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млати |
| а, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!< |
| е пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а т |
| свим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама |
| не речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћ |
| ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, откако сам се оже |
| унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив претрну д |
| чи сам од попадије бар десет пута, али, тако, одузео ми Бог руку па ни да макнем.</p> <p>Па да |
| сак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћ |
| говори једној девојчици скарадне речи, тако да би поп Милоје и жив морао поцрвенети, а камо ли |
| г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мен |
| чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усу |
| кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански искварио беле пикетске панталоне.</p> <p |
| рицу: „Не можемо друкче, како је право, тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су |
| ели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, тако је боље — резонира жандарм — па нека наши генерали |
| ремено сипао себи једно за другим вино, тако кад дође до реченице: „Ви не знате, мој млади приј |
| таџбини и онда постане полицај.{S} Ето, тако сам ја, брате мој, па зато сам ја и печен.{S} Деде |
| Благо ономе ко не верује!</p> <p>— Ето, тако се ја ноћу сам са собом свађам, а кад се пробудим, |
| ецимо, има једно новорођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледн |
| ко ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, |
| и сувише, и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју |
| а, заштитница Наполеонова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шат |
| ни — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли |
| — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не |
| еце на дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се |
| друкчије и опширније.</p> <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него |
| нашао ми, Бога ми, и младу и лепу жену, тако једно двадесет година млађу од мене.</p> <p>И пре |
| ту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет вра |
| сам још љубазнији према староме свату, тако да он ништа <pb n="207" /> није могао да посумња.{ |
| ео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе |
| оју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири ди |
| ! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., равњај се, равњај се!{S} Не гледај мене него г |
| се оспе безброј звезда, <pb n="167" /> тако се по мраку његове собе осуло безброј Ленкиних очи |
| а Недељковић, начелник министарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнезд |
| израдити један пројекат за правила.{S} Тако се, дакле, срећно сврши ова конференција, на најве |
| оп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац ни ко мајка.</p> < |
| кад се вратила напопастила сиромаха.{S} Тако, на пример, Стана Ивкова дочекала грешнога Ивка јо |
| То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта |
| ија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга д |
| оју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој |
| , усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног сав |
| лакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је в |
| ит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми |
| чему као људи којима је све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на п |
| едељу дана затим на крштењу Недељко.{S} Тако грешни <pb n="127" /> Милић сад и по други пут би |
| огло би се погдешто и замерити попу.{S} Тако, на пример, могло би се попу замерити што никад ни |
| сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Тако је госпа Мара проводила даље дане издавајући мужа |
| х залоге какве.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја |
| знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. С |
| ме више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може та |
| жда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавн |
| разведрише мало лица и дигоше главе. — Тако је, господине, ми нисмо, не знам онако... да кажеш |
| ... па му се нешто измеђ’ ногу надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек. |
| p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Оставите ви само мени, да |
| нас или банану.</p> <pb n="133" /> <p>— Тако, на рате! — одговара господин Васа.{S} Јер љубав т |
| ец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљн |
| шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> < |
| ; па кад одрасте лако је онда.</p> <p>— Тако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је |
| аћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и |
| ио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађ |
| ису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се |
| арницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи с |
| ата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже ђумрукџија. — Па ко је онда отац детињи?< |
| нађе, госпођа Софија настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, в |
| повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ст |
| него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они пого |
| село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако рекоше сви Крманчани, а само неки Јаша, за кога ка |
| друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, да је сад већ отпочела и |
| а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад |
| а! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога за |
| ри и да говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родит |
| ку љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим |
| олико колико ви сматрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, н |
| се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили овде да се саветујемо |
| е са кревета:</p> <pb n="82" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Б |
| ли круг грађана сазван, да је ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири |
| один Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету. |
| у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније сазревају но у осталим краје |
| су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу |
| и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало |
| џије са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп ос |
| на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине |
| редседнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или |
| осумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као |
| те преварити.</p> <p>— Ама је л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе |
| и било, није ли Елза мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли |
| лицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за по |
| шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће |
| да погледом разјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знат |
| о то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је задаћа да збира подбачен |
| Ама како? — зграну се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, |
| А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговарамо.</p> <p>— Ствар је јасна, нема ниш |
| о.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сес |
| какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!< |
| не изби поноћ и да се Недељко не раздра тако душмански, као да се налази под пазухом Среје биро |
| што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у м |
| мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отело: „Она зар лук |
| осад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево казивање.</p> <p>— А ј |
| S} Амин!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> |
| би ко наишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непр |
| , и скочиће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да с |
| тно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову младост.{S} И онај застирач на |
| есе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и |
| ем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели |
| га је он носио под мантијом и којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у ово |
| ућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру?</p> <p>— Па, овај |
| а.{S} Зар не?</p> <p>Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> < |
| ини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при свом |
| ажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога |
| кад практиковала тај занат, али када је тако воља породиљина, нека јој је.</p> <p>И сад већ дођ |
| Етна” како још бљује ватру.{S} Слика је тако добро израђена да се голим оком може да види, како |
| <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоћ |
| епне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране |
| инети да дете буде лепше.</p> <p>Кад је тако све било припремљено да се испуни и последња закон |
| око крста и пред механом.</p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако |
| шљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} |
| р, кажи ми још једног полицаја, који је тако печен као ја, ’ајд, реци!</p> <p>— Нема! — рекоше |
| архивар и ако он ни појма нема да ли је тако или није.</p> <p>—Е, видите — вели господин Васа — |
| да, па већ исцрпла сав речник, којим је тако богата та језична област иза старога јеврејскога г |
| р, заиста је добре и душе и срца; он је тако рећи отац својим сељанима а не кмет.{S} Пази свако |
| друштва за нахочад.</head> <p>Прошло је тако, после крштења, и недеља и две дана, што је био ка |
| финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо м |
| о ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па му онда исприча и ону причу како је је |
| а Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло |
| ија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било м |
| епрестано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, в |
| ко је; па онда сам себи одговарам: није тако!{S} Осећам просто како сам се поцепао на две полов |
| ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на многе односеће се парагр |
| ац овог романа.{S} Најзад, ствар и није тако проста.{S} И ако је дете мала ствар, опет је довољ |
| ..</p> <p>— Знате, госпођо, за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p |
| на памет — како би било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и о |
| еринске осећаје, и већ пуно других које тако радо иду на конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао |
| црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешноме супругу, ко |
| ли смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Ј |
| што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ствар до |
| пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно д |
| овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву |
| , али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је био одвратан.{S} Он излете из |
| а сестричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се |
| S} Сви присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће |
| пници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп Пера неће пропустити прилику да п |
| а Босиљка равнодушно.</p> <p>— Идеје се тако рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, |
| да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шум |
| 6 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вра |
| ака се свастика мора збунити кад јој се тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике нас |
| о доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга објашњавала и препирала, може ли то бити и |
| рија са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је једна бакалница, |
| ант, пошто је наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан |
| цит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило |
| љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, д |
| занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорн |
| е он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и так |
| {S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога мес |
| е браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео је |
| p> <p>— Бог нека га поживи, али је дете тако напредно и велико, као ниједно досад што сам их кр |
| лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне јед |
| одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p |
| арији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло |
| анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да прави и |
| м очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, навикну |
| то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{ |
| и.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па поч |
| се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> </di |
| и као нека својта, наше су се две куће тако саживеле, да просто нисмо избијали једно другом из |
| деја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господин Сима преварио, ј |
| У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја |
| је било да ја лежим па се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.< |
| в је кмет Радисав, одсечен, неумољив, и тако он свршава све послове.</p> <p>Елем, такав какав ј |
| оних, којима су већ одсекли кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, упр |
| увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе с |
| те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица дав |
| њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам ко |
| члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја с |
| , „и ви сте, господо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину н |
| ако?... с луком.{S} Припрже мало лука и тако... метну још нешто да мирише...</p> <pb n="17" /> |
| у и покри се јорганом преко главе, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад го |
| вету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година повучен |
| е то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо директору оног позоришта |
| га међутим спази, свуче га са крушке и тако га душмански испребија, да је једва до куће дошао. |
| ненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се |
| м; па онда неко друго врло ситно коло и тако редом, игра за игром.</p> <p>Ја сам горео од нестр |
| ш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...” |
| одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божић |
| лусветлом, слабо осветљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене с |
| г њега.</p> <milestone unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Ут |
| што да мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{ |
| тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне пар |
| .{S} Боље је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је с |
| Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да |
| и као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и радио, послушао сам дословце женин савет.{S} |
| :</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев испао би потпуно за рук |
| ватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одложена, а г. Сими поверено да |
| бао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су |
| же женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сен |
| у говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет динара, па пођем ист |
| е мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једног дана наиђоше кола која је са нестрпљењем и |
| ај само из скромности одрекао.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и з |
| д је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јај |
| љ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и на њима се |
| ају?{S} Нико као она није знао да прави тако добру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од б |
| ш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у |
| буни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" /> реченицу — али... п |
| стра?</p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — и |
| ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако је — вели сељак.</p> <p>— Видиш, за |
| се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га н |
| се Ђурића, који затим лепим данима жали тако исто као и Недељко.</p> </div> <pb n="156" /> <div |
| тим интерес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и |
| ј волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити.{S} Имам је |
| је њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака реч забадала као нож у срце. |
| лашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију |
| на Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „М |
| шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи чет |
| а образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, |
| ек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће |
| нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi |
| да, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје |
| ком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати н |
| јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако право.</p> <pb n="311" /> <p>— Него како? — изребр |
| ло мало, па се прилог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто |
| ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан т |
| е је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре |
| икад не доноси добар глас кадгод дотрчи тако задуван.</p> <p>Среја и не приђе столу, но ману ша |
| а, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почн |
| преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благодарношћу према матери |
| ва месеца нисам вас видела, а имала сам тако много са вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — у |
| ћ, а његовој жени Ленка.</p> <p>Кад сам тако све сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до |
| воме месту као прикован.{S} И седео сам тако све до зоре.</p> <pb n="140" /> <p>Почеше гости да |
| како, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једној клуп |
| љ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докаже |
| вери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи вра |
| и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина |
| вали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред овим тако крупним предлогом, најпре озбиљно промисли па се з |
| м приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Ве |
| ствари, које могу имати везе са једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој гла |
| аса мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чуднов |
| ењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле |
| т, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којој је он председник.</ |
| а не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред све |
| их још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он тако пред вратима, а приђе му механџија, неки омален, п |
| b n="198" /> је на Елзином крилу спавао тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа по |
| је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да |
| а да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. Сими пошле сузе на очи, без об |
| кирију?</p> <p>— Не издајем, боме, него тако, кад се намери који добар пријатељ могу да га прим |
| па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како |
| док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она х |
| ја могу на крају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогу |
| лио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај |
| ли да даду сто динара није им изгледало тако згодно и ако је кмет за сваки случај понео таман т |
| е би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, кад је погледао лево, спазио је на десет кор |
| стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није госпа Марин п |
| лене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то |
| кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јач |
| а у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило ш |
| о може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо тако богати класичном гардеробом:.{S} Ја сам обично обл |
| ио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро д |
| вог романа верује да би Недељко извесно тако мислио, кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако уж |
| мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" /> д |
| је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мисл |
| и сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту заст |
| само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и напи |
| ко, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне бор |
| p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предвече |
| ци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор опш |
| еја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођ |
| ог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је |
| а, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не мо |
| одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је |
| што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и |
| } Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћају се у село, а ка |
| ћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додај |
| pb n="262" /> наиђе нека љута зима, бар тако се он правда, и он осети потребу да своју дозу за |
| спа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редовно из свога џ |
| а је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих ж |
| — Па велики господин, генерал, министар тако нешто.</p> <p>— А је л’ може да буде митрополит?</ |
| ов говор.</p> <p>И одиста, тај је говор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је п |
| наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата |
| м живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на грађане!”</p> <pb n="316" /> <p |
| ји зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је |
| велико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и |
| и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја |
| *, Б*, В*, Г*, Д*, Ђ*, Е*, Ж* 3*, и већ тако даље.{S} Писац овога романа је претурио сву српску |
| одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров |
| , одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако страховито прангије, да изгледа као да бар десет а |
| — Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног Алемпија, |
| за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} Па ипак, нешто |
| како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензио |
| нам вајдише!” Па онда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп П |
| ни, обојица бледи као восак, стојали су тако једно према другом и гледали се дуго.{S} Најзад, г |
| редлагач поткрепио свој предлог били су тако јаки и оправдани, да је и сам г. Сима Недељковић п |
| о! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово |
| интимним разлозима, са којих је он исту тако оберучке прихватио, господин Недељковић пође крупн |
| епо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" |
| тел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како ј |
| шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи с |
| у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онак |
| адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну |
| шу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко врем |
| ном не припада овоме роману. </head> <p>Тако поседеше полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у н |
| да ми сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дет |
| да метне епитрахиљ па да служи!</p> <p>Тако рецимо Станојка Пауни, а Стамена Живки довикује са |
| и су се одреда мењали носећи га.</p> <p>Тако и стигоше на домак дотичној вароши, после дужег пу |
| з десет дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, посл |
| ротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни две суботе отикако је Сима почео да |
| о за претседника г. Недељковића.</p> <p>Тако г. Сима Недељковић једва виде своју идеју остварен |
| ослати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, |
| , треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се д |
| у одложи за недељу дана доцније.</p> <p>Тако, од крштења Симеоновог па до састанка конференције |
| спођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код уд |
| на га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене среће, постаде |
| га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне г |
| сам настави пут не осврћући се.</p> <p>Тако се једва изврши план, који су писац овога романа и |
| ји пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријатни дани госпођа Милеви, |
| и, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепница једанпут за свагда спасе беде к |
| а се, међутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе бро |
| кт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто војнички он свршава и канцеларијске послове.{ |
| о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином, пропаде та сензационална |
| а њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Си |
| ео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је поч |
| највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И |
| сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи противник од |
| ви, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. а |
| може од сестре да се одвоји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада |
| одвоји од деце”, а према којој је зет „тако пажљив, тако добар, да је носи као мало воде на дл |
| ре да се одвоји” но према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се бри |
| вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као восак.{S} Обојица збуњени, обојица блед |
| и се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер нигде из кафане не излази, али |
| у ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гл |
| ељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за остварење ове идеје, крене у |
| ује за њу масу.</p> <p>Недељко, који је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ |
| тура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружењ |
| е сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се |
| управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Т |
| штва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од сестре да се одвоји” |
| ар без корица и најзад, некакав законик такође без корица и без многих листова, који Фићи ваљад |
| јих синова и који је при доласку стегао такође руку г. Сими Недељковићу и додао: „Ја се врло ра |
| а сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народна |
| законик и грађански поступак и закон о таксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па о |
| намирили се, још му платио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— К |
| ете, положила је <pb n="273" /> поштено таксу од пет динара, а затим отишла кући, дочепала хорн |
| , Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гле |
| ла, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим с |
| биње, 'ајдемо попу!</p> <p>— Ама људи;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p |
| да наредим да се закоље једно сисанче, таман до подне да стигне да се испече.</p> <p>— Нека, н |
| да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са |
| Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега |
| ту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удеси |
| е раскокотао на кревету па све гуче.{S} Таман почео поп да га преповија па, кад пуче ова брука, |
| , и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој |
| х четири динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, б |
| <p>— Па да вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да |
| кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још |
| лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се таван и у |
| да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала би ми |
| никад неће видети, нити они њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се вра |
| чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин Сима зину да одбије тај предлог али прис |
| та он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без глав |
| зјави љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако |
| <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келн |
| сила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а дете под поп Перином мантијом к |
| дно и ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— |
| подину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко |
| ји су вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђ |
| часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима |
| полиција! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пр |
| .{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: обичне куће.{S} Ја се око поноћи |
| аније прошлости, и као једино, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то |
| ЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</head> <p>Да је писац овога романа пр |
| тљеном прошлошћу и тако даље{S} Жене са тамном прошлошћу деле се на жене са мрљицом, мрљом и мр |
| ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> < |
| жене са светлом прошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жен |
| а жене са тамном прошлошћу и на жене са тамном будућношћу).</p> <p>Жене са светлом прошлошћу де |
| опа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, те диже де |
| сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био поп, кад буде имао своју пар |
| тарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па |
| једно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14 |
| Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, |
| хово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, до |
| ао поцрвенети, а камо ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у |
| его откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</ |
| награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, |
| вих ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је д |
| је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, |
| опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног |
| се душевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је б |
| око питао о селу и о људима и приликама тамо, а затим му је причао све своје планове за будућно |
| , Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног |
| е свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом п |
| .</p> <p>А нису ни дошли до кафане, кад тамо искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Пла |
| енуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а он спази попа како се полако, обаз |
| о где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тав |
| е хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој па |
| одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запита |
| о, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и кажем да је он у Ниш |
| > се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела г |
| — Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и |
| бе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашћење, видеше да је Мили |
| они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта ј |
| ко хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је |
| одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже же |
| ; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије д |
| се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео |
| о: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео ма |
| тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и |
| Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића мле |
| а је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове у |
| ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште |
| дио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се бра |
| жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве тандем, Катилина, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад |
| мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; |
| ћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне |
| збуни, па кад се прибра мало, одговори танким девојачким гласом:</p> <p>— Не, до прве вароши.< |
| ед собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола висо |
| ако? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, дру |
| {S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман |
| едници господин претседник, сем осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две |
| ношћу Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете |
| плаузу нема краја.</p> <p>Та сензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одво |
| као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу не би мање |
| из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, коју на досадањим вашарима није |
| годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу завесу н |
| требно једно дете, за једну сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — уп |
| шта бити.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само з |
| ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и зак |
| штење.</head> <p>Ни дан данас се не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заје |
| а ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> <hi>Госпођа Миле |
| није нимало музикалан.</head> <p>Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара ми |
| су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна ситниц |
| орио но осталима.</p> <pb n="136" /> <p>Тачно петнаестога минута, мени сену жуљ првипут и ја вр |
| , чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим стварима, које се |
| а и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути |
| н Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је |
| како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амр |
| це.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благод |
| хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не може да се одвоји од деце”, а према којо |
| и Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куче да се зо |
| паде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да се детету да име Ненад, јер се из |
| > <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу д |
| љство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље ј |
| свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што и |
| целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зет |
| у кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, а ресто ћу му |
| >— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћат |
| риличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не би се пор |
| је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змија, а сад па паук изађе!” Нашто |
| смела заклети — рече жена — да он није твој син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мис |
| ли ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... |
| д једног односећег се параграфа.{S} Ова твоја ствар, на пример, има ове односеће се параграфе: |
| — вели сељак.</p> <p>— Видиш, зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са |
| на идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја идеја, идеја да се образује друштво за находчад. |
| ђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко но |
| о дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану |
| а да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш |
| о успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимним р |
| кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама как |
| имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — додија и дућан |
| ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, |
| жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штогод с |
| <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће |
| вања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и с |
| у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи срамоте се да се назову кумови детету, |
| па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад, нисам још |
| ики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељ |
| </p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, |
| — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено км |
| се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се св |
| те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти ве |
| браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> |
| ог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та је рука влажна. </p> <p> <hi>Перса</h |
| ако се почем сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно ма |
| кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на очи, пружи руку попу и |
| нако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ би |
| тао очајан проповедник антиалкохолизма, тврдећи да је некада пио да би студирао дејство алкохол |
| ако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија одлете као змај на пут.</p> <p>Гле |
| е ни надао.</p> <p>— Може, може, боме — тврди непрестано Риста полицај. — Ево, да вам причам са |
| и, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је преписао све на своју жену.</p> <p>Дошао је |
| и уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиро |
| ји је по својој професији позван да има тврдо срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} |
| , „на сон грјадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија |
| собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми |
| емпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле шт |
| бјасниш.{S} Једном се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, |
| кафу, па слегнем низ два „Бела Голуба”, те ’ајде пред Младенову кућу.</p> <pb n="97" /> <p>Погл |
| ”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој парти |
| ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме расани, а нећу вино, |
| и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад |
| а велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" |
| аца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непр |
| ћом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учит |
| старе панталоне да их прекроји за њега, те му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи нос |
| је да претходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда полож |
| Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осврћући се |
| говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благи |
| да се опет сазове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се |
| S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а истерали механџију пред вра |
| тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу!</p> <p>— Ама како? — зг |
| арију?{S} Како је соба била пуна мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз от |
| да га лечи: саветовала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што |
| дија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" /> она |
| е, која вели све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прв |
| ="163" /> <p>Морадоше да зауставе кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, п |
| на.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана крштења, а након тога |
| ова идеја тако велика, тако пространа, те да интересује и најшири круг грађанства и зато је он |
| воју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад |
| а јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежеви |
| а.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му |
| ј нови ред да не даје дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p |
| не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја |
| бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син до |
| и ми да јој је сестра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз |
| да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва п |
| кад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, |
| на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као да су му |
| на невоље које је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сас |
| био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомо |
| рага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> < |
| во се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Р |
| би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рач |
| љани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.< |
| отприлике где стоји прстен од букагије, те диже десну ногу и почеша њоме леву.</p> <p>— Него, з |
| свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав г |
| лози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се н |
| у, који је затим почела и да примењује, те јој је лепе приходе доносио.</p> <p>И ма да је та ње |
| ећ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и |
| служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да г |
| селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јут |
| а, би решено да свако од њих пише коме, те да добави правила сличних друштава.</p> <pb n="289" |
| ња, а почупана му брада с једне стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p> |
| p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима још једном понови.</p> <p>— Па леп |
| тиме било решено и друго важно питање, те скинута и друга брига господин Симина с дневнога ред |
| дно јутро поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на кр |
| р.{S} Он остаде крај Недељка и наже се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у ду |
| ћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело г |
| најзад састаде се опет одбор петорице, те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар п |
| о тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грч |
| сетили онога доба, кад се оно завадише, те кад кмет рече попу:</p> <p>— ’Ајд, ’ајд, попе, нека |
| оте дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, |
| S} Па не само људи него и жене приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете |
| д већ охрабри и као дође сасвим к себи, те настави разговор врло слободно.</p> <p>— Госпођице.. |
| та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</ |
| сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да испов |
| <p>После већ почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав ни |
| укџија — али сад, откад смо се оженили, те постали и као нека својта, наше су се две куће тако |
| и такве деце, којима смо сви родитељи, те ова имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је |
| pb n="68" /> <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у пр |
| месеца једва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет |
| , то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која |
| >Био велики празник, мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S |
| јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да за |
| едне виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама |
| равила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме ра |
| оже црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си |
| бро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим роман огрешивши се о правила за писање |
| ине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много тру |
| Пери прохтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак |
| ји који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће л |
| што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица С |
| , али изгледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, н |
| елики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је |
| трајала конференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и |
| у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили апотекарицу да нам позајми једну.{S} Ра |
| јим будућим колегама случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на свак |
| лизма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уме |
| што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају зашто се он примио.{S} Он би извесно на |
| когод спазити кад сам се пео на таван, те отрчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу нек |
| ћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, |
| иначе један акт већ по сата потписивао, те био близу краја, а остало му само још ону цртицу да |
| нове браде, ону другу стргну поткресао, те тако опет дошао на око приличан.{S} Од ствари понео |
| е тај одбор петорице није конституисао, те да се зна ко је председник, па он и да сазове седниц |
| е се, да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још |
| , те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав |
| почне да води овако дупло књиговодство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> |
| </p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну |
| стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млати |
| мрачи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, |
| а, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред његовим вр |
| ало које слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се |
| е се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим |
| оји у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле главе, |
| Он је служио и војску па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на |
| да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих и |
| реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок |
| изнутра, седе свако на по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n |
| о некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, |
| тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекламу, она д |
| д уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари те |
| и куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p |
| та црква скромно објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе п |
| а, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било до |
| кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори м |
| е, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он |
| невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво заузе један п |
| поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</ |
| гове собе осуло безброј Ленкиних очију, те светлуцају на све стране као свећице побожних хришћа |
| о сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућана са увере |
| љује љубав, он прибра сву снагу и вољу, те скочи са клупе и поче безобзирце бежати, најпре кроз |
| г. капетану све о моме несрећном жуљу, те ме једва опра пред г. начелником.</p> <p>Госпођа се |
| исти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, |
| по вароши и да нађу какву сироту жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кме |
| а говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада јо |
| ћи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он дрекну као јаре.</p> <p>— |
| једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ако би заплакало, а затим одоше, а |
| гли су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} А |
| вино од оних, које он пије као вечеру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што |
| Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <p |
| селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше. |
| ар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сл |
| е седе.{S} Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпуто |
| бро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде |
| количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу не |
| , а горње нису дохватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу |
| ="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па нека је са срећом |
| једу сено које је прострто под њима.{S} Те су механе обично пуне сељака који су се вратили са п |
| И она поче све од реда да ми казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, |
| згоди — наставља сељак <pb n="106" /> — те продам раније краву и вратим Миловану паре на месец |
| е — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је да се ја вечерас морам јавит |
| а обавеза према оној коју волимо, је л’ те?</p> <p>— Јесте! — вели архивар и ако он ни појма не |
| — Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, од |
| Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљо |
| ођенче?{S} И ето, тако ситна ствар мал’ те није донела крупне и недогледне последице у селу Пре |
| ” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хвата |
| Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше сваки својој кући.</p> <p>Как |
| то пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те д |
| А ја као дошла — вели прија-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</ |
| а смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана!{S} Нашто поп тада одговори:</p> <p>— |
| а смо живи и здрави, ал’ дочекаћу ја да те видим обријана.</p> <p>— Не знам, све може бити на о |
| и — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S |
| треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што с |
| наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп с |
| ц.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада палилулка.</ |
| Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу |
| Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћем |
| </p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Па можда те је због себе и оженио.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} |
| та кад му се са обале откине каква лађа те је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{ |
| лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила г |
| но у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — госпођица Ленка.</p> <p>На главној з |
| „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо!” (Бандисти из седмог пешадис |
| поп ни дај Боже!{S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана м |
| ибра последње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и а |
| да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p> |
| миреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву |
| ином састављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах |
| него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећете преварити.</p> <p>— Ама је л’ |
| ли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и н |
| ?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те |
| а Стамена Живки довикује са пласта сена те се ори ливадом све до друма.</p> <p>— Живка, о Живка |
| но примети и да је боца пред њим празна те додаде:</p> <p>— Ако вас језовита историја моје траг |
| као седилац и становник и као сиротиња те општине, која је на основу дотичних чланова нарочити |
| лицији пријавио ствар! — И залупи врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге |
| оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из сел |
| } Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, плану и |
| прича причу из свога кесарошког живота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је |
| Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и кмет као некако попреко гледал |
| Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш |
| јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те своје најраније прошлости, и као једино, али врло та |
| ава било, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и је |
| у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуш |
| ханом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и н |
| ек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксентија Ђокића, најстаријег одборника.{S} Ње |
| ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, |
| оју прошлост, али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутр |
| И г. Сиглу озари неко задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је т |
| у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури |
| рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к |
| ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> < |
| ељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње из |
| ету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену кћер Е |
| е појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену попу, |
| и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n=" |
| да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:< |
| јине лекови су нешто и помагали, али од те посете пође сасвим на горе.{S} Поче болесник и да бу |
| детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи приповеди |
| </p> <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на |
| ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо.{S} Ево да отворим касу па да пребројим |
| да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучи |
| лагодарним погледом и интригант се диже те оде оном столу.{S} За столом га сви радознало предус |
| што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град р |
| је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог п |
| лужбу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву |
| живели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега ј |
| } Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти |
| > <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и научно доказивао како постају деца, ш |
| е договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у рав |
| ене београдске куће, јер отмене су даме те које најбрже разносе глас о доброј врачари.</p> <p>Р |
| гдешто и проговорити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу |
| то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигли се на ног |
| /quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрасте, проналази |
| пазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа видети.{S} Ипак, завесе су покрил |
| ол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb |
| иће, коме су они предали општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући |
| од сад има сматрати као општинско дете те општине.</p> <p>О пријему овога акта, као и прилога |
| е која отуд врати, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као |
| много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, н |
| ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, |
| му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газда |
| ила се служба Божја.{S} Изгрејало сунце те не може лепши дан бити.{S} Није жега, а није ни прип |
| ој једнога дана препући материнско срце те зажелети да своје дете види и загрли.{S} И једног да |
| лике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: |
| да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у |
| те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца п |
| /p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом и виде их како су |
| у сопствену сиротињу, пошто је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, |
| мо испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и прија |
| а слика.{S} Облаци, сами облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала ка |
| ве нову конференцију.</p> <p>Дође дан и те нове конференције, која је блистала <pb n="291" /> м |
| ад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, већ право |
| а се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу ама изгуби ча |
| колико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно другоме руку.{S} Е, али сад је био |
| поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} |
| у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пе |
| еја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али ба |
| то тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изглед |
| ца, али она пред вече иде својој матери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удеш |
| окри глас и покри беду.{S} Затим отвори те карте и сумњиво поче вртети главом.</p> <p>Поп претр |
| и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И так |
| ривремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На основу потврђених правила, саз |
| забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало многаја љета |
| па-Мара слатко се смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још не |
| Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. „Седи, кћери, велим ја њој, седи |
| в, кадгод га притегне господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отера |
| ао рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је мало да пла |
| ој глави овога романа код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крш |
| села, носећи дете под мантијом; па сам те видео, попе, код среског начелника како се увијаш ка |
| тела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} |
| да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их |
| и сувише је било.</p> <p>Ето, тако сам те ноћи прошао — заврши Риста полицајац своју причу — а |
| о.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196 |
| м, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сачувај; твоју душу нећу |
| гнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брук |
| тако да радиш!</p> <p>— Па, како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад |
| ња, рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па оп |
| бра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објас |
| "299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мен |
| лу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене, он поче да прича госпођи Милеви читаву ист |
| та, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала је госпођа Милева господина Васу сутр |
| те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили |
| апта она, а оборила очи и обли је румен те дошла још лепша, тадо да се ја мал’ не маших њених о |
| лојанио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућан |
| је, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Сад си нашао да се пробу |
| елима, а Радоје Крња се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске |
| ити те за дрва, те за кирију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А гр |
| музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} |
| Радоје.</p> <p>— А није, боме, поранио те отишао на јутрење.</p> <p>— Ама на јутрење зар?</p> |
| хода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} Па кад |
| о је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, са |
| како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, тако да радиш!</p> <p>— Па, како, мо |
| /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саветује, та |
| јер брине ме много њена болест!” „Како те не бих <pb n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра т |
| е ни припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стај |
| и пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје п |
| S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог нарочитог разлога, грун |
| чани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако |
| саца романа сасвим заборавио, али добро те сам се сетио бар сад, пред крај, те да не завршим ро |
| Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> < |
| е о свему и свачему.</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели |
| ући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом |
| е гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и гледа у патос, |
| ерса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара др |
| опазио; погледао је затим лево и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном |
| право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те на „лице места”.{S} Обиђе кобајаги воденицу да сазна |
| тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и ост |
| и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда |
| у имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу п |
| Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му |
| .{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” |
| b n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Ј |
| кикоћу, док не досаде грешноме капетану те дрекне из гроба:{S} На рапорт, наредниче!” Па ено га |
| нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш д |
| </p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} П |
| на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај се пр |
| очетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} |
| а Мариној вештини и, већ на првоме журу те недеље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није |
| а Мариној вештини, и већ на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете вер |
| Маријиној вештини и већ на првоме журу те недеље говорила је осталим сакупљеним, отменим дамам |
| Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова |
| обро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Бога ми, ов |
| казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и са |
| о ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и готово се наразговарали и дигл |
| речи Радоје закашљао, а поп одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, по |
| ез икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрад |
| оре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} |
| >— Ко га зна!{S} Кажу мени Немци: извол’те сињор Панто, пробајте ви (сињор, знаш, код њих значи |
| својим очима.{S} Нудили ме, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), и |
| за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p>— Е, баш добро те те нађох! — вели п |
| Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — рекох ја врло љубазно — зашто не!{S} До |
| е је.{S} Мене обли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвој |
| друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отиша |
| <hi>Писац</hi>:{S} Ама, попе, ја канда тебе однекуд познајем?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Може би |
| ога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Ра |
| мете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет влад |
| крштавао оно Аникино дете.{S} Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога ром |
| нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се |
| се измирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш |
| х вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај тебе, не можеш да се не окренеш за њом.</p> <p>Па, та д |
| {S} Алемпијева, дабоме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; |
| p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Сагреших само тебе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</ |
| /> <p>— А да кога би другог ако нећемо тебе послушати, господине! — одговори му поп.</p> <p>— |
| твар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — одг |
| >— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у ког |
| ло размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне него ли и сам адвокат.{S} |
| више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Теби нећу ни да кажем него капетану, на ислеђењу! — узв |
| , знаш, да се рашчује по комшилуку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сирот |
| ечи.</p> <pb n="31" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— |
| да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну |
| ас женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп |
| би Среја, на пример, из поштовања према теби као кмету, да да детету твоје име.</p> <p>— Таман |
| — да му дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то др |
| ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: ка |
| рим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован.</p> <p |
| {S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — |
| очнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — |
| се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи плач?</p> < |
| ц с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</ |
| и на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам |
| и на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам |
| м, није ми се много свидео.</p> <p>— Он теби, кмете, као да помену неку комисију.</p> <p>— Јест |
| гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико сутра!</p> <p>И |
| умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>До |
| ма, па нас седам Србина са једне стране теглимо, а седам Немаца са друге стране.{S} Једва га пр |
| уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже |
| <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није н |
| је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста |
| .{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Ше |
| где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића с |
| ко га један огроман нокат притиска свом тежином својом и осети како пуче он, кмет, као што буви |
| еахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају |
| о већ извежбано да сваком пакету одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елз |
| свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот |
| е улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отвори |
| ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што |
| зочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И јед |
| и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.</p> <p>Господин Сима Недељковић |
| ети знати, зашто су га донели пред суд, тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега с |
| ре „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам би |
| ету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће |
| аље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из општине Среја биров те зовну Аксен |
| , кажем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши |
| , или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана диже па право горе Аникиној кући |
| идео нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде д |
| њајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка |
| је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" /> ономе да остане.{ |
| као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, |
| лако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p |
| ра како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ће |
| ене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шес |
| Седе они тако и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — ка |
| тави кмет кобајаги званичним језиком, а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми |
| авица јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Да |
| е као намазан и без главобоље, а држава тек ’ајде, премештај.</p> <p>Овај говорљиви сапутник не |
| еши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни км |
| па.{S} А полицај, како мислиш, он ваљда тек падне с неба готов полицај и зна све.{S} Није, брат |
| о скупоћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај |
| ре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе |
| ака глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи зава |
| тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан сл |
| </p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу н |
| догађаје, води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, |
| рај врата, а он их премери, премери, па тек викне:</p> <p>— Построј се, брате, построј се, како |
| као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца дов |
| <p>Арса, дабоме, наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу д |
| сам сваку ноћ сањао Ленку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појми |
| <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац дет |
| ворим, она затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, пом |
| >— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не |
| е него да плаче држава!</p> <p>Елзи сад тек не беше јасно зашто би држава плакала, ако овај чов |
| е, а овамо се правдате!</p> <p>Мени сад тек беше јасно, а кажем г. капетану све о моме несрећно |
| ! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав је господин Ва |
| о их је капетан одбио.</p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се |
| што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме |
| и госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није мо |
| да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима та страшна истина.</p> <pb |
| <p>Господин Сима се збуни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачу |
| ве госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, |
| н направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче био последњи рок |
| по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} Дође му сељак па му говори о сво |
| чунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошап |
| а није испила.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, |
| едеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, |
| суседни сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{ |
| е заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пр |
| ека нарочита особина, коју Бог додељује тек по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на |
| бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” им |
| рхивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> <p>— На рате — о |
| ешто врпољио на столици, а после вечере тек признаде, да је морао под столом скинути једну ципе |
| би, па прође грлење и љубљење, а она се тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где с |
| д него мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити |
| сталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити |
| по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене |
| ега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се из |
| а се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чуднова |
| де за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи науч |
| > би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем |
| Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друге стране друм |
| иза старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве |
| же главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јо |
| и очитам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене |
| у се облачили, други свлачили.{S} Једни тек лепили бркове и браду, а други је скидали.{S} Сви с |
| 7" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А ви не путујете дале |
| будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му гово |
| е лично жалите; не може онда ни капетан тек онако преко колена да реши!</p> <pb n="71" /> <p>Пр |
| ожити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предлагати да се позову и деца.</p> <p>И |
| и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор |
| жите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На св |
| но правило за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу |
| други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је сасвим”.</p> <p>Ри |
| очио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазани истом бојом.</p> <p>— Разбило се |
| кну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми да ме волиш, |
| 282" /> <p>Пред панорамом, познати Пера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да |
| ова!”</p> <p>Ето, тако сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла |
| госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам с |
| писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад до |
| ала госпођа да питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дош |
| да није случајно дошао већ какав његов телеграм, па још додам разносачу: „Ако би и дошао ноћас |
| и да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има к |
| ац.</p> <p>Набавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, |
| из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, а |
| — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац теле |
| а; кад она отвори прозор, да јој предам телеграм.{S} Она, онако буновна, неће приметити да је н |
| и да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћи |
| се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића и |
| ршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи |
| рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} О |
| гне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико је могао, |
| ву на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Бога ми, доста од |
| обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом |
| номе дну положи, место сламе, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно ја |
| Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — |
| а макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам о |
| благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства отишла је сва |
| м па с ове слетеше на друм који, окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>П |
| етна, овце нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку де |
| ојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен ј |
| ка, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је упр |
| чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, |
| га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу |
| Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин |
| он опет осети као да га неко голица по телу и опет као доби грчеве и опет погледа очајно у ћат |
| у и понова осети како га неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би гото |
| во такав, да би могао сву срећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених реч |
| Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господ |
| еч и да се конференција засад бави само теоријском страном питања.</p> <p>Најзад, после још нек |
| сасвим онако родитељски, па му кобајаги тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му |
| како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо стајао? — пита г |
| начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једина жеља у живот |
| ата, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те |
| ест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа |
| слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, |
| мислим право би било да ми купите један тепелук.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином ж |
| ки, личи ли јој преврнута бунда а овамо тепелук на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дођ |
| >Он, додуше, није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начел |
| онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</p> <p>— Тако је |
| имати, грижа савести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роман |
| ра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп у |
| S} Затим, као ослобођен некаквог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једно |
| /p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души идући за варо |
| на, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим |
| вам поступак своје жене</p> <p>Јеремија Терзић бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, |
| pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако |
| Они дођоше па лепо написаше и потписаше тестаменат.{S} А ево како је покојник распоредио своје |
| му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> |
| у у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то ј |
| сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни ча |
| ло убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева |
| у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен |
| можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то |
| седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у |
| рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојног мужа.</p> <p> <hi> Госпођа Мил |
| окојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би много боље било д |
| оследња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана од кројачице још и пел |
| ас могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога што има и |
| уша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да р |
| — Е, а затим сам тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да са |
| анцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, |
| је наручио: нигде звезде него мрак као тесто, а заовијао неки ветар да дува, као да га ко пого |
| "220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, нај |
| је, а дође госпа-Мари једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ |
| ћи попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, предложи <pb n="306" |
| ио на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је од смрти сво |
| ри једнога дана нека тетка-Роска.{S} Та тетка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљ |
| прекинула на половини.{S} Дабоме да је тетка одмах одјурила својој сестри, а сестричиној мајци |
| ош многе вештине и лекарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном |
| мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога |
| у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијен |
| туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb |
| на госпођа Милева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела з |
| Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетка-Роска није свирала за новац, нити је сматрала то |
| и пред собом госпођу Софију Јанковићку, тетку госпођице Ане Суботићеве, којој је (овој последњо |
| писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је свака глава наставак оне прошле |
| па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што н |
| д јој паде на памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно пр |
| ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу |
| п оправдати, јер тада није имао кога да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике |
| Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али |
| е?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубити се.{S} Ево, ви |
| о поднапила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, |
| га да теши; нити је Алемпија имао зашта тешити код живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити |
| од живе Анике, нити је Анику имао зашта тешити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу |
| кат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ћ |
| з причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвен |
| нак на себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се уд |
| ом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети с |
| да њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутацију коју је већ један |
| нако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато гос |
| се варате, јер ствар је врло проста.{S} Тешко је било само да се нађе овакав план, то је оно шт |
| сећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај параграф, а кад пог |
| м, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, с |
| ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb |
| ата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отм |
| сад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио по |
| ом, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће |
| није имао посла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао |
| застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отм |
| е да ми кажете.</p> <p>— Да вам није ко тешко болестан?</p> <p>— Није!</p> <p>— Или да вам није |
| са којим ствар, изгледа, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји |
| г паметнијег да се сетим, да ми је врло тешко, да ме глава боли и замолих да игра с ким другим. |
| пет ми је немогуће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати чи |
| и ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку |
| шумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види |
| општинско дете те скинули с врата једну тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без те |
| мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље |
| рибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> < |
| у благо и очински рекне:{S} Знаш, мали, ти и ако си родом из нашег села, ти си ипак паметан, <p |
| а кад погодиш, онда, мој брате рођени, ти можеш и сам терати парницу, без адвокатске помоћи.</ |
| с’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а мени вепра, попе.{S} Неће бити тако пр |
| ного је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па крени, крени колико су |
| > <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо!</p> <p> <hi> |
| леда глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима се мал’ не превари да да прист |
| о подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узе |
| S} Вели му:</p> <p>— Брате и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта в |
| ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у А |
| мом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ниса |
| а ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, |
| ста!{S} Зато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми с |
| {S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време |
| ц, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш прекор!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ид |
| здашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срц |
| нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацел |
| /p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не |
| p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са актом и са |
| е му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се за |
| једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти извесно размишљаш о моме предлогу?</p> <p>— Да... ра |
| мам виноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да и |
| дућанџијом Јовом.{S} Вели му:</p> <p>— Ти си Аники давао на вересију.</p> <p>— Јесам! — вели Ј |
| ила питање: како се зове дете?</p> <p>— Ти не знаш, зете, је ли крштено дете? — запита она.</p> |
| ! — одговара госпа Мара.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели гос |
| слатко:</p> <pb n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоће |
| ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p> |
| шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, |
| > <p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, |
| тру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каж |
| веног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако т |
| е, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло одлучно.</p> <p>— Па ја не |
| јни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу план |
| Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанов |
| ој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и онако домишљам да ти |
| <p>— Молим те, нареди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p |
| на стална муштерија, сваке суботе.{S} А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке |
| ике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у |
| „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па д |
| Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мало препат |
| кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, |
| разли им се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то |
| м очима!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</ |
| т човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену он |
| <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с |
| ајлу, па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?< |
| </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Немој, Бога ти, да се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p |
| тра је петак!</p> <p>— Је л петак, Бога ти?...{S} Јес’ боме, где сам се ја дела!</p> <p>— Па мо |
| метнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде најпречи пут до Војне Болнице?” Он м |
| шта лакше.{S} Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне д |
| нути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељ |
| ма:</p> <p>— Стани — вели му — Ивко, да ти нешто загледам очи!</p> <p>— Ене, јеси л’ излудила? |
| е поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно |
| м, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени нан |
| сећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намењени њој, госпођици Ленки; ко |
| ко је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава.{S} Само, немој да зацениш. |
| но, да ми платиш кирију.</p> <p>— Па да ти платим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Е |
| и.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са форма |
| еди свима да изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини так |
| обро — одлучи се прија-Стана — ’ајде да ти дам динар и по за једно пре подне ал’ да ми сваке су |
| у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега сел |
| а што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар, опет је он т |
| за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у |
| атељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта |
| ипази се, јер ја се и онако домишљам да ти ових дана пошљем комисију.</p> <p>Кмет и поп преблед |
| ете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зр |
| а сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја т |
| не води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да |
| да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме поквариш пазар |
| еша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то к |
| а-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p>— Ију, комшика! |
| на равну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти п |
| у ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља ко |
| е адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у сре |
| те за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајмим дете? — Изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Са |
| говори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то мо |
| — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говор |
| свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац и пош |
| ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удо |
| је Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да |
| и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече ш |
| ало госпа-Мара.</p> <p>— Па оно знаш да ти кажем.{S} Не волим, знаш, да се рашчује по комшилуку |
| врло озбиљно. — Немој да ме натераш да ти обријем браду, а ти кмете, припази се, јер ја се и о |
| есеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.< |
| шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а држава тек |
| случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, |
| о другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им н |
| без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Радојев |
| скочи и загрли кондуктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— |
| динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — |
| р онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} И |
| у и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору ок |
| а мало по мало почеше једна другој: „Па ти си ми казала ово!” А она њој: „А ти си мени казала о |
| n="305" /> пустио, велим ја њој, сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију |
| те благословио! — вели поп.</p> <p>— Та ти је паметна, Јово! — вели кмет.</p> <p>И сад наста да |
| >:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Раскала |
| чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти каже |
| гледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло |
| да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учин |
| и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, |
| проштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} |
| иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се |
| о осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и |
| ржава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш |
| вори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи |
| а... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру |
| и пакостан је и једак је.</p> <p>— Бог ти среће дао! — веле му сви.</p> <p>— Дај Боже — одгова |
| — вели јој с плота Радоје.</p> <p>— Бог ти добро дао Радоје! — одговара му попадија.</p> <p>— Ј |
| диш да заседне за свој сто.{S} Или, кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} |
| аре мање.</p> <pb n="315" /> <p>— А где ти је још осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће |
| , Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим |
| и: „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а |
| ставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој |
| Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кумства и да крстиш ово дете!</p> <p>— |
| чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирн |
| очитог разлога, груне гром; или, кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно гру |
| ворити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред мене?” — А она ми меким, благим г |
| ховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, |
| и припекло, него баш онако изгрејало те ти драго сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаће |
| ко само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Зна |
| каквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег |
| о подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара.</ |
| некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију |
| штерију да продаш старе амове, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на |
| и млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, с |
| ији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако са |
| > <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пај |
| а то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="32 |
| о узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако паметно?</p> <p>— А моју сестру |
| сподине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностран |
| не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> |
| е разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, п |
| а, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би т |
| > <p>— Иди, жено, с милим Богом, где би ти дете метала на равну ногу са адвокатом.{S} Него да т |
| , кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и |
| и сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се прави |
| кружним друмовима.{S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дуб |
| што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, каквим оком гледа мене митрополит?</p> |
| снаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јест, ал’ двеста пе |
| томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш, те ако ја дотле смислим шт |
| и душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> |
| Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја О |
| и: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштв |
| еда се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесем |
| параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, дужан седамдесет и два |
| } Да л’ се сећаш још каквога греха који ти небо још није опростило?{S} Ако се сећаш, одмах измо |
| Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, ето, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{ |
| руга.</p> <p>— Реци ми, најпре, јеси ли ти сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање пос |
| ако да се не сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>П |
| рума.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb n="29" |
| Е, кћери моја, рекнем ја њој, а имаш ли ти какав грех на души?” „Па имам” прошапта она, а обори |
| .. видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> < |
| .</p> <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и зау |
| ? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим по |
| — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ев |
| ажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p> <p>Кмет |
| ван интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју |
| је ствар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице |
| Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре в |
| ован.</p> <p>— Јоване!</p> <p>— Бога ми ти, госпоја, истину говорим.{S} Мени је име Риста.</p> |
| зграну се кобајаги госпа Мара. — Где си ти видела оволико дете за динар?{S} Има му бар петнаест |
| јем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговор |
| писар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она |
| м га! — велим ја жени.</p> <p>— Да ниси ти, ја бих повела разговор! — вели она мени.</p> <p>— П |
| ћанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм |
| , нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабоме, кмет ни овога пута није мога |
| /p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени књиге!</p> <p>Дабоме, кмет није могао да одоли |
| јде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S |
| сар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти н |
| се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не допаде кмету |
| зу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те презирем, клета неверо |
| не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писала да дођеш овако доцкан, док се баба добро ус |
| то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем |
| ..</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, кажем ти!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти одиста заслужујеш пре |
| м дете да ми га мериш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Б |
| ени наиђу сузе на очи.</p> <p>— Верујем ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја |
| и пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш |
| онда, због Анике, имао зуб на попа, он ти брже боље напусти пут за Крмане и врати се журно у с |
| , а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег на пећи.</p> <p>Поп је прво при |
| Драга душо, не куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је |
| е, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету |
| лаву.</p> <p>Кад је било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом |
| и”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S |
| ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу |
| оквари”, па се онда позва и на оно: „Ко ти ископао око?” — „Брат!” — „Зато је тако дубоко”; па |
| /p> <p>Кад је тако леп дан, а оно свако ти је оран за разговор, а ако ико, орни су поп, кмет, д |
| вели она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Мој |
| и то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може б |
| ш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра капетану.</p> <p>— А мени разрезасте д |
| а пут.</p> <p>— Ама виде ли очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Вид |
| чи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, |
| тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман почнем да исповедам Стану, а затресе се тав |
| сестра ти је, а њу једну имаш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код кућ |
| јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, дете — настави Радоје — па, ево већ три нед |
| ао што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ниси бележио, не б |
| аш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и |
| рса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> <p> |
| идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће |
| и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би Сре |
| д и више помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет ње |
| куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те |
| о, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћ |
| улук, да се поправи срески друм.{S} Ето ти акт г. капетанов, па им прочитај.</p> <p>Тако исто в |
| <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођај |
| сао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја< |
| — Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је отац |
| м.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели |
| мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је петак!</ |
| ни! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разгов |
| Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој |
| а знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет |
| си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разло |
| кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— Ако, дај ти, отвори!</p> <p>Дабо |
| нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш да си сама кожа и кост, на теби нема ни кил |
| него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу за мене, а затекао сам те страсне н |
| брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио служб |
| и, а затресе се брада.</p> <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја неде |
| мете, брате и роде — вели писар — дедер ти да ми овде напишемо један протокол и једно саслушање |
| би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа |
| баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад по |
| окрете комшики:</p> <p>— Па могу, могу ти дати дете, комшика, само знаш, како је, не бива бесп |
| а пошаљем једно јагње, па о берби да му ти, Јово, пошљеш једно два акова вина, па тамо пред Бож |
| ва акова вина, па тамо пред Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то зна |
| ! — вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — п |
| додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" /> <p>Него, |
| ај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже искрено; |
| нема ни киле меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер |
| а могао молити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патрија |
| да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} |
| њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли |
| кмет благо и љубазно.</p> <p>— Ево даћу ти мога коња!</p> <p>— Нећу твога коња, рамље на једну |
| подносиш бол него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толик |
| ујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, |
| ом, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радој |
| о да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну |
| за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу |
| па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иност |
| хну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да ка |
| а се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу. |
| p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, |
| , мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге |
| душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да |
| питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја зн |
| се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад кмет |
| да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућ |
| глас о доброј врачари.</p> <p>Решена да тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну |
| је слово из азбуке неупотребљено, те да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешава |
| га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он се окрете госпођи Боси |
| та у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале т |
| слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важ |
| ши се надлежно за покојника, постала је тим самим седелац и становник суда општине прелепничке. |
| се пре смело тврдити да је ванбрачно и тим самим припало би као сиротиња општини, којој би при |
| hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Је ли изгубљен, нем |
| за прекинуто!</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним к |
| ! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин Сима понова задрхта и жив претрну, |
| >Најпосле погодише се за десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете |
| о истој ствари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а |
| лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од куће да наставим пиће, јер ме је дру |
| есеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то |
| у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али |
| p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопстве |
| к и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <p |
| ати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио према себи.</p> <p>— Не мисл |
| о не може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијски |
| да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Ми |
| ио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се у |
| еља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било решено и друго важно питање, те скинута и дру |
| уги писци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да у |
| се ни доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да |
| дарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда постане полицај |
| знали.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохват |
| и не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има матери |
| и тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се д |
| ницу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица |
| а само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај само из |
| кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти |
| а, допуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако ос |
| јна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у |
| свака се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а |
| апила крви.{S} Али, ма да се кмет тешио тиме да се претња капетанова односи више на попа, опет |
| памет да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је м |
| нуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p>Тиме је седница била завршена и Радисав викну члановима |
| — Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби с |
| , дотле се остала, незаљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса |
| ндиска!”</p> <p>Али, највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „П |
| а, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, јер бадава, д |
| ="258" /> о главу и леђа.{S} А сваки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Ма |
| ео као ти државну порезу!</p> <p>Е, код тих речи заигра кмету рибић на мишици, па стеже мало ја |
| знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смртно завађена два најбоља прија |
| </p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према |
| и поче да прича о новим зубима, које је тих дана наместила апотекарица, о пелцеру од дуплог кар |
| је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи господин Милија се диже, закашља се врло аутор |
| дежура мама, а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" / |
| нова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да |
| ршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих стопа и оде од куће.</p> </div> <pb n="239" /> <div |
| ла.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу.{S} Једино још |
| кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет.{S} Елз |
| ије Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласом жену к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступ |
| ој: „Молим све пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Не |
| а по један кревет, те стадоше да говоре тихо и да се договарају.</p> <pb n="81" /> <p>— Ја га, |
| .</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу пи |
| чким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.< |
| ему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S |
| прође страх, па онда јој сасвим мирно и тихо рекох:</p> <p>— Немојте се плашити, ја сам сасвим |
| се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник мини |
| моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета госпођици пре |
| би под поповим прозором лармали, па им тихо а значајно рече:</p> <p>— Поп се породио!</p> <p>М |
| него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад х |
| види господина Васу Ђурића, куцну неко тихо на врата.</p> <p>— Слободно! — одговори госпођа Ми |
| "115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из да |
| војим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испо |
| у да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="18" |
| , брате мој, на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шт |
| говарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда мо |
| селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека но |
| е господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више |
| у врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не изл |
| додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, није ми се много |
| мет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегл |
| о рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, |
| да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам з |
| авам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара и ако |
| ги храмови београдски прослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ва |
| се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> |
| а зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да с |
| ну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла бих ти, али ми те је жао.</p> <p> |
| одржао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и сврши |
| аске, даске, господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле оду |
| да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена у |
| шумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да |
| оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од т |
| ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете.{S} Видим |
| извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> |
| </p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ |
| стави:</p> <p>— Поверите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих |
| не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред очима отвори књига и |
| розора, а како је навика друга природа, то је та „друга природа” тако изменила госпођу Милеву, |
| ање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у пелене по д |
| </p> <p>— Одиста, вели господин Милија, то је врло незгодно за вас.</p> <p>— Врло тежак положај |
| Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, |
| дином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо |
| екати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле |
| екати теби да видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи р |
| ако је ово последња глава овога романа, то би по правилима, по којима се романи пишу, на крају |
| тељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знате, тако вам погађа ми |
| е имала никаквог литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто |
| а вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систе |
| ?</p> <p>— Да, два, и девет пре рођења, то су једанаест...{S} Пре једанаест месеца, знате, ја с |
| вести била један велики терет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде н |
| би га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... |
| богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљив |
| >— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила |
| у” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом те посете позвала ј |
| </p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Цел |
| донесе дете на представу.{S} Напротив, то је била овде врло обична појава, само што су другу д |
| рахат и безбрижно путовао, али прилог, то је била беда за Среју.{S} Мало мало, па се прилог за |
| ошле главе а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно |
| нској да мора примити дете.</p> <p>— Е, то би ваљало! — кликнуше сви.</p> <p>— Него нешто да ти |
| Па ко је онда отац детињи?</p> <p>— Е, то је тајна! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учин |
| с вама неће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосн |
| мушко или женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није мо |
| ти нигде да се мичеш одавде!”</p> <p>Е, то: „немој ти нигде да се мичеш одавде!” никако се не д |
| а приступити остварењу знамените идеје, то јест образовању друштва за находчад.</p> <p>Још неде |
| ну седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</p> <p>С |
| </p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам |
| а му одсад буде „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} |
| његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — |
| но мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога |
| бица била и код моје и код његове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> дет |
| и који сматра за своје право занимање, то је његов адвокатски позив.</p> <p>Он, додуше, није н |
| рану оног другог детета.</p> <p>— Море, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим. |
| е, кажу: извол’те сињоре Панто (сињоре, то код њих значи господине), извол’те кажу, а ја велим |
| p> <pb n="321" /> <p>И онда, разуме се, то није била пратња каква приличи једном хришћанину, не |
| молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђуј |
| бавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски доказати да пос |
| грану се кмет.</p> <p>— Па тако, брате, то је општинска брига!{S} Није, да кажеш, да је пало зв |
| зигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кр |
| и.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, у |
| на.</p> <pb n="265" /> <p>И, да видите, то није био рђав начин обраћања пажње на радњу, јер поч |
| ло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки др |
| } А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако с |
| је велики, лекови... доктори...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пр |
| дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео као два ока у глави |
| .</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи и |
| и ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајна, али једно што се |
| ао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, ни |
| е!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покрадем свога рођеног мужа.</p> <p |
| илија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разуме |
| кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем |
| рили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— |
| о што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у пр |
| сећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у с |
| ђутим, како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а |
| знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а оно бар |
| } Али како твоја сумња мени наноси бол, то ја волим да ти подносиш бол него ја.{S} И, ето, каза |
| кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авл |
| тави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегд |
| <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему не |
| дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије ина |
| ашло Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, д |
| мужа, док би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли н |
| ко је било само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја |
| а ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{S} Нису, да кажеш, људи или сведоци, п |
| готово нико није пријатељску реч рекао, то јој се допаде Радојев предлог те пристаде без речи и |
| ом:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једно скроз недисциплиновано дете!</p> <p>Ипак је |
| стика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу |
| , нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја о |
| ног дана и рећи његовој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, ве |
| во и, да с те стране није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би прос |
| Сима такве могућности необично плашио, то одлучно одби предлог да се дете назове његовим имено |
| родите мушко, јер кад би родили женско, то би била пропаст за вас.{S} Ви ваљда немате намере да |
| ј кући.</p> <p>Како је већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дете |
| ги су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба |
| а шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не би |
| еверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, то пристајем, али...{S} Колико мислите да ми платите?</ |
| а мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето, то моје карте кажу! — заврши госпа-Мара.</p> <p>— По Бо |
| , отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља |
| ледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето такви се разговори водили и то веч |
| } Крстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, |
| е Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који |
| ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошле главе а да <pb n="131" /> је мла |
| абуна није још био дефинитиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Пр |
| и уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова пр |
| извињава:</p> <p>— Извините, молим вас, то је погрешка.</p> <p>— Ништа, ништа — велим ја — изви |
| ет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> |
| ош ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пер |
| ржави забрањено власти разбијати главу, то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепље |
| уфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче и |
| ктикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је одиста ус |
| судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, |
| драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај |
| се. — Имамо друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која |
| замерити, али попу, као духовном лицу, то се никако не може замерити.{S} Једино ако попови при |
| мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да је нешто врло занимљиво! — додала би сестрич |
| е пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више осигурао, о |
| али се и сама публика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затво |
| одчад?{S} Не, не постоји, али... видиш, то је дивна идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то див |
| оје дете!</p> <p>— Ваше?</p> <p>— Да... то су знате младалачке авантуре.</p> <p>— Младалачке?{S |
| молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</p> <p>Господин Сима остад |
| ор врло слободно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — о |
| — То јесте — рече она промукло — али... то је један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, у |
| ама и бунца:</p> <p>— Кљеште... јаој... то је душа, то није кутњак...{S} Милија...{S} Милија!.. |
| сим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструменат.</p> <p>— Инструменат?< |
| д иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички ин |
| о ни приватан, више је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, о |
| е бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема |
| загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка глумица, она што |
| дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> |
| може се историјски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринц |
| друштво за напуштену децу, то је друго; то је већ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче зан |
| >Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеветаш господина Пају.</p> |
| ађа идеје.</p> <p>— Одиста, тако је!{S} То ти је срећна идеја!{S} А знам једну сироту жену која |
| <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икакве повреде односећ |
| се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек |
| а сама себе прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, |
| Милеви досад није никако ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића остави |
| лули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је давно познанство господин Симино, које је сасвим |
| оспа-Мари млада и лепо обучена дама.{S} То није госпа-Мару много изненадило, јер су јој долазил |
| один Сими да је детету дао име Сима.{S} То је била одлучна жеља госпођа Босиљкина, коју је на с |
| и или о слави или на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} |
| , а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је т |
| бутини вилиној, види се једна рупа.{S} То је она рупа кроз коју глумци и глумице гледају публи |
| андарма или дужник испред кредитора.{S} То је било дрско и одважно решење, али он није имао где |
| че нешто ружно па се склони с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глу |
| вање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упи |
| n="248" /> изазва највише полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја |
| вратили, марама је остала код мене.{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним сл |
| о затим кутије почеше њој да доносе.{S} То је било наскоро затим, кад се први пут на њу насмеши |
| опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у момен |
| пних марама и забрану на пола плате.{S} То му је готовина, не рачунајући дугове.{S} А дугова је |
| о би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> |
| романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село |
| је се као резултат добија — находче.{S} То је дакле случај, којим се данашња конференција бави. |
| или они који су имали посла на бини.{S} То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот |
| н ђаво, који може лако да се побуни.{S} То је добра, издашна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Т |
| лада држава па тако матори министри.{S} То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — |
| ако мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} То тако Ивко, а за Радована Кнежевића веле <pb n="30" / |
| зу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани |
| а питам: имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав |
| ма да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смисл |
| ће.{S} Много ме забринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћ |
| рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније прекидало, а завршило |
| гор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивк |
| и из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} |
| зак прошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет |
| ц мучних ситуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин |
| окажи ми га!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} То могу, али сада нећу; то ти је само изговор да оклеве |
| то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без и |
| ете? — запита она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p |
| а ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} |
| ац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да не |
| — Какав Бетовен, молим вас! — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: држ |
| </p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то моје дете, о коме сам вам казао да ми се одржало, и |
| >— Па добро — рекох жени престрављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би т |
| аповеди!</p> <p>— Е, ето — заврши поп — то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовно |
| отменим дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме |
| Кажу још ноћас.</p> <pb n="48" /> <p>— То је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p |
| То само код нас може да буде!</p> <p>— То је истина! — вели госпа-Мара — ал’ ја опет не разуме |
| бога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би значило да ја покраде |
| ете, је ли?</p> <p>— Па јесте!</p> <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са детето |
| ко како кажем, тако мора бити!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми |
| ију ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па реч |
| — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То је он заслужио.</p> <p>— Ал’ јуче сам му дала сто.</ |
| ст од неког великог господина.</p> <p>— То је митрополит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ћ |
| редавања бити пијан као свиња.</p> <p>— То вам могу гарантовати, али...</p> <p>— Платићу вам де |
| о дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, |
| т и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буде и мора бити</p> <p>— настав |
| е и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И та |
| поверљиво — рече она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта ово |
| и то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав |
| — пита сад већ радознало кмет.</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да С |
| ја није јача него твоја власт.</p> <p>— То да ми ниси више казао! — плану сад кмет.</p> <p>— Те |
| пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла, а оставила дете на врат општин |
| ље, казивала је пријатељицама:</p> <p>— То није обична жена, то је просто пророк божји.{S} Знат |
| знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је |
| екали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — рече она промукло — али... то је један мој п |
| не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си решио, ал’ ја не видим разлога зашто ти |
| — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче господин Васа — па, једно в |
| а, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брз |
| то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је |
| ди и које име да се да детету?</p> <p>— То ти није рђаво, кмете, — прихвата поп — јер могао би |
| {S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде г. Недељковић скромно, з |
| е чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учите |
| оне, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара |
| о значе ако ниси знао!</p> <p>— Па јес’ то! — домишља се кмет. — Само, овај, ти себи јагње, а м |
| е фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</ |
| слов: „Први српски вештак Илија Божић!” То је стари вашарски ескамотер, који је све вештине на |
| о сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да |
| По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор |
| S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, не |
| иш на кило.{S} Дајем ти динар кирије, а то је баш доста.{S} Не вреди више, Бога ми!</p> <p>— Е, |
| т може да изведе 45.000 деце годишње, а то је таман једна дивизија — вели жандарм.</p> <p>— Ала |
| 256" /> математичке количине познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју позн |
| овек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да на |
| ак је Сима зарадио кирију за тај дан, а то је главно.</p> </div> <pb n="288" /> <div type="chap |
| ни се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена |
| оже целу ствар о детету открити суду, а то би не само разрушило срећу госпође Милеве, него би ј |
| ар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју с |
| штво још се брине и о њену васпитању, а то значи, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља |
| е друге, нове и знамените врачаре.{S} А то неколико година брачнога живота Маринога нису уједно |
| .</p> <p>— Па јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и п |
| се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ј |
| у казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма ко |
| с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за покој ду |
| промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је било доста за све да опет брижно оборе главе, нем |
| ве што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отвор |
| да напише тестаменат, тешко је, јер га то може јако потрести.</p> <p>Зато госпођа Милева прозо |
| ...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољци сматрају као паузу кад се може |
| ј бледило врло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на госпо |
| на мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер |
| р, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ да је рубац код ње.{S} Настаје дијал |
| пут да је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, |
| блици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на харт |
| у испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва тихим гласо |
| лепо!” И после ја њој сасвим докажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускра |
| ува, као да га ко погодио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, |
| у јој леђа!” Да не би пак неко казао да то попу, као свештеном лицу, не приличи да говори о леђ |
| ог лафа”.</p> <p>Док је жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје |
| том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла ниј |
| /p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, никада то не може бити, он је мој пријатељ, он је мој стари св |
| се затим и други пут на њу.{S} Она онда то јави својој мајци Јулијани, која тада није била пуце |
| м је из другог села, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А |
| а подлијете воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да п |
| ј овога детета.</p> <p>На тај начин, за то Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је бр |
| <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то тако ла |
| па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л’ за то?{S} Е, па, јест, ја сам.{S} Извол’те седите! </p> <p |
| а да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да |
| поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још |
| последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она је на то по |
| ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет динара.</p> <p>Најпосле погодише се за десе |
| p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите |
| ека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну ванредно лепо скројену свастику (којој је |
| вац и један порезник.{S} Они су били за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати |
| цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S |
| ст пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министр |
| тако смо и пресудили!” — иако је он за то време, док су кмет и одборници судили, метао за зиму |
| и г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. |
| је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало сећа те свој |
| пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћ |
| ма не седи скрштених руку.</head> <p>За то време док је Сима, издаван под кирију, ишао од руке |
| ље редовно давала под кирију.</p> <p>За то време, разуме се, да је мали Сима растао, дорастао, |
| нерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умет |
| /> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Не, не, ја то не верујем.</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Благо оном |
| ма вашем лицу и према вашој коси!{S} Ја то замишљам, имагинирам и верујем да су и анђели лихт-б |
| </p> <pb n="32" /> <p>— Па јес’, ал’ ја то... јербо имам милостиво срце.</p> <p>— Е, па кад има |
| .</p> <p>— Јесте!{S} Приметила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут |
| у управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Елза и протури кроз ошкринута врата Неде |
| кмете, само да свршим.{S} Пребројаћу ја то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> < |
| сву своју преобуку.</p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кме |
| на њега као оца и да би госпођа Босиљка то могла приметити.</p> <p>На његову срећу, међутим, го |
| није свирала за новац, нити је сматрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе так |
| олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крива ова |
| говара поп.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У наш |
| у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да не поче да је дави нарочити смрад, због |
| на непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога |
| есеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исај |
| рећан празник!</p> <pb n="24" /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде |
| пођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала тиме кад су |
| ас позивају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и ве |
| ас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски осећаји, на то нас упра |
| , а ти иди адвокату, плати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> |
| име Ненад, јер се изненада нашло.{S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ип |
| ли поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предл |
| шио је г. Сима овим речима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас пози |
| е ни други да се прими.</p> <p>Аника на то није мислила досад, али јој се сад учини да је одист |
| е да је госпођа Милева јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетк |
| . Сими пошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Н |
| нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом |
| ући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пр |
| да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је |
| цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опет обрнуше реч те о овоме те о ономе, и г |
| ва и по пута изјавио љубав, а она је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила |
| а!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то |
| акав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се тако послуга о |
| ужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме м |
| га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има дана как |
| ђутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, |
| дете без реверса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" / |
| и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на то му Елза ништа не одговори.{S} Мало затим он јој упра |
| ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, о |
| општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не поп.</p> <p>— И, разуме с |
| о му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, в |
| вани да играте мајке?</p> <p>Комичар на то додаде, милујући Недељка:</p> <p>— Како красно дете! |
| ек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену.{S} Или, <pb n="28 |
| жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чуднов |
| би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — уз |
| што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, забога — писну |
| улиса, могла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику |
| а да ми се признаду и године службе, па то не знам би ли пристали?</p> <p>— А које године служб |
| то је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани м |
| суде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу |
| , дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно с |
| му правите некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је та |
| Мени се диже коса на глави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Ра |
| као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори |
| имо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог ум |
| да рачунаш по десет динара на месец па то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p> |
| > у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из ведра неба, и без икаквог н |
| > <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кућ |
| е то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата. |
| што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лиц |
| или кметово име.{S} Па већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „ |
| поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти |
| — одговара господин Васа.{S} Јер љубав то је извесна обавеза према оној коју волимо, је л’ те? |
| му у његовом привређивању, већ напротив то му је још била реклама.</p> <p>Тако, не прођоше ни д |
| нку, а по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да |
| {S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> |
| p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као д |
| {S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> |
| } Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> |
| све своје <pb n="277" /> вештине, а кад то заврши он рече да је сутра Марков-дан, велики црквен |
| о би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ |
| ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удар |
| Јест! — вели попадија.</p> <p>— А откад то он служи јутрење на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? |
| и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на вр |
| себе примила да припази дете, пошто сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две с |
| то је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У |
| ајбоља пријатеља, поп и кмет.</p> <p>Од то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и н |
| кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и т |
| ђај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, |
| , ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.< |
| ма случај са дететом, те да знају откуд то да га он вуче; он је само, на сваку ону пакосну прим |
| ичина која му се представи.{S} Све, све то потсети га на лепе дане прошлости и засја му лице, а |
| доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту з |
| некакав сведок, те секретар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехо |
| Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ј |
| /p> <p>Ристи сад тек беше јасно, да све то није никакав „догађај”, па се спријатељи са овим доб |
| одмах сутра крене на пут.</p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Не |
| ред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеј |
| да је господин <pb n="144" /> Васа све то куповао и носио малом Недељку, јер је од оне вечере |
| оби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{ |
| зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, није ли Елза мајка, није ли она та |
| нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста давно било, господин Сима није прекидао познан |
| у кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећај |
| о на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се прест |
| дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџију потресло, кад је једној сељанки место ст |
| воденицу да сазна и извиди како се све то десило.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први с |
| грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, з |
| ра човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже |
| {S} Несрећница, како је лакомислено све то страћила!</p> <p>Код ових речи интриганту наиђоше су |
| каже пред оноликим народом.</p> <p>Све то паде попу на памет и затресе се мантија на њему, и п |
| говор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао код Јулијане на становање.</p> < |
| е ви нека велика лола.</p> <p>— Ама где то пише? — пренерази се поп.</p> <p>— Па ево овде, ја т |
| па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија-Стана |
| тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, паде му једна мрачна мисао на памет.{S |
| он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и н |
| нити.{S} Е, можете већ мислити каква је то пратња била!{S} Слегло се и мало велико, али не зато |
| , твоју сестру нисмо нашли.{S} Друга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред |
| п — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кречења цркве, на |
| на идеја!{S} Знаш ли ти, Босиљка, да је то дивна идеја?</p> <p>— Која?</p> <p>— Па та твоја иде |
| да да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... напишем писмо дире |
| ” Истина, зли су језици говорили, да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (ј |
| но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га |
| раве такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови |
| вом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеуна, да мора ма кад тад прон |
| г руку па ни да макнем.</p> <p>Па да је то бар све, него кад пођох да сиђем са тавана, а онај Р |
| кирију <pb n="264" /> и како виде да је то прилична сума, пристаде и пружи руку доктору.{S} Так |
| на није га нигде било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} |
| и то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење |
| одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на п |
| p> <hi>Поп</hi>:{S} Па јес’, биће да је то Алемпијева Аника!</p> <pb n="302" /> <p> <hi>Писац</ |
| набавку сабље из Београда) као и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме |
| алац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола женска са шавом п |
| треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговач |
| свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па лепше освете не треба |
| ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загрејан идејом и оним интимни |
| ненади се господин Сима, верујући да је то једна од оних идеја које његова жена у недостатку де |
| иђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже к |
| ити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити са |
| то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то наређење Божје и тако се решим... |
| као риба на зејтину.{S} Кмет као да је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћат |
| ли жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да не покажеш старосвату да штого |
| а г. Сима опет сваком је изјавио да је то идеја његове жене.</p> <p>Најзад, кад су већ сви бил |
| мало боље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених кре |
| колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничк |
| да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p |
| дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! |
| н.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Ка |
| могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби |
| да досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био сам млад |
| животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у |
| о величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!..</p> <p |
| ију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање |
| п, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата |
| људи.{S} Ја не могу да разумем какав је то ред: једна млада држава па тако матори министри.{S} |
| и град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састанак био и врло живописан, јер су се у загрљају |
| p>— Није.</p> <p>— Како да није, кад је то онај исти рукопис којим мојој свастици пишете љубавн |
| бар дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са ду |
| дно дете лепо, здраво, румено, и кад је то дете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему проп |
| га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — настави госпођа Босиљка равнодушно.</p |
| и.{S} И једног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљ |
| ста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз његову памет, те није ни чуо |
| ом родили!</p> <pb n="234" /> <p>Све је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео |
| Радисав, па се окрете бирову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биро |
| ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота же |
| ћанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја власт.</ |
| а који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p |
| опе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онда ни капетан тек она |
| ице.</p> <p>Е, сад, пошто знамо који је то поп, ’ајде да га не испуштамо из очију, јер какав је |
| заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: тек он се једнога дана д |
| а понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш |
| пи законе Божје!</p> <p>Међутим, док је то Радоје говорио, поп је једнако размишљао, да није ба |
| руштва за находчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили |
| мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло |
| е примити и овог дежурања.</p> <p>Он је то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњ |
| <p>— Које, молим вас?</p> <p>— Какво је то ваше понашаше према г. начелнику?</p> <p>— Молим, ка |
| А ти сутра, па никад више.{S} Друго је то кад би ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, |
| више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и рекао му:</p> <p>— Ако те само још једанпут |
| п. — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција |
| ди се.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ко је то?{S} Перо, ти?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Ја сам, Персо! |
| А кад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Ј |
| рити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> <div type="ch |
| ена, ја сам ангажован.{S} А ево како је то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па о |
| его ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, |
| рију, те за ово те за оно.{S} И тако је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је д |
| ју комшику Перку.{S} Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, |
| е ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је би |
| се господин-Сими.</p> <p>— Незгодно је то мало!{S} Ја не бих желео да се с вама окумим — рече |
| ачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете на пред |
| ош јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину сад првип |
| ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава.</head> <p>Како је ово последња глава |
| каква брука може настати.</p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у о |
| што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али — немадоше куд, него да |
| сподин” престаде бити непознати, јер је то био господин Сима Недељковић, начелник министарства. |
| /p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Грехота је стидети се божјега закон |
| би стекла среску канцеларију, и опет је то некако мимоишло.{S} Сад су се становници Прелепнице |
| да би он благосиљао свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима |
| ко је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зов |
| операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушк |
| љка, иако је добро загледала дете, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребр |
| n="108" /> <p>— Мој брате рођени, није то како те ја саветујем, него закон; како те закон саве |
| лако, али... не смем да се решим, није то тако лако решити се.</p> <p>|Па ипак, после извесне |
| челник министарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из |
| А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, те свако нека носи своју бригу |
| наручио кафе. — Десило се тако, а није то ништа.{S} Више онако један интересантан догађај, как |
| е, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.< |
| опростити грехове?” пита она. „Ама није то никакав грех тешим је ја. „Не брани Бог никоме љубит |
| че Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто друго, јер живот је вечна загонетка, |
| да се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу с |
| ева!” Али, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реално |
| и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је тр |
| /p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво |
| по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу |
| вао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Нед |
| ком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ твоја, |
| <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p>— Јест |
| еченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме с |
| <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кме |
| му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> |
| век.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели |
| .{S} Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата |
| ио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се |
| шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном речен |
| аусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — ве |
| е у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опрости |
| је теши.{S} Свакоме другом могло би се то и замерити, али попу, као духовном лицу, то се никак |
| > <p>Испочетка сам се домишљао да ли се то тако мени не причињава само, али тако, дође он предв |
| то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од |
| ан угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општини, и ова га преда каквој жени, шта |
| , а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад н |
| одредбе нису на своме месту.{S} Како се то на једној седници није могло свршити, продужи се пос |
| ђа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу нек |
| ног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из |
| ареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељк |
| штине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предл |
| ако се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао...</p> <p>— Немогуће! — оцеди кр |
| решни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> <p>— Не мења ствар — одгово |
| остили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да заборавимо, господин |
| нека и брине бригу.</p> <p>— Ама, јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о ве |
| кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и друкче |
| да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да |
| имо општинско дете.{S} Мислите ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, |
| пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о бер |
| рло много муштерија, јер бадава, друкче то звони кад госпођа Савка пита госпођу Мицу:</p> <p>— |
| сасвим олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! |
| авља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо |
| у како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а несло |
| ај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожали д |
| ерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло б |
| има осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем |
| та тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао ника |
| а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођа и лепо обучена.{S} Седнем ја на другу клупу, |
| и.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по к |
| десило ми се нешто много занимљивије, и то са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа |
| вности једно скоро рођено мушко дете, и то дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не мо |
| S} Па онда, имамо друштво за старице, и то је лепо, врло лепо.{S} Али, зашто не би имали и друш |
| оћи, о млађима, о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај |
| пови једино Богу могу полагати рачун, и то на, небу, а на земљи баш никоме изузимајући својој ж |
| доноси).{S} Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз двана |
| до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најз |
| ва јако полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за |
| коме сам вам казао да ми се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна |
| у две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на ст |
| давала, али — бадава, било је писано, и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> |
| да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више онако благо и очински, пребацио је то Радоју и |
| <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, |
| иким неповерењем, добише најзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} |
| свету па је видео, и тамо људи пију, и то још какви људи!” А једанпут му је и сам кмет примети |
| цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице о |
| био расположен за ову последњу суму, и то како за суму тако и за положај који исту доноси).{S} |
| — питам ја Огњену Марију. „Да дођеш, и то мени за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако |
| и се одржало, и то је једна тајна.{S} И то није, да кажеш, обична тајна него прави роман.</p> < |
| д државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неко |
| у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због неких ситница.{S} Ево сад, молим вас, био ј |
| писац налаже, а случај располаже.{S} И то да је какав обичан случај, писац би га ма како гледа |
| воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној |
| анпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није била обична дерњава, већ као да је неко свом сн |
| е узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — додаје брзоплето Јова дућанџија — само |
| .</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој! |
| ашто га суде сутра, јер су слутиле да и то мора бити нешто занимљиво.</p> <p>— Ах, то мора да ј |
| гову племенитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутр |
| левци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор |
| он иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све |
| вољу и готовост дати једно сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) |
| а, где је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — |
| гунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични |
| својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар покојник то |
| е, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” св |
| {S} И сад, ја не знам зашто, ваљда је и то била наредба Божја, Ленка се насмеја на мене, али, з |
| о.{S} Кочијаш-супруг почео је да пије и то онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној ме |
| сионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застараш |
| м осталих тачака дневног реда, изнесе и то: да једно дете већ две и по године нестрпљиво чека н |
| </p> <p>Ето такви се разговори водили и то вече и сутрадан, и много дана затим, јер како оно од |
| да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и трош |
| и је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш н |
| <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не бих срамотио Огњену Марију. |
| ешто врло велико под поповом мантијом и то крију, како је он попа почео да припитује о томе, па |
| под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— |
| е, слово које би сваке недеље говорио и то на памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у |
| није да дете буде на тај начин нађено и то да га не нађем ја, већ ко други.{S} Боље је, знате, |
| тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина |
| а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је |
| била пропуштена.</p> <p>Кад једанпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, кој |
| и га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, ал |
| те, — вели поп — волим је на подварку и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш |
| </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако |
| чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само батаке једе.</p> <pb n="65" /> <p>— А ја |
| не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице с |
| смеја, а Недељко се дере као магарац и то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Гос |
| ишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно за другим, као да удари нека болес |
| мство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати де |
| ежете замислити <pb n="250" /> каква би то комендија била да се зове поп Бетовен.{S} Друга је с |
| јабука изела, а Јулијана змију, која би то и била да г. начелник министарства <pb n="153" /> ни |
| отивразлог.{S} А и кад би имао какав би то разлог био, ето, реци сам: „Бог је велики, лекови... |
| којега је тако рећи породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити гри |
| те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора дир |
| е као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не |
| је г. Недељковић и о начину на који би то постигао и, најзад, нашао је да је то врло проста ст |
| ички, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем но |
| па Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала мужа под кирију < |
| рво ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си ма |
| м у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, врло леп број!</p> <p>Смеј се опет захо |
| стоје два детета, од којих је једно, ви то нећете оспорити, госпођа одиста родила.{S} Зато има |
| се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам каже |
| </p> <p>— Е, — вели капетан — држите ви то дете код вас, као општинско дете, као сироче; па кад |
| вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подметали једном артиљериском капетану у кревет |
| то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му к |
| здише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо |
| скликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{ |
| чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, вели, из места где се већ свикао и |
| љивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник |
| ли Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продужи ти само!</p> <p>— Био му, велим, ду |
| ослуга објашњавала и препирала, може ли то бити или не може, дотле је брижљиви Риста полицајац, |
| у први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Богу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, |
| леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учите |
| Та идите, молим вас, којешта.{S} Је ли то ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се уч |
| вечна загонетка, господине!{S} А је ли то дете одиста ваше или вам је брат?</p> <p>— Ама није! |
| слова, отпуштен из службе.{S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је |
| нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су одиста лепо живели.{S} Свега пет ш |
| шко, истина велико две и по недеље, али то не мари ништа.{S} Женско дете, које се без икакве ст |
| ило ма од куд прихода њему за пиће, али то више није ишло, тешко је било поново стећи репутациј |
| чен, јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам на |
| оспођа Босиљка.</p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је |
| откуд ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, види |
| >Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фи |
| јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које |
| уго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало |
| ...” је ли, то су твоји разлози?{S} Али то нису никакви разлози, пријатељу!{S} Зар ти не видиш |
| сигуран да ми нећемо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор уз |
| ровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Али то не могу никако признати, кад није истина — поче одлу |
| у се поп и кмет вратили од капетана, ми то већ знамо, а како је било Јови дућанџији кад му саоп |
| ислим — допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није р |
| ом.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се |
| илева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме — поче |
| го од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно |
| таше на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи пом |
| а пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на један |
| Построј се, брате, построј се, како си то стао! ’Оди овамо, стани крај овог другог... тако..., |
| огло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протер |
| оше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрад |
| ра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} А коме здравиш?</p> <p>Р |
| шна рука.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти то одиста можеш казати, јер та ти рука даје моје срце.< |
| али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али како твоја сумња мени наноси |
| води рачуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га |
| овник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! |
| . којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши |
| ам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим п |
| сар скочи изненађен:</p> <p>— Зар си ти то? — дрекну он.</p> <p>— Ја, дабоме! — одговори она и |
| ута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете!{S} Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хл |
| ли она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја ж |
| нам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој?</p> <p>Поп опет при |
| вели <pb n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита |
| попим, јер поп... ах, госпођо, поп бити то је за мене био идеал!{S} Замислите само: поп, идеала |
| ђаја, да је готово немогућно задовољити то тако важно и основно правило за писање романа?{S} Не |
| во: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у св |
| ђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овоме господину овде!</p> <p>Посилни предаде |
| ега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни с |
| том под бременом.{S} Да је бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, |
| жа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он Елзу.</p> <p>— Јесте! — вели она. |
| p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Сирота же |
| деће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата у |
| говори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узме |
| души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, |
| о чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја о |
| у.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то би лако, али... не смем да се решим, није то |
| смејале поповој причи те, видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари д |
| убазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p> |
| нама заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га |
| ик ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, н |
| ма, а сам да продужи пут.{S} И да је он то извршио, двадесет осма глава овог романа била би мес |
| ! — рече Риста свечано.</p> <p>Таман он то изусти, а однекуд, као наручени, стигоше пред врата |
| ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мене?</p> <p>Испи још једну па се љутито ди |
| што би му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незго |
| будући догађаји.{S} Па како није нашао то му друго ништа не остаје, но да је назове канцелариј |
| ше тестаменат.{S} И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му |
| ико прочути се.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у |
| толици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> |
| {S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми било врл |
| ни, крени колико сутра!</p> <p>Или, ако то не би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то |
| дно.</p> <p>— Госпођице... то јест, ако то није ваше дете?!..</p> <p>— Моје је — одговори Елза |
| ане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње задовољство није још у животу осећао, |
| твари, не могу да се измире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и ж |
| да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини |
| сталног кума друштвеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{ |
| но, одгајено и васпитано.</p> <p>— Како то мислиш?</p> <p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, |
| није ни то, него од зле руке.{S} А како то некако све на једно излази, то би се готово и могло |
| це!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богос |
| „била по свету”, поче да објашњава како то може бити.{S} Она вели зна за још један такав случај |
| данпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, а затим се из среске к |
| ма своје жене, ваља одмах да кажем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, о |
| </p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац о |
| ј да се појави и зван и незван, па било то на вечери или о слави или на ручку и даћима.{S} То с |
| та изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима.</p> <p>— Дајте ми да види |
| ди прихватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — |
| село ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, али, разуме се, |
| е му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје господин Васа љубазно — него вама |
| вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе поставље |
| адуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад не доно |
| а Марка да поквари представу.</p> <p>Но то још не би било све зло, да Сима није отишао корак да |
| ено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти |
| осиљка, кад се постави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и л |
| без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време нава |
| ећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писар |
| се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а |
| а</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, гос |
| у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</p> <p>— И мислите ви — наставља капетан |
| иде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Е |
| ича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелеп |
| аса кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом. |
| и као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико |
| , зато ова твоја ствар није проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{ |
| тваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код свак |
| силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, нити би то |
| а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало ствар.{S} Међутим није било тако, јер, |
| ите, рекох!{S} Да, то је права реч, јер то је историја мојих најинтимнијих осећаја коју нерадо |
| отични”, пошто га сви познајемо.{S} Јер то је, брате, познати капетан Јеротије, који се јуначки |
| да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хв |
| службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него |
| по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој с |
| о је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, кој |
| , остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и |
| тио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није им |
| им — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због кр |
| чини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— Ал |
| ште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, тако |
| рих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се иск |
| ји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — |
| /p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Кочијаш-супруг поч |
| о се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за |
| и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вратнице п |
| био код Анике, а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и |
| , кад ти опсује оца или матер, а оно му то некако и личи.{S} Он је служио и војску па је био ка |
| аку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује |
| у интригант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих |
| и не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и д |
| одо судије родитељи” и тако даље све су то довољни мотиви, ако не за Роскину невиност, а оно за |
| једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити |
| лу награду примити.{S} Идем, идем одмах то да свршим!</p> <p>И господин Сима се диже из тих сто |
| је, знате, сродничка веза, а ја не бих то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му |
| о и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино над |
| ла <pb n="271" /> госпа-Маро, да ми даш то твоје дете колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта |
| том.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дете.</p> <p>— Не могу — одговара госпа-Мара — сутра |
| — Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.< |
| си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет навалише малоп |
| ја-Стана — да те замолим да ми позајмиш то дете за сутра пре подне.</p> <p>— Како да ти позајми |
| м признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, не |
| кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> <p>То јест, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на ми |
| је позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао ак |
| , пружајући стално прст на њега.</p> <p>То је ишло тако неколико месеца, док једне ноћи није го |
| у позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца |
| ало бар неколико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла |
| >— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а сад, кад већ пу |
| се отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отво |
| нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која се није могла избећи м |
| је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, го |
| це места” много би више помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата |
| куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, с |
| лоле и да их женске радо имају.</p> <p>То је једнога дана и господин Сими прочитала са длана и |
| Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забрину и пође понова крупним кор |
| ни дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> <p>То интригант изрече као са позорнице, одахну мало, па о |
| ами прочитати, али слушајте само даље: „То је последња битанга а не отац, кад неће ни о свом де |
| млати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очи |
| в, снажан, личи пре, Боже ме прости, на тобџијског наредника, него на попа, а његова жена сува, |
| ете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуг |
| S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, |
| — каже — мал’ нисам изгубио службу због тог проклетог жуља.{S} Био сам писар полицијски па једн |
| ко, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба, то ми већ постао обичај, да боцнем свако дете |
| већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа во |
| неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одист |
| ага моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје та |
| агу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и д |
| Да, али је сад већ навикла да седи крај тог прозора, а господин Васа је навикао да пролази крај |
| едлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила на бабицу тет |
| н доби име Милосав, а мој Рајко.</p> <p>Тог дана смо се добро напили и непрестано смо се љубили |
| образовати одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је кон |
| ов-дан је велики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са пан |
| ави запета; некакав ђакон је био против тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ |
| или за то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удр |
| и пред духовни суд београдски.{S} Због тога, поп Пера је неколико пута морао ићи и окружноме п |
| се дивиле, а деца су је обожавала због тога.{S} Колико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чуд |
| истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Кад је госпа-М |
| тестамента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже |
| и, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље про |
| него једна смејурија, да је свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио |
| дигне за једно колено.{S} Многи су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојн |
| чела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.</p> <p>Посао ј |
| е да не могу, само, знаш како је, ја од тога живим.</p> <p>— Па да ти платим, не мислим бадава. |
| тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера |
| ју, псује својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан једа |
| па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по њему ако можеш.</p> <p>— Јес |
| а образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета |
| камењем, али... — Господин Сима се код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настав |
| вце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркн |
| ам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бо |
| додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће |
| би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било, али се у |
| на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, ка |
| е.{S} Ваљало је дакле прво то постићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмен |
| гла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облет |
| се смеје.{S} И бруци није било краја ни тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на дру |
| евино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто посло |
| удници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је разборит и пам |
| осподин Васа је навикао да пролази крај тога прозора, а како је навика друга природа, то је та |
| за мајка, није ли она тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана п |
| , како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи проналазак прошлога века: |
| еким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био |
| ужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти |
| аходчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум |
| ође месец дана од дана крштења, а након тога месеца г. Недељковић би попуно начисто с тим, да т |
| енције, прођоше пуна два месеца и након тога састаде се најзад конференција.</p> <p>Сем једног |
| атим — вели прија-Стана — ако је баш до тога.{S} Ево да ти дам динар за једно пре подне.</p> <p |
| арод после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и пропо |
| верењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-отпуштен из службе.{S} И сад за једно „не” |
| а детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак посмрче буде женс |
| већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после подне седела к |
| почеше да падају предлози, те Павле, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и чес |
| а, из Крмана, па онда то дете и припада тој општини.</p> <pb n="75" /> <p>— А колико има времен |
| тво већ једном отпочело рад.{S} Али, на тој првој седници, при првом решавању, опази се једна н |
| редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, сем осталих тачака дне |
| онако буновна, неће приметити да је на тој артији брисан неки стари телеграм а написан нов.{S} |
| нека му добро плати па нека научи наше тој вештини! — вели продавац лимунаде.</p> <p>— Готово, |
| а”.</p> <p>Господин Сима није остао при тој првој посети већ би и доцније, кад год би пожелео д |
| свете изневерене љубавнице.</p> <p>При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори пог |
| естаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације ни |
| ад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки дан ташт |
| у нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, |
| уни.{S} Њему сад тек паде на памет да о тој околности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици |
| учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу о |
| и надати, господин Сима се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође |
| а запита своју матер Јулијану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу |
| ицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсни |
| говести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на нап |
| лико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мидер |
| Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте ми |
| ијским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и дот |
| против ствар развијала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закљу |
| а се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није више ни враћала, а поне |
| реда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете |
| које је, грешно, прошло већ доста кроз толике руке.</p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} У |
| ених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, кад имаш греха и пр |
| </head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, везани за судбин |
| олити Богу за тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те |
| етан Јеротије, који се јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз |
| ој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима затече госпа-Мару у истој |
| сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико и за своју комшику Перку.{S} Не знате колико је |
| не усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ребрима Алемпијевим |
| има — и која је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некр |
| ја кажем моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој пре |
| сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете |
| p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — толико је колико си казао, нашто ти да бројиш?</p> <p>— |
| p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{ |
| завађени и отуђени једно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, |
| подина начелника сматрати као оца, њега толико наљути да је сасвим напусти.</p> <p>Баш кад је Н |
| у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига задао, којега је он носио под мантијом и к |
| а</hi>:{S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> |
| кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је радост исписана и |
| то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхт |
| одину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутства, да га по |
| проста, јер то је велика мајсторија са толико параграфа се носити.{S} Јер, видиш, мој брате ро |
| од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову историју; утекло је и од м |
| е велможа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капет |
| ва да размишља о оној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} |
| четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, |
| ја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? |
| спехом обављати, јер код тог посла није толико главно <pb n="259" /> знати одиста погађати, бил |
| тан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао... то јест, к |
| по гдекад тек ректора.{S} Најзад то ме толико савлада да ја појмим да је то наитије, да је то |
| ена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка к |
| :{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</ |
| тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на старога свата.</p> <p>И тада ми жена по |
| желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за |
| ао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући |
| но акционарско друштво, па не могу дати толико воде.{S} Затим, браћо и сестре, имате видети смр |
| удио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да сам већ добио и |
| ри динара — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, |
| м чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, да он погледа за њим и помисли у себи: |
| се у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125 |
| <p>Друга је ствар, да је то дете колико толико одрасло, онда ништа лакше: даш га на занат, па м |
| стиже и ново корито, и већ све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у |
| ије то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се |
| рстите га па ми га донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, кр |
| велим: „Знам ја, господине, законе исто толико колико их и ти знаш, а знам и нешто више јербо с |
| о тако мирне савести, као да није ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад једа |
| и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешка беда?{S} Али |
| је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамени |
| а у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да |
| ер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док прођ |
| иде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли леп |
| оћи, и он оженити, поче да буче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би |
| руже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи им |
| о у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрености.</p> <p>— Међутим — настављ |
| а четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели кмет — ни паре више ни паре мање.</p> <p |
| ако је кмет за сваки случај понео таман толику суму из приреза за прво полгође.</p> <p>— Неће л |
| госпођа Милева својом руком љуштила.{S} Том приликом су господин Васа и госпођа Милева и играли |
| морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који |
| ан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длана да је „вели |
| дсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са |
| м дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставит |
| е рад збора и да се закаже други.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и |
| аплауза, који је госпођица Ленка баш на том месту очекивала, захори громогласним смехом.{S} Гос |
| било на збору.</p> <pb n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избо |
| оноликим бројем колики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и |
| ко чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појави осам кандидационих листа, али најве |
| Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смисл |
| Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућој глави |
| дговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред оноликим на |
| што се ни за какво јавно предавање није том приликом спремао, кочијаш није се напио као свиња, |
| ерао жену.{S} Или, <pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „ |
| а.{S} Одбор једногласно закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се о |
| су већ играли жандара до сто и један и том приликом се госпођа Милева решила да скине црнину.< |
| његов предлог.{S} Он је био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на ко |
| ојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз душу и с |
| покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, па онда стари дрвени див |
| ндистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, о |
| нтифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не у |
| о, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би га |
| ену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа м |
| е себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око ле |
| е на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се |
| ке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у ј |
| ва немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино, |
| аћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало строже |
| сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазн |
| и ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити |
| о, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као зал |
| м већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу |
| ружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капуто |
| у где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, стр |
| з Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, |
| да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огрома |
| све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија |
| .</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао.{S} Он сад грешник пешачи — јер |
| рају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, ко |
| анесен дивном сликом на главној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов |
| — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по |
| шила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома богослов би био понова срећан и опростио би свима, |
| у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и пребаци јорган прек |
| интригант.</p> <p>Кад изиђе на ваздух, Тома се освежи и осети лакши.{S} Ма да никад није имао |
| одитељске осећаје.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских н |
| м и главна завеса поче да се навија.{S} Тома спази најпре вилине ноге, па онда рог среће, па он |
| у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изи |
| аје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непоз |
| лаве и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити се и он ми рече |
| на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, |
| код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо |
| оворио са патосом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме |
| капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице |
| !</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио |
| талоне, а Елзе још нема да се врати.{S} Тома се сав испружио кроз прозор, па гледа лево и <pb n |
| енте спремајући се да почну свирати.{S} Тома ништа није гледао, ништа видео, он је управио погл |
| тварало једно старо и прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пу |
| протури кроз ошкринута врата Недељка, а Тома богослов прими нежно свога младог крвника, који му |
| лза оде лаким корацима низ степенице, а Тома остаде да брине две бриге, своје панталоне и Недељ |
| ену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесн |
| да преповије Недељка и да га нахрани, а Тома да испере панталоне и да их исуши, како би се испр |
| јзад собу, и то Елза собу број седам, а Тома собу број једанаест.{S} Дадоше се одмах на посао:{ |
| кле, са мном! — додаде писар одлучно, а Тома појми да другаче и не може бити но да мора поћи, и |
| лза запуши нос, кочијаш опсова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час |
| ке, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као ри |
| огу рећи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осе |
| м је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави |
| .</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви |
| > <p>— Врло радо... овај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити |
| раголасто (онако као Огњена Марија) кад Тома сврши своје казивање, па додаде:</p> <p>— Сад разу |
| ли обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чудног |
| p> <p>— Не знам, Божја наредба! — слеже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би пев |
| за овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се неш |
| ога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију?{S} Како је соба била пуна мра |
| равнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву половину посла свршио, а куцне неко на његова |
| 325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио глумачку каријеру и, ено га сада |
| тану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја саслуша |
| већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са главне завесе на гледаоце и сп |
| </p> <p>— Ово нико није доживео! — поче Тома кроз сузе.</p> <p>— Е, ако није то, а оно је нешто |
| ечи интриганту наиђоше сузе на очи, а и Тома се осећаше дубоко потресен и готов да заплаче.</p> |
| н плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме досади дерњава.</ |
| ад се скидоше с кола Елза са Недељком и Тома богослов, и кад их спази, а он пљуну и рече нешто |
| што.{S} Друштво га је пажљиво слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време инт |
| а хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поче своју причу оним равним меким, једно |
| ахорио смех за оним столом, а грешни би Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се |
| ице.</p> <p>— Дакле, госпођо, — настави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, ни |
| а време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, мор |
| казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава |
| није истина — поче одлучно да се брани Тома богослов и ако му сад тек првипут пуче пред очима |
| енку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веров |
| ом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку ролу.</ |
| <p>Посилни предаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже |
| и се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после |
| ви да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће и невоље пропатио.</p> <p>— Па |
| <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом к |
| једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори Тома немарно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете |
| вора могло сазнати, овај се путник звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем зам |
| </p> <p>— Ја не знам... настави збуњено Тома и мал’ не испусти Недељка.</p> <p>— Слушајте, приз |
| здах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена! — одговара |
| ао да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама госпођица Ленка не зи |
| p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је свој |
| спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Нај |
| ли женско? — рече она.</p> <p>Е, то већ Тома, који је поуздано знао да је мушко, није могао изд |
| ам је брат?</p> <p>— Ама није! — дрекну Тома и поче све од реда да прича интриганту како је и ш |
| ећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} |
| то видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је безб |
| таве кола, те да се преповију и избришу Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствим |
| дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, нарочито на |
| се не би смејали!</p> <pb n="190" /> <p>Тома га погледа благодарним погледом и интригант се диж |
| очекивала аплауз.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и |
| етак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, ко |
| d> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку п |
| а оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, |
| памет... замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало |
| ам кочијаш, коме досади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило |
| ећи Елзу и Недељка пут Београда.</p> <p>Тома богослов је свршио своје, Тома богослов је отишао. |
| — Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охрабри и као дође сасвим к себи, те на |
| и писмо којим ме директор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га |
| ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" |
| ик звао Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачи |
| ндармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и о |
| она, као родом из села Крмана, припада томе селу, као седилац и становник и као сиротиња те оп |
| кат.{S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с ми |
| b n="255" /> никакво васпитање и, према томе, неће бити никакав грађанин.{S} Међутим, с дана на |
| дужна да ’рани своју сиротињу и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, |
| ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</head> <p>То је би |
| познате, а то су отац и мајка; те према томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату к |
| , то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова приказивати слика госпођице Ленке глумиц |
| овор о деци, сапутник се и не задржа на томе предмету.</p> <p>— Је ли вам то првенче? — пита он |
| нечији таван.{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да ј |
| а свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави тако доб |
| чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак дон |
| лизнаке господо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету п |
| Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није л |
| у жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат |
| чи пети се на таван, али она остаде при томе.</p> <p>И све би било лепо, али морао ме је когод |
| ога који носи то име, те и остадоше при томе.</p> <p>И одиста, сутрадан о јутрењу, би све онако |
| у се, ето, не даде, а колико се грешник томе радовао.</p> <p>Покојник је био врло добар и питом |
| лола” и „да га женске радо имају”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа |
| е врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> < |
| вати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, госпа-Мара се окрете комшики:</p> <p>— Па могу, м |
| х сад из дућана купили.</p> <p>Најзад о томе није потребно опширно говорити — јер је писац овог |
| на првоме журу те недеље говорила је о томе:</p> <p>— Ви не можете веровати, госпође — рекла ј |
| ички да деламо; па онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало |
| у, како је он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као |
| ајглавније питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на др |
| ме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да из |
| није примио госпођи Сари протиници, и о томе како је госпођа Арсиница преврнула бунду па се поз |
| тек прешао на питање о тестаменту, и о томе сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том поглед |
| да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао.</p> <p>Сад је, дакле, све би |
| одим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убе |
| агрејану пећ, причати својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елз |
| е баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да д |
| твар јасна, ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места |
| љка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред соб |
| Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, не мора њега да от |
| математике је опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један проф |
| обро Симо — рече она — али размислимо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одг |
| И да би отклонио сваки даљи разговор о томе имену, он предложи да се дете крсти именом Божидар |
| хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— Е, па, ево, повео сам га! — велим ја жен |
| задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике пра |
| о искупили се други и већ разговарају о томе.{S} Планула брука по селу као да си је општинским |
| дноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како каж |
| pb n="23" /> колере, па се поведе реч о томе, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како ј |
| </p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није реч и да се конференција засад бави само теор |
| ЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Н |
| али прија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} О |
| екарије.{S} Но није тетка-Роска само по томе била позната, већ и по једном особитом наслеђу сво |
| професор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник к |
| ављено — то значи, ако би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И |
| појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у по |
| се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те д |
| грљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, к |
| .</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најп |
| м погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку с |
| ије право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке. |
| а мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирал |
| околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговор |
| ловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, так |
| рштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у |
| ерење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде |
| и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом |
| свога кума да му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бе |
| да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим |
| тра вина, диже се са свога стола, приђе Томи и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мал |
| арош.</p> <p>И Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четвор |
| ту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p> |
| на.{S} Кад момак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко зам |
| <pb n="171" /> <p>Први љубавник добаци Томи:</p> <p>—Јесте ли ви ангажовани да играте мајке?</ |
| ђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој ј |
| врата те оде, а посилни за њим.</p> <p>Томи се одсекоше ноге и не мога више да се држи на њима |
| } Нарочито се власти необично допао сан Томин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „ |
| вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су гово |
| поче опет разговор пун пакости на рачун Томин.{S} Интригантов је покушај сасвим пропао и почеше |
| наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском вел |
| дном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му се ведри ду |
| што у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разлик |
| вство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза запуши нос, кочијаш опсо |
| све од реда.{S} Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар |
| ви ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекну:</p> <p>— Је л’ те ви, магарче ј |
| оја је са највећом радозналошћу слушала Томину причу, осмехну се враголасто (онако као Огњена М |
| ене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он појм |
| му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица Елза, која је са највећом радо |
| <p>— Ко би рекао, браћо — вели Спасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ниш |
| eign xml:lang="la">Quo vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе |
| ким, благим гласом одговори: — „Слушај, Томо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да в |
| на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам мало б |
| пут наводиш?” — „Немој да да се млатиш, Томо — одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти к |
| би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Поз |
| додаде:</p> <p>— Сад разумем, господине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упит |
| Она се на то слатко насмеја и рече ми: „Томо, Томо, загледај ме мало боље!” Кад је ја загледам |
| се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузела би таква ватра и забуна да није |
| ати вицеви као варнице, палећи грешнога Тому и по души и по лицу и по очима.{S} Најгласније их |
| о под арњевима, није више ни мислила на Тому, а није ни Недељко, који <pb n="198" /> је на Елзи |
| ад се један од млађих глумаца сажали на Тому, изведе га из гардеробе, где се осећао као у кошни |
| једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, викну са |
| интригант” опази да је момак донео пред Тому пола литра вина, диже се са свога стола, приђе Том |
| ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, а грешни Тома, к |
| „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан само што ви |
| жандарм ишао да то изврши, писар замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприч |
| по гдеко би се отуда окренуо и погледао Тому, па је између осталих то једном и сама госпођица Л |
| сли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, господине, |
| говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интриган |
| петана да се сме гласно смејати.</p> <p>Тому обузе жар те осети како му горе табани и образи и |
| пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S |
| ној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратим |
| еже Тома богослов раменима и сад спусти тон, као кад би певао „седмим гласом”.</p> <p>— А како |
| м, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и који у |
| има отпочети да изводи најфантастичније тонове.</p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним г |
| .</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се |
| ницом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глав |
| емо имати деце? — Али то питање постави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању с |
| p>Комичар прихвати, кобајаги поверљивим тоном:</p> <p>— Ви извесно кријете ко му је отац?</p> < |
| сподине, — настави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја |
| ететом? — рече писар познатим званичним тоном.</p> <pb n="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, |
| <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није платио зимск |
| о затезао, али, које добро вино, а које топли погледи сестричине, и он ти се раскрави као снег |
| у, међутим, остаде навика и кад наиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код ко |
| одговори на моју изјаву, већ ми стиште топло руку и тихо рече, баш кад се певало многаја љета |
| није ли можда експлодирала барутана на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једно |
| не и друге стране друма, који силази од Торлака, она виде да је крај пута.</p> <p>Још мало па с |
| Босиљком Калемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсво |
| вала је комшика нека, те му кувала неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту тр |
| огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад до |
| ко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу проф |
| да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави |
| јд, реко’, да се кренем.{S} Да заметнем траг, запитам још келнера: „Бога ти, који је одавде нај |
| Нећу ни да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одгов |
| е рећи да нема заплета, али, ипак, нема трагедије.{S} Не кажем да <pb n="179" /> случај није до |
| замоли Тому да му поједина места своје трагедије наново исприча и власт се опет слатко смејала |
| /p> <p>— Ако вас језовита историја моје трагедије занима, ви наручите још пола литра вина, а ја |
| већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је још био узруј |
| к страшне ноћи и свршетак велике Томине трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и к |
| трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му |
| ма је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант тек завршио, кад се кафанс |
| е чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, п |
| Дездемона, јер су се после оне језовите трагедије која се међу њима десила за увек растали и ни |
| јер је завршио причу о својој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде: |
| пешачи — јер је, слушајући интригантову трагедију, потрошио сав новац који је имао — и враћао с |
| </p> <p>— Кад бих вам ја испричао своју трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величи |
| после тешке невоље, виде опет сву своју трагедију, те поцрвене и обори главу.</p> <p>Друштво за |
| м да <pb n="179" /> случај није донекле трагичан, али нема оне праве, класичне трагедије!</p> < |
| ј, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет |
| евијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам и ја твоје! — избрецну се кмет.< |
| а — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора |
| це, који се, након месец дана зивкања и тражакања, једва састаде.{S} Ствар је била проучавана у |
| ће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удо |
| Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице |
| пак стање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и муз |
| јатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара |
| ља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, дакле, са мном! — додаде писар |
| з.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи да му платим интерес све до Ђурђевдана, јер вели |
| ра — запрепасти се сељак — таман толико тражи и Милован интереса.</p> <p>— Знам, брате, али ти |
| је него митрополит.{S} Па као кондуктер тражи му карту и поп му је даје, али место да му карту |
| е тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{S} Дође и куварица, дебела и гојазна, а опасана |
| дног путника који је синоћ ноћио, па их тражи.</p> <p>— Не могу да отворим! — одговори поп. — Ј |
| и ми, знам ја да би ми дали, али ја би’ тражила да ми се признаду и године службе, па то не зна |
| ше они.</p> <p>— Па где сте били досад, тражили сте ваљда какву жену која зна око деце?</p> <p> |
| а да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находча |
| пропатио.</p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb |
| и могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да имам дете на руц |
| се бојите да вам га не вратим.{S} Па не тражим вам ја на послугу либаде, или сребрне кашчице, и |
| позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једви |
| се радо натура за благајника друштвима, тражио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се осну |
| ненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али |
| /p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло |
| најдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће де |
| српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове и |
| јић је био против речи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао једа |
| едиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; |
| е, све било на одбору петорице, који се тражио, а никако да се састане.{S} Погрешка је можда би |
| нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је и госпођа Милева али — нигде ципе |
| пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да се после ове или оне речи стави запета; некак |
| би се стари сват томе досетио, могао би тражити дете натраг?</p> <p>— И поднети нама рачун за с |
| а.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти к |
| , али г. начелник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и |
| дана друга конференција.</p> <p>Тако је трајала конференција за конференцијом, те, после четири |
| р петорице, и на седници која није дуго трајала, би решено да свако од њих пише коме, те да доб |
| ног начелства.</p> <p>Парница није дуго трајала.{S} Маца је признала, госпођа Милева је одрицал |
| карте никад не варају!</p> <p>Весеље је трајало све док се и последња кап вина није испила.{S} |
| дњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није мог |
| има прошло је толико времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се приди |
| м врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и |
| чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се и |
| ћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондуктер |
| а сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чу |
| кадгод вршена операција на њој, па јој трбух сашивен канапом зарастао, а лекари заборавили да |
| „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва |
| развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешто измеђ’ но |
| ће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино лице, па кос |
| стављена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција на њој, па јо |
| тно, од којега је главна завеса, баш на трбуху вилином састављено, па се ваљда боја отрла те се |
| је.</p> <p>Дошао је и г. Тома Петровић, трговац, који се преко <title>„Српских новина”</title> |
| усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових присталица, ув |
| ра здрава здравцита, те мора да је онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојк |
| „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за то да се зо |
| о и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полициј |
| век крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његова партиј |
| нут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра |
| укџија, објашњавајући Елзи. — Свикну се трговци на мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверце |
| бош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио.{S} Да ни |
| параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} |
| не, или само општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну д |
| а, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш дати из о |
| човек који помишља на посланичко место, треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наор |
| рзоплето Јова дућанџија — само како?{S} Треба ли га сматрати као <pb n="53" /> својину целе опш |
| p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — Треба да се правиш као да је то твоје дете и ничим да н |
| лим вас, отворите — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно |
| ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} Знаш, друго је кад идеш на суђење и понесе |
| — Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— Треба ли вам каква помоћ? — пита Риста.</p> <p>— Каква |
| тотина двадесет и један динар.</p> <p>— Треба! — вели кмет.</p> <p>— Па отвори, кмете, да пребр |
| Недељковић би попуно начисто с тим, да треба приступити остварењу знамените идеје, то јест обр |
| р гробља, куће мира и тишине, сматра да треба једанпут годишње и мртваци да се провеселе, и нап |
| ара — али бих волела да знам зашта вама треба?</p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч |
| :</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена. — |
| одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се п |
| рквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Богом и пред земаљ |
| дно од другога, а толико брига има које треба заједно да носимо.{S} Ето, видиш, и ми смо се изм |
| ше полемике.{S} То је питање имена које треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч го |
| овеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква помоћ, — поче Јова, видећи да брука све в |
| е воду!{S} Мали сте, море, за то!{S} Не треба ми него само да притиснем нокат па да прснете као |
| претседнику, изјавим јој и љубав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо |
| нтар да истераш.{S} Бољи ти виноград не треба.</p> <p>Ето тако разне разговоре воде они и враћа |
| еје т. ј. нахотче, већ постоји а сад не треба ништа више до написати правила, сабрати људе, обр |
| оје си с њим добила, па лепше освете не треба му.</p> <p>Елза врло радосно прихвати овај план, |
| опширно и дуго говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског ј |
| лаве а да <pb n="131" /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све |
| из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе ужи |
| имо о томе озбиљно и зрело.{S} Ово дете треба однеговати, одгајити, васпитати...</p> <p>— Па је |
| S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено платила кирију.</p> <p>— Ја не |
| мана коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а |
| говори о томе, како на запуштеној њиви треба сви заједнички да деламо; па онда, размишљао је о |
| хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо заједнички. (Код ових се речи Радоје за |
| /> је млад, то не треба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Сврши |
| слом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане н |
| ајета излежем дете.{S} Ето само зато ми треба.{S} Платићу вам десет динара за дан кирије и доби |
| осподине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и ј |
| тебе, сем ако су ти греси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бог |
| олицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом садржином не припада овоме |
| ала карте и довољно сазнала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и |
| осиљка зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p |
| већ 'ајде, ништа то, али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад д |
| ет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, |
| еца обично нису крштена и стога друштво треба да има свог сталног кума.{S} Зар не?</p> <p>Сви о |
| <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то треба времена.</p> <p>— Каквог времена!{S} Однесите га |
| те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да ј |
| узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и |
| дчад. </p> <p>— Сасвим је то идеја коју треба остварити; зашто је не би остварили! — наставио ј |
| {S} Он се збуни, поцрвене и појми да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шт |
| а у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле да се забрине.{S} Стога је он — г. Сима |
| е неког тајног детета, онда би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, п |
| овору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само д |
| а личност, покровитељ тајне.{S} Маца би требала да се огрне домином и око поноћи да стане пред |
| експир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи ниј |
| одахну мало, па одмах настави:</p> <p>— Требали сте ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Беог |
| је он — г. Сима — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које |
| се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{S} Поп ув |
| закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори и стари слуга да јој мрд |
| припала, и сад би, по предлогу женином, требало да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S |
| во друштво, па дакле и на конференцију, требало позвати и женскиње.{S} Појам „родитељска љубав” |
| д паде му на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прош |
| > <pb n="289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још чет |
| јима се романи пишу, на крају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја |
| ако је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му |
| ајац своју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели |
| ј мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу кола”, како се он изражавао кад |
| сто.</p> <p>— Е, па, мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, |
| атог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је на тај начин стекао поверење њено, о |
| се банаћанин.</p> <p>— Бога ми, њега би требало да откупи Министарство војно — размишља жандарм |
| сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> <p>— Одиста, вели гос |
| би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да с |
| } Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то саопшти госпођи М |
| је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И како је још пажљиво |
| и отпоче малопређашњи разговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам |
| вога разговора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не р |
| иде своју идеју остварену и сад је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као |
| је једнако размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њи |
| ру, те да промисли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са |
| ) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — дода |
| ити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Го |
| ребао сам да пробам.</p> <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата |
| 02" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником |
| >— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати |
| {S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева |
| човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — |
| купила, па вели: „Јок, да останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем |
| ногама.{S} Нити је легао нити се будио трезан, а, да би могао пити, износио је ствар по ствар |
| ад се још и напије, заборави како је то трезан причао, па све друкчије и опширније.</p> <p>Једа |
| да ме расани, а нећу вино, волим да сам трезвен кад такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу |
| ор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја бих |
| очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлуком.{S} Много би се пре он решио |
| Сима толико се престравио, да га је за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и нас |
| ао модар патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за в |
| </p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче с |
| ренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време којега нико није ништа мислио и сви |
| отскога, па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну |
| гадне мисли да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз п |
| зговарао о свему и свачему.{S} А једног тренутка, кад се Недељко нешто мало заплака, обрати паж |
| све је било толико готово, да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.< |
| Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји тренутке онај који је заљубљен а сумња, слути зло и пре |
| {S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести.</p> <p |
| је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, кад се |
| <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре је |
| на нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељ |
| није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за на |
| му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али нити је |
| ћ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Ани |
| е је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, страшни |
| прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огроман, в |
| но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје решење, |
| ="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи прија |
| Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, и сети се да је |
| , дабоме.</p> <p>А мој Рајко, здрав као тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче |
| им оком може да види, како се и још сад тресе земља.{S} Сем тога, имате да видите највећи прона |
| а млада палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док |
| ter" xml:id="SRP19021_C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочит |
| дија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде |
| кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, |
| Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа недеља, г. Сима поче понова да размишља о оној ид |
| и ован”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, |
| id="SRP19021_C23"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head> Интригантова прича.</head> <p>Тома |
| id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марков-дан је |
| мина с дневнога реда, пређе разговор на треће питање, које није било важно као прва два, али ко |
| ава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој ј |
| и рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он |
| е, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али прво мушко, а мени прво па мушко.{S} И, |
| head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА</head> <head>Треће крштење.</head> <p>Та сирота жена, којој се госпо |
| да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се |
| т”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у ка |
| писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени.< |
| дину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>На |
| де, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па све то гласно говори о ономе шта |
| други веле није, него од злих очију, а трећи веле: није ни то, него од зле руке.{S} А како то |
| њега ради испржила мафише.{S} А кад је трећи пут дошао, добио је слатко, кафу, ракију, мафише |
| тиван одговор, то се он спреми да јој и трећи пут понови изјаву.{S} Првом приликом кад су остал |
| њега.{S} И таман да пође, али сад, и по трећи пут, отворише се врата и појави се на њима полици |
| 51 са грешним Милићем који сад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим нес |
| као.</p> <p>И тако општинско дете би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже |
| велики проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу |
| д такве послове вршим.</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаес |
| а томе лако је из двеју познатих извући трећу непознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу |
| њега није био ред да говори, а публика трешти <pb n="174" /> и даље од смеја, а Недељко се дер |
| <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде |
| горе, загледа кроз прозор, па се најпре трже запрепашћен.{S} Загледа затим још једанпут, прекрс |
| рцигером као јаре.{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране |
| ста.</p> <p>— Јоване! — писну она па се трже далеко од мене.</p> <p>— Јок, није Јован него Рист |
| и, озбиљно се замисли.{S} Једва се мало трже од мисли па диже главу и запита:</p> <p>— А колико |
| е висина до калдрме, па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreig |
| а његове стране.{S} Али се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} |
| е Суботићеве, којој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изј |
| кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по се |
| акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зора, три путника кретоше из села, пажљиво избегавајући да њи |
| је Прелепница све више напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партиј |
| и принову.{S} Његова жена роди сина, а три дана затим и моја роди сина.{S} То је тај без опера |
| јер је музика већ била огласила игру а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{ |
| јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу и леђа.{S} |
| те врло напредно и стога га испљува два три пут.{S} Затим седе и поче да прича о новим зубима, |
| покојног Алемпија, приапсио сам га два три пута, али њу не знам.</p> <p>— Другом ти то, кмете! |
| о на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде |
| поноћи да стане пред врата и да се два три пут окрене лево и десно па, кад нико не спази, да з |
| чавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који се, након месец |
| го је баш побегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? |
| а су двојица проучавала ствар једно два три месеца и два три пута сазивали одбор петорице, који |
| о т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек знао параграфе!{S} |
| енција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљиво очекиваше да и д |
| врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим на једној нози.{ |
| ао да да јасан одговор, нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ов |
| Данас је видиш, среда, да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој |
| та покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод п |
| аспитујући ништа, исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго мо |
| ђа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски |
| дељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па јој се подвукле очи те дошла некако лепша. |
| ледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и т |
| аву и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> < |
| е је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја! |
| десно па, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капиј |
| амо рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На вратима још једном додаде:</p> < |
| е био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на пијаци, а сад је |
| ез обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, а сам настави п |
| таде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по једанпут |
| ади Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те које |
| аје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јој сасвим довољне; оне су учи |
| Милева.{S} Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке с |
| Загледа затим још једанпут, прекрсти се три пута и са врха лествица објави радозналим присутним |
| ћи једно на друго, прођоше боме и два и три месеца.{S} Најзад се, на једвите јаде, састаде одбо |
| реси толики да ти треба десет владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то |
| .</head> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље о |
| .{S} Од ствари понео је мало преобуке и три заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духов |
| етири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама |
| г детета.{S} Нема јој још ни двадесет и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да пон |
| тво нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан |
| уће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друштво, па не мо |
| ну ногу са адвокатом.{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа ди |
| >— Ја сам, знате, богослов и свршио сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва с |
| ија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево три.</p> <p>— Истина је — брани се госпа-Мара. — Стана |
| ницима ваља донети понуде, поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.< |
| објасни:</p> <p>— Прошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ства |
| ве духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, д |
| по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div type |
| дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је г |
| то, дете — настави Радоје — па, ево већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па кр |
| Маца саопштила Милеви да она — ето већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад |
| своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка |
| ци Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>Сел |
| ла ми је кад год јој затражим двадесет, тридесет динара, даваће ми.</p> <p>Мени се, право да ва |
| те ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет динара? — рекох.</p> <p>— Даћу вам и педесет.< |
| {S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз теп |
| ter" xml:id="SRP19021_C31"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Жена са тамном прошлошћу.</h |
| ter" xml:id="SRP19021_C32"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ДРУГА</head> <head>Дете за издавање под кирију |
| ter" xml:id="SRP19021_C33"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ТРЕЋА</head> <head>Марков-дан.</head> <p>Марко |
| ter" xml:id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да |
| ter" xml:id="SRP19021_C35"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђ |
| ter" xml:id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а з |
| ter" xml:id="SRP19021_C37"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо п |
| па ми наиђоше сузе на очи, а кад већ би тридесет и пет минута, а ја почех да преврћем очима, да |
| , али натраг се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи теп |
| на негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се одмах обја |
| оји нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет и два динара...</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац, |
| ter" xml:id="SRP19021_C30"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТА</head> <head>Прва конференција друштва за нах |
| удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.< |
| х нарочитих разлога, рађа мушко дете на тринаест месеци по смрти свога мужа.</head> <p>Прошло ј |
| <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће |
| са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи наме |
| ter" xml:id="SRP19021_C13"> <head>ГЛАВА ТРИНАЕСТА</head> <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из |
| приликом кад су остали сами, он претрча трипут обема рукама клавијатуру и поче:</p> <p>— Госпођ |
| е свако због тога осећао грех на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости |
| d> <p>Прелепница није мало село.{S} Већ трипут до сад подношен је предлог Народној Скупштини да |
| а и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму п |
| раграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пет |
| ао о Ђурђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некак |
| сељак после кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мен |
| Јер, видиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес |
| медицине и рецепти, ништа... којешта... трице и кучине... ништа ти то неће помоћи!{S} Ето, погл |
| ш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да наредим да се закоље једно сисанче, таман до |
| има, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадија |
| вар!</p> <p>— Врло добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, |
| те рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стр |
| прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.</p> <p>Ка |
| <p>Остаје му, дакле, једино, да судбина троименог општинског детета заврши овај роман.</p> <p>М |
| , у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и отпусти нас све, а остаде са г. капетано |
| Радојем.</p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више н |
| м објасним моју беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо |
| заказану седницу дошло свега двоје или троје, то је после месец дана сазвана поново седница.</ |
| о, обичан кафански сто покривен двојим, тројим новинама.{S} По том столу су расута нека акта, п |
| то кријући под мантијом, и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али |
| ви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра са првом з |
| решити.</p> <p>— А како? — запиташе сва тројица и направише ситне очи од задовољства.</p> <p>— |
| да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао стол |
| за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица се и расположише и намрштише.{S} Да се једанпут |
| <p>— То си баш требао! — додају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали |
| на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — п |
| м! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Н |
| им!</p> <p>— Е, па, ето, да му дамо име Трофим! — пристаде дућанџија.</p> <p>— Какав Трофим, мо |
| ази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли |
| едње снаге своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осе |
| це између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му рођена деца„ а све за спомен |
| ју причу — а после кадгод ми је требало трошка имао сам.{S} Пробала је она да се исели из једно |
| ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми затреба.{S} Ником нећу говорити, то буд |
| етири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих че |
| аквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћ |
| елеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истин |
| би се неговале свастике и то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је |
| мантијом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n=" |
| вају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управн |
| ј кући и закуца на врата.{S} Аника није трпела Радоја Крњу, јер је знала да је олајава по селу, |
| е може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што |
| с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу муз |
| знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене изађе |
| научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном |
| олитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако |
| вели кмет.</p> <p>— Море каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода и |
| Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловке, то је само залогај.{S} Док зинеш, а њ |
| .{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест |
| а.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— |
| и то, немој да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја воли |
| {S} Док зинеш, а ње нема.{S} Ја сам јео тртицу од ноја.{S} Сама тртица седам ока меса, једна тр |
| пати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске, грува |
| и ти сваке недеље разбила главу по коме трубом, онда би ти дала јевтиније.</p> <p>Најзад после |
| је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено в |
| жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне: „Јуриш” и збиља одушеви све, те |
| пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро је |
| ром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публи |
| а ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили а |
| епо теглили и брачна се кола нису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то би |
| , успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, натури се за њим један господин вичући:</ |
| добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n="225" / |
| </p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијатури и да говори о љубави, навикн |
| ао што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали |
| <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе па |
| и охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе |
| ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, ту нисам могао да издржим, него одох жени па јој све ре |
| обрати пролазнику пажњу на радњу.{S} Е, ту дужност канаринке имала је и сестричина госпа Марина |
| кве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је |
| али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник |
| ректором богословије.</p> <p>Ја, знате, ту тајну ником не кажем и то не због себе, него да не б |
| м.</p> <p>—Ех, видиш, мој рођени брате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни |
| м: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман |
| ела Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту дућанџија Јова, па Исајло из Драјковца и још други.{ |
| ога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако је да коме по |
| ина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до в |
| вара поп.</p> <p>— Молим вас, отворите; ту су остале папуче једног путника који је синоћ ноћио, |
| <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Буринца, па онда Рајко, бивши кмет, ту |
| Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спрем |
| не, када је конференција и заказана.{S} Ту затече још два три господина од познатих и нестрпљив |
| ала соба, али зато пуна као кошница.{S} Ту је најпре његов адвокатски сто, обичан кафански сто |
| <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се са |
| а ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп и кмет оду, а дућанџија да остане у к |
| да и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је |
| учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — ј |
| осам стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</ |
| исмо од њене кћери, којим јој саопштава ту несрећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{ |
| и још један одборник лично се приме да ту одлуку саопште кандидату <pb n="327" /> и крену се, |
| стаде мало, премишљајући ваљда да ли да ту тајну повери, па одлучивши се, настави:</p> <pb n="2 |
| Интригант је искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина |
| <pb n="56" /> <p>Олакшавна околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, |
| .</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познајем.{S} Сећам се покојног |
| а романа.{S} Али, да би се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редо |
| мамо! — потврди одлучно госпођа Босиљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би о |
| а ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику тако рећи и не познаје |
| га госпођа Босиљка.</p> <p>— Како си на ту идеју дошла? — Изненади се господин Сима, верујући д |
| — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Нар |
| ете, које се без икакве стварне потребе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</ |
| јако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио ј |
| е да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умр |
| ари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву закачку, а та је закачка одведе на суд1 Из с |
| е ништа о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином |
| у уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршитељу, који јој је хтео |
| а отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај |
| а, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири |
| ело, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi> |
| ш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ак |
| на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на др |
| ет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није, к |
| а жандарм — па нека наши генерали науче ту вештину, и лепо нека се донесе закон да је сваки ген |
| <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запит |
| ни за љубав!” одговори Огњена Марија, и ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за об |
| ва испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа |
| , па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко о |
| оснива на један односећи се параграф, и ту је онда лако.{S} Тешко је док не погодиш кој’ је тај |
| ленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин Сима запе, јер ни први му разлог није срећн |
| Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори са неким поносом, као да је о |
| а удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p |
| , онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако је већ |
| те, није то приметила.{S} Видев да је и ту опасност срећно пребродио, он брзо завуче руку у дет |
| о као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа |
| док је Алемпије био жив.{S} Премда се и ту може поп оправдати, јер тада није имао кога да теши; |
| што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и |
| ратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман поче |
| сак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на |
| е ништа друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа |
| но сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у |
| осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{ |
| , јер су се, као за пакост, сви који би ту бригу требали заједно да брину завадили међу собом.{ |
| и ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге |
| им гласом”.</p> <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У |
| >Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{S} Он закључа по навици собу за собом, |
| а моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите |
| одао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да се стар |
| о је да коме поквариш пазар, опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не сти |
| авајући се да из скромности не би желео ту почаст.{S} И да би отклонио сваки даљи разговор о то |
| сећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p |
| оје огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, тако да је најзад |
| ло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам ва |
| </p> <p>— Није ми ништа, него седи тако ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издаје |
| а један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> <p>— А |
| за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја с |
| срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не преступи зак |
| оме се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, |
| > <p>Али се господин Сима преварио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила ни |
| и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског г |
| зила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стак |
| упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет |
| ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема ко о |
| Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем |
| ам за прирезни систем наоружања!</p> <p>Ту попову реченицу каза кмет друкчије т.ј, он је и за н |
| о што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов заћута и потапша Недељка, који му је б |
| уновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана |
| другог као да нисмо отац и син.</p> <p>Ту прекиде ђумрукџија причу, јер Елза, која се досада и |
| неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, кмет и један одборник; ту кмет из села Бур |
| удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицајац са причом, а кмет и Јова ни |
| оме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, |
| пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум венит!</p> |
| ључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као кла |
| то је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар поме |
| тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то |
| сцену ступи млади љубавник, који је са тугом и потресеним гласом говорио разне љубавне речи.</ |
| би се он пео на свој таван, а не би на туђ; да кажеш да је као свештеник пошао да одслужи јутр |
| каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти сумњив |
| незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим спа |
| а романа врло рад да избегне разговор о туђем вешу — већ је главно овде то да је Недељко дошао |
| дговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ће |
| грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељком под иберцигер |
| да пође с њим на бину, јер где би се са туђим дететом на рукама представио господину управнику |
| није кадар дати моје рођено, нећу ни с туђим дететом да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у р |
| ер ми смо збиља позвани да се старамо о туђој а напуштеној деци!”</p> <p>Дошао је и г. Аксентиј |
| чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан наста |
| овори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, као на „изгубљену |
| хиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жалби његовом руком исписаних, а ниједна није п |
| олико?</p> <p>— Е, мој рођени брате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платиће |
| ину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је д |
| то је, разуме се, извршитељ поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ства |
| до срце, заплакао пред судом и опростио туженој.{S} Тако је Сима спасао на суду тетка-Роску и о |
| ке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напос |
| ор тако сјајан био, да се и сам државни тужилац, који је по својој професији позван да има тврд |
| Онда се судије сажале, сажали се и сам тужилац и његов адвокат, сажали се и онај момак пред су |
| амоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то слатко насм |
| к себи.</p> <p>Госпођа Милева приступи тужна лица постељи.</p> <p>— Овога господина, — поче да |
| а слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина Васу јабукама, а |
| p>— Слободно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и ти |
| е уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све о |
| ерен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек преша |
| их посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојниковој: „Молим све |
| ова нешто, а Тома богослов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле |
| ћ један млад господин, који се због вас тужно проводи.{S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека |
| знанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p> |
| љка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Босиљк |
| су због тога сумњали да она није нешто тукла по који пут покојника, али то није било: они су о |
| ља одушеви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу |
| д осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаило |
| одрасло дете.{S} Да би свакако наопако тумачење одбио, Илија одмах сам објављује да је то дете |
| л него ја.{S} И, ето, казаћу ти како ја тумачим, откуд то може бити да је дете толико налик на |
| ости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико п |
| она мени.</p> <p>— Па добро, како ти то тумачиш? — питам је ја.</p> <pb n="205" /> <p>Моја жена |
| руга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом |
| кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>Пос |
| акле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Вр |
| рти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са оча |
| о је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом |
| некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног дечка па овај, кад се после дуго |
| па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види с |
| ине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац тога имања госпођа Милева.{S} Ако пак |
| осно њене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увр |
| е онако срећно обезбедио госпођи Милеви туторство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића |
| нагом на кревет, дочепам је и почнем је тући како није извукла батине још од рођења.{S} Кад сам |
| </p> <p>— Па добро, а кад би он метнуо туце јаја, би ли излегао дванаесторо деце? — пита палил |
| утије пудера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шла |
| оне и три капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му |
| после ових речи, обично би долазило до туче, јер би дотичну противницу таква латинска реченица |
| рши вечера, музика најпре засвира један туш, јер је један писар пио здравицу господину начелник |
| о још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа |
| ој мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и за |
| се јако заинтересовала мојим причањем и ћаскањем.{S} Служио сам је за време вечере, додавао сам |
| кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> |
| обно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, |
| опржи.{S} Кад кмет понови своје питање, ћата, место да одговори, заниха главом сумњиво, диже об |
| ..</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А кад се јо |
| искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те почеше да се саветују, а исте |
| обно глупо гледали.</p> <p>На послетку, ћата кресну оком кмету и пође судници, кмет кресну оком |
| , пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} Ћата се изненади кад их виде заједно, и одмах се окрете |
| </p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата би можда и могао да одговори на ово питање, ал’ он |
| а остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крманске и прочита га гласно.{S} |
| во ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо, голобрадо ђаче које је Радисаву гле |
| ату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш причао како је својим очима гледао човека к |
| а ме очекну.</p> <p>Кмет оде до Ивка, а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата |
| страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква |
| хани да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </div> <pb |
| в се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови |
| ко разговор.</p> <p>Кмет плаћа пиће, а ћата неће ни да проговори док се пићем не „расрди” добр |
| вако својој кући да се спреми за пут, а ћата оста да напише акт.</p> <p>А кад сутрадан свану зо |
| овор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје Крња сад се ј |
| и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, |
| удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу д |
| , попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихват |
| да каже, кад по који из села примети да ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по с |
| тај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општине прелепничке бр. 143, сви се од |
| оп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. |
| <p>— Пита мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администр |
| аучи како?</p> <p>— Ја велим — наставља ћата после кратког размишљања — да са жалбом оде одавде |
| >— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да |
| та кмет.</p> <p>— Разуме се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — |
| .</p> <p>— То је моја брига, — одговара ћата — ти само нареди да Среја сутра зором крене са акт |
| оставила дете на врат општини — додаде ћата кратко.</p> <p>— Јест, тако је! — рече кмет полугл |
| ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радозналост слушалаца довео до врхунца, а он |
| ни једу змије?</p> <p>— Истина је, каже ћата, гледао сам својим очима.{S} Нудили ме, кажу: изво |
| друкче не може бити него тако како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде сва |
| е још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибр |
| у нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} |
| се каже!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна |
| поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општин |
| утрадан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако д |
| одају двојица тројица.</p> <p>И тако је ћата причао док су га слушали.{S} А слушаоци су један п |
| 0" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? — испрси се кмет, |
| лио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се донесе још један чокањ раки |
| јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.</p> <p>— Може, како да не може! — одговори поп.</ |
| може? — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских пос |
| рио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неко |
| Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му не |
| ила Милића.{S} Збунио се поп, збунио се ћата, збунио се дућанџија, збунио се кмет, а збунио се, |
| те се ћата онолико наљутио.{S} Љутио се ћата отатада још неколико пута те изгледа да су се он и |
| како овде није био такав случај, то се ћата одмах прибра и поче да скупља расута акта, а кмет |
| је њу неко научио и подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговори |
| Право да ти кажем, попе, мора! — одсече ћата. — Друкчије је то кад се лично жалите; не може онд |
| већ било омркло, то те вечери остадоше ћата и биров муку да муче са дететом, а сутрадан, зором |
| рејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад осташе сами, кмет спусти пријатељски р |
| ако ико, орни су поп, кмет, дућанџија и ћата прелепнички.{S} Брига, која их је до јуче клала, с |
| една, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убе |
| {S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели |
| град.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— |
| о раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и, на своје велико запрепашће |
| > <pb n="47" /> <p>— Сасвим! — додаде и ћата.</p> <p>— Јест, — настави Среја — али је оставила |
| потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет |
| а крају овога романа прошли поп, кмет и ћата, а све због оне речи: да Бог ником дужан не остаје |
| да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> |
| ко леп дан, и баш кад су и поп и кмет и ћата и дућанџија толико задовољни и радосни, да им је р |
| е. </p> <p>Прво се, веле, завади кмет и ћата.{S} Још одмах после онога разговора са Радојем Крњ |
| води из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви приста |
| дисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> |
| же да буде и мора бити</p> <p>— настави ћата зналачки и мирно — тако је по самоме закону!{S} Ос |
| , тако ти Бога?</p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљ |
| не зна тачно да ли су тај план сковали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или |
| се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћата.</p> <p>— Нема ту никакве бруке.{S} Ја ту Анику та |
| сна, нема ништа да се разговара! — вели ћата.</p> <p>— Ама, па видим ја и сам да је ствар јасна |
| кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав разговор онда још, а са |
| ија.</p> <p>— Какав Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му нек |
| То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да понови ту страну реч. — |
| те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Говори, б |
| >— Е, јеси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, |
| еђати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак д |
| време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” |
| >— Него нешто да ти кажем! — пресече им ћата расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли |
| Па зар му ја знам — одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> < |
| , јер нигде из кафане не излази, али то ћата не прима да му се каже.{S} Он вели: „Ако сам науче |
| о, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера и |
| а ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у |
| гоме руку.{S} Е, али сад је био на реду ћата, за којега су се прибојавали да га неће лако прело |
| и сам кмет приметио да је пијан, али му ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, |
| а не примам да ми се то каже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— |
| > <p>— Јеси, бре, глуп, Јово! — вели му ћата. —</p> <p>Како не би имала јадац, птица је, није ч |
| Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па в |
| рвипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о сто — а зашто он то крије од мен |
| т.</p> <p>— Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шт |
| ако ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> <p>— Е, али знам ја! — рече Радисав, |
| испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћата покаже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.< |
| у да предводи Радоје Крња! — пресече их ћата и они се сви пред таквом могућношћу престравише.</ |
| аконски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћата — по мени може.{S} Ја кад му напишем жалбу не може |
| имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</p> <p>— Море, каква тртица од пловк |
| о мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли пог |
| ајан поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги |
| опа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеж |
| и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је пла |
| аш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће |
| ш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда срца беше па ни речи не одговори, и ако |
| Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да изиђе „на лице места” и он је от |
| , треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћа |
| ре и, таман да пређе преко прага, а ево ћате из друге собе са оним актом.{S} Ћата је неко младо |
| човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послу |
| и, кмет спусти пријатељски руку на раме ћати, па поче врло слатким и питомим гласом, како би са |
| поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата |
| аде ова последња реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од |
| ве опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад |
| преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда дрекну, као да је неко њему нагаз |
| ну да се смеје, а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и |
| а!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> <p>— Пита мене писар с |
| рио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, ш |
| аде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћати!</p> <p>Биров однесе, а Радисав се спреми да пође |
| дана одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљути |
| гоше тамо, испричаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ства |
| и се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, бра |
| тога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће |
| <p>После већ, изгрлише се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није |
| , а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Радисав и ћата и биров отрчаше тамо и |
| оје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупи |
| клала, скинула им се с душе благодарећи ћатиној мудрости, па сад седе пред механом и ћаскају, а |
| ву. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић т |
| p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине крм |
| да је сад згодан тренутак да се користи ћатином попустљивошћу, па поче сасвим меко и слатко:</p |
| , видеше да је Милић, лежећи на кревету ћатином, где је било и неких аката, ова просто учинио з |
| ници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срет |
| ла нам је један рапорт.{S} Прочитај га, ћато!</p> <pb n="62" /> <p>Када ћата прочита акт општин |
| кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, н |
| растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том памећу.</p> <p>— Е |
| ав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Ко |
| ефицит, велим ја њему.{S} Јест тако је, ћато, вели писар и записује реч по реч како је од мене |
| рамље на једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, |
| е мислим ништа.</p> <p>— Говори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати дон |
| државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто поп, који је једини у друштву |
| гу брате? — додаде поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одуш |
| а расположење.</p> <p>— Говори, говори, ћато! — моли га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће |
| ица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманск |
| има!”</p> <p>— А је ли истина, Бога ти, ћато — пита Радоје Крња — да Талијани једу змије?</p> < |
| век.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном т |
| > <p>— Овде није, кмете!{S} Знаш ли ти, ћато, где су ове паре?</p> <p>Ћата диже главу и заусти, |
| опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капета |
| ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам |
| љу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како о |
| умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кметов коњ рамље, не рамље кмет.</p> <p>— Па |
| b n="40" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш шт |
| ал’ ко велим, размисли ти о томе мало, ћато!</p> <p>— Добро, изађи ти на лице места да извидиш |
| аче поткрепити ствар.</p> <p>— Па лепо, ћато, брате, и да је поткрепимо само нас научи како?</p |
| е општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се |
| дати из оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да |
| а му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћата и ту тврда ср |
| њава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата се замисли, замисли |
| даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена наишла.{S} Искреност је ишч |
| — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја |
| мисијом говорио: </p> <p>— Дедер, брате ћато, да разговарамо братски и пријатељски.</p> <p>— А |
| ати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам ш |
| уче по селу толико, да је већ и кмет са ћатом размишљао: како ли би му се могли скратити рогови |
| Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, |
| школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јеремића казати да је такође врло научен, јер |
| > <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И |
| Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. |
| тра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p>— Кмете, дедер дајдер ми књиге да видимо к |
| а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви на Косову као Југовићи.{S} И кмет |
| > <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међу саме очи.</p> <p>— То све, браћо, може да буд |
| — Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет |
| ушевно одмори, а паства је затекла тамо ћату мање више већ одмореног душевно.{S} Ћата је баш пр |
| у и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, а |
| као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара |
| а ти, ћато? — пита меахнџија, па пљесну ћату по рамену оном тежином кретања руке, којом у опште |
| ти одвајаш од нас?</p> <pb n="41" /> <p>Ћату збиља дирнуше те попове речи, погледа их све редом |
| својта.{S} Размисли мало, размисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно пед |
| њава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет |
| супруга”, послужио за заклон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено ј |
| онашање?</p> <p>— Понашање, због којега ће г. начелник просто предложити да вас отпусте из служ |
| удски писар Васа Ђурић и не слутећи, да ће и он са своје стране допринети да дете буде лепше.</ |
| ће једно на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су парагра |
| , морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог |
| а овим добрим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом |
| д ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, јер ево моја жена готово |
| ковима, и све са мање и мање изгледа да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, |
| еном реченицом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као с |
| а памет.{S} Елза је можда предвиђала да ће сутра бити крштење; познавајући његову племенитост, |
| за свагда спасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта |
| бити.</p> <p>Сирота жена виде и сама да ће тако бити, па престане да плаче и окрете се мени па |
| бегао; казао је он мени два три пута да ће побећи!</p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбу |
| избаци.</p> <p>Госпођа Милева обећа да ће испунити ову богоугодну жељу самртникову.</p> <p>Бол |
| ни знао да игра, али коме она обећа да ће га поучавати.</p> <p>Ја сам и даље седео као очајник |
| пођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве |
| и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он оженити, поче да буче по селу т |
| (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он |
| е за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно рече да ће нас ноктом поубијати као бувице, баш је тебе погледа |
| ит! — дрекну поп. — Казао ми је јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— |
| га кмет.</p> <p>— Немојте ви мислити да ће то ићи баш онако сасвим олако.{S} Може капетан и дру |
| се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи, да је неће заборавити.</p> <p>То је било к |
| мишљао сам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друк |
| S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудн |
| свастици још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводи |
| под пазухо да пође, и ако је осећао да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи с |
| свим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ по |
| вом се нису надали, јер ко је мислио да ће тако срећно да се скине оволика брига с врата.</p> < |
| д нисам посумњао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мисли |
| дитељском колену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за |
| леменитост, можда је предвидела и то да ће се он примити за кума.{S} Зар не може она сутра у цр |
| ја и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде му се, в |
| протегли и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и ду |
| .</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан |
| робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер |
| је много, а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није |
| љда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нама неће требати.</p> <p>После ова |
| но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се д |
| уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" xml:i |
| упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ћ |
| идеја!{S} А знам једну сироту жену која ће дете за малу награду примити.{S} Идем, идем одмах то |
| ити.{S} Дакле за време те паузе сусетка ће рећи сусетци: „Колико се молим Богу за себе, толико |
| јуче да ће ме обријати!</p> <p>— И вама ће да се суди.</p> <p>— Јес’ и зато су ме звали.</p> <p |
| други <pb n="326" /> скупови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; |
| } Ма како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да л |
| и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим са |
| ли, неће то Радоје Крња да раздува, па ће да оде и до капетана, па богме и до новина.{S} Не би |
| е, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, а тешко да неће по |
| Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини |
| Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радоје Крња! — пресече их ћат |
| ша све то, размисли се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај |
| а њега, премери га од главе до пете, па ће тек рећи:</p> <p>— Има му десет кила?</p> <p>Елза се |
| гледа по соби, опази дете на поњави, па ће се тек окренути Аники:</p> <p>— Знам ја, Аника, да т |
| , па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек после дужег времена и више сам себи рећи: — Чудн |
| и — Радоје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} |
| а зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће рећи полицају:</p> <p>— Молим те, нареди свима да из |
| вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> <p>— Добро, |
| ећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше ниоткуд.</p> <p>Стоји он т |
| седе за његов сто, поручи му ракију па ће тек почети;</p> <p>— Овај, ћато... ти си тако рећи н |
| ла.</p> <p>Попадија се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем се |
| еханџија, лупа на попова врата, а Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хо |
| , да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала ј |
| пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично забри |
| Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> <p>— |
| пштини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> никакво |
| који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако |
| тијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да поп |
| буну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то дет |
| а шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што с |
| олико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми.{S} |
| дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете подм |
| астали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко ће у |
| е је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — мог |
| нам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чува |
| стрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, |
| ри, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p> |
| удници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се увр |
| свим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радисав је |
| госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практ |
| Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а вид |
| рими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку сне |
| <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову коју имате, отераћете.</p> <p> < |
| /p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> |
| тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што |
| а једним тако интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и те |
| доказ или као сведок, или, најзад, Бог ће их свети знати, зашто су га донели пред суд, тек гла |
| нешто тај после дигао дреку.{S} Најзад ће неко поменути име „Милић” и застадоше на њему.{S} Пр |
| адог крвника, који му је баш данас, кад ће се видети са госпођицом Ленком, тако душмански исква |
| учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегава |
| .</p> <p>Ја сам горео од нестрпљења кад ће се већ једном објавити ланс, а све претходне игре ни |
| ичка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са не |
| ело и позва ме:</p> <p>— Господине, сад ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело. |
| чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео |
| 1" /> <p>— Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни |
| а бину па му нађе место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="17 |
| ао заблудели син мајци богословији, где ће пред ректором покајнички пасти на колена и иповедити |
| <p>Једанпут, тако празник неки, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана п |
| е питање било решено, питање о томе где ће дете ове прве ноћи заноћити, дође ред на друго питањ |
| зиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p>Тај путник био је млад чо |
| ад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично |
| и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно дете, за је |
| о врло велико:</p> <p>Ако посмрче, које ће госпођа Милева по смрти мужевљевој родити, буде мушк |
| иста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског |
| сти.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била једа |
| је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} |
| d> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати кр |
| А ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали Сима ради, ни велики Сима не |
| рте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће вам карте казати праву истину.{S} Ја сам на далеко ч |
| те да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем |
| механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до во |
| чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати са оноликим бројем колики дође.</p> <p>Н |
| о јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" /> <p> |
| црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} То не може бити, кмете, него ако си што |
| > <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће својим објашњењем направити још већу бруку, муну га |
| порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити ово а неко оно.</p> <p>Ту поп Пера, |
| — Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради службу, а ви за то само пет дин |
| она и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} Дижите се на ноге!”</p> |
| и наклоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјав |
| шајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а |
| ет једнога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, |
| ће иза оних врата наћи пријатеље, који ће га, као новог друга свога, прихватити и спасти срама |
| е изабран одбор од једанаесторице, који ће на основу ових страних правила израдити један пројек |
| рло вештом адвокату, <pb n="90" /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с детето |
| анас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам |
| први љубавник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се поч |
| шавање и онда се сазове други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на з |
| довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> < |
| те изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ств |
| ри апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ће рећи стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: и |
| ко ми је — без новца не бих изишао; или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у теле |
| ељанима а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу |
| ју не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова с |
| неће бити, јер нити је досад било нити ће бити да се на тавану служи јутрење.</p> <p>Па како ј |
| никаквог посла; купиће он и кожу, наћи ће ти муштерију да продаш старе амове, набавиће ти млађ |
| " /> би дете привремено примила? — рећи ће тек госпођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењ |
| пред собом.</p> <p>— Знам, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} |
| , он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после дужег размишљања — како би било |
| е после на бунар да каже женама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, |
| кох ја врло љубазно — зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло сла |
| а да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је о |
| ати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> |
| музике, помишљајући на свастику, којој ће сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на |
| себи изгледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантаст |
| мо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p> </div> |
| словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није нашао т |
| , заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — |
| га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којо |
| ен порођај биће извлачење лутрије којом ће приликом она добити или главни згодитак заједно са п |
| понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p> |
| /p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете |
| о поп, кад буде имао своју парохију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причат |
| д га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што |
| х а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао ку |
| и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једин |
| а-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби на суду више да помогне нег |
| ју на један односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на |
| ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, |
| p>— А зна ли му се мајка?</p> <p>— А ко ће је знати.{S} Не зна му се ни мајка ни отац.</p> <pb |
| осом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар полицајац а да није прво био кесарош. |
| д ја? буни се дућанџија.</p> <p>— Да ко ће?{S} Је л’ признајеш да си јој давао онако... на вере |
| и прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, |
| и поп нису раније договорили</p> <p>ко ће пред влашћу говорити, то се погледаше међусобно, па |
| ажио је такође реч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански |
| ајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Нес |
| у насече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би |
| у варош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реш |
| спа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветовала је комшика |
| х научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од |
| ата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за пут, а ћат |
| до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> <p>Ето, тако су на крају о |
| о кући, да саопшти госпођи Босиљки како ће се њена идеја остварити и да је још једанпут увери к |
| о она врло лепо меси мафише, затим како ће дати један зуб да јој се пломбира и како она никад н |
| зо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разговор.</p> <p>Међутим, стигли су већ бли |
| </p> <p>Кмет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, прич |
| к носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb n="144" /> Васа све т |
| че поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје механџија, а само што се не подм |
| а дан да изведе?</p> <p>— Па јест, тако ће да изађе, ако му оставиш ноћу да спава и да се одмар |
| ко јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месец — додаје поп сасвим озбиљно, ка |
| подговорио — додаће ћата.</p> <p>— Тако ће бити, неки душманин је подговорио.{S} Него изађи ти, |
| то ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не може ни десет пара више да буде.{S} Него |
| радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанп |
| , а сад је адвокат.{S} Али, зато, ретко ће ко да ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општин |
| А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} А жен |
| смо ми сами општина!{S} Мислите ли село ће да пристане на то, да ми држимо општинско дете.{S} М |
| да ће га испратити смех.{S} Не мари, то ће бити последњи смех, више их никад неће видети, нити |
| о Божјим промислом пред нашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да о |
| , па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и |
| ствар називао „догађајем”.</p> <p>— То ће несумњиво бити какав догађај! — понови он, па рече к |
| то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу |
| ца по мужевљевој смрти?</p> <p>— Ама то ће бити нека ђавоља посла! — вели <pb n="26" /> Исајло. |
| поп.</p> <p>— А слушајте, људи, — на то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи |
| о дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори уч |
| код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун своји |
| а је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по |
| е исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђави |
| је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — |
| земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— Па д |
| о до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа-Мара |
| после зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мајемо. |
| ако каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми за |
| што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету да и |
| /p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распреми |
| к моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога дана |
| роко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:< |
| , а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господин Ми |
| енама; а сићи ће још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од кап |
| ли на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, |
| ати му добро, на то немој да жалиш, јер ће те друкче скупље коштати.</p> <p>— Па да платим, газ |
| <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{ |
| се пићем не „расрди” добро.</p> <p>Кмет ће први изнети предлог:</p> <p>— Размишљао сам, браћо, |
| десет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> <p>— Овде није |
| те л’ га већ одбили?</p> <p>А интригант ће на то:</p> <p>— Како сте још слаби.{S} Колико има да |
| батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Још док беше Мага (а Мага |
| тидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће затим натаћи на нож и љубазно понудити господин Васи |
| лачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> |
| дана и оде, никоме не казујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Неме |
| >ГЛАВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња гла |
| авили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Једно ју |
| и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мај |
| м стотина осамдесет динара?</p> <p>— Ту ће бити, опет ће ту бити! — гуче кмет као гугутка.</p> |
| .{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди с |
| настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, |
| Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дете! — вели по |
| ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Нала |
| у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим ја, е, онда, иглицу.{S} Па од тог доба |
| га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржават |
| тајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме |
| а додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћата б |
| .</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу |
| > <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чуј |
| те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Ср |
| ријал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји |
| оспођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— Бог |
| о не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш |
| p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— Са ов |
| шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за време ра |
| онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад ћемо, браћо, капетану, да се жалимо на противзакони пос |
| е, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили з |
| о не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо |
| , који тек наиђоше на врата... (Доцније ћемо видети зашто и Јова дућанџија није дошао).</p> <p> |
| мо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да храни сирот |
| о лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> |
| важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госп |
| и одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у |
| Е, кад знаш, кмете, — плану ћата — а ми ћемо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог д |
| мо, да оно не остане на сокаку.{S} Наћи ћемо где ћемо га и како <pb n="235" /> ћемо с њим, али |
| ни на један односећи се параграф, него ћемо ту ствар сасвим приватно и ванзаконо решити.</p> < |
| знаш, кмете, — додија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија ниј |
| сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па, како ћемо?</p> <p>— Ја не знам! — слегну ћата раменима.</p> |
| а је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> <p>— Које?</p> <p>— Па ову ствар из Преле |
| , што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заје |
| сподина Васу сутрадан на вечеру па како ћемо са том вечером и са господином Васом имати у идућо |
| написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро.</p> <p>— Затим — на |
| е за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да |
| и, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не мож |
| још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p |
| /p> <p>— Рекох — понови ћата — капетану ћемо, па да видимо ко боље зна овоземаљске законе, ја и |
| ису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или |
| е јој је остала једна осамнаестогодишња ћерка, а која се прошлост завршила Јулијаниним протерив |
| у варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план. |
| </p> <p>За све то време, док су мајка и ћерка разговарале о освети, Недељко је лежао у једној в |
| ри да му се освети.</p> <p>На ово писмо ћерка одговара да пристаје, и осветиће се, али пита мај |
| а преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму пр |
| звила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у д |
| {S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, дали ми га н |
| ио, највећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате јо |
| и, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у речениц |
| о и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — Дес |
| > <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ охраб |
| ани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете као за крштење, па ће депутацију да предводи Радој |
| Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер, познато вам је |
| а сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он ј |
| ко боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако родите мушко — нека је с |
| дине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакво стање...</p> <p>— Молим вас, пиш |
| ко да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ћете давати нешто месечно за издржавање, тог детета.</p |
| <p>— После вечере играћемо мало.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, од |
| Затим — наставља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</ |
| од задовољства.</p> <p>— Е, видиш — ви ћете мени да дате једанпут за свагда сто динара, а ја ћ |
| е будућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је |
| ка је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и готовост дати једно сто |
| одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ |
| хватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако како сте, да се дигнете сутра с |
| шло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Гос |
| грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Зем |
| </hi>:{S} Кад тако говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја |
| има, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кме |
| те и пријатељу, ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецеп |
| </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> < |
| Бога ми!</p> <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, |
| е познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш видети да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, ј |
| ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја н |
| , господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задржати и до подне.{S} Него да ја тркнем да нар |
| боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у |
| , па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Богом |
| у, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — |
| атите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пита сад већ радознало кмет.</p> |
| вештава свог пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> |
| мах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, па леп |
| <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш.{S} Бољи ти виноград не тре |
| у, додајући:</p> <pb n="313" /> <p>— Ти ћеш, господине, много посла да имаш ту, па ћеш се задрж |
| аче.</p> <p>— Па добро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, |
| p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам |
| о.</p> <p>— Вала и да га не навирим ако ћеш ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, км |
| бе љубећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је уб |
| > <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да |
| према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу оп |
| S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете најм |
| ин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Васа међут |
| је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа, опљуну, |
| ац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у |
| ч.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, па |
| м, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то зна |
| м, све може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теби да видим букагије на ногама, то зна |
| >— Како?{S} Да вам је дам?{S} Дабоме да ћу вам је дати, али би вас најпре молио за једно објашњ |
| говор, да сам ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати |
| л’ те ви, магарче један, знате ли ви да ћу вас исећи сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учин |
| лолом и, ако га само нађем, обећавам да ћу наставити овај роман.</p> <p>- Крај -</p> </div> </b |
| како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље. |
| , кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад кажите сами, како му могу у о |
| шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити ректору богословије.{S} Она се на то |
| говор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћ |
| и моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, об |
| ло.{S} Ви ћете играти са мном ланс тада ћу вам, за време игре, одговорити.</p> <p>И одиста, кад |
| зашто не!{S} Доћи ће ваша ‘свекрва, ја ћу јој признати да смо се врло слатко љубили и грлили.{ |
| м помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати |
| е, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> |
| немам ни паре, па ако ми не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оц |
| х, идем ја Аники, па кад други неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброт |
| говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити |
| н Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далек |
| ио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, вели, ја ћу да те оженим!{S} Немој ти, вели, ништа да се мешаш, |
| се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> <p>И загре |
| традан свршити посао.{S} Ако свршим, ја ћу да ти телеграфирам: „Пошљи новац”, а ти извади новац |
| ноћас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све |
| } Немој ти, вели, ништа да се мешаш, ја ћу да изаберем младу!{S} И ја се нисам ништа мешао, он |
| Ја</hi>:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Бо |
| аћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја ћу га дати тако да се о њему неће ништа знати.{S} Ви ће |
| о, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме в |
| ?!</p> <p>— Да, ја ћу вам помоћи.{S} Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати |
| е могу да отворим! — одговори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад св |
| кочи као опарена, па писну:</p> <p>— Ја ћу да вичем за помоћ!</p> <p>— Извол’те, молим вас — ре |
| м ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то искрено рећи; видите, ја сам лопов.</p> <p>Си |
| , ви наручите још пола литра вина, а ја ћу вам је радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука |
| ате једанпут за свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то б |
| а видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих |
| ономе да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и |
| бро — рекох ја — ако ћеш да плачеш и ја ћу да се окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру д |
| ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији при |
| овори поп. — Ја ћу потражити папуче, па ћу вам их изнети.</p> <p>Кад свршише тај разговор, а Ри |
| дођеш мојој кући да се исповедиш.{S} Па ћу ја видети, ако баш није велики грех а ја ћу измолити |
| љка.</p> <p>— Слушајте, признајте ми па ћу вам помоћи.</p> <p>— Ви?!</p> <p>— Да, ја ћу вам пом |
| кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — |
| к нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама дала |
| ло да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су параграфи.{ |
| своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити |
| штину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра тужити |
| ли зној.</p> <p>— Извол’те ви, ево, сад ћу ја.</p> <p>— И кад се она мало одвоји, ја завукох пр |
| <p>Па полазећи додаде још:</p> <p>— Сад ћу ја кроз половину сата бити овде, а они нека ме очекн |
| ја мал’ не маших њених образа, али куд ћу насред пута где толики свет пролази.” Е, па, синко, |
| целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани се и кмет.</p> <p>— Е, па ’ајде, ви ћете |
| у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу |
| моја домаћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И шт |
| ита госпођа Босиљка.</p> <p>— До недеље ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо дос |
| тижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан свршити посао.{S} Ако свршим |
| стари телеграм а написан нов.{S} Затим ћу јој рећи, ако има какав одговор, да сам ја телеграфс |
| целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката |
| ”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се поја |
| сазнао, ја седнем и направим план, како ћу до новаца доћи.{S} Да проваљујем врата или прозор, п |
| о може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете кад вас и не познајем.</p> <p>— |
| Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам овај мали капутић.</p> |
| ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова!” — „Е, кћери |
| у и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно ш |
| а донесите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али з |
| , па ми послао колико је могао, а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако |
| браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не би м |
| вде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће |
| </p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p>— А |
| стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешни уч |
| <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш одавде! |
| нећу” — вели он — а ја, Бога ми, и Богу ћу казати нећу кад нешто није право!” (А то „нећу” саст |
| ете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамен |
| </p> <p>— Па овога Илију Божића!{S} Баш ћу да разговарам о томе са поднаредником.</p> <p>— Јок, |
| поточића.{S} На једном је од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове |
| итају радознале жене.</p> <p>— Легне на ћуреће јаје и онда се излеже женско! — добацује им чича |
| че мешати карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви ст |
| јој језовитој трагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је веч |
| патлиџан.</p> <p>Настаде један тренутак ћутања, један тежак, судбоносан тренутак, за време које |
| Недељка. <pb n="157" /> Кад Елзи досади ћутање, проговори тек колико да се говори:</p> <p>— А в |
| ица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде госпођа Босиљка.</p> <p>— Ти |
| ини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од прилике знали да с |
| и то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и, онда, господине мој, н |
| м моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под иберцигером као ј |
| да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} Најпосле, дигох главу и |
| в.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био |
| , ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговор |
| би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које |
| ста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње време да свршимо наш |
| зишао.</p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим н |
| не крманске и прочита га гласно.{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли д |
| >— Ја велим — поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јов |
| ало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па |
| авити још већу бруку, муну га лактом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило с |
| ти да ти ја зло не мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Зг |
| поглед на попа и дућанџију.</p> <p>Ћата ћути и не одговара ништа.</p> <p>— Зашто кобајаги — нас |
| тепам, а брзо га боцнем.{S} Нећу да ми ћути.{S} Бог му дао грло, па нека плаче.</p> <p>А кад с |
| д кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, како би заиста т |
| p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мислим.</p> <p> |
| и на ово питање, ал’ он изгледа намерно ћути да их пусти мало да се на својој муци прже као риб |
| тета.</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Ћути, дуго ћути, размишља.) Јух, страх ме је и да мисли |
| т што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те |
| а камо ли та бабускера!</p> <p>Ја само ћутим, не смем ни да зинем.</p> <p>— Зато сам ти и писа |
| 117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S} А и к |
| <pb n="117" /> један противразлог...{S} Ћутиш, ћутиш, је ли, јер немаш ни један противразлог.{S |
| ноград! — гунђа бакалин.</p> <p>— Ти да ћутиш! — вели му кмет. — Ти ћеш то на кантар да истераш |
| абога! — поче она нестрпљиво.</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беш |
| , нарочито на ова три питања:</p> <p>а) У којој намери ви носите собом ово дете где год мрднете |
| авију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женска лепа, она је живела са |
| ла носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{ |
| и глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, н |
| ам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И |
| ећ сутрадан дође по дете.{S} Тако Сима, у својим најранијим годинама, кад су друга деца само од |
| у публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан нов |
| е чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је |
| ели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи |
| ” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге важне ствари да се открију.</p |
| да изговори господин Сима, а из ормана, у коме је његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасн |
| асу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим не рађа децу, али бар рађа идеје.</p> <p |
| осталога и из самих посмртних плаката, у којима је овако тужно завршила објаву о смрти покојни |
| у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељ |
| мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено |
| ићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, у браку као жена звала се Милка, а сад се као удовица з |
| да Бог сачува.</p> <p>Начелник, најзад, у највећој забуни, заврши на двоје на троје беседу и от |
| а тек додаде одлучно:</p> <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференци |
| >Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијашем госпођиним, који јој |
| им касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар — дај ти мени |
| ем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренем |
| изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете појмити... овакв |
| омана код Анике; па сам те видео, попе, у петој глави овога романа, када си крштавао оно Аникин |
| о носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Поп |
| ено и мало се је јављала свету, али се, у накнаду за то, свет јављао код ње.{S} Она се сад мало |
| ио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам |
| е у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако |
| чима господин Симиним последња нада, и, у својој родитељској бризи, би готов да га потражи у по |
| бандистом из седмог пешадијског пука и, у том моменту баш, препукне јој материнско срце, цикне, |
| за прву но за другу колекцију.{S} Али, у истом тренутку, кад је већ био зинуо да каже то своје |
| енки; ко зна, да није она сад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, |
| , па вели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> |
| њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријатни догађаји, ве |
| S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама.. |
| мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у коме је начелник министарства представљао доброћудног |
| спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да види кол |
| нумере над вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је |
| старога јеврејскога гробља, она би тек, у највећој жестини, подвикнула:</p> <p>— Квоускве танде |
| а она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако ј |
| ним пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и |
| ку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар име, већ с |
| ла литра вина.</p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интр |
| и креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му п |
| к чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни г |
| ло је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знаме |
| а, Аника, да ти мене не мариш, али ако, у невољи се познају пријатељи.{S} Познаћеш ме, па ћеш в |
| значајно гласом) ако ви родите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро р |
| дмах крене из Београда и да дође овамо, у дотичну варош.{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, |
| ас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и по |
| видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пр |
| онако кочијашки.{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требал |
| а се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „Крманска општ |
| а и отад њихово познанство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског |
| сред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а насред стола ви |
| еда у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким |
| да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” овако је гласила његов |
| сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није истина већ |
| а Тома, пролазећи крај собе број девет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осе |
| кивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па |
| налази се, разуме се, и дотична власт, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло |
| з бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако са |
| } Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучена сасвим ка |
| и.{S} Имам једну нову сензациону тачку, у којој ја из јајета излежем дете.{S} Ето само зато ми |
| тов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима где се неваљала деца к |
| појави грижа савести.{S} Како би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа |
| сеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елзу и Неде |
| а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп< |
| ођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, |
| Код куће он затече Недељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} Н |
| Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов |
| те из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> <pb n="17 |
| е да тим словом он назове ову варошицу, у којој ће се дешавати будући догађаји.{S} Па како није |
| а тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у |
| ам! — наваљују оне.</p> <p>— Има, знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. |
| ви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд не |
| , дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, која је ванбрачно родила једно дете |
| мах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, али г. Сима му објасни |
| стрпао акт општине прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се уп |
| пред огледало па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у |
| усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке |
| исте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, |
| аветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину начелнику |
| мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне |
| p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње господина начелника, а у трећем |
| но колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од стране пољакове по ре |
| госпођа Милева и играли <pb n="130" /> у двоје жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти |
| оп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „ |
| својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца, био предложио жени, |
| чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, де |
| прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у селу већ давно и давно заборавиле.{S} Још само баба К |
| _C7"> <head> ГЛАВА СЕДМА </head> <head> У којој су како сељани села Прелепнице тако и сам писац |
| _C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но |
| _C3"> <head> ГЛАВА ТРЕЋА </head> <head> у којој Аника, без икаквих нарочитих разлога, рађа мушк |
| head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ СЕДМА</head> <head> У којој Недељко представља најпре музички инструменат и |
| упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позор |
| „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не |
| е појави она — Ленка, Огњена Марија.{S} У Томе заигра срце и осети неку милину која га жацну у |
| </hi>:{S} Раскалашна, несташна рука.{S} У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи |
| та и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још бљује ватру.{S} |
| е, по службеној потреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој |
| p> <p>— Може бити, али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка нап |
| од, где је провела пуних пет година.{S} У казненом заводу се Мара показала врло пристојна и пос |
| ракију и јели смо краставце из воде.{S} У једанпут — ах, кад се тога сетим — Паја писар извади |
| олицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прс |
| , било са програмом Главне Контроле.{S} У дотичном срезу он је капетан, ево, већ три месеца, и |
| лазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна ст |
| вало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо |
| је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што |
| амо, већ да је и рођеним очима види.{S} У том би до њега поново допирао аплауз одоздо, и то би |
| то сам баш ја данас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцка |
| у блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаго боље облачи, али ш |
| жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, подигнут на гробу је |
| ко родите мушко — нека је са срећом.{S} У таквом случају ви ћете мени за моју добру вољу и гото |
| но, као да их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој п |
| њену реч и пратио сваки њен покрет.{S} У том он, љубавник, дрекну као да му неко кљештама чупа |
| чно је волео класу и богату женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, к |
| наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У нашој вароши било је скоро једно мало позориште, које |
| ге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба дакле кад је свака женск |
| ли боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је марама са монограмом.{S} |
| дељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено |
| дње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на лице места” много |
| тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Радисав.</p> <p>— |
| довиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — вели поп.</p> <p>— А ви сте је, разуме с |
| ујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина дваде |
| ету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем случају не може се рећи да нема заплета, али, и |
| актом да ћути, па сам настави:</p> <p>— У нашој општини родило се једно ванбрачно дете које не |
| тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да |
| >— Па ову ствар из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> < |
| затвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, п |
| цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомо |
| м писму проклиње господина начелника, а у трећем писму јавља мајци да се господин начелник жени |
| гледа, у једној руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље заг |
| бу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да поро |
| на горе.{S} Поче болесник и да бунца, а у бунилу и да говори којешта.{S} Све му <pb n="119" /> |
| о га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић тако раздра из ћатине собе, да и Р |
| а у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> њима, сем својих ствари, још и месо, х |
| да ти постиш ова три дана до недеље, а у недељу по подне да дођеш мојој кући да се исповедиш.{ |
| ручицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</ |
| не танке обрве као две гладне глисте, а у њега пуне, пуне као пијавице; у мене жмираве, зелене |
| , кобајаги да је дарује, севапа ради, а у ствари само зато да се својим рођеним очима увери на |
| личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и |
| пијавице; у мене жмираве, зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један н |
| p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ракије одједном.</ |
| ”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако се може за зло уз |
| њега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне |
| лаговести говорио је поп Пера беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на н |
| подину начелнику и да га зове к себи; а у трећем писму саветује кћери да му се освети.</p> <p>Н |
| родна гостионица код Национала” </hi> а у једној одвојеној соби, налазила се канцеларија адвока |
| о, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље |
| попа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се доб |
| о са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” овако му је гласила парти |
| афи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да живе.</p> <p>Тако је било.{S} Кад км |
| Симена све више расте.{S} И та би слава у недоглед отишла, да је Сима није сам једним гестом по |
| 2" /> правилима разних сличних друштава у свету, а затим је изабран одбор од једанаесторице, ко |
| ана приправљала и кад је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај |
| о да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побег |
| у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и нека каже:{S} Послао кмет да се одма |
| ка.{S} Варош богата и напредна лежи сва у рушевинама.{S} У даљини се види везув „Етна” како још |
| друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде мало света.</p> <p>Пре |
| тражио да се каже: „Столица је друштва у Београду...”; Г. Срећко Остојић је био против речи „д |
| ив тога да се каже: „Седиште је друштва у Београду...” већ је тражио да се каже: „Столица је др |
| и носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, кој |
| е у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен муж, откако се она |
| Здравковић, овдашње, са обавезом да га у исправном стању врати.</p> <p>Одобравам поступак свој |
| , а ви носите дете кући, можда ће те га у селу јевтиније издржавати.</p> <p>— Ама није, него... |
| едаде Недељка, а несрећни Тома прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима д |
| рову. — Где је то дете?</p> <p>— Ено га у ћатиној соби — одговори биров, а у тај мах се и Милић |
| и да је заводим, боље је нек нема трага у архиви о томе детету.</p> <p>— Боље је! — одговарају |
| , довикну му:</p> <p>— Та бежите забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да св |
| ремештен, на оваквоме старешини каквога у њему добија.” Истина, зли су језици говорили, да је т |
| међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребнија но ма кад раније, |
| чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се поведе реч о т |
| ма врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у |
| потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кући где седе има свега две собе, једна са улице, а д |
| му.{S} Промисли сваки за се и нађоше да у селу нема баш никога који носи то име, те и остадоше |
| одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече по која кола дрва.{S} Па, како ћ |
| те ме видети као Јага.{S} Дозвољавам да у Београду Јаго може бити бољи костимски.{S} Ми нисмо т |
| едног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па да не би нешт |
| ете тако лепо, здраво, румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако |
| нгупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, много раније |
| } Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на с |
| , морамо мало изближе да познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најр |
| на коме је лежао Недељко.{S} Он до сада у животу никога није мрзео до Јуде Искариотскога, па са |
| о слушало и Тома поче пун наде да гледа у онај сто.{S} За време интригантова казивања по гдеко |
| кобајаги немарно и направи се да гледа у небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му |
| >А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану нека тутњава као да се читава |
| е смерно као невеста на венчање и гледа у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p |
| ти како му горе табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се та |
| p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта |
| и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-М |
| м му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што не |
| ах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, види да је то вила која је представљена као гола |
| а Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућанџија Јова па вели: |
| небо, док једним оком жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брат |
| акта на страну, а диже главу и погледа у попа и кмета, који тек наиђоше на врата... (Доцније ћ |
| /p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши па изађе.</p> <p>— |
| у земљу као девојче кад првипут погледа у очи момка.</p> <p>А та попова брука, разуме се да ниј |
| шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, н |
| тврђује поп.</p> <p>— А дошли сте ваљда у Београд да мало побегнете од попадије? </p> <p>— Ама |
| па онда <pb n="93" /> кесарош, па онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се |
| поче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у |
| анковићева, која је од смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој д |
| м, крену се за свима, без икаква израза у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видел |
| жену.{S} Она је несрећница знала да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена н |
| подо моја!{S} Па сад додајте томе да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дет |
| /p> <p>— Не можеш веровати, како сам ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако ба |
| о, да су ми се јеле змије, остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их прав |
| То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за потрицу: „ |
| а смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја у име општине крсти дете!</p> <p>— Јес’, Бога ми! — сва |
| нешто слаба.{S} А њена сестра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p |
| ског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем сећаш, ја сам виде |
| јутро дете крштено а он писну као гуја у процепу:</p> <p>— Од како је сунца и месеца није било |
| селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бив |
| свој живот да проводи.{S} Али је Аника у последње време родила једно ненадлежно дете, за које |
| г. Срећка Остојића, окружног начелника у пензији, и госпођа Босиљка.{S} Затим госпођа Јанковић |
| 44" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека |
| аузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зна да ти аплаузи нису можда намење |
| и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилеријског капетана, који ће се умо |
| да мој син, кога сам волео као два ока у глави, није мој син, и...</p> <p>— Па добро — рекох ж |
| иска између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у првом писму јавља о догађају; у другом писму проклиње |
| поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> <p>— |
| Симином, пропаде та сензационална тачка у програму првог српског вештака и он врати дете госпа- |
| око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме новоме занату, који је затим почела и да прим |
| пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташта тамо, насред Калемегдана почела |
| ној идеји, која га је толико раздрагала у претпрошлој глави овога романа.{S} Размишљао је читав |
| е хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које је очекивала аплауз.</p> <pb n="173" |
| и прође још једном кроз врата од локала у коме се представа држала.{S} До његових ушију допре ј |
| и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, како је свастика звала у помоћ, како је ташт |
| а с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је била мало и љупко девојче са |
| <p>— То онда значи, да она није побегла у саучешћу са дететом — настави кмет кобајаги званичним |
| ло.{S} Сазна од Савке да се Аника дигла у први сумрак, да сиђе токорсе до попадије, па се није |
| е тиче никакве комисије, која би стигла у село ради прегледа рачуна о прибраној порези, доби сн |
| е тако се збунила да га више није смела у очи погледати.{S} Како њена забуна није још био дефин |
| у да позове женску која је синоћ одсела у собу број седам код „Златног лафа”.</p> <p>Док је жан |
| у потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачн |
| ед вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="303" /> |
| тивно из сале.</p> <p>Седница је почела у девет пре подне и до дванаест на подне једва је сврше |
| а се састане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те |
| да је од тог тренутка сваког дана била у приправности и врућа вода.</p> <p>Таквог једног дана, |
| стечени реноме.</p> <p>Још док је била у прве отмене госпође, у служби, познала се са кочијаше |
| стеже мало јаче батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> |
| тати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се скраси неколико месеца у |
| би ни постојала, пошто она није ни била у пишчеву плану.</p> <p>Е, али писац налаже, а случај р |
| нису била деца, него свака преполовила у пелене по десет кила дувана1 А је л’ ћемо тако, велим |
| брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} Кад прође крај |
| ма изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити рђави снови; није могла по целе |
| аест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога детета.</p> <p>На тај на |
| хт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође |
| веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p |
| и би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ру |
| у женидбу.{S} У то доба се била прочула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан |
| гне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, добије парницу а |
| акачка одведе на суд1 Из суда је отишла у казнени завод, где је провела пуних пет година.{S} У |
| самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Маре.</p> <p>— Сутра имам суђење — вели — па са |
| и одмах изјави, како је њој једина жеља у животу да има тепелук.</p> <p>— Па зар ми не би лепо |
| отињу, коју наши становници ма где и ма у ком крају света роде?</p> <p>Па полазећи додаде још:< |
| , Бога ми, сваки и најмањи пост.{S} Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је |
| p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаж |
| ствар због које је дошла:</p> <p>— Ама у тебе, комшика, има некакво дете?</p> <p>— Па има! — о |
| ше кола која је са нестрпљењем и сузама у очима очекивала Јулијана пуцерка.{S} Из кола се појав |
| степенице попадија са пребијеним вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с таван |
| из Београда.</p> <p>Елза, оставши сама у свету, без материнске неге и родитељска савета, преда |
| кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она није казала да леђа детиња личе на |
| еда око себе, па кад виде да никог нема у соби, сем госпа-Маре, он се поздрави и запита:</p> <p |
| b n="316" /> <p>— А је л’ му много нема у каси? — пита Радоје Крња.</p> <p>— Па, тако седам сто |
| :</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространи |
| епознату количину т.ј. дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количи |
| неким новим, досад непознатим осећајима у души, посматрао.</p> <p>Најзад отворише насред позорн |
| носиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{ |
| јући да њихов одлазак не падне сељанима у очи.{S} Носили су собом, разуме се, и акт суда бр. 15 |
| ног дана, на пример — све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемег |
| прљаве механе са пространим двориштима у којима има ваздан распрегнутих сељачких кола, а вочић |
| дана, истина се показа пред мојим очима у свој својој наготи.</p> <p>Били смо тако пред подне к |
| праве, класичне трагедије!</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али |
| ва састаде.{S} Ствар је била проучавана у две три седнице, које су се сваког месеца једва по је |
| ње.</p> <p>Тако освану поп једнога дана у Београду.</p> <p>С оне голе стране никло му мало нове |
| — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што |
| релепнице тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</h |
| <p>Али, позната је ствар, да има романа у којима се не појави грижа савести.{S} Како би попу, у |
| и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају налази.</head> <p>Ми већ знам |
| рећну вест, да је напуштена и самохрана у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, д |
| то једна од оних идеја које његова жена у недостатку деце тако лако рађа.</p> <p>Али се господи |
| <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком н |
| p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревет |
| убазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лицу и пре |
| </p> <p>И ма да је та њена нова вештина у ствари олакшавала свет, полиција ипак нађе ту некакву |
| а ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Ст |
| окобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чароб |
| додаде Радисав Андрић, — кад има закона у овој земљи за људе, има их и за децу, па нека по зако |
| ирићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин загрљај, а ова је окупа својим вешерским сузам |
| давања.</p> <p>Госпа Мара брзо израчуна у себи, колико би то месечно прихода изнело ако би дала |
| и госпође, ради бацања карата и гледања у длан, ма да је она више са господом радила.</p> <p>Ов |
| о.{S} Али се сада пробуди нека животиња у њему и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафа |
| раг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну да причају нешто, што никако није н |
| у и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познат |
| , да се дигнете сутра са првом зором па у варош.{S} Други да пође не би ваљало.</p> <p>— Ама за |
| , упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опе |
| еже себи дивизију.</p> <p>Док ова група у том смислу и даље размишља, дотле жене, скупљене око |
| оји зна да гута ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} |
| није да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> < |
| у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игр |
| ед трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, |
| а је она да се исели из једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после год |
| имити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и |
| ако би попу, у очи суђења које ће сутра у духовном суду имати, грижа савести била један велики |
| луку, ал’ теби могу рећи.{S} Идем сутра у општину да тражим сиротињску помоћ, па боље је да има |
| .{S} Него да ти дам три динара до сутра у подне.{S} Прија Стана ти плаћа динар и по, а ја ево т |
| о је био као неки одмор после оних бура у души г. Симе Недељковића.{S} А кад је прошла и трећа |
| што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прсника на себи и ста |
| ор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако млади парови, надахнути благ |
| има врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спа |
| очито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога |
| јствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} |
| хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би п |
| спитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том прилико |
| п.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби |
| ако нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима годи |
| p> <p>Док је Савка то говорила, запишта у једном ћошку воденице Милић; кмет га презриво погледа |
| ој је сад тешко било да се понова враћа у службу, те да путем отмених госпођа прибави себи рекл |
| њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на какав |
| жби.{S} Таман се скраси неколико месеца у једноме месту, а њој полицијска власт саопшти да је, |
| тим, с дана на дан све је већа оскудица у грађанима тако, да би и сама држава требала донекле д |
| м, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше н |
| играо!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе мо |
| <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо јави новост, а одатле ће после на бу |
| ко и воде разне разговоре, а тек дотрча у један мах, задуван, биров Среја, који — као што смо т |
| у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вр |
| едељко, раскококотао се лежећи као паша у свиленим пеленама, под свиленим јорганчићем, у врло ф |
| <pb n="81" /> <p>— Ја га, вала, натраг у село не смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си |
| улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> кући.{S} Служи их једна девојчица, али |
| ана у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Није мала ствар:{S} Аника по |
| г вештака Радојицу Симоновића, познатог у свих пет делова света под именом „Гумаластика-човек”, |
| ва по једанпут могле састати, те најзад у последњој седници реше петорица, да се опет сазове ко |
| , од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазвони и спусти |
| ија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу, који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнај |
| која га је дохватила за гушу.{S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стот |
| ену, нити је поп слутио да ће се ма кад у животу срести са Милићем, са којим се за увек растао. |
| , господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини |
| недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по подне, ето ти Стане.{S} Постила три дана па |
| амота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим |
| абринула ова ствар.{S} То се није никад у Прелепници догодило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> < |
| , који је, <pb n="254" /> иако се никад у животу није женио, имао ипак јако развијене родитељск |
| аше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S} Сматрајте све за прекинуто!</p> <p |
| — запрепастио би се архивар, који никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онак |
| о као што има на пример људи који никад у животу нису јели ананас или банану.</p> <pb n="133" / |
| остепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, па онда даље, па све даље, док |
| и.{S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" / |
| b n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по одобрењу општине, седи нека сиротица Савка, к |
| оје Крња се окумио са Аником, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда |
| p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да ми га мер |
| ф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар |
| Господин Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он пр |
| би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се прове |
| етају, а живи се људи сретну ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво н |
| ају, али се живи људи сретну ма кад тад у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Мар |
| мисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па рече:</p> <p>— |
| узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име М |
| лу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S} Него, ти мали, ево теби два динара, па кре |
| а увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је |
| го сунчати се на божјем зраку.{S} Народ у стајаћем руху, размилео се по порти, око крста и пред |
| , мислим Благовести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збе |
| } Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнак |
| <p>— Па да видиш и нисам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у к |
| S} Добра паства отишла је сва са службе у механу, колико да се душевно одмори, а паства је зате |
| улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата, а свака соба опет има врата у ходнику |
| у болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље, где га је с нестрпљењем очекивала госпођа |
| ноћи да одем и да куцнем на прозор собе у којој Ленка спава; кад она отвори прозор, да јој пред |
| ш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш! |
| еликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњав |
| а неко голица по телу и као неке грчеве у стомаку.{S} Писар очас би готов са бројањем па диже г |
| порезу и књиге, а он одмах доби грчеве у стомаку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</ |
| прут да дршће од страха, а зину да зове у помоћ, али не могаде да пусти глас од себе.</p> <p>Го |
| а Радоје Крња.</p> <p>— То се тако зове у администрацији — вели ћата, а, видиш, мило му баш да |
| p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни х |
| двапут возио до Дорћола и натраг, а све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картар |
| мало, па кмет одреши кесу, изброја све у сребру сто динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом |
| е неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је сва |
| бив. практикант</p> <p>Како је било све у реду, то крете Сима на аудијенцију министру, где је о |
| ани су грдно зажалили кад се Аника даде у Прелепницу.{S} Рекоше: „Пустисмо најлепшу девојку те |
| аборавио капетан, и, једнога дана, паде у село писар срески, сјаха коња пред општинском судницо |
| и терет на кревет.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да с |
| .{S} Зачуди се Радоје Крња томе и стаде у себи размишљати: </p> <p>— Да кажеш да је добар домаћ |
| твар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу миран и тих живот и свако се предаде своме послу |
| <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S} Ћата разви акт општине к |
| , молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло доброг пријатеља, па би хтела |
| , пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свекрва.</p> <p>Ја примих кључ и док |
| — Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друштво за находчад?</p> <p>— Друштво |
| тно — а како би било, да потражимо овде у вароши какву сироту жену, па да јој плаћамо нешто мес |
| да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдегод у вароши.{S |
| е господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејскога гробља.{S} То је дав |
| ство.</p> <p>Ето, у ту кућу, тамо негде у Палилули, иза старог јеврејског гробља, донеше после |
| у то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је научен, па зато нигде |
| ика.{S} И онда, знаш, то мора да доведе у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с детето |
| твар, опет је довољна да нас све доведе у забуну.{S} Да је Аника нешто побегла па оставила чове |
| ми те је жао.</p> <p>Сад ме тек доведе у забуну.{S} Изгледа да ће оно „друго ја” имати право, |
| олеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљење званичних |
| прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb n="67" /> <p |
| о прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Затим поп мах |
| прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ман |
| у нешто прошапута, а ћата нити пребледе у лицу нити помодре као зрела смоква, пошто је он од ра |
| д да ми јави.</p> <p>И кмет и поп гледе у земљу и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн |
| и у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе ре |
| етири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} Кад дама седи срамота је било да ја лежим |
| то доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве |
| главу.</p> <p>Међутим, отуд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете ил |
| ити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био страх око поноћ |
| >— Како заузето?</p> <p>— Па има да иде у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> < |
| у општину.{S} Сваке суботе мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се |
| шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот |
| а у последње време навалио нешто да иде у варош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћа |
| спођа Јанковићка, која сваке године иде у разне бање само зато да би родила, али се не спомаже |
| , момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко насмеши на Г. Симу, да овај жив п |
| Милева опет пребледе, јер сад тек виде у какве је канџе запала, али натраг се није могло и она |
| чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа пр |
| а се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покој |
| коше: „Пустисмо најлепшу девојку те оде у друго село; зар ми нисмо имали момка за њу?!” Тако ре |
| {S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div |
| , закашља се врло ауторитативно и пређе у собу болесникову.{S} Поздрави се са покојником, припи |
| се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац број један „Друш |
| је врло велика и важна.</p> <p>Он изиђе у авлију кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, |
| </p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како је њој једи |
| ров однесе, а Радисав се спреми да пође у кмет Ивка као оно мало пре и, таман да пређе преко пр |
| е за пет динара на дан и мали Сима пође у првостепени суд на суђење.{S} Адвокат тетка-Роскин са |
| мири људе међу собом, па се диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попр |
| е Мара ступила код друге отмене госпође у службу и након мало дана и њој је бацила карте и — до |
| Мара ступила и код треће отмене госпође у службу и након мало дана и њој је разметала карте и — |
| ="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало је |
| тку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, која је |
| у била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли |
| ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива личн |
| арце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и преба |
| би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-Симин |
| во платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених глум |
| 6" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши бар |
| поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи пола л |
| оји се очекивао.{S} Госпођа Милева леже у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнс |
| он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије |
| рича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад опази онај низ кућа с једне и друг |
| чно.</p> <pb n="60" /> <p>— Ама не може у акта! — додаје ћата понизно.</p> <p>— Зашто не може? |
| о добити класу и каквој се женидби може у будућности надати, господин Сима се распитивао о тој |
| ренцију све племените људе да се здруже у једну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> |
| ацила га под ноге и месила као да га је у наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, |
| нуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојков |
| еле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и |
| нитоме лекару, за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао |
| етан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробави |
| . замислите, на памет...</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да |
| вода.</p> <p>Таквог једног дана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљ |
| аквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопствен |
| ригант замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за је |
| Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са каквим љубоморним удо |
| </p> <p>Поп је то говорио свима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би |
| убав.{S} Не треба ни да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жу |
| од ње, запита је на вратима, држећи је у загрљају:</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта т |
| веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и тамо кој’ пут ноћевају капетани!” А |
| ука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са тешком мук |
| n="170" /> која му се ругала, морао је у тренутку доћи на идеју, да ће иза оних врата наћи при |
| та и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водиц |
| а и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки |
| себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једно |
| од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мислити како се |
| његовом положају:</p> <p>— Дакле, ко је у ствари побегао?</p> <p>— Она...{S} Аника — вели Среја |
| своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што ова |
| ике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музика |
| твари, разбила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати гла |
| ја знам; ја бих волела мушко, али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то |
| е попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши зб |
| елеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав телеграм |
| мена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и њега у |
| и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:</p> <p>— Изнео |
| p>— Разумеш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече |
| позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са у |
| S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p |
| то име.{S} Још ако би ово дете, доцније у животу, пошто би сазнало од мајке Елзе историју свога |
| а изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у |
| ећ само да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњен |
| да цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да би стекла среску канцеларију, и опет |
| што запне па рече:{S} Крстиће га Радоје у недељу, <pb n="43" /> нека Среја каже:{S} У недељу по |
| и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Јес’! — вели кмет.</p> <p>— |
| ко поприште са пространим тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује с |
| ско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у свом |
| ско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, та |
| ско поприште са пространим тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома и |
| се на један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да |
| p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај гробова, и |
| ћ изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул кој |
| уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете мислити како ми је било!</p> <p>Интрига |
| ин начелник жени.</p> <p>Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује |
| рече Елзи да је ђумрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обуста |
| СЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранијим главама в |
| петнаест дана, пошто проучи све прилике у кући, она баци карте својој госпођи и — погоди дослов |
| аже! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Рад |
| по досадањем обичају, завукао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, |
| ва бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Р |
| куће ви сте слике, у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде |
| је, некакав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на свој |
| тешку бригу.</p> <p>Враћајући се пешке у село, а без терета који су понели и на руци и на души |
| себи који имају све жене које су тешке у деветоме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и |
| њене су пакосне речи најдубље задирале у Томину душу.</p> <p>Најзад, кад се мало прибра, он по |
| ници Прелепнице договорили да се поделе у три странке те ако би се тако нешто помогли.</p> <p>С |
| .{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћошак, откопчале блузе па доје децу.{S} Свако дете на |
| т владика и три патријарха да те измоле у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји гр |
| чку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби |
| е, одатле у полицијске писаре, а одатле у судске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, че |
| а, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који |
| Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госп |
| према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствар |
| лилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и мушка, м |
| — одговори она и полетеше једно другоме у загрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар |
| , те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S} Кад „интригант” опази да је момак донео пр |
| е у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време |
| етан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гар |
| вом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја |
| а поп и кмет оду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно ши |
| времена па и ћата изгуби вољу да остане у општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, та |
| остало од мајке, па науче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парн |
| оће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији заваде, она изнесе своју трубу па с прага дуне |
| , нема где да се састанемо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те м |
| ко заузет за остварење ове идеје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када |
| ећ све оне слике које се налазе обешене у свима приповеткама наших приповедача, којима је пало |
| м се једна страна зарумени да их изврне у тигању да им се мало и друга страна попржи.{S} Кад км |
| ра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{S} Боље јој се није мога |
| вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца и |
| мо.{S} Код мене у кући попадија, код ње у кући некаква њена тетка, те мука жива.{S} Најпосле, п |
| егла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на |
| му своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабира |
| ли госпа Мара — нећу некрштено створење у кући.{S} Не знам какве паре да ми дате, па нећу некрш |
| сензација изазива и разнолике коментаре у сакупљеној публици. </p> <p>— Па добро, а кад би он м |
| у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p |
| ешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад ј |
| а почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у рану зору, одмах иза Краљевога дворца, припуцају тако |
| ?!”</p> <p>Господин Сима погледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, |
| натпис „Кафана код Славине” код њега се у један мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је н |
| ом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његово |
| Загрљај је дуго трајао.{S} Ко зна да се у томе тренутку нису и један и други сетили онога доба, |
| ној завеси, Тома није ни приметио да се у публици ори смеј на његов рачун.{S} Публика се није с |
| рет и сметња, то је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести. |
| ственом наговору, отишла и одсмуцала се у свет, где је рада даљи свој живот да проводи.{S} Али |
| м делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га |
| јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се у почетку снебивала, вели нема га где, па онда сметало |
| картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и к |
| ам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — одговорих ја понизно. |
| аже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не |
| p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — |
| су и о другим стварима и извесно би се у пријатном разговору још позабавили, да дуварски сат н |
| вце јој погодила.{S} Казала јој: „Ви се у кући, поред вашег мужа, празно проводите, а на вас ми |
| му је отац?</p> <p>А „старац”, који се у једном ћошку облачио, довикну му:</p> <p>— Та бежите |
| а на Топчидерском Брду, или, нису ли се у двору, место једнога, родила два престолонаследника.< |
| неке такве ствари да им исприча, али се у том раздра Сима, који је досад <pb n="307" /> мирно у |
| ло.</p> <p>А то би можда и било, али се у томе тренутку поново отворише кафанска врата и уђе на |
| е измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора |
| даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бо |
| а не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих ш |
| њем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку |
| ње, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила <pb n="258" /> о главу |
| а поново насмеје оним осмехом, којим се у сну смешила на њега.{S} И кад би се то десило, Тома б |
| и стомак.{S} Тако им кажем, а мислим се у себи: иди, бедо, да су ми се јеле змије, остао бих ја |
| .</p> <p>А поп са пола браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да |
| пребацио је ватраљ преко куће, купао се у води са седам извора, облачио је кошуљу неке бабе из |
| а он као суманут побегао и закључао се у соби.</p> <p>Риста полицајац саслуша све то, размисли |
| исара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар срески поче гласно да сабира |
| није право!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банк |
| {S} И то вече, може се рећи, провело се у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарн |
| — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији зове дефицит, велим ја њему.{S} Јест т |
| о разне разговоре воде они и враћају се у село, а кад стигоше тамо, испричаше најпре све опширн |
| „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли му се пред очима и све му се неке чудне |
| ’ не превари да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S |
| сар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах тежак бол у |
| нам је једино Бог сведок! — и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љу |
| толико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} Место мид |
| астанак био и врло живописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тава |
| и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да га олако дигне за једн |
| а палилулка.</p> <p>А професор се тресе у гробу и преврће се и буса у груди.</p> <p>И док тако |
| и, јер пред параграфима, који се односе у главном на ову ствар, и ја би’ био толико исто крив к |
| е виле, које јој се нађоше при руци, те у два корака искочи из дворишта на пут.</p> <p>— Ама ви |
| и кмет, а ћути и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо с |
| арош.{S} Стога се дигоше сва тројица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и |
| ти и ћата, а Среја гледа те у једног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>К |
| анио се.</p> <p>Одатле се кмет дигао те у дућанџије.{S} Можеш мислити како је све то и дућанџиј |
| и чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са којим ствар, изгледа, није ишла тако теш |
| е!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у капетана, а дућанџија се опет закључа у соби и оста д |
| маш!” И тако ти ја испратим попадију те у недељу останем сам код куће.</p> <p>Кад у недељу по п |
| b n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у кући никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица с |
| , знаш, али рекоше ми људи, да ви знате у карте да погађате, па ако сте ви та?</p> <p>— А, је л |
| е.{S} Рече јој: „Ви се несрећно осећате у браку, ви сте рођени за нешто више, а судбина вас је |
| би долазила прија-Стана и односила дете у општину а на подне би исплаћивала погођену кирију.</p |
| <p>— О, молим, ако имате још које дете у библиотеци, смете ми слободно поверити — додаде брзо |
| онаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у општини, е, па општина нека и брине бригу.</p> <p>— А |
| иком, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може д |
| {S} Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, |
| а своју клијенткињу, кад јој спази дете у наручју, јер је иначе муку мучио не могући да нађе ар |
| је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, ни |
| се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан смех се опет захори.{S} Тома ни |
| /> па је погубио.{S} Е, па, понећу дете у наручја, заплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шуш |
| го је кад идеш на суђење и понесеш дете у наручју.{S} Онда се судије сажале, сажали се и сам ту |
| љи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p>И с тим речима одох од кућ |
| п ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> <pb n="309" /> <div type="chapter" xm |
| ућега друштва за находчад.{S} И ви ћете у ствари бити кум тога друштва, а ја мислим да је то од |
| ао што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто |
| ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, ин |
| човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</ |
| на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збуни, поц |
| i>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за који дан родити, и ако род |
| им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљер према једној дами и, к |
| читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те показујући коштане зглавке, рекао: „Ево, Б |
| „сврачица”, а по који пут савије прсте у песницу и покаже коштане зглавкове па вели: „Ево, Бог |
| к, а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуч |
| очетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је он, по |
| <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишле им на очи сузе од милине.</p> <p |
| а радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што им |
| дите женско, у другој соби до ваше биће у приправности једно скоро рођено мушко дете, и то дете |
| ма.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} У |
| сиљка гласом којим се изражава саучешће у тузи.</p> <p>— Немамо! — потврди одлучно госпођа Боси |
| пријатеље и познанике за тихо саучешће у овој грозној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова М |
| је донела крупне и недогледне последице у селу Прелепници. </p> <p>О самом догађају, који се де |
| иказивати слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и из |
| оли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест годи |
| , у соби звонца, мачке у кујни, светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи |
| љева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле, једино |
| павао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома с |
| ли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е, тако, господине! — вели госпа Ма |
| их се још више осигурао, одем пред вече у телеграф и јавим се тамо као момак Младена Петровића |
| {S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, па не знам да ли ћу за то вече или сутрадан сврш |
| е то било:{S} Био сам, дакле једно вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам |
| ђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <pb n="109" /> две три речи па оде.{S} На в |
| </p> <p>А господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Урани |
| док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану поп једнога дан |
| с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у земљу и слегоше раменима.</p> <p>— Слушај, ћато, зови |
| <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је про |
| ујући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p |
| ћана на разговор.{S} Кмет и не иде више у механу, а ћата и не избија из кафане.</p> <p>Радоје К |
| оде кмет са писаром и не врати се више у село.{S} Осудише га због партијских страсти на две го |
| али кад свештеник треба дете да запише у протокол „крешчајемих”, па кад дође да запита: „ко су |
| је Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, к |
| затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише јед |
| адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају к |
| 80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им се успут |
| страсти на две године робије и одведоше у Београд.</p> <p>Не прође мало времена па и ћата изгуб |
| а он са кметом и са неким актима одоше у варош.</p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ра |
| ше се и остали и на ћатин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су |
| с дететом, а кмет, Јова и Риста изиђоше у механу да пију.</p> <p>Риста је, разуме се, свима обј |
| да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише мл |
| а што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одма |
| .</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, пролаз |
| , пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену с |
| ати крштење и сјурити господин Сими нож у срце или га можда полити <pb n="246" /> витриолом?{S} |
| сно да му се свака реч забадала као нож у срце.</p> <pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и ус |
| то га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не |
| S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год су се само двоје срели |
| ме не говорим.{S} А он је гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S |
| теља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је сам себи изгледао као клавијатура, по којо |
| а се, боме, постарао те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде б |
| а параграфа.{S} Госпођа Милева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачек |
| ногим другим стварима, које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. нач |
| цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време служ |
| ead>Један непријатан догађај, који се и у свима осталим романима изненада дешава, и то увек у м |
| и тога ни идућих дана.{S} Говорило се и у механи и на друму, и у општини и на њиви, ама где год |
| </p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лупио песн |
| наћве положила а не на земљу.{S} Али и у том случају, кад би покојни Алемпије, онако мало стро |
| се породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвокат |
| ни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен п |
| е гледао Јага и у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, и |
| огу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је прету |
| апије до капије, а тешко да неће поћи и у које друго село.</p> </div> <pb n="27" /> <div type=" |
| тева.</p> <p>Госпођа Милева се замучи и у име Бога роди — мушко, истина велико две и по недеље, |
| у, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да својим очим |
| е сам му говорио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љуба |
| и по кући и по комшилуку.{S} Ишла сам и у поље и полицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четвр |
| или, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!...</p> </div> <pb n="45" /> <d |
| а ти сврши посао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и ж |
| асиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више и |
| канцеларије и окружног начелства, као и у архиви општинскога суда, гомила је аката, тужби и жал |
| ивота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми |
| леви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред њу неко, ко |
| ом, ипак је г. Сима казао истину, јер и у писму, које је Елза написала госпођи Босиљки, о имену |
| би га миловати, мени би пало на памет и у себи бих рекао:</p> <p>— Боже мој, он и не зна можда |
| ога мужа.{S} Покојник је био музикант и у томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свир |
| преда се потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савет |
| а се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господине попо, ал |
| осао као он.{S} Потрчи он и у општину и у среску канцеларију; напише он и тужбу и жалбу и све ш |
| случајева нема <pb n="66" /> у животу и у свету!{S} Колико се пута то, на пример, десило те из |
| ни ко му је отац ни ко мајка.</p> <p>И у том тренутку сретоше се погледи Симин и попов, али ни |
| био зато и при том и сад остаје, да би у ово друштво, па дакле и на конференцију, требало позв |
| киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је зн |
| породио.{S} Кад би то поп слутио, он би у овоме тренутку морао осетити грижу родитељске савести |
| бици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још никако није |
| нџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па по |
| /p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже главу и |
| превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморила, па настави при |
| p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме |
| иста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали једну, по |
| е вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који п |
| помогло.</p> <p>То вече се искупише сви у механи.{S} Ту поп, кмет, ћата и Јова дућанџија, те по |
| </p> <p>— Право кажеш! — прихватише сви у један глас.</p> <p>— Него ћете сва тројица, овако как |
| те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, зау |
| пет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са прилогом.{S |
| штва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахача, грађанске касине, певачког др |
| тка-Роска, ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је поз |
| м пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече ј |
| ји”, а зет је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође сва |
| зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз |
| ене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а то значи, |
| — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде |
| ју Јову, а дућанџија Јова, као најмлађи у друштву, погледа у земљу.{S} Најпосле диже главу дућа |
| дитељској бризи, би готов да га потражи у подруму, на тавану, у кокошарнику и по свима местима |
| на околност за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом нагов |
| се тако нешто помогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточић |
| авикама придружи и очајање, и он загази у пиће и главом и ногама.{S} Нити је легао нити се буди |
| едно мало позориште, које се сад налази у овој вароши где ћемо конаковати и где ћу ја остати, ј |
| браде завукао се у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се |
| ћ и музика да свира и публика да долази у позориште, а Елзе још никако нема.{S} Тома богослов д |
| од њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је |
| а свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и |
| пенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не зна н |
| кмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се преви |
| .</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетку романа пишу лепо и течно, те видиш како је св |
| ела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски оснивају на |
| за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Тај Срета, дакле, спусти се |
| кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, т |
| p> <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи |
| , није никад никакву парницу терао, али у архиви среске канцеларије и окружног начелства, као и |
| ест! — додаје поп кобајаги немарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он ч |
| игер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити дете колико док пр |
| ало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као з |
| ека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на вас.</p> <p>— А је |
| еза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас народ среза |
| и да су се сва тројица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као д |
| но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како ће и шт |
| а говори српски.{S} Ми смо га већ срели у прошлој глави овога романа.</p> <p>Посетиоци, који из |
| обе, збива.</p> <p>— Јесте ли ви одсели у овој соби с попом? — обрну се сад полицајац к њима.</ |
| тан — немојте заборавити да сте ми били у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам нав |
| господином Недељковићем.{S} Кад су били у реченој соби, господин Сима врло пажљиво закључа врат |
| прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се |
| у Божју.{S} Ви сте се у ствари заљубили у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрв |
| м, кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији |
| е мало пре покрали кад сте мене пустили у кревет?</p> <p>Она бризну опет да плаче и ваљда би ду |
| Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чу |
| да је главу изгубио, а ми се сви обукли у свечано одело.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као ш |
| матике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друшт |
| зненади, да он погледа за њим и помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да ј |
| амо на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандар |
| јпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име једног детета, то јест... у име наше општине, кој |
| у очима и на лицу.</p> <p>Кад су дошли у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре ј |
| се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне |
| з друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— |
| опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћ |
| не пристаје некрштено створење да прими у кућу.{S} Она ми предлаже да га крстимо сутра о јутрењ |
| смо, не одвајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и н |
| у одборском, вели: да новчана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће о |
| ла једно ненадлежно дете, за које се ни у ком случају не може рећи да га је родила са покојним |
| ајамо се једно од другога ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — |
| <pb n="148" /> по којима се пишу романи у којима је главна садржина тајно рођење неког тајног д |
| ед друма, искупила се друга онде, једни у кафани, други пред капијом, трећи насред друма, па св |
| т у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам усти |
| к што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Марије, онако исто обучене.{S} Ја опет поч |
| е и г. Срећко Остојић, начелник окружни у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т. |
| — запита забринуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па т |
| убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено |
| {S} Кад је завршио причу, писар зазвони у звонце и нареди жандарму да позове женску која је син |
| ма запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне л |
| остићи и тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене с |
| тим путем стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест да |
| ише и тихо, смирено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Ф |
| он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату мо |
| поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци по цело |
| а би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома бого |
| апут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, |
| и, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да се см |
| а одбије тај предлог али прискочи кћери у помоћ мајка.</p> <p>— Сасвим Симеон, наход Симеон! — |
| по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем ва |
| жем како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је пр |
| родни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред мног |
| е; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репу |
| омо, немој да се лудираш, него ’ајде ти у глумце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и |
| „Море, немој да се лудиш, него ’ајде ти у глумце!...” И после, као нестане Огњене Марије, а ја |
| ија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени личи?” — питам ја Огње |
| „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у глумце!”</p> <pb n="161" /> <p>Позоришно је друштво з |
| } Ја ћу вечерас, пошто морам конаковати у тој вароши, казати госпођици Ленки све.{S} Признајте |
| претплатити се на модни журнал и држати у позоришту ложу број 8 или 9, тек да је „на средини”.< |
| том вечером и са господином Васом имати у идућој глави посла, то је право да се још у овој глав |
| 5" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да је тако п |
| у коју је госпођа Милева родила — врати у њена права и образује за њу масу.</p> <p>Недељко, кој |
| када се после врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела |
| свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па.. |
| испрати га до капије, а затим се врати у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре |
| рећи да се Елза вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака сти |
| интимним догађајем, какав ће се описати у овој глави.</head> <p>Пошто је већ и тестаменат био н |
| у нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и какво |
| ференција виђених људи имала се састати у „Грађанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу неде |
| ројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа у очи ка |
| вима, али је у ствари гледао право ћати у очи и то погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти |
| одонда како је Радоје Крња говорио ћати у механи о кмету и попу, те се ћата онолико наљутио.{S} |
| једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с во |
| последњих двадесет и пет година донети у Србији.{S} Кад је најзад набрајање исцрпео, он заврши |
| <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај мах?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Да, сместа!{S} Зато |
| м да спавам.</p> <p>Господин Сима осети у речима госпођа Босиљкиним жаоку која га боцну, али, г |
| а Среја каже:{S} У недељу поп неће бити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> < |
| ко говориш, надам се да ћеш ме оставити у животу.</p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p |
| о баш није велики грех а ја ћу измолити у Бога опроштај и он ће те опростити рђавих снова.”</p> |
| ли и одржали”.</p> <p>Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдерово |
| борио главу па нити гледа у писара нити у кмета, него као задубио се у своја акта.</p> <p>Писар |
| и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n="134" /> |
| и се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву |
| ву цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добр |
| ског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, а Јова |
| их начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу исте, и о многим другим ствар |
| позорнице једну рупу и суфлер се спусти у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и |
| ох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> < |
| се дигох и ја, и тако „инглиже”, седећи у кревету, настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта х |
| табани и образи и гледа у патос, молећи у себи Господа Бога праведног, да се тај патос отвори и |
| <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег поко |
| {S} Ја се око поноћи враћам кући носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у крев |
| окрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио |
| јдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, там |
| е узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића |
| са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће п |
| снова!..</p> <p>Интригант је, падајући у занос и сипајући ове пробране речи, једновремено сипа |
| ним жаоку која га боцну, али, гледајући у Недељка као очигледан деманти свима клеветама, он се |
| ним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у главну завесу, спазио са стране мала платнена врата, |
| сви одоздо, а искривили главе гледајући у Ристу.</p> <p>Риста се брже боље сиђе низ лествице, п |
| приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> |
| своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, коју сваки отац ос |
| и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, и ако је |
| исао да Недељка, као браћа Јосифа, баци у какву рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста. |
| и причу о оној Јоцковој батал-воденици у Прелепници, сваки пут ће почети своју причу овако: „Ј |
| </p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на предлог кметов да се так |
| — Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па оде даље и прекрсти се, колико да |
| беду и невољу и сад сви троје, позвавши у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, цип |
| брегла своје право на сиротињу отишавши у свет.</p> <p>Према свему изложеноме, та је општина ду |
| аје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то објашњење да |
| почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у државној служби.{S} Таман се |
| а услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њена кћи Елза нема своју прошлост |
| опа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно са којим |
| епо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том приликом, госпа-Мара му прочита с длан |
| чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дете, које се од сад има сматрати као |
| у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те т |
| је подлегла грубој реалности, израженој у особи тога истога Паје, писара среског.{S} Тај је чов |
| сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције, деклинације, и свакојаки цит |
| м она <pb n="261" /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.< |
| кле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим познаницима |
| пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао њен |
| им удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, |
| путио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није |
| лим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем положају |
| ако се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо с |
| забога у женску гардеробу; не могу тек у вашем присуству да свучем панталоне.</p> <p>На свако |
| онда у жандарме, колико да одслужи рок у војсци и тиме да се одужи својој отаџбини и онда пост |
| потресе до дна душе и осећах тежак бол у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже |
| овор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{S} Ја б |
| .</p> <p>Попијем и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се |
| месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти пре |
| , дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у поч |
| фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, |
| асно проговори).{S} Али за Бога, ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико б |
| з оне прошле главе.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, |
| с у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} |
| рим људима и обећа им још, да ће он сам у јутру доћи да их одведе једноме врло вештом адвокату, |
| елим — брани се поп — да се ја не мешам у то.{S} Друга је то ствар кад би депутација ишла због |
| <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче кмет благо и љубазн |
| ” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила |
| поп, а ево... сад сам се решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> < |
| годио под платом да то ради.{S} Ја одем у кафану код „Орача”, те пиј једну, па другу кафу да ме |
| да ја у свакој кафани где ноћим, нађем у кревету по једно дете, но... леп би то број изашао, в |
| вече у позоришту, па одем кући и легнем у кревет, пошто сам по обичају очитао молитву, „на сон |
| , онако исто обучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на |
| споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да |
| ји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја сам и даље седео на своме месту као |
| љујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је |
| S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад |
| у незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Пољак га међутим с |
| развија.{S} Више пута ноћу, тако, лежим у кревету, покријем се јорганом преко главе и сам са со |
| леко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје младих из Палилуле, седе на гробу пр |
| досадањим породичним тајнама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет |
| часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само кав |
| био последњи састанак.{S} Ти оде затим у село, а ја са дететом остадох неко време ту, у вароши |
| јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изабрав себи поново за пре |
| могаде ништа да види.{S} Врати се затим у механу, па, како већ настаде сумрак, нареди дечку да |
| а ресто ћу му ја послати, кад се вратим у Београд.</p> <p>Тако они још разговарају, а ја начуљи |
| фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише тестаменат, тешко је, јер га то може ја |
| тра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p> <pb n="94" /> <p>— Разумеш, |
| рамену оном тежином кретања руке, којом у опште кредитори спуштају руку на раме својих дужника. |
| ли оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им в |
| ности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је |
| се у један мах нађе заједно са Недељком у публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех |
| е још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви |
| да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Доша |
| ло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би к |
| ави, рукавицама на рукама и сунцобраном у руци.{S} Ја се изненадим и почнем јој у стиховима гов |
| без сапуна?</p> <p>— Ајте људи, за мном у механу, ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживају |
| тако добри, господине, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у о |
| а сутра зором крене са актом и са детом у Крмане.</p> <p>— Па зар одмах да понесе и дете?</p> < |
| ома, у своме великом капуту, са дететом у наручју, морао је изазвати смеј.{S} Кад је тај смеј в |
| 199" /> путник преко границе, с дететом у наручју, а ја боцнем оно дете па се раздере као прекл |
| учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се рећи поменуте речи кметове.</p> <pb n="63" |
| гу децу доносиле мајке, седеле са децом у крилима у публици, дојиле их за време чинова и препов |
| ошле једанпут тако три путнице са децом у наручју.{S} Прегледам им ја ствари, а оне селе у ћоша |
| ежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и ту господин |
| г пешадиског пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, |
| ра равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, за вре |
| , како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да понесе и |
| ла.{S} Када су легли, поп је тек доцкан у ноћ заспао.{S} И, ма да је слатко спавао, те ноћи је |
| вам већ познати, а који...</p> <p>Таман у том тренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у со |
| се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би Среја рахат и безбрижно путова |
| , јер му већ досади седећи сам закључан у соби.{S} Још мало па ће и вече, а њих још не беше нио |
| p>Недељко, као да је и сам био посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све |
| педалу.{S} Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није |
| асмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чиновнике |
| мало, поћута, па се онда сети да је он у ствари почео да прича причу из свога кесарошког живот |
| омак Младена Петровића и кажем да је он у Нишу, па ме послала госпођа да питам: имали за њу как |
| је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан нас |
| и у пензији, који одмах изјави да се он у тим стварима т.ј. у находчадима, не разуме кимало, ал |
| ђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када је осетио |
| уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога бу |
| е.</p> <p>Елем, такав какав је, седи он у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задеси |
| ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондуктер.{S} Али тај кондукте |
| учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Признајте.</p> <p>— |
| егови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је б |
| рова на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са |
| ље — вели поп који се најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се |
| конференције.</p> <p>Г. Сима је пливао у радости, видећи овако леп одзив, и видећи своју идеју |
| з.</p> <pb n="173" /> <p>Тома је гледао у њу нетремице и гутао сваку њену реч и пратио сваки ње |
| бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански мом |
| боме!{S} Дакле ја сам тебе, попе, виђао у првој глави овога романа код Анике; па сам те видео, |
| разговарале о освети, Недељко је лежао у једној веш-корпи <pb n="155" /> , пуно нечијег прљаво |
| мет:{S} Ако он буде нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, зб |
| га обријати.</p> <p>Поп се дуго задржао у кмета, јер га је кмет најпре нашироко питао о селу и |
| а, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе, и ни један г |
| ица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свач |
| меса, па погледај какве су ти очи: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: |
| огу да се надима и одушује, а крила као у тице... оде, оде, оде...{S} Марко, кажи!</p> <pb n="1 |
| њему, и под мантијом му заигра срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, |
| о прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S |
| ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у судницу.</p |
| ам.{S} Него откуд у тебе</p> <p>очи као у онога тамо?...</p> <p>— Ама у кога?</p> <p>— У оно Ан |
| веде га из гардеробе, где се осећао као у кошници међу зољама, и одведе га на бину па му нађе м |
| му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрува |
| исто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и не надајући се каква их невоља за који час |
| у у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и га |
| .</p> <p>Тома је у разговору сасвим пао у ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антиф |
| јом, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" / |
| т пред врата собе 3, и сад је сам лупао у врата.</p> <p>— Ко је? — запита поп изнутра.</p> <p>— |
| неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео да |
| сла са полицијом, ма да се тешко осећао у друштву полицијског писара, који је ишао крај њега и |
| сподин Сима се необично пријатно осећао у овој собици, где га је све тако потсећало на његову м |
| би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био жив.{S} Премда се и |
| шио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре, а одатле у суд |
| , али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И то некако пође једно |
| и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био нико други н |
| нађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао у Немецку — вели му ћата — ал’ ме овдашња електрична це |
| напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и писм |
| и — рече механџија, па се загледа право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је она |
| Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто маје по дворишт |
| окићен телефонским дирецима, води право у престоницу.</p> <p>Под арњевима, осим Елзе и Недељка, |
| ше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— Ја мислим, браћо, да Аник |
| велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — |
| беседу г. начелникову и гледао му право у очи, тако да је обратио на то пажњу и мало мало па би |
| брижно лежао на крилу и гледао му право у очи, као да и он слуша причу Томину.</p> <p>Госпођица |
| Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој |
| није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа С |
| пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије под капу |
| није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: (Пре |
| вцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто страшно, с |
| тога дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да |
| ама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер осети з |
| и прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чу |
| и, па где ће народ после литургије него у механу, јер тога дана поп Пера је баш говорио слово у |
| баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа М |
| маћица код куће, а ја велим где ћу него у комшије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је нај |
| , али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, молим вас — настави он — то |
| аш, а знам и нешто више јербо сам живео у иностранству где не сме власт тако олако да насрће на |
| дакле оженио миразом, који му је довео у кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у д |
| било.{S} Он каже да је то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каж |
| Па сам ја тебе, мој прелепи попе, видео у десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо |
| стали већ заборавили.</p> <p>Кмет запео у судници, дућанџија не избија из дућана, да накнади шт |
| тао би га бедни архивар, који је доспео у масено одељење тек кад му је било педесет година.</p> |
| ре и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је почео нагло да свира не |
| ира епитрахиљ и друге потребе, он засео у башти под орахом, изнео малу софу и једе бубреге пече |
| о диже.</p> <p>Радоје Крња остаде весео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде ка |
| же нам још побећи, те би писац онда био у неприлици, не знајући како да заврши ову главу.</p> < |
| ши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због пијанства.</p> <p>Сад се, разуме |
| недељом служио службу божју, ко је био у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт |
| ао да је кмет за време службе божје био у Анике, ћата је пребацио кмету:</p> <p>— А ти, кмете, |
| ше?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодуш |
| кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што р |
| х пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> <p>Док други срећ |
| овом крилу, кад он зна да га је оставио у Елзиној соби.{S} Није могао да разуме откуд се сад у |
| Још се покојни Алемпије није ни охладио у гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> < |
| н Васа међутим био судски писар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом т |
| атог догађаја, који је г. Сима замислио у својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза д |
| је кочијаш, по дозволи Елзиној, примио у кола до прве вароши где ће путници конаковати.</p> <p |
| капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не у Елзину уне |
| ја, право да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако д |
| </p> <p>О самом догађају, који се десио у прошлој глави овога романа, испочетка се само шапутал |
| е, а не ја!{S} Зар сам ја мало препатио у кући због тог детета, па још да га и под своје узмем. |
| .. оставио овде акт и даље па се вратио у Прелепницу.</p> <p>— Ама ко се вратио? — дрекну Радис |
| је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига за |
| тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њега би |
| ем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на сметњи Елзи која је на |
| е су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су намазан |
| „интригант”, који је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре |
| <p>— Разумем! — одговара архивар и ако у ствари сад тек није ништа разумео.</p> <p>Ето какав ј |
| им задовољан својом судбином и он овако у себи мисли:</p> <p>— Ово је много боље, но кад су ме |
| познамо, спада у ове друге, и свакојако у најмрљавију класу.{S} У најраније своје доба, у доба |
| ман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавијатури, а врата се отворише и н |
| тин предлог одоше у механу.</p> <p>Како у механи није било никога, то су смели и мало гласније |
| ајбоље би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — |
| е реших да је послушам; свучем се онако у мраку и легнем...</p> <p>Она ме снажно загрли и пољуб |
| јски доказати да постоји; то више онако у народним песмама!</p> <p>Кмет из Буринца прича опет к |
| спођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Тек не мислите само на <pb n="147" |
| очима, тако ти Бога? — запита још онако у трку Радоја.</p> <p>— Виде, но! — тврди он, а попадиј |
| ала ми је марама са монограмом.{S} Нико у трупи није имао мараму са монограмом, те смо замолили |
| е полицај, кмет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету |
| ко размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба |
| голобрадо ђаче које је Радисаву гледало у очи као у свеца да гледа.</p> <p>Радисав се врати у с |
| ију те се Јова диже са стола и оде мало у страну.{S} Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, |
| ату те се ћата диже са стола и оде мало у страну.{S} И Јова му нешто прошапута, а ћата нити пре |
| опа, те се поп диже са стола и оде мало у страну.{S} Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, |
| та, те се кмет диже са стола и оде мало у страну.{S} Среја му нешто прошапута, а кмет, кад то ч |
| игером, није се, дабоме, осећао ни мало у пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи |
| дојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је комичар паљбу.</p> <p>— Море нека |
| ткама наших приповедача, којима је пало у део да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канц |
| — рече он — То би му име грозно сметало у животу.{S} Замислите: државни саветник Бетовен, па ок |
| чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не |
| срећу госпође Милеве, него би је довело у везу са многим параграфима који не би били врло распо |
| кад се ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав |
| p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био |
| ни глобу да плаћа.</head> <p>То је било у суботу зором, кад је Среја биров стрпао акт општине п |
| олико месеца затвора.</p> <p>То је било у очи самог дана суђења, када је Роска дошла у госпа-Ма |
| ом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек малочас отрча из опш |
| чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Тек у зло доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’ |
| у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви |
| ва брука, разуме се да није остала само у селу Прелепници, но о њој пође прича и даље по другим |
| тво вам је играчка, а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељ |
| и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парничара.{S} М |
| аво, та је слика изгледала као кит само у први мах, а кад се гледалац мало боље загледа у њу, в |
| из Драјковца и још други.{S} Нису само у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки н |
| у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Затим, као ослобођен некаквог силног терет |
| тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши до |
| гробу, а ти си већ почео да трчиш тамо у Анике.</p> <p>Попу плануше очи, а затресе се брада.</ |
| д мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова.</p> <p>Договоримо се да их заје |
| лог, па како ћемо тај прилог да метнемо у акта.</p> <p>— У акта заједно са прилогом! — загрми Р |
| поп Пера имао такве „издатке” видећемо у идућој глави овога романа, у којој ће и многе друге в |
| зину сад првипут дућанџија — да видимо у календару који је светац сутра па то име да му дамо.< |
| она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви дигоше весело главе и погледаше у Јо |
| ем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, ћемо га и даље издржавати као општинско дет |
| ива своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p |
| оју сестру?</p> <p>— Па, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> < |
| о време ту, у вароши, па после кренусмо у Београд.</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} Јес’ боме, видим, с |
| тако и мушка, много раније сазревају но у осталим крајевима престонице, онда ће се тек моћи раз |
| ле, предложи <pb n="306" /> она да рано у зору дођем код ње на таван.{S} Кажем ја њој да мени к |
| десетој глави овога романа, кад си рано у зору кренуо из села, носећи дете под мантијом; па сам |
| нтијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија, па се загледа право у очи попу |
| рају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завесе је она — |
| од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кнез Михаи |
| после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} Да би се |
| ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила о сличним друштви |
| један одбор петорице, коме је стављено у задатак да набави са стране правила сличних удружења |
| во већ три недеље, а држиш га некрштено у кући.</p> <p>— Па крстићу га! — рече осорно Аника.</p |
| све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, |
| колица, у којима гуче подсвојче обучено у бели креп, покривено свиленим јорганчетом, у ручицама |
| са монограмом, а слово Б је тако ружно у монограму!</p> <p>Свастика са своје стране предложи д |
| вештак.{S} Гутам ватру, претварам вино у воду, лајем као пас, маучем као мачка — и он настави |
| рману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S |
| с вама окумим — рече и погледа значајно у свастику.</p> <p>— Како самном да се окумите? — дрекн |
| аку и седе на столицу па погледа очајно у ћату.</p> <p>— Дедер, кмете, деде! — наваљује писар, |
| т као доби грчеве и опет погледа очајно у ћату.</p> <p>А ћата оборио главу па нити гледа у писа |
| зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, |
| pb n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} |
| има, који је досад <pb n="307" /> мирно у једноме крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целог |
| напусти пут за Крмане и врати се журно у село те право у попадије, коју баш затече да се нешто |
| тихо господин начелник — јер је извесно у раздражењу писала.{S} Али вас нешто молим, господине, |
| четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општин |
| деје, крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана. |
| n="246" /> витриолом?{S} Тако се обично у свима романима свете изневерене љубавнице.</p> <p>При |
| је разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам |
| ила се божја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко прого |
| > <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, ти!</p> <p>Господин Сима с |
| се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница није дуго |
| акле, та комшика Стана дође једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и |
| е тај капетан Јеротије седи једно јутро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур у |
| носила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутами поче се пред очима Томе богослова прика |
| ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером |
| лиже да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била |
| ћата вели: „Ако сам пијан, видеће се то у своје време, али не примам то да ми се каже!”</p> <p> |
| .</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје време, а не примам да ми се то каже! — вели му |
| } Он вели: „Ако сам научен видеће се то у своје време, а не трпим да ми се каже!” Овај ћата био |
| </p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, да му се дон |
| а ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљеном реченицо |
| ти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и роде — вели |
| све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није |
| p> <p>Можете замислити моју забуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одс |
| шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршла, а у |
| ије слутио да је погрешио собу и, место у Елзину, да је метнуо Недељка у кревет једнога артилер |
| о?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, |
| ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме је роман почео.{S} Ја сам на тај обичај писаца р |
| ад вратима, <pb n="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба пра |
| из Прелепнице?</p> <p>— У акта, просто у акта! — понавља Радисав одлучно.</p> <pb n="60" /> <p |
| >Г. Сима Недељковић, који је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под |
| вањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> <pb |
| аном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под управом |
| много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S} Ко |
| о да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А |
| Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ з |
| ма прекиде причу, јер осети збиља нешто у рукама.{S} Али то нешто није било Томино него Недељко |
| ом, као са позорнице.{S} Тома је бленуо у интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко |
| поранио Радоје Крња пре зоре, те кренуо у село Крмане неким послом.{S} Кад тамо на крај села, а |
| поп је купио три пакла дувана и кренуо у горњи град да обиђе кмета.</p> <p>Дирљив је то састан |
| м, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви не мислите |
| и.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у њега.</p> <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби м |
| о да је неко свом снагом запео па дунуо у гајде.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас наста |
| дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за леђима нешто ми |
| је, разуме се, свима објаснио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав |
| вописан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе р |
| дан чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантији коју је киша прала а сунце сушило, |
| грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани „Србија”, који служи сад за динар и по дневно |
| да ми се каже!” Овај ћата био је каплар у сталном кадру, па за једно „нећу” одлежао је годину д |
| реме службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побож |
| и казује.{S} Те млади адвокат, те писар у полицији који је саслушао, те некакав сведок, те секр |
| са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед к |
| много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен ђаво, који може лако да се побуни |
| е прилично дуго трајало испитивање, јер у први мах Тома никако није могао да да јасан одговор, |
| ви језиком, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} |
| ова, браћо, једнобразна и она је за нас у прописном одстојању.{S} Зато ћемо ми лепо написати је |
| рчати и јавити попадији.{S} Има код нас у селу неки Радоје Крња, са којим сам у завади и који м |
| е Аникина мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда иш |
| е и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи тако с |
| це, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле на ге |
| о новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на п |
| аправи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су |
| за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полиц |
| у имати прилике да видите.{S} Земљотрес у Месини, најстрашнији догађај овога века.{S} Варош бог |
| </p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као питом голуб за господином Недељк |
| ва.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој с |
| емену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, пр |
| и одборници судили, метао за зиму купус у кацу ћатину, која стоји у предсобљу суднице.</p> <p>Т |
| чило ништа друго, до отворити пансионат у коме би се неговале свастике и то о његовом трошку.</ |
| лику као куршум и одјури на горњи спрат у своју собу, баци Недељка <pb n="175" /> на кревет, ст |
| ченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати |
| оме била доста дебела.</p> <p>Дође кмет у попа па поче лепо пријатељски:</p> <p>— Дошао сам, по |
| ој мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло леп |
| ол и једно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под нокто |
| општини.{S} Вели:</p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И да |
| ељка с кревета, у три корака стиже опет у собу број девет и стрпа Недељка тамо у кревет.{S} Зат |
| } Ево сад, молим вас, био је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на |
| таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из службе.{S} И то све због нек |
| Зато ћемо ми лепо написати један рапорт у коме ћемо рећи да крманска општина није дужна да хран |
| али то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни поме |
| м решавању, опази се једна недоследност у правилима, због које се ни до каквог решења не би мог |
| искрено саучествовао и, за ту искреност у саучешћу, наручио је још пола литра вина.{S} Кад мома |
| времена, колико би трајао највећи пост у години, и госпођа Милева се придигла свежа, румена, н |
| ледњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се км |
| и кревељим, да се г. начелник, навикнут у почетку беседе да гледа једино мени у очи, два пут зб |
| а то ће дућанџија, који ће сад први пут у животу да предложи нешто паметно — а како би било, да |
| а, кад нико не спази, да закуца три пут у капију.{S} Мало после, требало би да се капија отвори |
| ик.{S} Наш капетан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изг |
| није надала.</p> <p>Тај неко о коме већ у двема главама овога романа није било ни речи, био је |
| жени — неће ли се она, кад је дете већ у кући, појавити једног дана и рећи његовој жени: „Госп |
| <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје колектер, а госпођа Босиљка, његова ж |
| И онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим |
| к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ у коленима, ова се превише и он клону на столицу, а хла |
| е.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици |
| мислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет!</p> <p>Гласан с |
| тога ради Мара одлучи да ступи у службу у две три отмене београдске куће, јер отмене су даме те |
| м стече репутацију, Мара ступи у службу у једну отмену кућу и, после десет петнаест дана, пошто |
| н Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страха, а зину да |
| тавана него остаде тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се ис |
| а дршће као рањена кошута, а заби главу у јастук те не сме да је дигне.</p> <p>Пустио сам је ма |
| еде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче.</p> <pb n="99" /> <p>— Слуша |
| одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан |
| ва.{S} Па сад кажите сами, како му могу у очи казати, да би требало да напише тестаменат.</p> < |
| е.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, |
| а ватру, вино да претвара у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа- |
| дати.{S}А моји зуби, попе, кад већ сиђу у грло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти |
| ојим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о све |
| ши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутр |
| жеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удови |
| чана питања ни у ком случају не спадају у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p |
| пребледеше и не смедоше да се погледају у очи.</p> <p>— Мислите ви — настави капетан — не знам |
| буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у два гласа кмет и дућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мор |
| ваци, ако се баш и не дигну да заиграју у колу, а они се бар преврну или помере у гробу, а то ј |
| славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз п |
| ије и ноћне патролџије, које се враћају у касарну на спавање, објашњавају преплашеним грађанима |
| ће пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери |
| лом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, при |
| логом.{S} Он је већ имао једну свастику у кући, ону која му је као мираз припала, и сад би, по |
| што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити цип |
| архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што с |
| т срећно пребродио, он брзо завуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, жен |
| ај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> кале |
| ет, загрли ћату, отвори касу, тури руку у прирез и даде му педесет динара.</p> <p>После већ, из |
| /> корпе, диже ову на сто, завлачи руку у њу и отуд, из телеграфских пантљика, износи голо, а Б |
| м сећаш, ја сам видео и ону твоју бруку у дванаестој глави овога романа, кад оно мал’ не пуче г |
| то тако ревносно, као да и он има ролу у комаду.{S} Госпођица Ленка, од силне срамоте и једа, |
| се та идеја особито допаде, припаде му у помоћ.</p> <p>— Знате, ово је дете некрштено па би ми |
| ен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дато му у готову на зајам . . .{S} 72 „</p> <p>4 Плаћени му муз |
| {S} И онда, можете мислити како је њему у гробу сад слушати изјаве љубави на палилулском наречј |
| ин Сима није будимски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везан |
| >Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, као прави <pb |
| удиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп.</p> <p>— |
| и се да овај волшебник не претвори Симу у јаре или тако нешто.</p> <p>— Детету неће ништа бити. |
| прија-Станина, није ни мало омело Симу у његовом привређивању, већ напротив то му је још била |
| у животу.</head> <p>Једнога дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задриг |
| подметали једном артиљериском капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писар |
| све муке да се насмеју или да пропадну у земљу.</p> <p>— Него, дедер, отварајте врата да помог |
| више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојни |
| кају са својима па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно |
| ријатеља који ће му искрено рећи истину у очи.{S} Е, али ја, коме сам пријатељ, пријатељ сам му |
| колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их |
| су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље пи |
| рате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па.. |
| твори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на кревету па све гуче.{ |
| кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не мо |
| срце и осети неку милину која га жацну у потиљак па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у п |
| ли нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим |
| оме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се понова враћ |
| па да прснете као бувице.</p> <p>И попу у том тренутку изиђе пред очи капетанов нокат, али огро |
| нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он |
| година, господин Сима затече госпа-Мару у истој кућици и она му се врло овесели, мислећи да јој |
| зубе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и |
| аходчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о тој цифр |
| затим потпуно стручњачки доказао да су у браку, редовном браку, обично две <pb n="256" /> мате |
| јбољи адвокат написао т. ј. поменута су у свакој бар по два три параграфа.</p> <p>А како је тек |
| јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p |
| у том друштву механџија и ћата; они су у механи сваки на, свом послу.</p> <p>Сели под кестеном |
| ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ног |
| прискочи својим говорничким даром кмету у помоћ.{S} Вели:</p> <p>— Ћато, брате, зла су времена |
| болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек га заборавили а |
| нда диже главу и загледа се право кмету у очи.</p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш л |
| <p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, |
| рупу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у |
| и свачега, своју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не и |
| ице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ковитлац.{S} Капетан пође па се на вратима још једном |
| поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... |
| ријеру и, ено га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије |
| p>Па, та девојка, имала некакву парницу у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да |
| авршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика |
| уће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је онако сасвим мушки, а |
| па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> <p>По |
| ану једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, да би се видело да ја |
| су могли ни маћи без њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у по |
| гласи партија дуговања господин Васиних у радњи „Спасића и друга”, као и у радњи „Браће Димитри |
| рн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да га нешто то и постигне.</ |
| ма, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Немој |
| измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинемо.{S} Ј |
| >:{S} Тако ми неба, ја видех свој рубац у његовој руци.{S} Ја сам видео рубац кад се изркнуо у |
| /p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Видео сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi> |
| опште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута ноћу, та |
| томе ћутати.</p> <p>Таман последњу реч у реченици да изговори господин Сима, а из ормана, у ко |
| пко пева! — показа овамо иза кулиса баш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том трен |
| ад он побеже од мене, мора да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је к |
| Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле |
| познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту кад је са госпођом Босиљком, својом младом же |
| у реч. — Дефицит ти је то: кад погледаш у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно не |
| у књиге, а оно имаш пара; кад погледаш у каси, а оно немаш паре.{S} Ето, то ти је!</p> <p>Ето |
| колико пиле да купим, а ти, друго, имаш у каси порез, па имаш прирез, па лако ти је дати вепра |
| екиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако знаш у толико боље! — прихвати поп. — Онда реци сам, је ли л |
| > <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> <p>— Ишла би’ — вели Роска — кад |
| лим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш господину начелнику и |
| мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — клик |
| м! — вели Јова.</p> <p>— Па немаш рабош у који си бележио.</p> <p>— Немам — вели Јова.</p> <p>— |
| писцу овога романа коме, на пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише леп |
| то сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни |
| о то невино детиње задовољство није још у животу осећао, јер му се досад никад није дала прилик |
| ућој глави посла, то је право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је ле |
| рогови. </p> <p>Најпосле, ко би се још у селу обзирао и на Радојеве речи, да се само није деси |
| но, које је сасвим случајно постало још у доба пре познанства са Елзом.{S} Тада је господин Сим |
| ошлошћу и на жене са тамном прошлошћу. (У ствари, правилније би било: на жене са тамном прошлош |
| 9021_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>у којој Аника, поводом смрти својега мужа, остаје удови |
| <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ОСМА</head> <head>у којој господин Сима Недељковић у мал' не постаје коле |
| <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ПЕТА</head> <head>У којој се још једном потврђује народна пословица: да с |
| 12"> <head>ГЛАВА ДВАНАЕСТА</head> <head>У којој мал’ није пукао по дотичној варошици глас да се |
| <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је |
| ворих ја понизно.</p> <pb n="137" /> <p>У то ми, на моју велику срећу, опет сену жуљ, и ја се и |
| ка све више расте.</p> <pb n="89" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџи |
| ни одбор општине прелепничке </head> <p>У овој се причи, све досад, није појављивао општински б |
| а једно за другим две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог |
| А</head> <head>Дотична власт.</head> <p>У приповеткама се обично наше варошице називају:{S} А*, |
| ијана пуцерка и њена кћи Елза</head> <p>У овој вароши, у којој су се толики пријатни и непријат |
| у узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини говора, г. Сима је нарочито оцртао „ј |
| дило. 'Ајдемоте, браћо, до мене!</p> <p>У истину и одоше.{S} А Радоје отрча у механу да и тамо |
| аријским именом „дотична варош”.</p> <p>У тој, дакле, дотичној вароши налази се, разуме се, и д |
| но, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} Стане Станојка на вра |
| под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У полицији је прилично дуго трајало испитивање, јер у п |
| тоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! |
| је ноћас толико несрећа починио.</p> <p>У колима је био сад један нов сапутник.{S} Омален дежме |
| па сви заједно да крену у село.</p> <p>У такој једној механи, која носи поносно име <hi>„Народ |
| и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој со |
| Крману, које је већ на догледу.</p> <p>У Крману, међутим, седи кмет сасвим невино у судници и |
| остаје кум своме рођеном детету.</p> <p>У реду тих мисли, паде му једна још страшнија на памет. |
| — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бирову, вели:</p> <p>— На, носи ово ћ |
| сположени према њој.{S} На тај начин он убеди госпођу Милеву да нема где и она му даде сто дука |
| м почео сасвим из далека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он |
| њим не говорим.</p> <p>Осећајући да је убедио Тому богослова о својој величини у улози Јага, и |
| та, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов пакл |
| четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову с |
| о врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му сам |
| му се говори, а то је, кад се покушало убедити га како би требало да напише тестаменат.{S} И к |
| !</p> <p>Они се још једанпут осврнуше и убедише капетана како то никад, никад неће заборавити, |
| аног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако леп |
| нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет и дућанџија.</p> <p>— За сваки посао треба |
| </p> <p>— Боље је! — одговарају обојица убеђено.</p> <p>— Па овај, — додаје капетан — немојте з |
| > <pb n="187" /> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Уби ме сутра, а остави ме сад с миром да спавам.</p> <p |
| p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијати љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> |
| свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код м |
| икну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутрос кад је прошао кр |
| > <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме убити?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зацело!</p> <p> <hi>Перс |
| ти ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви м |
| и.</p> <pb n="102" /> <p>— Нећете се ви убити, ви мени требате да ми дајете трошкова кад ми зат |
| риправну, Боже сачувај; твоју душу нећу убити.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Ти велиш да ћеш ме уб |
| утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романима, да писац истога разговора директно с |
| ма.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели парничарима за пот |
| чи лице, које се малочас разведрило, те убрза:</p> <p>— Ама које дете, је ли оно њено дете, је |
| та је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом уче |
| пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо прошла воља за тим родитељским задовољством, он с |
| сам рубац у Пајиној руци, јавно је њиме убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако нап |
| е, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствари т. ј. оне „које се законски осни |
| — настави механџија — треба да вам дам убрус и сапун.</p> <p>— Није потребно — одговара поп.</ |
| мет из Буринца прича опет како ће да се уведе неки нов прирез за наоружање, вели, причао му сам |
| хвали и обећа да ће се, носећи тепелук, увек сећати добре госпође Милеве.</p> <p>Али, није госп |
| е који понесе собом и виле, навикнут да увек пође тако наоружан кад год се његова помоћ тражи.{ |
| е трагедије која се међу њима десила за увек растали и никад се више нису срели.{S} Не могу се |
| ивоту срести са Милићем, са којим се за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели |
| ило и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па |
| једног квартира у други, али сам је ја увек нашао.</p> <p>Тек после године дана изгубио сам је |
| ек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек |
| због приреза Главна Контрола изгледала увек као нешто најстрашније у земљи.</p> <p>Дућанџија, |
| оморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку Министарства <pb n="224" /> финан |
| сам:</p> <pb n="200" /> <p>— Моја жена увек рађа са операцијом! — и ту страну реч он изговори |
| успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само неприлике правити.</p> </div> <pb n="143" /> |
| боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но старије, онда се не може ни пребацит |
| змире с тим, како то Илија Божић излеже увек само мушко дете а никако и женско.</p> <p>— Може и |
| на.{S} Жена, напротив, она стиже, стиже увек да прегледа и старе рачуне <pb n="12" /> као и нов |
| ни, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер |
| да, да посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике |
| неки догађај!</p> <p>Риста полицајац је увек и сваку замршенију ствар називао „догађајем”.</p> |
| едељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био дат само на месец дан |
| ватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <p |
| е Крња, са којим сам у завади и који ме увек тако лови, те биће да је он.{S} И тако ти ја таман |
| у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље ствари од тетака; да је девојка увек нешто бо |
| и.{S} Зашто да јој не признам, признање увек служи као врло велика олакшавна околност.</p> <p>Г |
| фану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавају, како не би ко наишао.</p> <pb |
| ли се ни код једног не задржаше, јер се увек нашло да у селу има по кога који носи такво име па |
| а како ви вешто склопили рачуне, она ће увек наћи ма какав „неоправдан издатак”.</p> <p>Да ли ј |
| ила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која има десет |
| ла шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недоумици.</p> <p>— Ето, м |
| на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на |
| ама држала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефин |
| ић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између ше |
| ђе на срећну идеју, да као рекламу држи увек по једну сестричину.{S} Та сестричина није јој слу |
| из седмог пешадиског пука и ватрогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p |
| , затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе за сто према попу и поч |
| се морао кроз публику провлачити праћен увек гласним смехом.{S} Биће да је он, гледајући у глав |
| одлазио госпа-Мари код које је затицао увек нову сестричину.</p> <p>И ма да је све то доста да |
| јер није имао обичај да вечерава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а пос |
| девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова |
| осталим романима изненада дешава, и то увек у моменту кад се јунак романа у најпријатнијем пол |
| свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога |
| је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара. |
| згледа да не може да стигне сам, те још увек има старих непрегледаних рачуна.{S} Жена, напротив |
| ква, пошто је он од ране зоре пио и био увелико и блед и модар као модар патлиџан.</p> <p>Наста |
| ене масе, којом је она као главни тутор увелико руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, |
| акве тугаљиве вести.{S} Оне је преносе, увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађ |
| , из блата и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворн |
| а ствар стоји, не би вам се смејали.{S} Уверавам вас да вам се не би смејали!</p> <pb n="190" / |
| ="194" /> <p>— Ја сам! — одговори Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога по |
| О, верујте, у то је он сад већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа |
| реба.{S} Ником нећу говорити, то будите уверени.</p> <p>И тако се ја обучем, добијем педесет ди |
| ни потребни, јер су сви његови клијенти уверени да он „зна закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, н |
| је практикант у кварту, па имао да изда уверење некоме због суђења на суду и он у томе уверењу |
| да нисмо, господине — одговори кмет, са уверењем да та заслуга припада општини а не цркви, те д |
| сад првипут изиђе из његовог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>О |
| е једно, може и дванаест! — одговара са уверењем продавац лимунаде.</p> <p>— Сваки сат по двана |
| поднео суду тужбу поткрепљену лекарским уверењем.{S} А како је ствар постала врло озбиљна, Роск |
| некоме због суђења на суду и он у томе уверењу изоставио реч „не”, те на основу тога буде от-о |
| ва грди мађарски, на коме се језику, по уверењу компетентних, могу врло ружне речи казати.</p> |
| глас од себе.</p> <p>Господин Милија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, нас |
| ући на коју ће страну, али сви осташе у уверењу да је отишао у Немецку.</p> <pb n="317" /> <p>И |
| ри само зато да се својим рођеним очима увери на кога дете личи.{S} А како се која отуд врати, |
| тходно публици да га прегледа, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јај |
| иво гвирну испод јоргана, па тек кад се увери да то није Милија, диже јорган с главе и дозва ти |
| ју”.{S} О томе се господин Сима одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину |
| окажем да то није грех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо |
| на идеја остварити и да је још једанпут увери како је то дивна идеја.</p> </div> <pb n="257" /> |
| } Сутрадан сиђем и на станицу, те да се уверим својим очима да је онај господин отпутовао.{S} Е |
| виком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се дете из јајета излегло!” он је, по досада |
| а прича и да забавља.{S} О томе ћемо се уверити у идућој глави овога романа.</p> </div> <pb n=" |
| ВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последи |
| општинског одбора, и онда, треба ли га увести у инвентар?</p> <p>Ћата опет рикну да се смеје, |
| ата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и пева за |
| баш мора да се иде! — почеша се поп за уветом.</p> <p>— Право да ти кажем, попе, мора! — одсеч |
| их срамотио Огњену Марију.{S} Кад сутра увече, легнем ја опет да спавам <pb n="160" /> и очитам |
| пара, ал’ волео бих тако да имам с ким увече да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има ка |
| >Господин Васин жуљ.</head> <p>Сутрадан увече била је, дакле, вечера код госпођа Милеве, као шт |
| ричина да скува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био уби |
| е могла много да ослони на Божији прст, увиде и сама да јој се ваља решавати.</p> <p>— Па, добр |
| ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њ |
| но да брину завадили међу собом.{S} Поп увиде да им је слога у овако тешким тренутцима потребни |
| > <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ово је дете, госп |
| д хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер |
| е.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се |
| " /> <p>Промислише, промислише мало, па увидеше да друкче не може бити него тако како каже ћата |
| је још горе.{S} Тада већ поче и сам да увиђа, како би требало да напише тестаменат и кад то са |
| у руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђ |
| <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара |
| а, ти си ипак паметан, <pb n="51" /> па увиђаш да би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ће |
| сподин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="117" /> је |
| ш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећ |
| ко ту код мене...</p> <p>— А ви, овај — увија поп — издајете ваљда и собе под кирију?</p> <p>— |
| а једну ногу.</p> <p>— Молим те, ћато — увија кмет — баш да рамље на обе ноге, па опет, то би б |
| ша... наша приватна ствар — поче поп да увија.</p> <p>— Па јест, тако ће и да буде! — додаје ме |
| ео, попе, код среског начелника како се увијаш као змија у процепу.{S} Па, попе, ако се почем с |
| а воли свога ближњега!” И све то некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У |
| е у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који је некад био плав, па онда слике: кн |
| ву слику више свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела |
| ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му кажете.</p> <pb n="116" /> <p>— О, мол |
| зно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>Пос |
| то су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт суда општине |
| а си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— |
| ђе једно јутро у госпа Маре и, пошто је увода ради, припита о свему и свачему, пређе на ствар з |
| ула, олакшала му је те је без нарочитих увода могао прећи на решење самог питања.</p> <p>— Она |
| ти тога дана.{S} Тек да се дигне, да се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} |
| и све од порођаја није била, те се мало увратила да обиђе госпођу Милеву.{S} Она прво оде да ви |
| сељака који су се вратили са пазара, па увратили се да допију по једну две, или да се сачекају |
| са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене мас |
| о руковала.</p> <p>Кад се први пут тако увратио, био је лепо дочекан и послужен слатком и кафом |
| рамље на обе ноге, па опет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама ш |
| би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћ |
| за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим увреда, ћато.{S} Рамао он или не рамао, није ту у питањ |
| ће имати деце...”</p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p> |
| светице у јадању и пренемагању; кад вас увреде, онда сте ђаволи, газдинство вам је играчка, а д |
| тихо говорио као да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као |
| :{S} Смилуј ми се и ти!{S} Јер те никад увредила нисам, никад не љубљах Пају писара другом љуба |
| диже и пође у кмета који га је најљуће увредио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему |
| , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потуко |
| тељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој праштам — рече тихо господин начелник — јер |
| зник и још двадесет њихових присталица, увређени, одоше демонстративно из сале.</p> <p>Седница |
| о уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="24 |
| ати:</p> <p>— Замислите ниткова једног, увукао се синоћ у моју собу па ми метнуо дете у кревет! |
| довице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, волео је да позајми н |
| а проваљујем врата или прозор, па да се увучем у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер |
| да оде у публику, да се сакрије у неки угао и да отуд гледа представу и види њу — Огњену Мариј |
| орио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, к |
| увеличавају је, и то све некако лепо и углађено.{S} Зађу, на пример, по кућама, па почну разго |
| румено, зашто да у њему пропадне један угледни грађанин.{S} Међутим, ако се то дете преда општ |
| не жене.</p> <p>Дошло је још врло много угледних људи и мање више сви су одмах изјавили да се с |
| <p>— Још сад, у недељу, зваћу неколико угледних грађана на конференцију и предложићу им да уст |
| и слика госпођице Ленке глумице у свима угловима собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне |
| онај застирач на столу и миндерлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим ча |
| ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је метлу под ја |
| рес све до Ђурђевдана, јер вели тако је уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста |
| сваке суботе дајеш дете! </p> <p>Тако и угодише, те прија-Стана већ сутрадан дође по дете.{S} Т |
| каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни боловао, највише месец да |
| е је лепо ишло, како је и Богу и људима угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично забор |
| ед Божић да му ти, кмете, отераш једног угојеног вепра.{S} Ето, то значе ако ниси знао!</p> <p> |
| велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? |
| на тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо од ноја? — пита дућан |
| та, а ја почех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, д |
| вергл је почео нагло да свира не би ли угушио Симин плач, ал’ се он тако крвнички дерњао, као |
| из не знам ког села, која се није никад удавала, али — бадава, било је писано, и то, било је пи |
| није знао да ли да плаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да обја |
| шњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојника, постала је тим самим с |
| му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно издржавање” а све оста |
| сно.</p> <p>— Не, ту има право, није се удала — додаде господин начелник врло озбиљно и настави |
| оме месецу.{S} Тек десет месеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, |
| , ма да није комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свим |
| ри тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал пос |
| ало прибра, он појми да би најбоље било удаљити се из овог пакла, али немађаше снаге да се дигн |
| ко је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу д |
| ини поп коме поче да бива јасан државни удар који је ћата смислио.</p> <p>— Па онда, нека Среја |
| је ништа друго него да извршимо државни удар!</p> <p>— Како то, брате, ћато? — запита забринуто |
| једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњава ћата и наручује |
| ашта тамо, насред Калемегдана почела да удара зета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер |
| озорима годинама, као вредне пчеле мед, ударале тачку до тачке марљиво, да се ни кроз најгушћу |
| есто да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. п |
| спођица Ленка, од силне срамоте и једа, удари најзад у плач и напусти позорницу.{S} Звонце зазв |
| ратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спр |
| ила.</p> <p>— Ама, слушај, госпа-Маро — удари сад у погодбу прија-Стана — ја не купујем дете да |
| то некако пође једно за другим, као да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у се |
| инара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у другој с |
| Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у гласан смех.{S} Њега на против прођоше жмарци п |
| зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Том |
| па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код друге.</ |
| еси глуп, Јово! — једва изговори ћата и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, |
| бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на клавија |
| невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p>— Немојте да |
| било се јаје! — викнуше неки из публике ударивши у смеј.</p> <p>И сва би публика примила то обј |
| упио одбор општине прелепничке па макар ударио нарочити прирез на грађане своје општине.</p> <p |
| емону, а ја Јага. „На ноге, на ноге!{S} Ударите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване гра |
| ће Радоје Крња кумовати детету, те сви ударише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Сам |
| ки од тих кишобрана разбила је по једна удата жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често пре |
| /p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза стидљиво.</p> <p>— ТаКо: — отеже |
| ебу да своју дозу за „подмазивање кола” удвостручи.{S} То му, међутим, остаде навика и кад наиђ |
| би помогло, а оно га просто најуриш.{S} Удеси то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га |
| ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин |
| инистарства.{S} Тако се ствар врло лепо удеси, и ово мирно и тихо гнездо (постаде прави рај, у |
| да ја у ово доба нисам код куће, па је удесила да моја жена наиђе на дете.{S} Међутим десило с |
| телеграм”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Рист |
| е лепо да иде у канцеларију, таман лепо удесимо <pb n="274" /> живот у кући, а њега истерају из |
| ан о јутрењу, би све онако како је ћата удесио.{S} Изврши се државни удар изненадно тако да, ка |
| тарства <pb n="153" /> није то осетио и удесио да за неку ситницу буде протерана из Београда.</ |
| би Бог, да је само праведан, то обратно удесио; па госпођа Стефановићка, која воли напуштену де |
| се видело да ја ту ствар нисам нарочито удесио, ево, испричаћу све редом како је од почетка бил |
| за писање романа?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што с |
| </p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, да удесиш некако — домишља се кмет — па да капетан не изок |
| и, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде као намазан и без главобоље, а д |
| о хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп купи месо и вино, па сестричина да скува |
| Ама у свему је била тако некако од Бога удешена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} |
| пава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и да је ономе госп |
| ешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева прилично је задригла; пуних је образа, ома |
| розној тузи”, а потписала се: „Неутешна удова Милева”.</p> <p>Ова неутешна удова Милева приличн |
| проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац ваљда?</p> <p>— Нисам! — вели поп. — А боље би б |
| > <p>А ваља знати да је Радоје Крња био удовац, и да није крња, нашао би досад себи друга, ал’ |
| к и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражио.</p> <p>— Па |
| ?</p> <p>— Није Савка, попе, већ Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прог |
| д друге.</p> <p>— Па — настави Радоје — удовица Аника родила јутрос, родила мушко!</p> <p>Поп с |
| писар масеног одељења, и госпођа Милева удовица, јер госпођа Милева, која је онако вешто сакрил |
| авно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз |
| ead> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим писце који у почетк |
| жена покојног Алемпија овдашњег, а сада удовица покојног Алемпија, удавши се надлежно за покојн |
| друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, па и ту обично му покв |
| S} Глас... мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима јед |
| /p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовица без и једног детета.{S} Нема јој још ни двадесе |
| колико има времена како је његова мајка удовица? — пита опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, |
| кати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{ |
| месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и то са посмрчетом под бременом.{S} Да је бар п |
| } Смрћу пак Алемпијевом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојно |
| а пакост, још у првој глави треба једна удовица.</p> <p>Сахранише лепо Алемпија, а Аника удовиц |
| је то непрестано ишло.</p> <p>А грешна удовица давала је док је могла давати, али кад једнога |
| је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распитујући ништа, исплатила је Маци сва тр |
| о ни јављала.{S} То је нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче к |
| ”, јер откад му се, ево, измаче и трећа удовица, те остаде без наде да ће се кадгод моћи, и он |
| — О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим сам тек прешао на питање о |
| Госпођа Милева је тек од пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гр |
| г одељења, волео је да позајми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него |
| ена, да јој је баш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешт |
| а сам настави:</p> <p>— Његова мајка је удовица, а родом је из другог села, из Крмана, па онда |
| п и кмет.</p> <p>— А за време откако је удовица, да ли су је обилазили кој’ пут кмет и поп крма |
| , молим, ви врло много ласкате — додаје удовица и стидљиво љушти једну кришку јабуке, коју ће з |
| ика, поводом смрти својега мужа, остаје удовица.</head> <p>Док други писци обично свршавају сво |
| никакво куче?</p> <p>— Немам, одговори удовица стидљиво и сакри главу у његова недра.</p> <p>Г |
| ого капетан.</p> <p>— Његова мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп |
| смрти свога мужа у друштвима важила као удовица, које је пак стање њој давало довољно разлога д |
| у као жена звала се Милка, а сад се као удовица зове госпођа Милева.{S} Госпођа Милева је тек о |
| ником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеједно!</p> <p>Тетк |
| етака; да је девојка увек нешто боље но удовица и, најзад, да је млађе увек нешто боље но стари |
| Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, бивши Мили |
| На рате — одговорио би господин Васа. — Удовицама се другаче и не враћа зајам него на рате.{S} |
| јми новац од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би у |
| ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на вратима, држећи |
| тро у канцеларији и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника с |
| лон иза којега ће се скрити љубав једне удовице?</p> <p>Па онда, ено једнога наредника и кувари |
| ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није ј |
| јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то Радој |
| ели:</p> <p>— Рађају ли, Бога ти, у вас удовице тринаест месеца по мужевљевој смрти?</p> <p>— А |
| те фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писа |
| мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину ж |
| на какав односећи се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако о |
| што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није остало ништа друго, већ да се |
| је чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао |
| ћи у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је |
| подине!</p> <p>— Е, видиш, кој’ обилази удовицу тај подноси <pb n="76" /> и трошак.{S} Нећу о т |
| кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, оваква удовица као за попа створена!”, то је, |
| , читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко обићи.</p> <p>Она се девојком звала Мица, |
| ће, јер би ми било врло тешко обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је |
| лед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{ |
| одно! — одговори госпођа Милева тужним, удовичким гласом.</p> <p>Врата се отворише и тихо, смир |
| госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да |
| ла удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би споменик, |
| п.</p> <p>— А где је пробавила то време удовиштва? — пита опет капетан.</p> <p>— У нашем селу — |
| ислио да има посла са каквим љубоморним удовцем пензионером, каквих има увек у заседи у парку М |
| ије хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој |
| и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, о |
| тално нуди и прима за благајника сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло |
| так да набави са стране правила сличних удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију |
| еч и предлагао, је, ако ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. |
| продро је онај порезник да се не зове „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку |
| ечи „друштво”; он је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један п |
| и се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљ |
| едног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадес |
| а — мишљења, да би ми сви требали да се удружимо, те да прихватимо ово дете које се нашло пред |
| pb n="168" /> , и без икаквих препрека, уђе у кафану, где се представа одржавала.</p> <p>Морало |
| дам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једним од својих белих прс |
| ренутку, кад је био на половини изјаве, уђе у собу Анина тетка, госпођа Софија Јанковићева, кој |
| екну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то жгепче овом |
| и, сјаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p |
| и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетанову собу позове све чи |
| се уврати нешто послом у кмета Ивка, а уђе његов биров.{S} Вели:</p> <p>— Дошао Среја из Преле |
| То су била та врата кроз која он има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме ми |
| би ова Маца требала сасвим друкчије да уђе у кућу госпа Милевину, пошто је Маца она поверљива |
| потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, сед |
| ознат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижевног друштва, друштва за ул |
| у собу свога болеснога мужа.{S} Кад она уђе, он најпре неповерљиво гвирну испод јоргана, па тек |
| дио.</p> <p>Кмет га попреко погледа кад уђе к њему у канцеларију, али поп поче благо и тихо, ка |
| ду или обешених по зидовима.</p> <p>Кад уђе Тома, сви глумци дигоше главе и погледаше овога чуд |
| е жмарце у кичми и у леђима.</p> <p>Кад уђе у своју собу, Тома се обучен простре по кревету и п |
| ештом руком сеоске попадије.</p> <p>Кад уђе, а он погледа око себе, па кад виде да никог нема у |
| ала би била врло мучна ситуација, да не уђе у собу познати спасилац мучних ситуација господин-С |
| енутку поново отворише кафанска врата и уђе најпре један артиљеријски капетан, а за њим један м |
| прљаво платно.{S} Тома разгрну платно и уђе у облачионицу која је била пуна разнолико одевених |
| ="176" /> тек, у место у број седам, он уђе у број девет и виде да је соба празна, али га утеши |
| у и поче да га голица по стомаку.{S} Он уђе у кафану, седе као сломљен за један сто и наручи по |
| — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вел |
| д се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управите |
| и разматра жалбу неке удовице, а пандур уђе и пријави му кмета и свештеника села Прелепнице.</p |
| ође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа по соби, опази дете на поњави, па |
| у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам знао ко |
| дала кључ, још боље.{S} Ако отворим па уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо |
| уђем, то опет није разбојништво.</p> <p>Уђем ти ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, |
| :</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој соби моја свек |
| прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p>— Н |
| дељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још мало, па се |
| д општину те малочас, кад дође Радисав, уђоше сви у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело |
| кат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштерије.{S} Риста само рече у препоруку <p |
| од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, |
| а грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смејати, |
| хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену собу, пошто рекоше лаку ноћ Томи, а Тома, |
| о што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судницу, а Среја остаде у ћатиној соби са п |
| а својим вешерским сузама.</p> <p>Затим уђу у кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о |
| вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек из |
| е, зачас га пређе бледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још |
| де.</p> <p>Може се већ мислити какав је ужас настао.{S} Публика место аплауза, који је госпођиц |
| p>Из тога дивног заноса пробудила би га ужасна стварност, кад би му поглед пао на несрећног Нед |
| што страшно, страшније од рике громова, ужасније од земљотреса.{S} Баш кад Ленка показа овамо и |
| ј пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, |
| један мој пријатељ из детињства.{S} Ах, ужасно, ужасно... па онда, молим вас, бар с ким сам има |
| на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко почео само |
| ујете далеко?</p> <p>Богослов се најпре ужасно збуни, па кад се прибра мало, одговори танким де |
| његова <pb n="214" /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опр |
| онда, размишљао је о томе, како је кмет ужасно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а |
| надује — тако нешто као мешина, а везан ужетом за земљу, па тек... ту кад виде ћата да је радоз |
| азове оваква конференција, те да на њој ужи одбор поднесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са усп |
| пити оснивању друштва, изабран је један ужи одбор од петорице, коме је стављено у задатак да на |
| е конференције и седнице држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао ма |
| кад би могао.</p> <p>И док Недељко тако ужива, госпођа Милева већ седи крај прозора, крај којег |
| , ја плаћам ракију! — нуди Радоје Крња, уживајући да се и даље воде такви разговори.</p> <p>А н |
| атрала то као какав занат, већ за своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авл |
| ће се дићи завеса.{S} Тома је све то са уживањем, са неким новим, досад непознатим осећајима у |
| је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како се прже, па кад им се |
| тумачити, јер је капетан Јеротије иначе уживао велико поштовање гдегод је служио.{S} Он је за д |
| /p> <p>— Она!</p> <p>Кмет, видећи да се ужурбаност Срејина не тиче никакве комисије, која би ст |
| музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брз |
| гао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз помоћ механџије, призва сву послугу кафанску.{S} Дођ |
| ојену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и |
| оставља реч да јој не накачи реп, веле, уз то је додао: „Нека је, нек је у Прелепници, нек и та |
| и карте, а, разуме се, да не би ћутали, уз мешање проговори реч и две:</p> <p>— А ви сте удовац |
| да наставе прекинути сан.</p> <p>Затим, уз пуцњаву прангија, свештеници одслуже службу божју, ш |
| ко рађају, драга моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настат |
| видео је у свакој соби по један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну |
| ага моја, сасвим случајно, уз разговор, уз реч.{S} И, ја ти дајем реч да ћу настати да се та ид |
| је „тако добар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која |
| да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика кој |
| екратио време док се јаје не изведе.{S} Уз музику, разуме се, и он из корпе добацује публици ра |
| пилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџијска, песма цига |
| p> <p>Ћата после, предвече, у механи, а уз ракију коју је плаћао Радоје Крња, овако је причао:< |
| ва, још се брине и о њеном васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, |
| } Па ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада |
| дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити |
| говори о љубави, навикнут ваљда тако да уз пратњу музике изјављује љубав, како би родитељи из д |
| е прелепничке бр. 143 у силав, а прилог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} |
| ја једанпут морао и да преповија прилог уз акт Бр. 143., кад је осетио да му се овлажила нешто |
| е крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио као да му је мило |
| ад већ и по трећи пут путује као прилог уз акта.</p> <p>Са овим несрећним прилогом највеће су м |
| оз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општине прелепничке.</p> </div> <pb n="113 |
| оји је такође био пред судом као прилог уз акта, или као доказ или као сведок, или, најзад, Бог |
| ћ и по други пут пође на пут као прилог уз акта, само сад под другом нумером.</p> </div> <pb n= |
| не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице којима се кроз тајна врата ула |
| ркати и смејати, а грешни Тома, који је уз причу интригантову мало одахнуо после тешке невоље, |
| риво и, осврћући се на све стране, пење уз једне лествице на нечији таван.{S} Зачуди се Радоје |
| ви све, те се дохвате за кике и туку се уз пратњу музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и д |
| донесу једне лествице, које прислонише уз зид крај прозора, и главом сам Риста попе се горе, з |
| мету како „само слога Србина спасава” и уз то додаде онај стих: „Слогом расту мале ствари, а не |
| вршио, кад се кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били |
| змем који пут дете па га прислоним себи уз образе и станем пред огледало па сравњујем.{S} Не ли |
| е много боље, но кад су ме вукли бирови уз разна акта, или поп под својом мантијом, или кад ми |
| пријему овога акта, као и прилога који уз овај акт иде, моли се суд општине Крманске да изволи |
| према госпођи Милеви и почеше вечерати уз најслађи разговор.</p> <p>За све време вечере, госпо |
| хију, он ће какве зимске вечери, седећи уз загрејану пећ, причати својој попадији о томе како ј |
| онај трговац слагао.{S} И ја пристанем уз то, али она девојка, Стана, сретне ме па ми се пожал |
| а кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућанџијом, а дан затим, |
| <p>Радоје Крња сад се још више прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовн |
| сли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на су |
| овали ћата и Радоје Крња заједно, онако уз полић ракије, или је то самом Радоју пало на памет: |
| за попа створена!”, то је, дабоме, тако уз реч речено, а у ствари нема од тога ништа, осим ако |
| нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабуке, мафише и вино, провели су још неко време пре |
| ких послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог да ме |
| .</p> <p>— А како би било — додаје кмет уз даљи разговор — да општина одреди и које име да се д |
| остало само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун То |
| замерити.{S} Једино ако попови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могл |
| /p> <p>— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — за |
| е пуштам без кафе.</p> <p>Поп пружи рук уза кафу и погледа у сестричину, и ова се љупко насмеши |
| не помогне, ја ћу да му кажем како сам узајмио телеграфски од твога оца, па ми послао колико ј |
| ао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке господо моја!{S} Па с |
| жа.</p> <p>Ово је последње кмета толико узбудило, да је својим рођеним очима видео капетана сре |
| ко срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S |
| Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде неш |
| /p> <p>— Па јесте ли га тражили? — пита узбуђено претседник „Друштва за находчад”.</p> <p>— Как |
| е трагове.</p> <p>— Тако је — рекоше са узбуђењем и кмет и дућанџија, па се са поверењем вратиш |
| бјави па му вели:</p> <p>— Зови село на узбуну и саопшти му, да сутра измаршира на кулук, да се |
| е види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако |
| уза тамо за затвореним вратима, али тај узвик, који га је до мало пре тако очаравао, сад му је |
| господин Васа Ђурић није могао а да не узвикне: „Удовица и по!” </p> <p>Бивше општинско дете, |
| м се по лицу.</p> <p>— Ама, Бога ти?! — узвикну први Јова дућанџија.</p> <p>— Може ли то, по Бо |
| > <p>— Не знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са |
| > <p>— Гле, како лепо и одрасло дете! — узвикну госпођа Босиљка.</p> <p>При тим речима господин |
| напамет.</p> <p>— И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, |
| да кажем него капетану, на ислеђењу! — узвикну дућанџија, а кмет понова плану и опсова му оно |
| ледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју |
| ечити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> |
| чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћ |
| па се на један мах трже, растрезни се и узвикну сам себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo v |
| ин и она језовита сцена кад му је Ленка узвикнула: „Магарче један, зар се овде за кулисама чува |
| то таквим некаквим нагласком као да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном зак |
| који је био највећи противник одлагања, узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција |
| но. — О, колико пута сам, гледајући је, узвикнуо: „О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућут |
| учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” |
| е ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да си змиј |
| хани је погдекад лупио песницом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема к |
| ни, да је и сам г. Сима Недељковић први узвикнуо: „Тако је!” А кад је он, који је био највећи п |
| тави тоном, којим би отприлике кредитор узвикнуо у очајању своме дужнику: „Ама, зар одиста ви н |
| злегло и, кад је попео корпу на сто, са узвиком: „И тако, господо, ви ћете се сад уверити да се |
| ог пука, грунуо Елзу песницом у леђа са узвиком: „Сад сам ти сазн’о прошлост прљаву, ја те през |
| г вештака и он врати дете госпа-Мари са узвиком:</p> <p>— Ево вам га, није за посао, то је једн |
| каква леђа!{S} Тртица је, брате мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парч |
| ктера.</p> <p>— Ама ти, ама, Бога ти? — узвикује изненанађен поп.</p> <p>— Па, ја, знаш, пошао |
| ако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једн |
| овор на памет знао, прекинуо је г. Симу узвицима:{S} Тако је, тако је!</p> <p>У другој половини |
| Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па јој из благодарност |
| ао, никад нисам мислио да ће једна тако узвишена Перса тако ниско пасти.{S} Мислио сам као Отел |
| гра и костира се, омрзао је страшно тај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала |
| а.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> <pb n="20 |
| ваш посао.</p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, ви |
| ати.</p> <pb n="301" /> <p>— Па јест, — узврда се поп — а ја, право да вам кажем, баш се намери |
| авио.{S} Можеш мислити како се поп Пера узврда, те мал’ га не испусти, а поп Илија оде даље осв |
| ан је био нов и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се св |
| ло, намисли да понесе и мало воћа те да узгред прода.{S} Он је то врло лепо замислио и једино ш |
| на, пребацује ногу преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n |
| о квартирима, па тек, и то онако сасвим узгред, навију на то како је тај и тај муж отерао жену. |
| се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. Симе Недељковића <pb n |
| ао радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— |
| , како је Бог по који пут немилостив! — уздахну госпођа Босиљка.</p> <p>— И свиреп! — додаде го |
| се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не можеш ти, ћато, д |
| о за вас.</p> <p>— Врло тежак положај — уздахну госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну |
| госпођа Милева.</p> <p>— Одиста тежак — уздахну и господин Милија, и то више да покаже неко уче |
| </p> <pb n="205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> |
| ву да нема где и она му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p |
| Право кажете, господин Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у жив |
| својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљ |
| ” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је такође тешко.</p> <p>Око седам и по сати, |
| дахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећа |
| мужа који вас није достојан.{S} За вама уздише један млад господин!”</p> <p>Госпођа се дивила М |
| имао никаквог нарочитог разлога да и он уздише.</p> <p>— Е, па видите, кад би ви то некако.{S} |
| у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда пита |
| е батину која му је била у руци, али се уздржа и само додаде:</p> <pb n="34" /> <p>— ’Ајд, ’ајд |
| пажљиво слушала његову причу и једва се уздржавала од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи |
| зике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се то чак на |
| } Ова рука захтева молитву, пост, много уздржања и побожних трпљења, јер у њој је млад, ватрен |
| јала његовој невољи, не мога више да се уздржи него удари у гласан смех.</p> <pb n="203" /> <p> |
| вихор суну кроз душу и сену пред очима, уздрхта г. Сима Немељковић и за тренут би готов са одлу |
| х то желео.</p> <p>Господин Сима поново уздрхта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља муз |
| јим је могао метнути још неколико деце, узе пажљиво Недељка, да се не би искаљао, и пође низ ст |
| сврши реч, па пошто га пакосно промери, узе он реч:</p> <p>— Не може, нисмо ми сами општина!{S} |
| .</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа мало одморил |
| </p> <pb n="244" /> <p>— Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може |
| подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли |
| /p> <p>— Па, ево, казаћу вам искрено! — узе реч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{ |
| о дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p> |
| знаш, у селу нашем нека девојка Стана — узе поп да им прича. — Израсла као борић, образи јој ка |
| зјарена лава.</p> <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка в |
| је могао рећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од |
| Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. — Мањ’ ако би било каквога |
| тац.</p> <pb n="308" /> <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте |
| треба дати детету.</p> <p>— Ја мислим — узе прва реч госпођа Босиљка, обраћајући се своме супру |
| > <p>— Она сиротица, код које сам био — узе реч господин Сима — и која је пристала дете да прим |
| е као после вечере.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и |
| ола, заузе војнички став и салутира, па узе реч:</p> <p>— Мирно!{S} Отварам седницу.{S} Браћо!{ |
| своје и позва момка те плати трошак, па узе Недељка под пазухо да пође, и ако је осећао да ће г |
| тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: — „У акта” и предаде бир |
| осећа неке грчеве у стомаку, а куварица узе да се грува у груди, објашњавајући како је и њен му |
| у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли |
| кајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам карата и шапута |
| ве мудре говоре, викну опет: „Мирно!” и узе реч:</p> <p>— Ствар је ова, браћо, једнобразна и он |
| а се пробудиш! — наљути се госпа-Мара и узе Симу у наручје.</p> <p>— Дајте га мени! — вели поп. |
| гове жене, то прве недеље дође бабица и узе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њо |
| ра најпре распреми сто, затим се диже и узе карте које су јој увек стајале под јастуком, седе з |
| .</p> <p>— Ако, ја волим децу!</p> <p>И узе поп покрштенога Симу на колена и, не слутећи у томе |
| аваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено је.</p> |
| на глави, почеше да се костреше.{S} Он узе да се зноји, претрча бурно обема рукама по клавијат |
| олом га сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљив |
| а један божји дар.</p> <p>Свастика опет узе одлучно да се противи томе предлогу, из простога ра |
| p>Госпа-Мара се ђаволасто насмеши па му узе руку и у длан загледа.</p> <p>— Е. извините господи |
| > <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</p> <p>— Ми, вели, дошли у име јед |
| ода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке моје старе панталоне да их прекроји за њега, |
| нку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зач |
| тацијом, отказала је службу госпођама и узела засебан квартир, да би почела радњу под сопствено |
| ка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јој врло много муштерија, |
| ло од мајке Елзе историју свога рођења, узело и (презиме очево, онда би се једнога дана појавио |
| овај, кад се после дуго година вратио, узео за жену рођену сестру, јер се нису познавали.{S} Њ |
| по који пут, кад би он дошао к мени, па узео дете на колено и почео би га миловати, мени би пал |
| икну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим је узео реч пречасни г. архимандрит Григорије и говорио је |
| један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака веза |
| ет, то би била увреда за мене кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад |
| ал’ ја не видим разлога зашто ти не би узео моју сестру под своје?</p> <p>— Има разлога, како |
| {S} Ја би’ је пратио и већ како би’ јој узео новац, то је моја ствар.</p> <p>Да бих се још више |
| , кад је већ примио мираз, и кад је већ узео на себе бригу о васпитању своје свастике, морао се |
| вирају скале.</p> <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не |
| р постала врло озбиљна, Роска је морала узети адвоката, јер јој је предстојало бар неколико мес |
| ј је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјавио љубав као и она њему), он застад |
| ци још пре седам месеца обећао да ће је узети; на тај рачун он се с њом врло лепо проводио и вр |
| за добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се |
| пођа Ленка има жива мужа.{S} Не могу се узети ни г. Васа Ђурић, писар масеног одељења, и госпођ |
| никад се више нису срели.{S} Не могу се узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватр |
| ревцу, у казненом заводу.{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" / |
| словије и мерка парохију.{S} Не могу се узети ни Пера-Отело и Перса-Дездемона, јер су се после |
| поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста полицај и госпођа Ленка Петровић, она |
| ља господин начелник — ви ћете ово дете узети собом и изнећете га.</p> <p>— Ја?</p> <pb n="217" |
| ц од удовица.</p> <p>— Волим од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и др |
| цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају ове главе?{S} Нико, нико!{S} И писац јак |
| од тога ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је т |
| > <pb n="276" /> <p>На једно мушко дете узето на послугу од госпође Маре Здравковић, овдашње, с |
| бро де, добро, ето, нећу га вређати.{S} Узећу његовог коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учи |
| ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну ноћ.{S} Узећу дете код мене.</p> <p>Господин Сими сину лице.{S} |
| а са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог |
| она њој: „А ти си мени казала ово!” Те узеше да, се и свађају, па да се пљују и да се хватају |
| могао да излеже за годину дана?</p> <p>Узеше обојица да рачунају, али никако да изађу на крај. |
| имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, ал’ опет...! — врти |
| а, овај... ми смо у начелу решили да не узимамо подсвојчиће, је ли?</p> <p>— То јест, ти си реш |
| ве што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А в |
| pb n="235" /> ћемо с њим, али га нећемо узимати у своју кућу.{S} Налазиш ли и ти, Босиљка, да ј |
| јица те у судницу ћати.{S} Затекоше га, узјахао столицу, пуши и звиждуће и назваше му Бога.{S} |
| . тако је!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част |
| о, али тако, дође он предвече код мене, узме Рајка, метне га на крило па игра са њим, а ја глед |
| поче поп, кад виде да сви ћуте — да га узме општина.</p> <p>— Сасвим, поскочи Јова дућанџија, |
| шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, как |
| мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми стане за леђа па да ме венча.{S} Е, т |
| м олако.{S} Може капетан и друкче то да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — узд |
| оде среском капетану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем |
| мора према својој сестричини.{S} Кад се узме у обзир да су <pb n="220" /> сестричине увек боље |
| ше је државни посао... то јест, како се узме.,</p> <p>— Али не, оставите то, оставите тај посао |
| .</p> <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p |
| леграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публици да га преглед |
| а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место |
| е кмет — па да капетан не изокрене него узме ствар законски.</p> <p>— Па оно може — теши их ћат |
| {S} После подуже препирке решише да поп узме дете и да га сакрије под мантијом.</p> <p>Друго је |
| ђу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у обзир да у Палилули деца, како женска тако и муш |
| обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз образе и ст |
| а свагда сто динара, а ја ћу то дете да узмем на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и к |
| абавим ја дакле један стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда сед |
| ог тог детета, па још да га и под своје узмем.</p> <p>— Е, онда ћемо да га вратимо у село, па, |
| било, кад смо обоје тако мека срца, да узмемо ово дете под своје?{S} Ми и онако немамо деце... |
| допуни поп свој предлог — да ми то дете узмемо као општинско дете.</p> <p>— И то није рђаво — д |
| p>— Да, знам.</p> <p>— Забога, зашто не узмете носача?</p> <p>— Носача? — Не, немогуће... ове н |
| штовања...{S} Ја бих вас молио да ствар узмете с друге стране... то јест... као ствар невину.</ |
| ом.</p> <p>— Мањ’ да ти, кмете, то дете узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе |
| чуна о њему.{S} Ја мислим да ти то дете узмеш и да га понесеш у Београд, па онда да га однесеш |
| p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се кмет. — Узми га ти, попе, под своје, а не ја!{S} Зар сам ја мал |
| и бележио, не би се породио.{S} Иди, па узми дете!</p> <p>— Ама, откуд ја? буни се дућанџија.</ |
| p>— Е, па кад имаш милостиво срце, а ти узми дете.{S} Твоје је!</p> <p>— Е, па, знаш, кмете, — |
| ите да имам овај мали капутић.</p> <p>— Узмите мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за ва |
| и код нас, баш коцкара и кесароша ће да узму за полицаја, јер он им, брате мој, онима што још н |
| ка, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се увек изнутра закључавај |
| ају ове главе требало „њих двоје” да се узму.{S} Е, али које двоје ја могу на крају венчати кад |
| на?{S} Не могу тек ваљада удесити да се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни да |
| в и првипут у струци, па се узврпољио и узмувао као да је главу изгубио, а ми се сви обукли у с |
| на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — рече Риста свечан |
| е нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим шакама јо |
| речи господин Милијиних разгорачи очи, узнесе главу у јастук и поче као прут да дршће од страх |
| те кретоше даље, и још мало, па се кола узнеше на рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију |
| ак даље.</p> <p>Сунце већ одскочило, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује с |
| d> Из које ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Мож |
| коју је преживео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере |
| у у граду.{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, св |
| сподин Васа је опет причао о неком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги |
| обру боју за косу, а знала је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лон |
| јадушчи”.{S} Заспим ја врло тврдо, кад, уједанпут, у сну ми се појави Огњена Марија, али обучен |
| чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, писар Паја се изркњује у њу.{S} Можете |
| гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, избаци:</p> <p>— Е, сад |
| води их, води, води, води, па тек почне уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги чита |
| — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну пред очи као нов проблем. — Одиста, ш |
| а.</p> <p>Прошавши кроз та врата, он се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декораци |
| ута, како птица љупко пева”, Недељко се уједанпут раздра као јаре кад га кољу.{S} И то није бил |
| p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен покојни муж кога је изд |
| глава наставак оне прошле главе, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали |
| душевљено аплаудирају.{S} Најзад, вергл уједанпут стане, Илија објављује да је процес готов, ус |
| И сад долази крај! — узвикну интригант уједанпут пошто се осети одморан — и, ако желите да чуј |
| рци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више |
| на длан, рече некакву реч и дводинарац уједанпут нестаде.</p> <p>Госпа-Мара се запрепасти тој |
| поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно какав би разлог нашао да побегне од ње.</p> <pb |
| хана, једна берберница, где је берберин уједно и налбантин.{S} На другом потоку, тамо под селом |
| су то празне груди, празна душа!”... он уједно примети и да је боца пред њим празна те додаде:< |
| ба ни казати, али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку |
| ко година брачнога живота Маринога нису уједно и најсветлије стране њенога живота.</p> <p>Испоч |
| а, а он дрекну као јаре.</p> <p>— Биће, ујело га бесно псето! — закључи у себи поп Илија, па од |
| <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разбудио, било му је још горе.{S} Тада в |
| ама изнесеним у овом роману</head> <p>А ујутру, у зору, кретоше опет поштанска кола, носећи Елз |
| и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пош |
| и пође, обећав још једанпут да ће сутра ујутру доћи да их одведе адвокату, а кмет и дућанџија с |
| одговори поп.</p> <p>— А може ли сутра ујутру, о јутрењу, да се крсти дете? — пита даље ћата.< |
| да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког по |
| ко тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запита је на врат |
| е окренем па мирно да спавам, па ћеш ти ујутру да ме молиш да се дигнем одавде, ама ја нећу.{S} |
| > <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.</p> </div> |
| ас какав, немојте будити госпођу, ја ћу ујутру рано доћи сам за телеграм”.</p> <p>Елем, све то |
| подин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља |
| прекрсти се, колико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у |
| >:{S} Измири се с Богом, брзо; ја ћу се уклонити.{S} Не желим те смакнути неприправну, Боже сач |
| е претходне радње завршене и све сметње уклоњене, позове господин Сима Недељковић прву редовну |
| Анкино дете не може се опредељено рећи уколико је брачно, те би се пре смело тврдити да је ван |
| енили артикли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браћ |
| удера . . .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шлајер . . |
| а при бацању карата, већ више онако као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берб |
| /p> <p>Риста им свима запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди д |
| <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те Стана заћути.{S} Т |
| .{S} То је била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перс |
| рема људима од музике.{S} Такав некакав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из че |
| допринело да се код ње развије нарочити укус према људима од музике.{S} Такав некакав укус осећ |
| је код госпође Софије развило још већи укус за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</ |
| паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те с |
| 283" /> и са тешком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, ј |
| сазива свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена плат |
| не степенице којима се кроз тајна врата улази у собу госпође Милеве.</p> <p>Али, како Маца и не |
| ка вратима.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се |
| ој утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се |
| а адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз једна стаклена врата кроз ко |
| ад они из публике, који имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и |
| а дан кирије и добићете једну бесплатну улазницу.</p> <p>— Знам, ал’ да ми дате реверс на дете! |
| атно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слободно <pb n="168" /> , и без и |
| и ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис „Кафана ко |
| осподин архимандрит Григорије, који при уласку у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала ва |
| <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош застали су да се договоре, како |
| <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност која им с |
| одборник књижевног друштва, друштва за улепшавање Врачара, (иначе седи у Палилули), кола јахач |
| уван, једва стиже до општинске суднице, улети у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестиј |
| ГЕЦА КОН А.Д.</p> <p>12 КНЕЗ МИХАИЛОВА УЛИЦА 12</p> </div> </front> <body> <pb n="7" /> <div t |
| ца кад се извади из бунара.{S} Ишао сам улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да рад |
| ову страшну ноћ.{S} Идући тако мрачним улицама, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред |
| н обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући се, па тек дод |
| <p>— Боже сачувај, пред моја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу са |
| и где седе има свега две собе, једна са улице, а друга из авлије, и да из собе у собу има врата |
| ику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спавају и да немају никог млађег у <pb n="95" /> |
| ead> <p>Тома је прошао једну, две и три улице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хо |
| руга је то ствар да се свастика нађе на улици, рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом |
| е ноћи није госпа Марин приход нађен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јав |
| и вама познато да је ово дете нађено на улици, пред вратима? — узе господин Сима да изведе учит |
| {S} И, враћајући се кући, пресвиснуо на улици.</p> <p>Доктор и Мара су осетили тај губитак; Мар |
| ао, погледао је најпре десно, где никог улицом <pb n="219" /> није опазио; погледао је затим ле |
| јте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} П |
| Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред капијом, |
| би се пре он решио да иде и дању и ноћу улицом па да просто скупља сву подбачену децу, па макар |
| био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда |
| звони, а г. Сима нареди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, |
| ас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, знате, дете остави |
| буновно из постеља и јуре необучени на улицу, да виде <pb n="279" /> не наилази ли већ неприја |
| ава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли когод, не д |
| тек главно је да је Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, по |
| у се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} |
| љубав разори, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира |
| ије комшика, већ седи у једној удаљеној уличици иза Новог гробља, ипак је позната свима и свако |
| } Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не знајући куда ће.</p> </div> |
| еце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног прага ступа на праг среће, али не постаје срећа |
| удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о томе није |
| ад на сцени, у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Ог |
| удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја Станојевић |
| лумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад зна |
| ићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Илији Божићу силан новац.</p> <p>Разу |
| едио Тому богослова о својој величини у улози Јага, интригант сркну колико да окваси осушено гр |
| који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чуднов |
| тили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио бро |
| о један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без прихода није |
| имао добар апетит, али ми то није могло умањити душевни бол.{S} Ћутао сам, док се нисам најео и |
| некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p |
| ању и ноћу! — одговара Мара.</p> <p>— А уме ли да се напије онако као свиња? — пита даље доктор |
| у Лесковцу и Јагодини и у Смедереву, па уме да оцени.{S} Питајте га слободно, иако с њим не гов |
| о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду.</p> <p>Раз |
| кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем |
| кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! — додаје поп са резигнацијом.</p> <p>— Мањ’ да ти, |
| — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да |
| т, Недељко то не мисли, јер он још и не уме на мисли, него писац овог романа верује да би Недељ |
| .{S} Сви ћуте као заливени, јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на јед |
| и да му треба побећи, али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата ко |
| и кмет и Јова само се згледају, па ,не уме нико да зине.{S} Једва се кмет мало прибра па ће ре |
| она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански да се насмеје.</p> <p>Сад знате, ства |
| жи канаринку у радњи.{S} Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и |
| утих, он има још једну лепу особину: он уме врло лепо да прича и да забавља.{S} О томе ћемо се |
| м вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а ја имам муке да му је изра |
| онео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јест, уме... како да не уме! |
| разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одиста, покојник је на две не |
| ри кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан — па ’ајд |
| у музике.</p> <p>Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном о |
| погдекад и затезао дизгине, али је Мара умела да подеси корак, те су опет лепо теглили и брачна |
| ула У Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити |
| памећу.</p> <p>— Ето, овако нешто не би умела смислити ни Главна Контрола! — додаде кмет, коме |
| а посећују госпа Мару, а она им је увек умела да прочита са длана да су обешењаци и велике лоле |
| некако.{S} Сви су ми казали да би ви то умели, лепо и из далека, онако да увијете па да му каже |
| кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, једнога дана, дође госпа-М |
| жиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем да ти кажем! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад |
| учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине, у оваквом стању да пишем...{S} Ви ћете |
| данпут пред многима: „И истина је људи, умео би поп Пера да нам вајдише!” Па онда и многи други |
| ле дотерао, да по пуну недељу дана није умео да изговори реч од два слога.</p> <p>Најзад се Мар |
| о срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, |
| за којега се знало да је у своје време умео добро да попије, али је затим постао очајан пропов |
| пријатном положају, те није ни могао ни умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том мо |
| м улицама забринут, у канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се |
| оре, то је најмање, али...</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао |
| испао би потпуно за руком да је он само умео ћутати.{S} Али одмах слеже у механу, наручи свима |
| све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном се само показао мало тврдог |
| дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче ј |
| лектер, а госпођа Босиљка, његова жена, уместо деце, рађа идеје.{S} Недељко, међутим, с уличног |
| олики дође.</p> <p>На том другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у из |
| читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те женске коју ви нећ |
| ећа је тајна моја; ја мислим да ћете је умети сачувати.</p> <p>— О, молим, ако имате још које д |
| роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те је заборавио за ча |
| ном водицом, те је за једну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм ц |
| ну ноћ постала уметница.{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и сва |
| који лепи плакате.{S} То је та позната уметничка нервоза која настаје у моменту кад ће се дићи |
| о ће вам са поштовањем говорити о њеној уметности.{S} Несрећница, како је лакомислено све то ст |
| каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има добре заступнике и пред Бо |
| али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту се сад умеша поп и додаде:</p> <p>— Ја мислим, ћато, ако кмето |
| , који <pb n="236" /> је очекивао да се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што |
| односећи се параграф”, него ће ту да се умешају силни параграфи, и скочиће једно на друго да се |
| да је мали Сима растао, дорастао, те се умешао међу палилулске мангупчиће.{S} Кад се још узме у |
| ти воде на Дунаву</l> </p> <p> <l>Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се с |
| заборавимо, господине! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, |
| одиста, покојник је на две недеље пред умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт |
| о објављује своју славу, те се грађани, умирени, враћају у постељу, да наставе прекинути сан.</ |
| у Тома богослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даљ |
| чигледан деманти свима клеветама, он се умири.</p> <p>— Па добро — рећи ће господин Сима после |
| и у њу, а мало затим зазвони звонце.{S} Умирише се сви и заузеше места за кулисама.{S} Један гл |
| ећи.</p> <p>— Ама, слушајте — узе да је умирује млада госпа — нисам ја ваљда дошла од стране по |
| о не удари у грдан плач те почеше да га умирују и Елза и Тома богослов, па и сам кочијаш, коме |
| и саопшти госпа-Мари зашто је дошао.{S} Умоли је да привремено, најдуже месец два дана, док се |
| ређала тиме кад су тако лепо живели.{S} Умолила је господин Милију, пензионисаног <pb n="115" / |
| апетан настави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад |
| аш добро те те нађох! — вели поп и седе уморан на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви |
| сто па поче да броји, а кмет опет седе уморан на клупу и понова осети како га неко голица по т |
| нога артилеријског капетана, који ће се уморан са вежбе вратити.</p> <p>Кад оде капетан, за сус |
| ију за пет динара кирије, па дошао кући уморан и одмах заспао те се једва пробудио.</p> <p>— Са |
| дем од куће.</p> <p>Интригант се осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са |
| дететом.</p> <p>Затим остаде поп, онако уморан од бруке, да спава с дететом, а кмет, Јова и Рис |
| ет, у којој је извесно већ тврдо спавао уморни капетан, осети неке жмарце у кичми и у леђима.</ |
| за тренутак прожела дрхтавица, те обори уморно главу и наста дуго ћутање, које једва прекиде го |
| <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирота жена и |
| , његове су руке изгледале као да их је умочио у жуманце, а Симини извесни делови тела били су |
| е сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не би било згодно већ и због тога ш |
| г убију, отрују, или га просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом рома |
| е, Милосав, занеможе нешто и прокуња па умре.{S} Жао њега а жао и мене, дабоме.</p> <p>А мој Ра |
| ужи.</p> <p>Деси се још, у то време, те умре неки Раја Јањић, па поп нема куд него мора да га о |
| ели врло лепо, да не потеже Алемпије те умре.</p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је А |
| ра се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас |
| о мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али |
| уди;, таман сад година и месец како јој умре муж Алемпије!</p> <p>— Тако ће бити, година и месе |
| ти ваљда и сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... ко |
| ди како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље покојникове се налаз |
| p> <p>Алемпије је дакле свакојако морао умрети, ако низашто, а оно за љубав писцу овога романа |
| ека, најпре сам га убедио да ће наскоро умрети.{S} О, верујте, у то је он сад већ потпуно увере |
| ато признај само грех свој.{S} Ти мораш умрети!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Смилуј ми се тад, Бо |
| убећи.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Зато ћеш умрети.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Неприродно је убијат |
| бе да имам у овом роману једну удовицу, умреће њен муж одмах у почетку самога романа.{S} Али, д |
| г пријатеља.</p> <p>- Па кад ћеш већ да умреш, брате, кад то већ и сам увиђаш...</p> <p>Болесни |
| ливен и обливен мастилом; неколико пера умрљаних до половине држаље мастилом; нека масна књижиц |
| о и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек |
| у ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја не верујем да ћу остати жива.{S} Па сад каж |
| и се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те |
| баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле ниј |
| већ и тестаменат био написан и покојник умро и лепо сахрањен и достојно ожаљен, госпођи Милеви |
| ави.</p> <p>— Па то значи да је наш син умро?</p> <pb n="206" /> <p>— Разуме се!</p> <p>— И да |
| дила са покојним Алемпијем, пошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи |
| S} Госпођица Ленка се збуни, поцрвене и умуче.{S} Први љубавник поче нежним, љубавним гласом да |
| исплатила је Маци сва три месеца и два унапред и <pb n="149" /> још одозго морала јој дати за |
| десет динара с тим, да практикантовица унапред плати кад дође за дете и да донесе реверс.</p> |
| Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> <p>Госпођица Елза |
| d> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зо |
| и утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што је пак доприне |
| т.</p> <p>Кафеџији паде у очи да је поп унео нешто кријући под мантијом, и да су се сва тројица |
| тку да је он у туђу собу, а не у Елзину унео Недељка.{S} Капетан настави:</p> <p>— Ја дошао мрт |
| из општине прелепничке”.</p> <p>И ћата унесе то од речи до речи у записник.{S} Сви присташе на |
| т! — вели Радисав одлучно.</p> <p>Биров унесе акт.{S} Радисав га отвори, приђе прозору и поче д |
| хићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</p> <p>— Изволите! — вели госпа Мара. — Ја |
| што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако се љупко н |
| а реченица, па се окрете ћати:</p> <p>— Унеси, ћато, у дневну заповест овако од речи до речи: „ |
| збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову личност, па у новој глави почну |
| прво, било је потребно да се реши ко ће унети дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, |
| дете у варош.{S} Поп га тек није могао унети, а, Бога ми, нису пристајали ни кмет ни дућанџија |
| а мрака, те једва нешто бледе светлости уносила месечина кроз отворен прозор, то у оној полутам |
| кафану, потражише одмах собу, те ’ајд’ унутра, и одмах се закључаше, а поп стовари терет на кр |
| јаха коња пред општинском судницом, уђе унутра и посла бирова да му дозове кмета и ћату.</p> <p |
| само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па нагло приђе Томином столу и дрекн |
| S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, ла |
| ати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не |
| сти управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је остала у Београду.</p> <p>Елза је б |
| које се налазе и у многим расписима из унутрашњости.</p> <p>Да је г. начелник говорио мало, ја |
| е стално провлачило кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачит |
| целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрукџија настави причу.</p> <p>— И ја сам п |
| ла од смеја, на крају приче се кобајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> < |
| авао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико је забављао, да |
| канцеларији нисам умео ништа да радим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба поче |
| мирише...</p> <pb n="17" /> <p>И тако, уопште, ћата је знао да много из света да прича.{S} А к |
| , устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг грађана сазван, да је ова идеја тако в |
| ај је овај само једна сцена, каквима је уопште наш живот проткан!</p> <p>Интригант замоли кафан |
| један интересантан догађај, каквима је уопште наш живот проткан.</p> <p>— Ово нико није доживе |
| дете нема ни оца ни мајке, и за које се уопште не може тачно ни знати како је рођено.</p> <p> < |
| ла <pb n="291" /> многобројношћу посете уопште и присутношћу лепога пола напосе.</p> <p>Међу пр |
| карата, анзихтс-карата, старога новца и уопште тако ситних ствари, њему је стало да се реши да |
| преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. начелник, |
| је на то поцрвенела, покварила скалу и уопште тако се збунила да га више није смела у очи погл |
| јам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од |
| о општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто зато, шт |
| овим правилима из правих романа и како уопште није имала никаквог литерарног образовања, то је |
| <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истина је |
| о је писац одлучио да се у овоме роману уопште нигде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед т |
| ики београдски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, ц |
| кроз све „дописе из унутрашњости”...{S} Уосталом, то не треба рђаво тумачити, јер је капетан Је |
| е око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, ја сам већ и полицији пријавио ствар! — И зал |
| јану пуцерку о тој ситној околности.{S} Уосталом, у Елзином предузећу и није била главна ствар |
| е зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, утврђено |
| т у беломе робијашком оделу, које му је уосталом врло лепо стајало.{S} Загрљај је дуго трајао.{ |
| не сме млети средом и петком...”</p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч |
| се грле, кмет у робијашком оделу, а поп уочи дана када ће га обријати.</p> <p>Поп се дуго задрж |
| омента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам један важан... један неод |
| а исповедам Стану, а затресе се таван и упаде попадија као љути змај коме седам пламенова бије |
| .{S} Можете мислити како ми је било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ов |
| и, доста времена, сумрак освоји сасвим, упалише се већ и лампе, осушише се већ и панталоне, а Е |
| олутине заруделе брескве, а очи као два упаљена кандила у која си до врх вршка налио зејтин.{S} |
| танове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шт |
| один Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам помоћи за једну но |
| управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на пр |
| привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписани |
| ланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те и |
| дно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p> <p>— Ја сам, кафеџија.{S} Је ли |
| </p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по чел |
| азумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју. |
| ња битанга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, так |
| .</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више нека плаче.{S} |
| за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кмет и поп нису раније |
| Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме се да је |
| а.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављено госпа-Мара, бојећи се да |
| шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — досећа се поп — „па не |
| хватили и одржали”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одгово |
| > <p>— А како сте сазнали ту наредбу? — упита Елза наивно.</p> <p>— Како?...{S} У сну.{S} У наш |
| носи ово ђубре.</p> <p>— Кога Среју? — упита биров.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је |
| ли сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шн |
| загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви |
| затражио.</p> <p>— Па како им враћаш? — упитао би га бедни архивар, који је доспео у масено оде |
| аиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в |
| мце, да видиш како је то лепо!” — Ја се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како |
| да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> капетан.{S} Он |
| е бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, |
| мајка, као удовица, припадала је нама — уплете се опет кмет, а поп га поново муну лактом, па са |
| одмах и увери, јер ту, код госпа Маре, упозна и њену сестричину, која му, после извесног и про |
| ељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n="121" /> |
| право да се још у овој глави мало ближе упознамо с њим.</p> <p>Да је леп, то знамо још из прошл |
| м, морао дући у додир.{S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио |
| о обићи ову удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами |
| ћи широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао, односно његов предлог.{S} Он је био |
| сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, |
| >— Бога ми, овде не може спавати — оста упорна госпођа Босиљка. — Кад ми Бог већ није кадар дат |
| да је тако.</p> <p>Пошто је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, |
| <p>— Има разлога, како да нема! — поче упорно да се брани господин Сима. — Прво и прво, твоју |
| говорио би увек и држао би се тога тако упорно, да од удоваца, на пример, не би за Бога затражи |
| тано носио на рукама, а који му је тако упорно спречавао да о својој срећи не сања само, већ да |
| Но она ову своју трубу уме и другаче да употреби.{S} Тако је ту скоро једном општинском извршит |
| згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све грешке грам |
| ни” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање говора, ком |
| о је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усн |
| и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затезао, али, које добро вино, а које |
| ста и једва на једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за пре |
| ића и једва на једвите јаде би изабрана управа, која се затим у првој седници конституиса, изаб |
| ло довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила власти те их ова потврди.{S} На |
| јој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конфе |
| се, према правилима, изабра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, |
| бра привремена управа.{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремен |
| ава даде оставку и изабра се привремена управа, која однесе правила на потврду и власт их потвр |
| ве „удружење” но „друштво”), то и стара управа даде оставку и изабра се привремена управа, која |
| једвите јаде би изабрана управа.{S} Та управа се конституиса изабрав себи за претседника г. Си |
| с у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посвађају и цела приврем |
| ла правила и бирале привремене и сталне управе, време је пролазило,пролазили су дани, пролазили |
| их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном по |
| сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан број за решавање и о |
| више четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појед |
| рди.{S} Сад се сазва опет збор за избор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим з |
| д је само требало заказати прву седницу управе и примити Симу као питомца број један, па је дет |
| ништа не одговори.{S} Мало затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам |
| а ништа није гледао, ништа видео, он је управио поглед право тамо, у главну завесу, јер иза ње |
| ио и то би породио — близанце! — додаје управитељ.</p> <p>— Не би родио него би побацио! — дода |
| ава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, госпођица Ленка, још једна „наивка”, први љу |
| е место иза кулисе, где ће сачекати док управитељ позоришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало ча |
| Тома излете напоље и за њим још и нога управитељева, која остави свој отисак на задњем делу ње |
| ала све начине на које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знал |
| ослушна, тако покајнички послушна да је управитељици женског одељења признала све начине на кој |
| — Не би родио него би побацио! — додаје управитељка.</p> <p>Разуме се, да би се на сваку ову пр |
| па је био каплар, те некако војнички и управља општином.{S} Кад дођу, на пример, парничари за |
| м старешини, а оцу и мајци народа којим управља”.{S} Затим се поче игра краљевим ором, које је |
| тету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без ј |
| неки аплауз, јер кад год би се господин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и |
| старашила.{S} Он је већ гледао себе као управника пансионата; видео је у свакој соби по један к |
| пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступање на позорницу и |
| да се ја вечерас морам јавити господину управнику.</p> <p>— О, молим, знам ја то! — одговори Ел |
| о би се исправно могао јавити господину управнику.</p> <pb n="165" /> <p>Таман је Тома прву пол |
| дететом на рукама представио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да |
| ин Сима Недељковић прву редовну седницу управног одбора.{S} На тој седници господин претседник, |
| те је она отишла и у срез, а из среза, управо из среске канцеларије, оде брука и пред духовни |
| али он није имао где.</p> <p>И, збиља, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је го |
| ш мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан ономе који мачке у |
| ави једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светин |
| умео да пружи грациозно руку.{S} Он је, управо у том моменту, осећао како му нешто силно бије п |
| њу и мало мало па би се мени обраћао и, управо, више мени говорио но осталима.</p> <pb n="136" |
| што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, госпођо!</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi |
| да кажем, да ми је у најлепшем моменту, управо при самој изјави љубави, жуљ почео страшно да до |
| која је ванбрачно родила једно дете... управо...</p> <p>Кад виде поп да се кмет збунио, те ће |
| аест месеца, знате, ја сам био млађи... управо био сам нежењен, другим речима, ово је моје дете |
| и рече ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од госп |
| варио, јер ту је идеју родила ташта.{S} Управо, она није родила никакву идеју, но је просто пос |
| а, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је државни посао.. |
| и облаци, и кроз те облаке лети кит.{S} Управо, та је слика изгледала као кит само у први мах, |
| ледило, а очи весело ужагрише.</p> <p>— Управо, не само то.{S} Имао бих још нешто да вас молим, |
| се параграф, објасни удовици да је она управо сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може |
| <p>И сад, иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заб |
| тела да тражи, и сад се испостави да је управо због тога писара грешни Тома све ноћашње недаће |
| агрљај.</p> <p>И сад се испостави да је управо писар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотел |
| ин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали.</p> <p>— Дакле, |
| ракије показало много расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима ниј |
| А ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне ноћи и свршетак велике Томине т |
| изненадно стави госпођи Милеви, био је управо такав, да би могао сву срећу њену из темеља да о |
| услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из |
| цигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је један музички инструме |
| ошлога века: водопад Нијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три |
| је само једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — наход |
| ст, у виду дотичног капетана за кога се управо не би могло казати да је „дотични”, пошто га сви |
| о, он заврши разговор овако:</p> <p>— И управо, драга моја госпођо, остављајући све друго на ст |
| > сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, |
| ш у правцу где је Тома стојао.</p> <p>И управо у том тренутку деси се нешто нечувено, нешто стр |
| се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме роману.</head> <p> |
| ко није припадао дотичној скали, и који управо није клавирски тон.{S} Ослухну још мало боље и, |
| али има будућност, и због те будућности управо није и Елза пошла с мајком у унутрашњост, већ је |
| е код тога „али” мало збуни, не знајући управо како да настави тако срећно започету <pb n="230" |
| змирити, потсећајући их да су параграфи управо браћа и да, као таква, треба у миру и љубави да |
| кимало, али г. Сима му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дош |
| то о његовом трошку.</p> <p>Та га мисао управо застарашила.{S} Он је већ гледао себе као управн |
| кви и проповедао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Д |
| вају наши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомуч |
| ми и седе сасвим пријатељски, као да су управо до мало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак |
| ога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у гроб лећи, а ви мислите оних десет дуката, ш |
| ад даје представе позоришно друштво под управом г. Радисава Станковића.</p> <p>Кафеџија је баш |
| ференција, која изабра другу привремену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је |
| е замисли, замисли се, а сви нестрпљиво упрли поглед у њега.{S} Најзад он слегну раменима па ре |
| /> начини дужи застој у послу те готово упропасти свој тешко стечени реноме.</p> <p>Још док је |
| „Поштована госпођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је ча |
| . — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета |
| авесе на гледаоце и спази да су све очи упрте у њега и да се смеј односи на њега.{S} Он се збун |
| на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло из Драјковца прича к |
| ри своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n="242" /> Сима кући забринут, је |
| е Недељко избачен на улицу.{S} Њега суд упути општини да се стара о њему, пошто се ни на који н |
| у његова недра.</p> <p>Господин Васа се упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, как |
| .{S} Да би и ту незгоду отклонио, он се упути с кошем у туђе воће и попне се на крушку.{S} Поља |
| полицијски писар са једним жандармом и упути се право к њему.</p> <p>Тома опет изгуби сву моћ |
| и, затим се, кроз Балканску улицу, опет упути кући г. Симе Недељковића и без обзира на то, што |
| ака друга Маца, дошла просто на подне и упутила се право госпођи Милеви.</p> <p>Госпођу Милеву |
| како сам знао која је соба за спавање, упутим се полако на прстима, право па у ту собу.{S} Тек |
| — да ми овај предмет заједно са дететом упутимо Државном Савету на решење.</p> <p>Претседник Ра |
| да се низ улицу, право његовој кафани, упутио Риста полицајац!{S} Риста је увек у то доба свра |
| >Та сирота жена, којој се господин Сима упутио, седела је негде у Палилули, иза старог јеврејск |
| ад му је најзад досадила тражећи, он је упутио госпођи Милеви.</p> <p>Грешна удовица, не распит |
| илог уз тај акт стрпао под мишке, па се упутио у Крмане.{S} Акт је био миран у силаву, и крај њ |
| све у разговору са ћатом, који га је и упутио да иде картари, госпа-Мари, која ће му од речи д |
| авити, а затим се из среске канцеларије упутише у механу, где су одсели, али успут нити прогово |
| одведе адвокату, а кмет и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме до |
| а ти извади новац и пошљи телеграфском упутницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам |
| ред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} Младен.”</p> <p>Мислио сам овако:{S} Око |
| на толико се навикне на његове савете и упутства, да га почне сматрати као оца.{S} Та околност |
| таментом, ви, брате мој и госпођо моја, упућени да родите мушко, јер кад би родили женско, то б |
| рачун Томин.{S} Нико их није њему лично упућивао, али су говорили тако гласно да му се свака ре |
| ши родитељски осећаји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, о |
| оју ташту, сваки дан ташту у кући, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно |
| ишао.</p> <pb n="80" /> <p>Кад тако све урадише, улегоше у варош мирно.{S} Једина непријатност |
| шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На Дунаво на вод |
| децу, па дали ми га привремено, док не уреде то друштво.</p> <p>— А ја као дошла — вели прија- |
| S} На то сви пристадоше и тако ствар би уређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике |
| збила главу трубом.{S} Како је у свакој уређеној држави забрањено власти разбијати главу, то је |
| у на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја.</p |
| публици, где га опет прихвати страшан, урнебесан смех.{S} Он суну кроз публику као куршум и од |
| како напредује Недељко и нађе — да није урока — да је <pb n="146" /> дете врло напредно и стога |
| дете је и разумније, њега би могао и да усаветује на пример поп.{S} Зовне га лепо:</p> <p>— Мал |
| о ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћерку:</p> <p>— Ја имам некакво дете овде, да |
| се потад и увратио њој, да је по гдешто усаветује односно њене масе, којом је она као главни ту |
| врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да |
| матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима, граматички или неграматички из |
| се, реци ми да ме волиш, овде, где смо усамљени, где нам је једино Бог сведок! — и груну се у |
| и груну се у груди.</p> <p>- Не, нисмо усамљени! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни |
| , иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога |
| вићу и додао: „Ја се врло радо примам и усвајам ту племениту идеју, јер ми смо збиља позвани да |
| осветити начелнику.{S} План дакле буде усвојен и одређено да Елза са Недељком још одмах сутра |
| то шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими поверено да закаже идућу конференциј |
| ји толико воли децу да држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и оса |
| држи увек по две усвојенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши н |
| на подне једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две |
| >Најзад, после још неколиких говора, би усвојено у начелу да се оснује друштво за наохдчад.{S} |
| најзад, после једног сата бурне дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезн |
| звесне борбе, госпођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог ис |
| Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва п |
| о да прими и другу свастику и још да је усвоји.{S} Напунити кућу свастикама не би значило ништа |
| које нам је сам Бог ставио пред врата, усвојили и однеговали?</p> <p>Госпођа Босиљка, пред ови |
| p>— Па тако; зашто ти не би, на пример, усвојио моју млађу сестру?{S} Њој већ има осамнаест год |
| ој жени: „Госпођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац |
| де „кума Елза”.{S} Не, не, то није смео усвојити!{S} Па онда, то би био и грех.{S} Њему се пред |
| p>— А зашто би се ми мучили, кад можемо усвојити дете које је већ однеговано, одгајено и васпит |
| и или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница |
| ти и не надаш него гледаш весело у свој усев, а оно груне град па га помлати; или, здрав здравц |
| да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то питање. — Е |
| за музиком.</p> <p>Госпођа Софија прва ускликну.</p> <p>— Ви, ви?!{S} Како изненађење?! — и пр |
| ви мени и ја вама.</p> <p>— Тако је! — ускликнуше обојица и разведрише мало лица и дигоше глав |
| не.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњама, које у се сабирају |
| а.</p> <p>Врата, кроз која се улази на „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају |
| мо, у главну завесу, јер иза ње је оно „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају |
| своје патње и своје горко разочарање у „уско поприште са пространим тежњама које у се сабирају |
| ђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код Калемегдана и, можете мисл |
| о, видиш, и ја сам божји служитељ па не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и леп |
| ех и она се потпуно увери да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попа |
| ам вас спасао једне велике беде!” Прође Ускрс, а поп не посла јагње; прође берба, <pb n="312" / |
| наћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и Божић и још који велики празник, нек се човек о |
| </p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем једно јагње, па о берби да му т |
| а просто пусте да умре, дотле код мене, услед потребе да имам у овом роману једну удовицу, умре |
| тако и сам писац овога романа у забуни, услед догађаја испричаног у предњој глави.</head> <p>Ни |
| ила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музичк |
| рају венчати кад се некако тако десило, услед разних догађаја, да је готово немогућно задовољит |
| д учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак го |
| отреби, премештена.{S} У то доба ваљада услед наглих промена климе и воде, њој се почеше да деш |
| ла Јулијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p |
| види да ли се већ вратила.</p> <p>Ваљда услед велике трагедије коју је преживео и због које је |
| а у свету.{S} Јулијана се толико наједи услед те вести, да одмах истуче Недељка који није њену |
| андиста из седмог пешадијског пука, јер услед познатог догађаја, који је г. Сима замислио у сво |
| игде не појављује грижа савести.</p> <p>Услед те одлуке пишчеве, Сима је мирно седео на колену |
| карата свету.{S} Она је пристала на тај услов и тако је напустила посао.</p> <p>Неколико година |
| ристала да се венчају.{S} Али, један од услова младожење-кочијаша био је тај, да се Мара остави |
| > <p>Господин Сима Недељковић је све те услове испунио.{S} Купио је клавир, претплатио се на ло |
| еграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати унутра |
| ожда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скроман, врло мало, онолико ко |
| једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја овде у вароши имам једног врло добр |
| купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па и |
| <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, какав је ваш рукопис, је |
| атрате да је право за тако једну велику услугу.</p> <pb n="126" /> <p>— Не, не кажем то, за то |
| се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, господин Сима зате |
| ена врата — смем ли вас молити за једну услугу?</p> <p>— О, молим, сваку услугу.</p> <p>— Ја ов |
| о ваше поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одгово |
| сади дерњава.</p> <p>Тома, из превелике услужности, узе Недељка себи у крило, да би се госпођа |
| > <p>Глумци се погледаше испод ока и на уснама им се развуче пакостан осмех.{S} Разуме се, они |
| т исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и воде разне разговоре, а |
| о исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о свему и свачему као људи |
| подин Сими се нешто мало отопи восак на уснама и он их одлепи:</p> <pb n="212" /> <p>— Будите т |
| </p> <p>Болеснику пођоше сузе на очи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силн |
| чех да преврћем очима, да се угризам за усне и уопште тако да се кезим и кревељим, да се г. нач |
| па сравњујем.{S} Не личи: у мене дебеле усне као бубрези, а у њега танке, мале; у мене прћаст н |
| ошлости и засја му лице, а развукоше се усне, као детету кад сања брдо од колача.</p> <p>После |
| је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази му кондукте |
| и љубав.{S} Ох, Боже, зашто гризеш доњу усну?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Буди мирна!</p> <p> <hi>П |
| а дођеш овако доцкан, док се баба добро успава.</p> <p>Па ме опет наопасти љубити и грлити, а — |
| урђевка и љубичице.{S} А госпођа Милева успавала Недељка веселом удовичком песмом, па се обукла |
| ад смо од прилике знали да се баба опет успавала, настависмо разговор.</p> <p>Преклињала ме је, |
| рите у <pb n="181" /> звона и пробудите успаване грађане, иначе ће ђаво да вас начини дедом!{S} |
| ма кад тад у животу.</p> <p>Кад се Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око |
| pb n="189" /> <p>— Море да је подојио и успавао дете, па је изишао мало у кафану! — почео је ко |
| капетану у кревет?</p> <p>Једва најзад успе Тома да измоли писара да га од почетка до краја са |
| гајлија свира у ватрогасну трубу, и кад успе да обрати пажњу на себе, позива публику да види па |
| ?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је адресовала његовој жени — неће л |
| ожио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детета, не успевши писмом које је |
| илева.</p> <pb n="118" /> <p>— Јесте ли успели? — запита га нестрпељиво.</p> <p>— Не брините, ј |
| астати да се та идеја и оствари, и, ако успем, ја ћу нарочито истаћи да је то твоја идеја.</p> |
| на аудијенцију министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Сими |
| , <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, уз пом |
| г друштва и једино због свога пола није успео.</p> <p>Дошао је и г. Срећко Остојић, начелник ок |
| ио.{S} Ја мислим да сам и у том погледу успео.</p> <p>Госпођа се Милева врло љубазно заблагодар |
| рну или помере у гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње |
| днесе реферат.</p> <p>Тако се лепо и са успехом сврши та конференција и г. Сима оде весео кући, |
| Али је увидела одмах да то неће моћи са успехом обављати, јер код тог посла није толико главно |
| сам три разреда богословије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да |
| е крај пута.</p> <p>Још мало па се кола успеше на узвишицу на којој лежи престоница.</p> </div> |
| да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у руци она игла којом боцка |
| <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разумем наредбу Божју.{S} Ви сте |
| едан дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита усплахирено Тома.</p> <p>— Она...{S} Перса... моја жена |
| о, али врло тамно сећање, остала јој је успомена да су јој се у то доба три кишобрана разбила < |
| >После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварности и саопшти |
| ваном цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане, добио од господина Васе Ђурића, |
| д Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, док је он трчао напред, нат |
| н него Риста!</p> <p>Она се као опарена усправи у кревету, дочепа кутију са жижицама, припали ј |
| е Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је — вели она — није куч |
| а му је то име дао.</p> <p>Томе се опет успротиви господин Сима.</p> <p>— Какав Бетовен, молим |
| разговор о истој ствари која је и њега успут бринула, олакшала му је те је без нарочитих увода |
| ти у канцеларију, <pb n="46" /> преврне успут тестију с водом и нагази ћати на ногу, па онда др |
| ирно.{S} Једина непријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман д |
| тане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, к |
| >Кмет се диже да оде на лице места, али успут сврати попу.{S} Поп се спрема, има неко опело да |
| је упутише у механу, где су одсели, али успут нити проговорише једно с другим нити се погледаше |
| сподину председнику и госпођи и мислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи |
| луга да јој мрдне главом и, не говорећи успут ништа, да пође напред уз једне тајне степенице ко |
| ија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час |
| е упути задовољан кући, препремишљајући успут о томе, како му његов жуљ не мора увек само непри |
| да сањам.{S} Међетим, сутрадан, сретнем успут Ленку глумицу онако исто обучену као Огњена Мариј |
| ру како прави очајничке гримасе.</p> <p>Успут се водио врло сладак разговор, од којега грешни у |
| но где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред му се разведри чело, < |
| не лоше речи изео двадесет и пет батина усред вароши пред начелством, док је још било батина, Б |
| а композицијама, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако |
| ше ни да се међусобно гледају.</p> <p>И усред те тишине, ћата уједанпут, и то онако одлучно, из |
| кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи било, пошљи новац телеграфском упутницом.{S} |
| у кревету.{S} Она ми брже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло |
| их уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да |
| дам дете и сравњујем.{S} Исти нос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем |
| дрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође |
| мој, — узвикује поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олиже |
| , погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да ти каже и |
| и бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадне мисли |
| гова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по мало почеше једна д |
| ајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до уши |
| а господин Милија као завукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче. |
| м, или кад ми је Јова дућанџија трпао у уста дебелу дрвену кашику с млеком.</p> <pb n="129" /> |
| p>Комичар дотрча и поче трпати детету у уста неке жуте бркове и браду, а управник позоришта, чу |
| пу, а он као грешни Јов да скочи киту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у к |
| ика, одломи комад проје, напуни прилогу уста, па се крену понајлак даље.</p> <p>Сунце већ одско |
| пита дућанџија, а донео уво до кметових уста, да не испусти коју реч.</p> <p>— Ја велим, браћо, |
| де поп.</p> <p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и по |
| , лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад м |
| ку, ја пођох и на вратима се још једном уставим да искажем Јагове речи: „Ван куће ви сте слике, |
| тада би друштво било основано.{S} Али, устаде неко и рече, како налази да је уопште мали круг |
| ојно издржавање”.</p> <p>Госпођа Милева устаде с места, пређе преко собе узбуђена, врати се опе |
| изам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде онај исти предлагач са прошле конференције и реч |
| не, Илија објављује да је процес готов, устаје с <pb n="284" /> корпе, диже ову на сто, завлачи |
| а домаћице сте само у постељи!...{S} Ви устајете на игру, а лежете у постељу да радите!”</p> <p |
| ђана на конференцију и предложићу им да установимо друштво за находчад.</p> <p>— А до недеље? — |
| теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Симу опет нава |
| о да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су били за |
| имају право на љубав нас свију.</p> <p>Устао је затим професор математике те је врло лепо и на |
| ну, која му, после извесног и прописног устезања, призна „да га радо има”.</p> <p>Господин Сима |
| пут збунио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слов |
| чицама му звечка од панамске сламе, а у устима му пајац од гуме коме је већ одгризао главу.</p> |
| блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да је време да пође и |
| финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би куп |
| мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш |
| , и то, било је писано колико од стране усуда <pb n="10" /> у књизи судбине, толико исто и од с |
| ти!</p> <p>— То не може тако да буде! — усуди се поп да рекне. — Ми смо донели и писмену жалбу, |
| о добро, врло добро! — трља доктор руке усхићено.</p> <p>Мари сину лице надом, мислећи доктор ћ |
| оспођа Босиљка.</p> <p>Господин Сима са усхићењем погледа своју супругу.{S} Он јој се у томе ча |
| е л’ истина тако стоји? — гракну поп са усхићењем.</p> <p>У то уђе и сестричина и унесе кафе.</ |
| е.{S} Адвокат тетка-Роскин са необичним усхићењем дочека своју клијенткињу, кад јој спази дете |
| !” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га притегне го |
| ика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и г |
| две љубави.</head> <p>У овој глави, по утвђеном распореду материјала пишчевог, а и по споразум |
| пођа Милева се реши да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа |
| у, који је он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где н |
| , као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крмана, припада томе с |
| а једно излази, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађа |
| рса, те, пошто вештак и на то пристаде, утврдише погодбу.</p> </div> <pb n="278" /> <div type=" |
| :</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја нисам за прирезни систем наор |
| м, како указом тако и самом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим |
| Недељко, и ако је у ранијим главама већ утврђено да он није нимало музикалан.</head> <p>Он је т |
| ане није никог опазио, то би одговарало утврђеном му плану.{S} Недељко би просто био спуштен, а |
| у материјала пишчевог, а и по споразуму утврђеном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ му |
| , која га је неговала као рођена мајка; утекло је од свога добротвора господина Симе Недељковић |
| добротвора господина Симе Недељковића; утекло је од „Друштва за нахочад” које је њега ради и о |
| ахочад” које је њега ради и образовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толик |
| толико љубави пратили његову историју; утекло је и од мене, писца, коме је дало материјал за ч |
| unit="*" /> <p>И тако је општинско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, |
| нско дете утекло!</p> <pb n="328" /> <p>Утекло је од госпа-Маре, која га је неговала као рођена |
| азлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику коју је радо слушала, што |
| ање њој давало довољно разлога да тражи утехе.{S} У ред осталих утеха, она је унела и музику ко |
| ант говори, али је осећао да су то речи утехе и пажљиво га је слушао.</p> <p>— Кад бих вам ја и |
| себи, затим се дубоко замисли и понови утеху којом је већ ословио Тому.</p> <p>— Да, живот је |
| ува вечеру и да поседе мало увече те да утеше попа.</p> <p>Е, сад кад би то био убичај у романи |
| Стевана Ј. Јефтића, са сликом пишчевом, утеши се.{S} Извуче Недељка из библиотеке и овако повер |
| девет и виде да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће ре |
| Мајка саветује у првом писму кћер да се утеши; у другом писму саветује је да пише господину нач |
| опу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, тако ти Бог |
| и нама неће требати.</p> <p>После овако утешних речи госпођа Милева опет пребледе, јер сад тек |
| и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што |
| ењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и искрено обавешт |
| у кад сања брдо од колача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати |
| не трагедије </head> <p>Тома је био под утиском велике и класичне трагедије, коју је интригант |
| !</p> <p>Можете мислити како је та вест утицала на присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда |
| тојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n="145" /> В |
| овако ћу ја теби!”</p> <p>После се као утиша мало, па се појави поп низ лествице, али ни онај |
| они и спусти се завеса да би се публика утишала и да би се даља брука избегла.</p> <p>И сад, из |
| .{S} Ту ће се договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p |
| ројен на леђима каквог архимандрита.{S} Утолико се из првих разговора могло сазнати, овај се пу |
| том месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, ви ћете за ко |
| као и у радњи „Браће Димитријевића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији |
| , не може се замислити без мајке.{S} Он утолико пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак |
| теља тиче, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вел |
| е, разумете ли нигде, као да је у земљу утонула! </p> <p>Можете замислити моју забуну и то у мо |
| е ћу размишљати о томе.{S} Данас је тек уторак, имамо доста дана пред собом.</p> <p>— Знам, зна |
| ше отежала рука.{S} Рука му беше готово утрнула, а од страха беше премро, осећајући да се Недељ |
| је?</p> <p>— Како да нисмо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капе |
| све редом и виде их како су забринути и утучени, па му се ражали као да су својта.{S} Размисли |
| н има да уђе у нов живот; кроз та врата ући ће он у свет коме мисли одсад припасти.{S} И, када |
| је своје рођено дете.</p> <p>Ђумрукџија ућута, јер је завршио казивање о својој породичној тајн |
| тако је! — рече кмет полугласно, па се ућута и замисли се дубоко и поче да једе онај акт што г |
| </p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ја подуже, па кад смо од |
| покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је в |
| ио сам је сасвим”.</p> <p>Риста полицај ућута, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те пла |
| О, радости и дико срца мога!”</p> <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку |
| ..</p> <p>Нисам умео више да мислим.{S} Ућутао сам као заливен и ћутао сам дуго, дуго, дуго.{S} |
| својим грађанима.</p> <p>И од тога доба ућуташе дућанџија и кмет па ни добар дан један другом д |
| после тог разговора кмет и ћата сасвим ућуташе, скоро као и да се не познају.</p> <p>Па онда к |
| о?</p> <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћ |
| да узме, па да се обрне ствар.</p> <p>— Ух, наопако! — уздахну опет поп.</p> <p>— Ама зар не мо |
| ија, да је једва до куће дошао.{S} Отад ухвати неку бољетицу у грудима, и прво време кашљао је |
| смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рукама за трбух и умре!” После већ проговорили с |
| ст пута за те две и по године ако га је ухватила за гушу, бацила га под ноге и месила као да га |
| е као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе међу собом два државн |
| кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зат |
| b n="26" /> Исајло. — Зар му ти то ниси ухватио крајеве, кмете?</p> <p>— Ко, ја? — пита кмет. — |
| пита кмет. — Ухватио сам, како да нисам ухватио!</p> <p>— Е, па, зато је кмет — додаје Радоје — |
| ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb n="283" /> и са |
| олност.</p> <p>Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе |
| ледом на све стране и збуни се као дете ухваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> |
| тећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотич |
| > јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.</p> <p>То је било баш у моменту ка |
| ћ за децу, одраслу децу, децу која тамо уче занате.{S} Па онда, имамо друштво за старице, и то |
| же!”</p> <p>Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна мног |
| о би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочило о |
| тељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, поче <pb n="211" /> већ да квари тонове и шес |
| трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обично свршавала или тиме, што би |
| тави:</p> <p>— Ја дошао мртав уморан са учења, па грунуо у кревет колики сам дуг, кад осетим за |
| аче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав обичн |
| њем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, учествује у ларми и надвикује се.{S} Коло се вије крај |
| сподин Милија, и то више да покаже неко учешће, јер иначе није имао никаквог нарочитог разлога |
| ућанџија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А пол |
| а нешто да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарај |
| ржала ђаке на стану, и како су сви увек учили гласно, остале су и њој у памети разне дефиниције |
| и у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и |
| се показати нехришћани.</p> <p>— Па... учини она — ваљада постоји овде у Београду, какво друшт |
| а право у очи попу.</p> <p>— А, није... учини поп... оно је онако... како да кажем... једна наш |
| ли у Ленку глумицу.</p> <p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није |
| је дете, живо дете.</p> <p>— А јес’! — учини Радисав пошто се сад тек сети. — Јес’ Бога ми, па |
| аљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово питање уједанпут искрсну |
| ти службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — учини госпа-Мара — само, како ћу ја вама да дам дете ка |
| ладе девојке.</p> <p>— Јес’, због ње! — учини поп.</p> <p>— И вама, како да вам кажем, прети ка |
| е се онда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> < |
| а увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Радисав, па се окрете бирову. — Зови ми одмах Сре |
| ижно башкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу |
| азумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и |
| па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p>— Гов |
| а вам дам пет динара.</p> <p>— Таман! — учини госпа Мара. — Ово дете ће вашем мужу да изради сл |
| помену неку комисију.</p> <p>— Јест! — учини кмет и почеша се за врат.</p> <p>— Ал’ кад оно ре |
| некакве параде!</p> <p>— Па то јест! — учини господин Сима увиђајући и сам да је тако.</p> <p> |
| рже метну руку на уста.</p> <p>— Пст! — учини.</p> <p>— Та ћутаћу ја врло радо, али је крајње в |
| а свршимо нашу погодбу.</p> <p>— Пст! — учини ока понова па се ућута као гроб.{S} Ћутао сам и ј |
| тотина осамдесет динара!</p> <p>— Ау! — учини Радоје и наручи ћати још један полић ракије.</p> |
| решио да идем у глумце!</p> <p>— Ју! — учини Елза. — А како то?</p> <p>— Не знам, Божја наредб |
| здере као преклано јаре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p |
| свету да су ми потребни.</p> <p>— Ју! — учини госпођа Милева и то таквим некаквим нагласком као |
| ана да роди 50.000 деце.</p> <p>— Их! — учини банаћанин.</p> <p>— А баш да му скинемо и Ускрс и |
| <p>— Јес’ — вели биров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и |
| као рогови на кући.</p> <p>— Бре!... — учини дућанџија задивљен.</p> <p>— Једанпут смо ломили |
| и сабљом као репу!</p> <p>— Молим!... — учини Тома и поче да дршће као да игра какву старачку р |
| о дете побегло.</p> <p>— Како забога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли |
| но га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива јасан државни удар који је |
| ва и да крстиш ово дете!</p> <p>— Ја? — учини Сима и погледа глупо у своју жену.</p> <p>— Јест, |
| ! — одговори му Елза.</p> <p>— Тајна? — учини он, па се замисли, озбиљно се замисли, па ће тек |
| јој га однесемо.</p> <p>— А до сутра? — учини госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до |
| а, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</ |
| у увек израђујем службу.</p> <p>— Ви? — учини госпа Мара.</p> <p>— Па јес’ ја — настави практик |
| ше помоћи добију.</p> <p>— А зато ти? — учини госпа-Мара и уједанпут јој паде на памет њен поко |
| о са једном дамом.</p> <p>— Бога вам? — учини госпођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми |
| вама да разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и пов |
| рда ручицама и плаче?</p> <p>— Забога — учини г. Сима још једнако изненађен — па откуд дете пре |
| а да детету твоје име.</p> <p>— Таман — учини кмет престрављено и сад му самоме би још јасније |
| , учитељ музике није имао ништа више да учини до да спусти Недељка пред вратима, а сам да проду |
| прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин |
| удновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза и не осети кад стиже у Београд, и тек кад |
| а то није мислила досад, али јој се сад учини да је одиста тако, и обрати пажњу на Радојево каз |
| /p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: |
| </p> <p>— Да! — рече одлучно, јер му се учини да се врло срећно досетио.</p> <p>— Сад сте га ку |
| ра па то име да му дамо.</p> <p>Попу се учини овај предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп о |
| г коња! — попусти ћата.</p> <p>Кмету се учини да је сад згодан тренутак да се користи ћатином п |
| посвећен у намере г. Недељковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне |
| аснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре нару |
| и присташе на предлог кметов да се тако учини то јест да се врати дете са актом у коме ће се ре |
| и.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни од |
| наручује.</p> <p>- Па тек, пуф... нешто учини и поче она мешина измеђ’ ногу да се надима и одуш |
| ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p |
| имски краљ, али се њему у овом тренутку учини <pb n="249" /> да је то име везано за наход Симеу |
| Сими сину лице.{S} Првипут сад у животу учини му се ташта узвишена и племенита и он приђе, па ј |
| и да да пристанак, јер му се у први мах учини то одиста леп гест са његове стране.{S} Али се на |
| И како је још пажљиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, |
| сталих то једном и сама госпођица Ленка учинила.{S} Томино надање порасте још више и поче да му |
| ислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кри |
| кмет равнодушно — нека бежи, добро је и учинила, нека јој је срећан пут!</p> <pb n="47" /> <p>— |
| лача.</p> <p>После утисака које су на њ учиниле ове успомене, он се врати садашњости и стварнос |
| оспе биле су јој сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листов |
| и Тома осетио како га подилазе жмарци и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би |
| сао.</p> <p>Неколико година повучености учинило је да је свет Мару сасвим заборавио, у толико п |
| детиња личе на његова, него јој се само учинило да су им уста слична.</p> <p>Па онда мало по ма |
| те.{S} Ако се поверите мени, ја могу да учиним да ви родите...</p> <p> <hi>Госпођа Милева</hi>: |
| а једном приликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких |
| илија, у уверењу да је већ првим речима учинио добар утисак, настави и даље да пријатељски и ис |
| нису познавали.{S} Њему се његов случај учинио сасвим сличан овоме роману.{S} Он, отац, постаје |
| ого расхода, онда је управо тај артикал учинио те ни на другим артиклима није било прихода.{S} |
| , где је било и неких аката, ова просто учинио за увек неупотребљивим.</p> <p>— Пфуј! — учини Р |
| петан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у је |
| мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините, јер не познајете мене.{S} Ви се варате, јер ст |
| зловољно.</p> <p>— Та нешто ипак треба учинити, не можемо се показати нехришћани.</p> <p>— Па. |
| бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту мисао откако сам остарио.{S |
| а не кмет.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: во |
| восак и настави:</p> <p>— Ви ми можете учинити једну велику услугу.{S} Реците ми искрено, кака |
| ја врата, са улице.{S} Толико ми можете учинити.</p> <p>— Како ћу сакрити дете; видите да имам |
| пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он ће учинити, свакога се посла прихватити, па ипак, једини п |
| огласи у двадесет дневних листова могли учинити за Марину репутацију.</p> <p>Кад је већ била об |
| и су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш беде.</p> <p>И поп и кмет и Јова |
| дседник не може никакав новчани издатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о |
| ите.{S} Ето, то толико могу и то ћу вам учинити.</p> <p>— Па, добро, крстићемо га, али за то тр |
| одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— Наредиће општини кр |
| м ја телеграфски момак и да ћу јој радо учинити услугу.{S} Она ће ми или поверовати па ме звати |
| поверење, ви ми морате још једну услугу учинити.</p> <p>— Врло радо, врло радо! — одговори одуш |
| ко ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p |
| оји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га само нађем, обећа |
| тави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пр |
| <p>— Па баш зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала т |
| тави то питање. — Ето то би ти могао да учиниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и |
| еђутим, неће још јављати.</p> <p>Тако и учинише.{S} Риста оде све на прстима до собе број 3, а |
| јући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} Настала би била врло мучна ситуациј |
| закон у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после д |
| ном са г. Недељковићем у прошлој глави, учитељ музике није имао ништа више да учини до да спуст |
| или Недељково срце.{S} У таквој забуни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госп |
| /> библиотека, нешто ужасно закмеча.{S} Учитељ се збуни, а господин Сима опрезно отвори орман, |
| /p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повереник господин начелнико |
| а да се у овој прилици држи одлучно.{S} Учитељ музике је његовој свастици још пре седам месеца |
| p> <p>А ево какав је био тај случај:{S} Учитељ музике изишао је сасвим прибран на капију, и по |
| ну.{S} Недељко би просто био спуштен, а учитељ дунуо било лево или десно, јер то не би мењало с |
| > <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учитељ музике, осетив се усамљен са својом ученицом, по |
| <p>— Па тако, знате — узе да објашњава учитељ— кумство је, знате, сродничка веза, а ја не бих |
| је пао просто у очајање кад је видео да учитељ музике, с дететом под иберцигером мораде да се п |
| своју савесност, рискира и могућност да учитељ музике изјави љубав његовој свастици, и изиђе на |
| а другога тата, и за време тих дежурања учитељ музике је скроман као <pb n="210" /> девојка, ни |
| сподин Сима.</p> <p>— Јесте! — одговара учитељ.</p> <p>— Е, па, с ким ћете се онда ородити?</p> |
| p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> |
| анга”.</p> <p>— Та није могуће? — упита учитељ изненађено.</p> <p>— Јесте, господине, тако је н |
| ци да стоји код врата и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике с |
| ..</p> <p>— Немогуће! — оцеди кроз зубе учитељ.</p> <p>— Али — настави госпођа Софија и кокетно |
| </p> <p>— Е, то је већ увреда! — додаде учитељ сад већ сасвим пакосно.</p> <p>— Ту увреду јој п |
| и баш Бог зна како далеко ићи! — додаде учитељ сад већ весео.</p> <p>— Молим, слушајте само: „. |
| о код куће...</p> <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: |
| њу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао |
| похвале својој војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут |
| говор: кад ће девојку запросити, али је учитељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је |
| урена у Недељкове пелене, а на којој је учитељ својом руком написао: „Ја сам сирота жена и ово |
| нредно лепо скројену свастику (којој је учитељ музике, уз обећање да ће је узети за жену, изјав |
| рилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја друга до <pb n= |
| а ово дете.</p> <p>— Разуме се — додаје учитељ, који је сад већ дануо душом.</p> <pb n="215" /> |
| </p> <p>— Да, мој приватан... узврда се учитељ.{S} Управо није толико ни приватан, више је држа |
| ређена.</p> <p>Па ипак сутрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими |
| твеног.</p> <p>— Како то? — изненади се учитељ.</p> <p>— Па тако, господине!{S} Друштву је зада |
| су већ близу парка и сели на клупу, те учитељ одахну мало, јер ће моћи да одмори руку.{S} Али |
| ако би имао писмен доказ у рукама.{S} И учитељ покуша да изврда.</p> <p>— Ја не умем, господине |
| е могао да посматра педал, а свастика и учитељ седе за клавиром и одушевљено и са највећом ватр |
| а, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учитељ музике мал’ се не потукоше и, најзад, после једн |
| ји, на то нас управо упућује наш велики учитељ, богочовек и великомученик, овим знаменитим речи |
| теља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> <p>— А је ли вам познато да се овом детету |
| убавна писма.</p> <p>— Па добро, — вели учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> < |
| песницу у леђа.{S} Не могу се узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између т |
| нда ородити?</p> <p>— То јесте! — учини учитељ музике, увидевши да је био брзоплет.</p> <p>— Ов |
| ашкарио Недељко.</p> <p>— Пфуј! — учини учитељ, пошто опази да Недељко није никакву пажњу обраћ |
| а разговарам?</p> <p>— Са мном? — учини учитељ музике.</p> <p>— Да, и много и важно и поверљиво |
| .{S} Госпођа Софија се трже, а несрећни учитељ заколута погледом на све стране и збуни се као д |
| врло сладак разговор, од којега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала р |
| ати — наваљиваше господин Сима и грешни учитељ узе перо.</p> <p>— Немојте то перо, раскречено ј |
| потпуно мушки рукопис — одговори грешни учитељ, — али како сад дршћем, биће женски, потпуно жен |
| ника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па предосећајући да Недељк |
| ошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> <p>— И вашом руком на |
| ив разговор...</p> <p>— Знам — одговори учитељ у тремолу — али... ја сам то из... поштовања...{ |
| о је.</p> <p>— Не мења ствар — одговори учитељ и умочи перо.</p> <p>— Пишите ово: „Ја сам сирот |
| љубави бар двапут збуни.</p> <p>И таман учитељ удари у највише тонове, како у изјави тако и на |
| на — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, да се као маче заљубљује. |
| ими кад га виде.</p> <p>— Ето, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастик |
| ну.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, ипак је г. Сима ка |
| ите ли ви како је врућина — додаде брзо учитељ, као кобајаги се досетио како ће да обрне разгов |
| мете ми слободно поверити — додаде брзо учитељ музике, помишљајући на свастику, којој ће сад сл |
| итуација господин-Симиних.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад г |
| е, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радој |
| ”.</p> <p>— Само то? — упита изненађено учитељ.</p> <p>— Да, само то! — одговори господин Сима. |
| !</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p |
| радо, врло радо! — одговори одушевљено учитељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, кој |
| ласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Го |
| >Може се замислити у каквом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фата |
| Па откуд девојка кад има дете? — гукну учитељ, али сад већ мало пакосно.</p> <p>— Не, ту има п |
| p>— Станите!{S} Станите!</p> <p>Сиромах учитељ, који је у први мах мислио да има посла са какви |
| давати тако нехришћанска имена!</p> <p>Учитељ музике са своје стране предложи, да се детету да |
| то, господин учитељ ће бити кум!</p> <p>Учитељ се збуни, али свастика, којој се та идеја особит |
| Јесте! — потврди господин Сима.</p> <p>Учитељ се опет збуни и окрете се господин-Сими.</p> <p> |
| поносито победоносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му свој |
| е тако, изненадно, изјави љубав.</p> <p>Учитељ музике настави и даље да трчи рукама по клавијат |
| ке, па можемо мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се бех |
| молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би р |
| Сима Недељковић, блед као восак.</p> <p>Учитељ музике одскочи са округле столице, као да га је |
| о а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који је тај говор на памет знао, прекину |
| е, и пођите са мном у моју собу.</p> <p>Учитељ појми да је одсвирао гис у овој кући и пође као |
| е?! — и пружи му грациозно руку.</p> <p>Учитељ музике са туђим иберцигером на леђима и са Недељ |
| видите ваљда и да личи на мене?</p> <p>Учитељ загледа мало боље и нађе да дете необично личи н |
| какав је ваш рукопис, је ли леп?</p> <p>Учитељ музике не разумеде питање, те га господин Сима ј |
| м речима: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: |
| один Сима врло пажљиво закључа врата, а учитеља музике прође нека туга кроз леђа и у тај пар је |
| један клавир, уз сваки клавир по једног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџи |
| >Има их који кажу да је ћата ученији од учитеља, јер је видео много света и зна много да прича. |
| разуме се, већ неколико пута тражио од учитеља музике дефинитиван одговор: кад ће девојку запр |
| вратима? — узе господин Сима да изведе учитеља из заблуде.</p> <p>— Јесте! — вели учитељ.</p> |
| хта и дође му да пружи руке па да уврне учитеља музике као виолински кључ. </p> <pb n="247" /> |
| отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утолико што |
| Сви одобрише да је тако и сви склепташе учитеља да се прими кумства.</p> <p>Како је тиме било р |
| рој 9 и на модни журнал, најзад нашао и учитеља музике, не само музички образована него и музич |
| и, на првом месту, купити клавир и наћи учитеља музике, претплатити се на модни журнал и држати |
| г размишљања — како би било да замолимо учитеља музике да прими дете на спавање за ноћас?</p> < |
| — Ох, којешта! — узе свастика у одбрану учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромит |
| ствари.</p> <p>Најзад, пошто пропаде и учитељев предлог, појави се опет ташта са предлогом да |
| а једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{ |
| .</p> <p>Да би се доскочило овој навици учитељевој, родитељи су измислили као средство дежурање |
| савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радња од свих осталих б |
| је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем музике пред вратима он, који се читав сат уздр |
| дан конференције, г. Недељковић праћен учитељем музике, који је такође био јако заузет за оств |
| ти.</p> <p>И заиста, није се трпело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госп |
| га романа и г. Сима Недељковић поверили учитељу музике. </p> </div> <pb n="227" /> <div type="c |
| че Недељка из библиотеке и овако повери учитељу музике тајну:</p> <p>— Видите, господине, ово ј |
| какав укус осећала је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора пре |
| жеља госпођа Босиљкина, коју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину |
| е ми да видим како сте написали?</p> <p>Учитељу спаде нешто с душе, зачас га пређе бледило, а о |
| p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај седишта, да не би био на смет |
| <head>Прича г. Ристе полицаја, коју из учтивости према власти треба саслушати и ако својом сад |
| ара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми рече:</p> <p> |
| свим напусти.</p> <p>Баш кад је Недељко ушао у кућу Јулијане пуцерке, стигло је брижној мајци и |
| и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без новца не бих изишао; или ће ме м |
| а је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи да је би |
| S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чинов |
| p>— Брате, ћато, из твојих уста у Божје уши!</p> <p>— поскочи одушевљено кмет и пољуби ћату међ |
| , јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.< |
| м!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљише уши, а гледају ћати право у очи.</p> <pb n="54" /> <p>— |
| та, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним себи уз обр |
| чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о ју |
| емарно, али у тај мах претрну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па |
| лаве, па и тако под јорганом још запуши уши прстима.</p> <p>Кад господин Милија виде да је на т |
| >Тако они још разговарају, а ја начуљио уши, јер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а |
| ћи!{S} Ето, погледај како ти се прозиру уши, па и уста су ти помодрела.{S} Може бити нема ко да |
| а последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно проговори).{S} Али за Бога, ја |
| p>— Ко, ја?! — учини Тома и поцрвене до ушију, јер он у то ни сам није веровао.</p> <p>— Призна |
| а оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су искључена из насле |
| емогуће да његови даљи разлози допру до ушију болесникових, диже се и изиђе из собе у предсобље |
| сна, него ће да сиђе преко носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си |
| коме се представа држала.{S} До његових ушију допре још једном глас аплауза тамо за затвореним |
| опет капетан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је |
| ту се тако враголасто осмехну на мене и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, |
| </p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — додаде — а он још јутро |
| ој се пломбира и како она никад не носи уштиркану доњу сукњу, а господин Васа је опет причао о |
| слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затезао, а други опуштао и бекељио с |
| оже бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја св |
| оспођо, али од њега опет може бити неке фајде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> < |
| ом на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје два детета, од којих је једно, ви |
| оваквом каквом је, другим речима према фактима, ми моментално немамо деце.</p> <p>— Да! — дода |
| Сима успавао, мало је друштво наставило фамилијарно вече око стола и поп, како је мало час нави |
| и госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало затез |
| већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако слабом у очи да напише |
| а, па замислите кад му се усред његових фантазија заплаче дете.{S} Не, то никако не иде!</p> <p |
| , јер се између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети н |
| акт суда општине крманске бр. 86 и онај фатални прилог уз акт, који се тако задовољно смешио ка |
| ао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— |
| је госпођа Милева у соби пуној пелена, фачла и других ситница седела крај прозора, очекујући д |
| </head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, бабица, ново корито, поп, кум, крштење, бошчалук |
| једнога дана од кројачице још и пелене, фачле, кошуљице и све друге ситнице; стиже и ново корит |
| ав тон сличан ономе који мачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесно |
| дскочи са округле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође |
| о деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па знам, |
| ма, он спази ниске, осветљене прозоре и фењер пред уласком.{S} Кад под светлошћу прочита натпис |
| <p>— Та ништа, забога, оно мало пара из фијоке!</p> <p>— То не, то вам не могу дати, то би знач |
| ли наваљивању писаревом, него извади из фијоке књиге и даде му, додајући:</p> <pb n="313" /> <p |
| меш, — говори он њој — новац је у мојој фијоци.{S} Даћу ти кључ, а ја стижем пред вече у Ниш, п |
| ије да нема, има; знате оно мало пара у фијоци!</p> <p>Она скочи као опарена, па писну:</p> <p> |
| ер, брате, тиче се неких пара које су у фијоци, а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> |
| еди у парку Министарства <pb n="224" /> финансија, потече још бржим кораком, али, кад у гониоцу |
| улицом па ћемо сићи у парк министарства финансија.{S} Пратите ме донде, тамо је тако пријатна х |
| а, абутере пациенциа ностра!{S} Квем ад финем сесе туа јактабит аудациа!{S} Имо веро ин сенатум |
| ва на путу за Крмане, и ако је спавао у финим колицима, покривеним лихт блау завесицама и са цу |
| је поп, а капље му вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћат |
| енама, под свиленим јорганчићем, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако |
| <p>Но његови кредити нису само поменуте фирме.{S} Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо ј |
| ртир, да би почела радњу под сопственом фирмом.{S} Од тога доба она се и прозвала госпа-Маром.< |
| час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p>— Господине, ја имам са вама један врло |
| бема рукама по клавијатури, и поче кроз фистлу да изјављује љубав.</p> <p>— Господине — збуни с |
| рећу њену из темеља да обори.{S} Наиме, Фића у неколико искрених речи, не позивајући се ни на к |
| де нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих |
| Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо суд |
| донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село Прелепн |
| е било.{S} Кад кмет сврши своју кажу, а Фића се дубоко замисли и поче да добује ноктима по стол |
| p> <pb n="111" /> <p>Први пут је ово да Фића не отпоче да обрће и премеће параграфе и на широко |
| > <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели |
| атим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди — наставља сељак |
| искрености.</p> <p>— Међутим — наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од |
| да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а видиш решио је ствар, јер се |
| е нека Маца, стара удовица, код које је Фића оставио на неговање девојче које је родила госпођа |
| ева покуша и у несвест да падне, али је Фића сасвим равнодушно сачека да је прође несвест и нас |
| овога романа није било ни речи, био је Фића адвокат који је онако срећно обезбедио госпођи Мил |
| над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би било ним |
| ожише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фић |
| ј брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законск |
| требе ту нашло, још те исте ноћи однесе Фића негде из куће.</p> <p>А сутрадан, просу се по варо |
| апетаново.</p> <p>За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то и |
| е одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:< |
| а, а у другој соби, до породиљине, седи Фића спреман да породи дете какво тестамент захтева.</p |
| имало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадно стави госпођи Милеви, био је упр |
| о да се свађамо.</p> <p>— Добро! — вели Фића и опет се дубоко замисли.</p> <pb n="111" /> <p>Пр |
| Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам се параграфа под који то потпада, продуж |
| ону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића, па поче да врти сумњиво главом — необична и закон |
| ао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И попу и кмету |
| да је узвикнула „јаој!</p> <p>Господин Фића се још једном закле да му је тај новац потребан и |
| вар.{S} Ја сам адвокат, познати адвокат Фића.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, |
| рено и пријатељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и |
| сад то није била тајна.</p> <p>Адвокат Фића баш купио две сирове јагњеће а уђоше нове муштериј |
| сто динара и то је све.{S} Али... (и ту Фића удари значајно гласом) ако ви родите женско, у дру |
| но на друго да се покрве тако, да ће их Фића једва измирити, потсећајући их да су параграфи упр |
| шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Видите, госпођо, мени је позната ваша ств |
| споде, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас |
| оче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тим сте тестаментом, ви, брате мој и госп |
| ом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви с |
| ја сам у деветом месецу...</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Утолико боље.{S} Ви сте у деветом месецу, |
| вас не разумем, господине.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Тешко је и разумети, брате мој, јер, као |
| , али то је у Божијој руци.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Бо |
| х, страх ме је и да мислим.</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са који |
| ићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ја вам нисам познат, али то не мења ствар |
| о да кажем... ако се дозна?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Не може се дознати, ја не смем казати, ви |
| лева</hi>:{S} Али — бабица?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Бабица? — Бабица ће бити моја жена; ову к |
| ођа Милева</hi>:{S} А дете?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Мушко ће бити ваше.</p> <p> <hi>Госпођа М |
| S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мен |
| а Милева</hi>:{S} А женско?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Даћемо га неком, то је моја брига.{S} Ја |
| то је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже задовољан и оде са обећањем да ће је обићи |
| ледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их.{S} Он је мал |
| је части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Риста сутрадан попа, кмета и Јову дућанџи |
| соби, налазила се канцеларија адвоката Фиће.{S} У ту се канцеларију улази из саме механе, кроз |
| АЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head> <p>На крају дотичне вароши, као и на крају |
| ви овога романа, у канцеларији адвоката Фиће.{S} То нам је био последњи састанак.{S} Ти оде зат |
| романа, односно у канцеларији адвоката Фиће, коме су они предали општинско дете те скинули с в |
| е које она негује, већ само да прима од Фиће по тридесет динара месечно.{S} Међутим ствар се од |
| већ три месеца — није ни десет пара од Фиће примила, а кад му је најзад досадила тражећи, он ј |
| p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да |
| о собе узбуђена, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} |
| буде све.</p> <p>— Па дала сам и газда Фићи педесет — вели очајно госпођа Милева.</p> <p>— То |
| ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га слуша).</p> <p> <hi>Фића</h |
| размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опет затреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајк |
| та, поп донесе опет под мантијом Милића Фићи, а Фића га однесе својој жени.</p> <p>Тако се село |
| агодарним погледом, па се онда окретоше Фићи.</p> <p>Фића стоји крај свога стола и посматра их. |
| е без корица и без многих листова, који Фићи ваљада нису ни потребни, јер су сви његови клијент |
| ако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p> <p>— Па, за |
| но.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фићина жена, а у другој соби, до породиљине, седи Фића |
| Истина, многи су се зачудили томе, јер Фићина жена није никад практиковала тај занат, али када |
| о да описују механу друге класе.</p> <p>Фићина канцеларија је мала соба, али зато пуна као кошн |
| .</p> <p>Но и поред ове речитости газда Фићине, суд донесе одлуку којом пошаље у Пожаревац све |
| Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, неће извесно помислити да је |
| То је било као данас, а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја н |
| емо сазнати из ниже изложеног разговора Фићиног и госпођа Милевиног:</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} |
| еровати да је госпођа Милева при изјави Фићиној побледела.{S} И ако је њој бледило врло лепо ст |
| к.</p> <p>Госпођа Милева побледе и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и |
| бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо једног дана |
| ко нема завесе на њима, не види ништа у Фићину канцеларију, јер су муве на тим прозорима година |
| /hi>: (Пошто је рђаво разумела последњу Фићину реченицу, поцрвене до ушију и једва полугласно п |
| н дошла и отерала је, а узела за бабицу Фићину жену.{S} Истина, многи су се зачудили томе, јер |
| има још једном додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи |
| е коштати.</p> <p>— Па да платим, газда Фићо, није да ја нећу да платим, али колико?</p> <p>— Е |
| се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108 |
| азак, јер, по договору који је имала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она н |
| то динара, руковаше се и ижљубише се са Фићом, и, кроз пола сата, поп донесе опет под мантијом |
| и да усвоји предлог и утврди погодбу са Фићом.</p> <p>Тог истог дана госпођа Милева се наљутила |
| ином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим равнодушно.</p |
| .</p> <p>— Тако је — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико |
| рло лепо стојало, изгледа да то није на Фићу тако утицало, колико би рецимо на господина <pb n= |
| ћа удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па ти се лепо ј |
| .</p> <p>— Баш добро те се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— |
| ми, и поп и кмет и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога м |
| као срце, а насред стола висока пивска флаша пуна јоргована, ђурђевка и љубичице.{S} А госпођа |
| вога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника види |
| вана Кнежевића веле <pb n="30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног |
| n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном |
| ођо, мени је позната ваша ствар која са формалне стране није тако проста и она се односи на мно |
| почне Фића трљајући руке — ствар ни са формалне ни са законске стране није, да кажеш, проста.{ |
| сумњиво главом — необична и законски и формално необична ствар — па онда диже главу и загледа |
| рате, ту ствар нећемо ми ни законски ни формално основати ни на један односећи се параграф, нег |
| емљено да се испуни и последња законска формалност за извршење тестамента, стигоше једнога дана |
| ишта друго остало до да изврши још и ту формалност, да роди.</p> <p>Разуме се да је госпођа Мил |
| :</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формалну и законску страну, стоји факт да овде постоје |
| о једна количина позната и то је управо формула, код које се као резултат добија — находче.{S} |
| дете.{S} Али има у животу математичких формула, где је само једна количина позната и то је упр |
| се уједанпут нађе међу неким поломљеним фотељама, декорацијама, преврнутим столовима и читавим |
| пан свој сто рачунима разних кројачица, фотографа и колачара и најзад, као у перспективи, видео |
| део је гдегод се окренуо <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима |
| да је очигледно било да је ова последња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики у |
| е, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која се код сваког самртника употребљава!</p> <p> |
| и: као у мртваца.{S} Дакле, ту не вреде фразе, јер то, брате: „Бог је велик!” то је фраза која |
| а, управо у половини једне врло дугачке фразе, којом је госпођа Софија почела да му изјављује љ |
| >— Била је лепа!... — и као радњу уз ту фразу додаде један дубок уздах.</p> <p>— Ко? — запита у |
| алемегданом, а пред њима мала тотица из Францестала гура колица, у којима гуче подсвојче обучен |
| свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, долете к њему сама госпођица Ленка:</p> <p>— Ма |
| ај — поче да муца Тома не мичући се иза фуруне — али, ви ћете се вратити брзо, је л’ те?{S} Јер |
| собе, и за креветима и иза ормана и иза фуруне.{S} Види је лепо како се сатански примамљиво сме |
| озору, он жив претрну, али се сакри иза фуруне и отуда запита:</p> <p>— Ко је?</p> <p>— Извинит |
| х.{S} То је био учитељ музике.</p> <p>— Ха! — свану господин Сими кад га виде.</p> <p>— Ето, го |
| желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овако Ломином улицом па ћемо сићи у парк минист |
| то их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фићу и на Фићину жену и на грешну Мацу, па т |
| Васа љубазно — него вама и лепше стоји хаљина у боји.{S} На пример „лихт-блау” према вашем лиц |
| би имали „жандар-блау” или „дункл-роза” хаљине.{S} Којешта, то би било којешта!</p> <p>Приликом |
| рујем да су и анђели лихт-блау и њихове хаљине морају бити лихт-блау.</p> <p>— О, молим, ви врл |
| Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојче са плавим в |
| цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово писмо ћемо поцепати.</p> <p>— Врло добро. |
| у.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула је тешко, а н |
| тешко, а навлачећи на себе „лихт-блау” хаљину, коју ће одсад редовно носити, уздахнула је тако |
| чком песмом, па се обукла у „лихт-блау” хаљину да изненади господина Васу.</p> <p>Праштајући се |
| ="149" /> још одозго морала јој дати за хаљину и помоћ да плати неку дужну кирију.</p> <p>И сад |
| због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се приликом извежбала у једноме |
| — Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ потресен до дна душе, па пр |
| хваћено у крађи.</p> <p>— Па то ће бити хармоника?</p> <p>— Да, хармоника — одговори учитељ пот |
| музички инструменат или простије речено хармонику, а затим, својим интригама, разорава једно за |
| еком свом ујаку, који је дивно свирао у хармонику, о своме колеги писару Пери, који по цео дан |
| .{S} 5 динара</p> <p>4 туцета укоснице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шлајер . . .{S} 1.50 |
| укао обе руке у корпу и из телеграфских хартија изнео Симу.{S} Само, овом приликом, његове су р |
| е, пуно оних телеграфских пантличица од хартије; затим узме једно јаје које да претходно публиц |
| акав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим |
| свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Зно |
| одине), извол’те кажу, а ја велим нека, хвала, нисам при апетиту!{S} Апетит, знаш, талијански ћ |
| .{S} Само прво дете, син.{S} Тај ми је, хвала Богу, жив и здрав и лепо је израстао.</p> <p>И на |
| узе, рекне:</p> <p>— Ах, господин Симо, хвала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте |
| ко сте?</p> <p> <hi>Писац</hi>:{S} Ето, хвала Богу!{S} А како сте ви, попе?</p> <p>Ето, такав б |
| аш, код њих значи господин) а ја рекох: хвала, а жао ми је и сад, требао сам да пробам.</p> <p> |
| апустио ту мисао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје же |
| вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине! — обојица ће у једак глас, а наишл |
| истаде без речи и још му рече:</p> <p>— Хвала ти к’о брату!</p> <p>И тако овај подмукли план Ра |
| есет.</p> <p>— Добро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угости |
| већ потпуно уверен.</p> <p>— О, баш вам хвала! — рече тужно будућа удовица.</p> <p>— Е, а затим |
| волите ако је по вољи.</p> <p>— Баш вам хвала као сестри.{S} Знате незгодно ми је и као свештен |
| к; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — вели кмет.</p> <p>— |
| у салу стиште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведе |
| а, се и свађају, па да се пљују и да се хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по с |
| у кревет, у коме су била три јастука са хеклованим ајнсецима, па онда породиљски јорган од црве |
| У старо време срце је давало руку; нова хералдика гласи — рука а не срце!...</p> <p>И даље јој |
| меким, једноликим гласом, којим се пева херувика:</p> <p>— Ја сам, знате, богослов и свршио сам |
| ркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Јер, ваља знати, да то „и...” сви богомољц |
| м изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линије, који би ч |
| > <hi>Фића</hi>:{S} Бирајте: или двеста хиљада динара са којима ви располажете или „пристојно и |
| ање које претставља више од две стотине хиљада, припада детету, а главни је тутор и руковалац т |
| васпитању; а уз мираз већи од двадесет хиљада, сем жене и свастике, иде још и ташта која „не м |
| ар” па је изводи у друштва; уз двадесет хиљада пак иде жена и такође свастика, која „не може од |
| есет, а министарски положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу |
| е буде женско, онда му припада дванаест хиљада динара ради удаје, госпођи Милеви „пристојно изд |
| иљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара иде жена и једна свастика која „не може о |
| к, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада динара |
| тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелничка |
| ад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети како г |
| н.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p> <p>— |
| и вели:</p> <p>— Па кмете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— |
| пасоје Томић — да је наш поп тако брз и хитар!</p> <p>- Ма ништа то, Спасоје — додаје други — б |
| о, Спасоје — додаје други — био би и ти хитар да су ти се разбиле виле о леђа.</p> <pb n="320" |
| да, опљуну, па изиђе из воденице и сиђе хитно низ брдо и не осврћући се.</p> </div> <pb n="50" |
| ругле столице, као да га је федер у вис хитнуо и стаде пред господина Симу, такође блед као вос |
| ова се превише и он клону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, госп |
| — упита учитељ престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под ибе |
| кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Б |
| је и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра ми у р |
| Нисам ја луди Тиосав па да ми превијаш хладне крпе.{S} Знам ја теби све трагове.</p> <p>— Знам |
| ће јој сад рећи лек, али је он поли као хладном водом.{S} Вели:</p> <p>— Њему нема лека, госпођ |
| Пратите ме донде, тамо је тако пријатна хладовина, а нема ни публике, па можемо мирно разговара |
| /> њима, сем својих ствари, још и месо, хлебац, воће, вино и други неки мезелуци.{S} И то вече, |
| војку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја да зинем |
| боље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p>И п |
| азмисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста полицајац |
| </p> <pb n="186" /> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Хм!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Па ипак се бојим, јер си |
| слиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — учини ћата — ништа!{S} Ја не мислим ништа.</p> <p |
| најбоље разумевао у датумима.</p> <p>— Хм, хм! — учини Фића поново, па се опет замисли.</p> <p |
| и се, размисли се, па ће рећи:</p> <p>— Хм!{S} Хм!{S} То ће бити неки догађај!</p> <p>Риста пол |
| ра попадија у једној варошици, дан и по хода од нашега села.</p> <p>Попадија се забрину те сутр |
| кажем!</p> <p>А Рајко већ одрастао, већ хода, већ трчи.{S} И моја жена једанпут, узела неке мој |
| ја лепо у авлију, отворим кључем лагано ходник, уђем и закључам опет изнутра, па онда, како сам |
| а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходника, пази, уђи све на прстима, јер је овде у другој |
| ма врата, а свака соба опет има врата у ходнику.{S} Дознам затим, да у овој соби са улице спава |
| т динара, а затим отишла кући, дочепала хорну и одсвирала: „Ала умем, ала знам!”</p> <p>Али, је |
| томе браку Роска је научила да свира у хорну.{S} Свирала је као прави музикант и песме и игре |
| ече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко не сијаш једнако!” — а сва деца из |
| аво да вам кажем, баш се намерио у рђав хотел.{S} Није ме жао пара, ал’ волео бих тако да имам |
| пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел.</p> <p>Елза и писар са Недељком уђоше у њену соб |
| {S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека битанга са дететом, по свој прилици с |
| ући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{S} Идући так |
| ар тај пријатељ, кога је Елза изишла из хотела да тражи, и сад се испостави да је управо због т |
| било пред вече, ево ти попа, сели се из хотела у госпа-Маре.{S} Носи собом бисаге, а у <pb n="3 |
| сад му је био одвратан.{S} Он излете из хотела на улицу, и оде у уличицу, у мрак, ни сам не зна |
| ријски капетан, а за њим један момак из хотела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому |
| ми је и као свештеном лицу да седим по хотелима.{S} Велим приватно!</p> <p>И удесише да поп ку |
| вог силног терета, полете низ степенице хотелске и прође још једном кроз врата од локала у коме |
| иту у уста.{S} Али нит је знао где би у хотелу нашао рупу у коју би бацио Недељка, нити је знао |
| ју је на само учитељу музике саопштила, хотећи тиме да ода господину Сими почаст које се овај с |
| то да се зове „друштво”.{S} Због тога, хоће ли се звати „друштво <pb n="293" /> или „удружење |
| купе жене или девојке, па се развеселе, хоће да им засвира и коло, а кад се жене у авлији завад |
| г свога меког срца, био предложио жени, хоће ли Елза мировати?{S} Не успевши подбацивањем детет |
| ја је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу и каквој се женидби може у б |
| и Милеви у походе, не бојећи се нимало, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p |
| >— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а капетанове уши допиру и до на |
| љске законе, ја или Радисав.</p> <p>— А хоће л’ то помоћи? — пита кмет.</p> <p>— Разуме се! — о |
| /p> <p>Уосталом, за баба Кану се зна да хоће да рекне лошу реч и за мртвацем, кад дође ноћу да |
| не господин начелник те кад већ види да хоће на силу Бога на суд да га отерају, а он извади из |
| } Једанаест му изгледа као виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики |
| душом.</p> <pb n="215" /> <p>— Али она хоће да ми се освети и да разруши мој брачни живот и ев |
| — испрси се кмет, мислећи да тиме ћата хоће да оспори његово познавање канцеларијских послова. |
| тирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега писмен |
| иле.{S} Још само баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то би |
| ао да није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји уго |
| ај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међутим, неће још јављат |
| се наразговарали и дигли се на ноге, те хоће да пођу мало до попове куће, а приближи им се Радо |
| а ћата много пије: „Па нека пије колико хоће; био је по свету па је видео, и тамо људи пију, и |
| во сад у његовим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не |
| а заједа!” А не може се казати да он то хоће да утаји, Боже сачувај.{S} Напротив, кадгод га при |
| <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за девет |
| о муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у Ниш ради неког посла.</p |
| ар суда, а све то за љубав оне њивице. „Хоће ли ми Бог опростити грехове?” пита она. „Ама није |
| о љубазно окрете Томи питањем:</p> <p>— Хоћемо ли по једну кафу?</p> <p>— Можемо! — одговори То |
| олимо да нам дате и писмено решење, јер хоћемо да се жалимо и вишој власти.</p> <p>— Слушај, по |
| ш четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покријем вашу жену?</p> <p>— Море, покрила |
| м кажем, ражали па попустих.</p> <p>— А хоћете ли ми дати и вечерас једно двадесет, тридесет ди |
| i>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи |
| тависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Та ни |
| 2" /> <p>— Ја тако предлажем, а ви како хоћете!</p> <p>— Е, Јоване, Бог те благословио! — вели |
| било до деце, могла би их имати каквих хоћете фела, а сад још да узимам туђе дете.</p> <p>— Па |
| и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</p> <p>— |
| p> <p>— Кажи ти мени, брате мој рођени, хоћеш ли ти да се ми понесемо с капетаном или нећеш?</p |
| ао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може |
| з није мој па да кажеш да не могу.{S} А хоћеш у варош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! |
| да га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Знаш ли |
| ве, набавиће ти млађег за кућу, па, ако хоћеш, купиће ти и пилиће на пијаци.{S} Сваку услугу он |
| да ми донесеш батак; дај ми тртицу, ако хоћеш да ти кажем хвала.</p> <p>— А ја волим леђа! — ве |
| ју; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што прода |
| мете, отвори касу.</p> <p>— Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим |
| гледу кад подвикнем: „Отварајте куфере, хоћу да прегледам!”</p> <p>Моја се жена нимало не збуни |
| кмету речима: </p> <p>— Слушај, кмете, хоћу сутра да идем у варош!</p> <p>— Добро иди, — поче |
| гла којом боцкам децу.</p> <p>— Говори, хоћу да знам! — грмнух ја строго, онако строго као при |
| ти то, — вели муж — то је мој план.{S} Хоћу да се правим пред њим као да немам ни паре, па ако |
| лади палилулац.</p> <pb n="281" /> <p>— Хоћу, али да те не видим више са Мицу! — одговара млада |
| — До ти ако ћеш да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чуј |
| — Ама зар баш хоћеш да бројиш?</p> <p>— Хоћу, боме.</p> <p>— Ја велим — поче да отеже кмет — то |
| да нам кажеш?</p> <p>— Хоћу, дабоме да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је д |
| S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радоје Крња |
| арош?</p> <p>— Нећу!</p> <p>— Таквог те хоћу! — кликну кмет, загрли ћату, отвори касу, тури рук |
| а волим свога мужа.{S} Ја збиља не знам хоћу ли и могу ли остати жива, кад он буде умро.{S} Ја |
| ко је.</p> <p>— Ја сам глумац... управо хоћу да будем глумац.{S} Добио сам писмо од господина д |
| м — додаје Радоје Крња — ја нешто друго хоћу да ти кажем.</p> <p>— Извол’те, кажи.</p> <p>— Па, |
| рачуна о прибраној порези, доби снаге и храбрости, и сад већ поче онако одлучно, како и доликуј |
| толико је забављао, да сам већ добио и храбрости те, за време док се <pb n="138" /> певало мно |
| ве да опет брижно оборе главе, немајући храбрости више ни да се међусобно гледају.</p> <p>И уср |
| осто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим колегама случај |
| наставим разговор са још већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми |
| радски празник.{S} Тога се дана уортачи храм Господњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџиј |
| скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишин |
| то једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тише и скромније с |
| дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и повија се, уче |
| рећи да крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине преле |
| о речи: „Крманска општина није дужна да храни сиротињу која своје порекло води из општине преле |
| и, према томе, Аникино дете дужна је да храни општина крманска, на основу самога закона.</p> <p |
| тамо, закључа врата за собом и поче да храни Милића млеком.</p> <p>Механџија се већ одговорима |
| анчић — нисмо ми будале да светску децу хранимо.{S} Ко је дробио, нека куса!</p> <p>— Ја велим, |
| видимо како они кажу: јесмо ли ми дужни хранити и ону сиротињу, коју наши становници ма где и м |
| од неког трговца, који по селима купују храну, да јој је сестра нешто слаба.{S} А њена сестра п |
| е ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христина остаде са оним младићем у другој соби, а ја са |
| ицао са места.{S} Напослетку, госпођица Христина дође к мени весело и позва ме:</p> <p>— Господ |
| ш већом вољом и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву |
| естром и зетом, помоћником, и госпођица Христина не окренув се ни лаку ноћ да ми каже, а ја сам |
| жну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Христина се опет врати да ме позове, јер је музика већ |
| премање говора, коме је као мото ставио Христове речи: „Пустите децу к мени!”</p> <p>Кад дође д |
| цају на све стране као свећице побожних хришћана на бденију о страсној недељи.</p> <p>Из тога д |
| ао како су благдани за то управо, да се хришћани и телесно и душевно одморе.{S} Добра паства от |
| ко одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварају врата олтарска.</p> <p> |
| ашом кућом, то ће рећи да ми треба, као хришћани да се побринемо, да оно не остане на сокаку.{S |
| о није била пратња каква приличи једном хришћанину, него једна смејурија, да је свако због тога |
| у Анике.{S} Није те ни срамота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p> |
| е благо и тихо, као прави <pb n="38" /> хришћански проповедник.{S} Он најпре напомену кмету как |
| ниш за ово дете.{S} То би било и лепо и хришћански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> < |
| а, није ишла тако тешко.{S} Са неколико хришћанских речи њега поп освоји те сви пружише једно д |
| да се зове Ромео или Аврам.{S} Па онда, хришћанско је дете, зашто му давати тако нехришћанска и |
| о је госпа-Мара упорно остала при своме хришћанском гледишту на ствар, упути се господин <pb n= |
| ркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и даље остати некрштено.{S} Ако Аника нешт |
| Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ја сам, док < |
| кује и да довикује.</p> <p>Испочетка не хте ни једна жена да оде Аники, него још свака окреће г |
| ека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар и мене да закачи, али ја њему песницу под н |
| а буде вечерас”.</p> <p>Господин Милија хтеде још да говори, али болесник, не знајући већ како |
| на нити познаје, а она дуну у жижицу па хтеде да врисне, али од страха ваљада не могаде или не |
| сле врло дугог одсуства врати у Београд хтеде да се ода том занату.{S} Али је увидела одмах да |
| м вилама у руци, а она трећа, Стана, не хтеде ни да сиђе с тавана него остаде тамо и завуче гла |
| на, врати се опет, загледа Фићи у очи и хтеде нешто да га упита, али се уздржа.{S} Фића живо на |
| видећи да им то прави задовољство, поп хтеде још неке такве ствари да им исприча, али се у том |
| све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија.</p> <p>— Вели — |
| <p>— О, ви ми ласкате — одговорих јој и хтедох још једанпут да је пољубим, али ме она замоли да |
| го ми сасвим искрено одговори:</p> <p>— Хтела сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, је |
| </p> <p>— Е? — учини Елза, као да би га хтела питати о тој историји.</p> <p>И Тома богослов поч |
| он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би га спазити.{S} |
| .. мали пут.... кревет.{S} Нека удовица хтела би да га преотме, али он је с мислима једнако кра |
| а које олакшава свет, а управитељица је хтела то пошто пото сазнати, да би знала колико је крив |
| љиво то госпођа Милева учинила.{S} Није хтела сама то да му каже; како би га, забога, вређала т |
| некако увијено, обучено, као и да није хтела да каже.</p> <p>У селу то многа друкчије бива.{S} |
| едао како се игра, гледао њу, која није хтела више ни једним погледом да ме удостоји.{S} Христи |
| и храброшћу.{S} Госпођица Христина није хтела одмах да ми одговори на моју изјаву, већ ми стишт |
| огла би га спазити.{S} Али, она то није хтела, јер је говорећи стално гледала у публику од које |
| мам једног врло доброг пријатеља, па би хтела да се нађем са њиме.{S} Би ли ми ви причували дет |
| или ће ме молити да је причекам, ако би хтела да иде у телеграф, <pb n="96" /> јер би је био ст |
| е, али, знате, тако љупко, као да би ми хтела рећи: „Немој да се млатиш, Томо, него дођи ти у г |
| но задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у кревет своје ванбрачно дете.{ |
| лости.</p> <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у |
| > <p>Госпа-Мара, коју сад већ, хтели не хтели, морамо мало изближе да познамо, спада у ове друг |
| се умеша прст Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на та |
| п — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да вам није |
| 2" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу |
| исам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац.</p> <p> |
| дном општинском извршитељу, који јој је хтео пописати ствари, разбила главу трубом.{S} Како је |
| ду, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да деламо |
| те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила се божј |
| о по селу којешта.{S} Међутим, поп није хтео ни да се осврће на то.{S} Само једанпут, и то више |
| /p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не остави дуго у недо |
| а се лако преломила.{S} Поп је као тиме хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућа |
| а и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се беху под челом саб |
| ушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p |
| — додаде господин Сима боно, као да би хтео рећи да је управо он тај који има на Бога да жали. |
| ..</p> <p>Болесник ману руком као да би хтео рећи да он то не увиђа, а господин Милија настави: |
| на столици па направи покрет као да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу |
| де! — наваљује писар, а као још мало би хтео да се одмори колико да га прођу грчеви.</p> <p>Нај |
| га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S} Једном с |
| .{S} Остала без оца и мајке, а ујак јој хтео да заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој |
| : имали за њу какав телеграм.{S} То сам хтео да видим, да није случајно дошао већ какав његов т |
| у кућу и силом да изнудим новац, нисам хтео, јер то је разбојнички, а ја нисам био разбојник, |
| е би мајци лако опростили.{S} Али нисам хтео, а ви немојте то да заборавите!</p> <p>— Како да з |
| <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он под мојим ш |
| шта.{S} Углавноме, он је својим говором хтео да изведе мисао, како деца имају права на љубав св |
| броји параграфе који би, кад би само он хтео, могли бити веома нерасположени према њој.{S} На т |
| ’ пут ноћевају капетани!” А тиме је као хтео малко да прочачка ствари које су се <pb n="8" /> у |
| <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и по године |
| ко крвнички дерњао, као да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари п |
| и, а ја нисам био разбојник, нити би то хтео.{S} Хтео сам, дакле, на леп начин да извучем новац |
| лаве.{S} И колико год сам у овом роману хтео то да избегнем, опет ми је немогуће, јер би ми бил |
| вели поп — једну велику невољу, па бих хтео... хтео би, знате, све да ми кажете.</p> <p>— Да в |
| м шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио лар |
| браде.</p> <p>— Рђаво предсказивање! — хукну поп ујутру кад се мамуран пробуди и крете у суд.< |
| знала, колико јој треба за почетак, она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче |
| доносним корацима.</p> <p>Учитељ музике хукну и стеже лактом Недељка који му својим интригама з |
| мирно разговарати.</p> <p>Учитељ музике хукну, обриса знојне капље које му се беху набрале по ч |
| она хукну у карте и даде и попу те и он хукну, па онда поче да их размеће по столу.{S} Поређа у |
| "la">Quo vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види |
| дну заједницу, колико потребну толико и хуману.</p> <p>Та конференција виђених људи имала се са |
| ла, госпођа Милева је одрицала, госпођа Цајка је признала и Фића је одрицао.{S} Фића је прилико |
| атреба тридесет дуката, па онда госпођа Цајка зажели да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки ча |
| видите, слатка моја — наставља госпођа Цајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вам |
| к на глави?</p> <p>На тај начин госпођа Цајка дође у разговору на тепелук и одмах изјави, како |
| Милева — одговара сасвим мирно госпођа Цајка — па оно је било само онако у првој радости.{S} Т |
| и Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко захвали и обећа да ће се, носећи тепелу |
| а сутрадан ето ти Фићине жене, госпођа Цајке, која вели све од порођаја није била, те се мало |
| и тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> <p>Госпођа Цајка се слатко з |
| онда исприча и ону причу како је један цар на самрти звао седам синова и узео седам шибљака, п |
| уно убедио, помену му и пропаст српског царства на Косову са неслоге велможа.</p> <p>Ово је пос |
| нас најбољи полицај.{S} У свима великим царствима, па тако и код нас, баш коцкара и кесароша ће |
| о <pb n="232" /> фотографије, пресовано цвеће, лепезе, албуме на којима пише „Поези”, видео је |
| и поп му је даје, али место да му карту цвикује а он му оним кондуктерским кљештицама откида кр |
| Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онд |
| ије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај ш |
| два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се развију крила, па онда онај шраф испо |
| а срце као у зеца кад загледа у пушчану цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким д |
| је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља, коју је учитељ трчећи изгубио, није била никоја |
| ошевином моје свастике.{S} Ево вам ваше цедуље и молим вас да ми више никад у кућу не дођете.{S |
| има, одмах сутрадан после свадбе.{S} На цедуљи ћеш написати да је то дете које си с њим добила, |
| е.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то сирота жена?</p> <p>— Не зн |
| мски капут од претпрошле зиме.</p> <p>— Цедуљица — одговори учитељ музике кобајаги мирно.</p> < |
| између те љубави испречила она фатална цедуљица.</p> <p>И онда, ко би се могао узети на крају |
| ј, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бришући очи |
| лности није ни водио рачуна.{S} Елза на цедуљици није написала како се зове дете.</p> <p>— Ја н |
| она.</p> <p>— Крштено?{S} То не знам, у цедуљици не пише ништа о његову имену.</p> <p>И ако је |
| и то се не зна.{S} У писму... то јест у цедуљици, коју је његова мајка написала, нема ни помена |
| , рецимо лежи пред вратима повијена, са цедуљицом у пеленама.{S} Па после, друго и друго... и т |
| 26" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав |
| је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом руком, написану.</p> <p>— Дакле, ш |
| авуче руку у детиње пеленице и нађе ону цедуљицу, коју својој, женици гласно прочита.{S} При чи |
| ишта о његову имену.</p> <p>И ако је ту цедуљицу написао учитељ музике по диктату г. Симином, и |
| те, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ музике.</p> <p>— Да |
| ељ музике.</p> <p>— Ми ћемо, дакле, ову цедуљу, коју сте ви написали, турити у хаљине, а ово пи |
| /p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — упита престрављено учитељ му |
| се несрећа дешавала.</p> <p>А кад тамо, цела гомила стала па гледа у таван, а горе по тавану не |
| з овога дало одмах наслутити, то је, да цела ова ствар неће моћи ни да се уброји у просте ствар |
| ију.</p> <pb n="269" /> <p>Разуме се да цела ствар није могла дуго да остане тајна у комшилуку. |
| ио да се поп у ствари није породио и да цела ова ствар није никакав „догађај”.</p> </div> <pb n |
| ише напредовала.{S} Три пута је до сада цела Прелепница прелазила из партије у партију, само да |
| де да нема где, а он отвори врата и сад цела она гомила гурну у собу.{S} Милић се раскокотао на |
| сеца рада, једва се сврши и усвојише се цела правила.{S} А тада се заказа и седница, на којој с |
| е је, знате, ко други!</p> <p>И тако се цела ствар и удеси.{S} Учитељ музике, који је сад повер |
| , узвикнуо: „Тако је!”, прихватила је и цела конференција.</p> <p>И тако, седница би поново одл |
| аве на првој својој седници посвађају и цела привремена управа даде оставку.{S} Сада се сазва н |
| жавни нокат на њу.</p> <p>Кмету је опет цела ствар сасвим друкче изгледала.{S} Њему се ово упор |
| говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</p> <p>Учитељ музике, који |
| кну у звонце и поче свој говор, који је целе прве недеље писао а целе друге недеље поправљао.</ |
| ...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по којој наход Симеон кад одрас |
| почну мучити рђави снови; није могла по целе ноћи да спава од рђавих снова.{S} Сретне она мене |
| и га сматрати као <pb n="53" /> својину целе општине, или само општинског одбора, и онда, треба |
| Тома, и био је богослов.</p> <p>Тома је целим путем замишљено ћутао и учтиво се повлачио у крај |
| i>: (Код тих речи не рече ништа, али се целим лицем окрете према Фићи и поче пажљивије да га сл |
| само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер је, по речима г. професора математик |
| по смрти мужевљевој родити, буде мушко, цело његово имање које претставља више од две стотине х |
| > <p>— Ама зар ти мени?{S} Зар ти?{S} А цело село зна, док сам ја недељом служио службу божју, |
| Трофим, море — вели ћата па да се смеје цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> < |
| /p> <p>— Па где си, забога, — тражим те цело вече, два пут сам овде долазила.</p> <pb n="196" / |
| му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело село и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, |
| стаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} Најпре, као фурија, до |
| обацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и слава |
| на је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем говор |
| ребало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, да вам дајем?</p> < |
| крају миндерлука спавао.{S} Он је данас целога дана имао кондицију за пет динара кирије, па дош |
| оме да остане.{S} Слатка моја, па ја ћу целога мог живота вући ту тајну и с њом ћу управо и у г |
| дајем?</p> <p>— Та неће нама ваљда баш целога живота требати.{S} Можда ће доћи време кад и нам |
| ових пакосних заједања заорио би се по целој гардероби смех, а грешнога Тому богослова подузел |
| и најзад, као у перспективи, видео је у целој тој гомили свега и свачега, своју ташту, сваки да |
| да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S} А по |
| њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближ |
| би било кмет као грађанин, онако у име целокупног грађанства.</p> <p>— Ама ’де ћу ја? — брани |
| S} Какве су везе сви ти закони имали са целом овом ствари, то је извесно дубока адвокатска тајн |
| да девојке виде мало света.</p> <p>Пред целом том сликом, која му као студен вихор суну кроз ду |
| да гунђа, затим да псује и најзад се по целом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вешта |
| ензациона тачка програма, о којој се по целом вашару говори, одводи силну публику у Божићеву ша |
| ех.{S} Њега на против прођоше жмарци по целом телу и по мантији.{S} Њему уједанпут изиђе пред о |
| ју!</p> <p>И тако се гласно поче већ по целом селу да узвикује и да довикује.</p> <p>Испочетка |
| <pb n="36" /> <p>— Крстићеш, ја, али у целом селу не можеш наћи кума.{S} Они твоји пријатељи с |
| позната свима и свакоме на далеко и по целоме томе крају?{S} Нико као она није знао да прави т |
| и досада, још љубазнији него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту та |
| слите ви — настави капетан — не знам ја целу ту ствар; мислите ви, далеко је ваше село, па нема |
| широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, |
| говим рукама.{S} Ако он само хоће, може целу ствар о детету открити суду, а то би не само разру |
| изабра из своје средине двојицу који ће целу ствар проучити.{S} Та су двојица проучавала ствар |
| дејство алкохола.{S} Кад му Мара изложи целу ствар, лекар се замисли и задобова прстима по стол |
| ну му најзад очајно. — Знаш ли ти да си целу моју каријеру упропастио?</p> <p>Затим пође крупни |
| мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ствар, да није то.</p> <p>Елза се уозбиљи и ђумрук |
| адог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на композицијама, па замислите кад му се |
| смеј.{S} Кад је тај смеј већ обухватио целу публику, пробудио се Тома и скренуо поглед са глав |
| {S} Није могао да разуме откуд се сад у целу ову ствар уплео један артилеријски <pb n="193" /> |
| ђанској касини” кроз недељу дана.{S} Ту целу недељу употребио је г. Сима Недељковић на спремање |
| ак...{S} Милија...{S} Милија!...</p> <p>Целу ноћ је тако рђаво преспавао, а ујутру, кад се разб |
| о говорио о томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесе |
| а је своје имање оставио на добротворне цељи, док његова комшиница, госпођа Марија тврди да је |
| {S} И, сад настаде једна збиља потресна цена, али не између несрећне мајке и изгубљеног детета, |
| т у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се диже једнога дана и |
| {S} Рубац с моноограмом, који ја толико цених и теби дадох, ти поклони Паји писару.</p> <p> <hi |
| ла јевтиније.</p> <p>Најзад после дужег ценкања, погодише се за пет динара на дан и мали Сима п |
| ели му ћата — ал’ ме овдашња електрична централа окупила, па вели: „Јок, да останеш овде, треба |
| „Ама морам да идем у иностранство!” Али централа окупила, окупила, окупила, па, ето, остадох!</ |
| останеш овде, требаш ти нама!” Ја кажем централи: „Ама морам да идем у иностранство!” Али центр |
| не:</p> <p>— Господин Милија, ви знате, цео свет зна колико ја волим свога мужа.{S} Ја збиља не |
| то је тек за десет месеца, а где је за цео век?</p> <p>Прошапуташе још мало, па кмет одреши ке |
| спођо.{S} Ваш муж је мене упропастио за цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мн |
| као питомца број један, па је детету за цео живот обезбеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за це |
| збеђен мир и срећа, а г. Недељковићу за цео живот скинута брига с главе.</p> </div> <pb n="296" |
| добро проћи.</p> <p>— Па дабоме, кад је цео свет скочио на мене.</p> <pb n="300" /> <p>— Е, ето |
| гестом покварио.</p> <p>На име, како је цео дан био голишав, њему је морао назепсти стомак.{S} |
| е осетио уморан дугим казивањем, јер је цео дијалог изговорио са патосом, као са позорнице.{S} |
| p> <p>— Идем ја опет у Немецку, тамо ме цео свет поштује и цени!</p> <p>И даде оставку, па се д |
| у.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живот вучем.{S} Он је практикант, али не може ни на |
| пасе беде која је претила да ће се кроз цео свој живот провлачити као прилог уз акта суда општи |
| ”</p> <p>Учитељ музике први, а за њим и цео остали збор кликну: „Тако је, живео!”</p> <p>Затим |
| јес’ — вели банаћанин — а то би, ако би цео дан лежао на јајима, могао по сто и педесет деце на |
| ити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када се из те приче избаци све оно што |
| ку, о своме колеги писару Пери, који по цео дан једе у канцеларији обланде, оне округле за лепљ |
| у је киша прала а сунце сушило, која се цепала о трње а крпила невештом руком сеоске попадије.< |
| иће.{S} Кафански момак за келнерајом се церио, јер је ову причу, коју је интригант свако вече п |
| ник и још два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати |
| госпођа му вратише, пошто су испратили цигане, запрепастише се кад видеше да ја, на оном месту |
| а за столовима је гласно разговарала, а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инстру |
| каже, а ја сам и даље седео.{S} Одоше и цигани, које је г. председник лепо испратио, а ја сам и |
| кладно пристаје дрека бозаџијска, песма циганска, запевка просјачка и кукњава оних, којима су в |
| .{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цигаре, зену мало па настави причу:</p> <p>— Падне ноћ, |
| о донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре и луше те се упустили у разговор.</p> <p>Исајло |
| вати опет кметов паклић и поче да гради цигарету и ако прошлу није попушио.{S} Поћута мало, поћ |
| вати кметов паклић и поче да прави нову цигарету, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују прич |
| ај стола, да му позајми дувана за једну цигарету и, савијајући је, настави:</p> <p>— У вашем сл |
| ну шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати вергле рингишпилске |
| енту баш, препукне јој материнско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па г |
| е баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио га Бог — |
| ера телал, који је метнуо на главу бели цилиндер, ваљда да би личио на странца, дере се из свег |
| ао кад би обукао беле рукавице и метнуо цилиндер на главу.{S} То познанство није се ни доцније |
| томе, како не треба казати „цељ” него „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пу |
| ске.{S} У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три ка |
| ислећи успут на тако лепу љубав коју је ципела, или боље рећи жуљ, или боље рећи Кастор розорио |
| ло, хоће ли му се још који пут изгубити ципела или неће.</p> <p>Тако су пролазили лепи и пријат |
| динара</p> <p>1 пар женских бронерских ципела . . .{S} 13 „</p> <p>24 лепезе . . .{S}14.40 „</ |
| варицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде сети куварица |
| шнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је још мало боље, |
| огла му је и госпођа Милева али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сат |
| авукох просто главу под сто, али — моје ципеле нигде, разумете ли нигде, као да је у земљу утон |
| он носио женске кошуље, нити бронерске ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> |
| еданпут очајно турих главу под сто, али ципеле нигде.{S} Најзад са очајањем саопштих госпођици, |
| Канаринка нити уме бријати, нити крпити ципеле, али виси над вратима и, кад муштерија прође, он |
| облачио моје беле вунене гаће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шеш |
| е као да су од папендекла; на ногама му ципеле које се, види се, мажу машћу, а викса нису видел |
| ли, на своје велико изненађење, не нађе ципелу под столом.{S} Тражио је и тражио, помогла му је |
| да је време да пође и саже се да навуче ципелу, али, на своје велико изненађење, не нађе ципелу |
| али — нигде ципеле.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад |
| .</p> <p>Ја ћушнух руку по сто да нађем ципелу, али — ципеле не беше крај мене.{S} Потражих је |
| родужим разговор, ја као ово сад свучем ципелу под столом, и онда наставим разговор са још већо |
| у помоћ и куварицу, почесмо да тражимо ципелу, али, ципеле нигде.{S} Једва се на једвите јаде |
| ор спавао иза једног бурета и нађе моју ципелу.</p> <p>Проклињући све псе на свету, ја обукох ц |
| е, да је морао под столом скинути једну ципелу, јер га страшно пече жуљ.{S} Поводом те напомене |
| , која је онако вешто сакрила г. Васину ципелу, ено је још у Пожаревцу, у казненом заводу.{S} Н |
| >Проклињући све псе на свету, ја обукох ципелу и одох кући, извињавајући се господину председни |
| осподњи Светога Марка са панорамџијама, циркужџијама, бурекџијама, бозаџијама, кесарошима и сви |
| ти вергле рингишпилске, грувати бубњеви циркужџијски, а уз све то складно пристаје дрека бозаџи |
| циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у бубањ Стевица, бивши паракувар у кафани |
| ици однео прву награду.{S} Свет улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија |
| о лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша позиве и објашњења оних неср |
| их вратних жила од дерњаве.</p> <p>Пред циркусом, који носи назив „Први српски циркус” грува у |
| ла састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не |
| не дефиниције, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од сво |
| н потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он дуго, мучио се, пис |
| шега друштва, то је он мишљења да о тој цифри ваља водити рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај |
| о та находчад ипак претстављају извесну цифру у животу нашега друштва, то је он мишљења да о то |
| бро напили и непрестано смо се љубили и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његов |
| ајнсецима, па онда породиљски јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У |
| је и да лечи ујед од бесна пса, пришт, црвени ветар; знала је да лонцем дигне пупак ако је спа |
| ик Управе фондова и она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У остало |
| била бела батистна марама са укрштеним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам |
| лом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дође најзад и момак што |
| ће, имао сам ципеле на ногама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду |
| Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чува |
| вено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зграну се поп. — Каква црква, по Богу брате!{ |
| црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав део?</p> <p>— Немој да се правиш луд, попе |
| анима да је данас Марков-дан и да света црква скромно објављује своју славу, те се грађани, уми |
| и се измет’ло на њега.</p> <p>— Не може црква ни с људима да изађе на крај, те ће са децом.{S} |
| , по Богу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> < |
| <p>— Ја велим, браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb |
| кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</p> <p>— Каква црква, какав де |
| охијан, рече попу:</p> <p>— Оно, кад би црква била пиљарница, а навора празилук, и могао би ми |
| ли неће мртав.{S} Тамо опет, далеко иза цркве, међу гробовима зараслим у травуљину, двоје млади |
| вар кад би депутација ишла због кречења цркве, на пример, па да је ја предводим.{S} Овако, најб |
| Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру |
| гробу, а то је довољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свеча |
| утрадан, кад се учитељ музике вратио из цркве, он саопшти господин Сими да је детету дао име Си |
| то, да ли ти знаш куда је отишао поп из цркве?</p> <p>— Не знам.{S} Ако није код Анике?</p> <p> |
| да је вероватно хтео пред свештенством цркве Светога Марка да поквари представу.</p> <p>Но то |
| па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па право кући.{S} Дућанџија Јова и не излази из д |
| о оног детета, а поп Пера опет се сетио цркве те, као оно пре, почео о сваком свецу да држи при |
| вољно успеха од стране цркве.</p> <p>Та црквена слава почиње врло лепо и свечано.{S} Најпре у р |
| {S} Није, да кажеш, да је пало звоно са црквене звонаре, <pb n="33" /> него нашло се дете у опш |
| n="25" /> а некмоли старешине народне и црквене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари |
| квене! — па на те две речи „народне” и „црквене удари” јако гласом и намигну и код једне и код |
| он рече да је сутра Марков-дан, велики црквени празник код цркве Светог Марка, и да је он сагр |
| ја и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као родом из села Крман |
| ду треба, а нема ко да им каже!” А више црквених беседа и ово је уметнуо: „Народ треба да има д |
| лете се нестрпљиво дућанџија. — Не може црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Де |
| узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— Каква црква?! — зг |
| андрит Григорије и говорио је о деци са црквеног гледишта.{S} Углавноме, он је својим говором х |
| — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да купим, а ти, друго, и |
| рослављају много тише и скромније своју црквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар г |
| ожја служба, па сви изишли лепо у порту црквену, и ту као људи застали те ће неко проговорити о |
| ењем да та заслуга припада општини а не цркви, те да је позван на то питање он да одговори а не |
| е црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — могао |
| и, надахнути благодарношћу према матери цркви, која им даје прилике да, усамљени међу гробовима |
| га сада држи леву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парох |
| елу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче да бива |
| ити за кума.{S} Зар не може она сутра у цркви, скривена за каквим стубом, очекивати крштење и с |
| твовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} П |
| доба поп не држи више никакве беседе у цркви, па и не виђа се много, једва ако оде до цркве па |
| у собу па нити излази у село нити сме у цркви службу да служи.</p> <p>Деси се још, у то време, |
| кви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут само за време службе |
| Сутра ујутру, о јутрењу, ти попе буди у цркви, а ти кмете пошљи Среју Бирова у Анике нека оде и |
| м како то поп <pb n="15" /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прав |
| дни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многим |
| га дана поп Пера је баш говорио слово у цркви и проповедао како су благдани за то управо, да се |
| ?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја знам — одговара равнодушно |
| то онај исти Милић кога је он крстио у цркви прелепничкој, који му је некада толико брига зада |
| размишљао, да није баш данас требало у цркви да говори о томе, како на запуштеној њиви треба с |
| n="28" /> ако не том приликом, а оно у цркви, за време онога најдужега „и...” у херувици.{S} Ј |
| пропустити прилику да проговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери пр |
| бе у грло, и нећу ти дати више навору у цркви, то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и с |
| од кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, а остали ко стоји те се ос |
| азговор како би требало заиста окречити цркву.</p> <p>— А зар, Бога вам — узвикну Радоје за њим |
| /> не говори у цркви, Боже сачувај, он цркву поштује и у цркви је прави светац.{S} Једанпут са |
| у на памет и то, како би заиста требало цркву окречити.{S} И све је то некако брзо прошло кроз |
| говора, одборник помену како би требало цркву окречити, али, како нико ништа на то не рече, опе |
| ота: власт, хришћанска власт, а никад у цркву ниси навирио.</p> <p>— Вала и да га не навирим ак |
| зе оба <pb n="202" /> детета, те ’ајд у цркву, а за њом ми као оцеви.{S} Његов син доби име Мил |
| ом, па ће сад у недељу да донесе дете у цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може дес |
| } Послао кмет да се одмах донесе дете у цркву да се крсти, јер не сме, по закону хришћанском, и |
| к и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не б |
| цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви н |
| </p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике.{S} Хоће да ти пукне брука, а |
| најпре кроз малу капију, на Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, у |
| у и свакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, н |
| вакоме иѕиђе пред очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај |
| увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као после веч |
| о је!</p> <p>...{S} И сад, као млетачки црнац, сунем дивљачком снагом на кревет, дочепам је и п |
| зелене очи, а у њега отворене, крупне, црне очи.{S} Не личимо један на другог као да нисмо ота |
| Јес’ и зато су ме звали.</p> <p>— Неке црне судије.</p> <p>— Духовни суд.</p> <p>— И ви нећете |
| кад је опазио да је Недељко почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да |
| а подне отишао кући, Перса је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох ј |
| ише свога кревета за спавање, увијену у црни флор.{S} Колико је <pb n="114" /> волела покојника |
| ликом се госпођа Милева решила да скине црнину.</p> <p>— Право кажете, господин Васо — рекла је |
| пре три месеца удовица.{S} Она још носи црнину, иде сваке суботе на гроб својега мужа који је з |
| их је образа, омалена, а округла, лепих црних очију и обрва, а мајушних уста, тако малих да ти |
| рце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођо — додаје госпо |
| тави свој отисак на задњем делу његовог црног капута.{S} Тома се у један мах нађе заједно са Не |
| се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног споменика неког државног саветника кој |
| опа односи, јер поп, онако задригао а у црној мантији, и личио је донекле на буву која се добро |
| писан, јер су се у загрљају нашли поп у црној мантији, исцепаној на тавану, и кмет у беломе роб |
| господина Васу.</p> <p>Праштајући се са црном својом хаљином, коју неће више понети, уздахнула |
| она мала удовица са црвеним жипоном под црном удовичком сукњом.{S} У осталом, зашто и не би спо |
| нокат.{S} А себе виде као милу, ситну, црну бувицу, коју су ухватили под јорганом, па је држе |
| а ћ, то у оној забуни, разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћа |
| о близу краја, а остало му само још ону цртицу да превуче преко слова ћ, то у оној забуни, разу |
| на звечка . . .{S} 0.40</p> <p>3) Једна цуцла . . .{S} 3.20</p> <p>4) Једна свилена бенкица дет |
| а, покривеним лихт блау завесицама и са цуцлом од никла у устима.</p> <p>Господин Васа нађе да |
| м, у врло финој колевци и са никлованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад |
| г веша, и задовољно се играо никлованом цуцлом и оном звечком коју је, за успомену на лепе дане |
| лованом цуцлом у устима и то тако лепом цуцлом, какву му никад не би купио одбор општине прелеп |
| а, писар масеног одељења, није сисао на цуцлу, нити је играо лоптом и звечком, нити је пак носи |
| , ради сећања на срећне дане, никловану цуцлу. </p> </div> <pb n="151" /> <div type="chapter" x |
| ом Босиљком, својом младом женицом, пио чај.{S} Он испусти кашичицу, направи сасвим невино лице |
| пођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и пљесну |
| тако близу ње, он ,је слушао њен глас, чак кад би она хтела бацити поглед иза кулиса, могла би |
| редставио господину управнику или можда чак и госпођици Ленки, већ само да оде у публику, да се |
| — А не, волим ја више нека плаче.{S} Ја чак имам једну иглицу па кад ми која жена стигне као <p |
| па сад ево Недељка.{S} Једнога тренутка чак седе крај кревета, пљуну Недељка и узвикну му:</p> |
| ће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао једанпут пред многима: „И истина је људи, уме |
| је одрицао.{S} Фића је приликом суђења чак рекао:</p> <p>— Господо судије, с обзиром на формал |
| је коже, или да продаје старе амове, па чак и да понуди млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и |
| нам се јагњиле, краве нам се телиле, па чак и удовице, дај Боже, рађале све мушку децу! — па то |
| сите собом ово дете где год мрднете, па чак и ноћу по кафанама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, ка |
| ос, иста уста, исте обрве, исте очи, па чак исте и уши.{S} Узмем који пут дете па га прислоним |
| } Стога је много пробитачније ничим, па чак ни именом, не везати ово дете.{S} И таман господин |
| т захори, а сад му се и сам капетан, па чак и посилни придружи.{S} Тома осети како се љуља пато |
| , као на „изгубљену овцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за |
| врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак и на сокак сишао, ал’ навикнут да буде савестан, бр |
| ње господин Симино, пристаде и пристаде чак да јој се исте вечери донесе дете.</p> <p>— Је ли в |
| к па пође да мили кроз тело док не сиђе чак у пете, Он је опет био тако близу ње, он ,је слушао |
| цео живот и тако је далеко ишао, да је чак и дете са мном родио...”</p> <p>— То не значи баш Б |
| е то дежурање тако савесно вршио, да је чак пратио и радњу учитељеву на педалу, која му је радњ |
| ву Мице ајнлегерке, а један бандиста је чак и узвикнуо из публике: „Мицо... твој! знао сам да с |
| то је та моја беда и невоља која ме је чак и до духовног суда довела.{S} А, ето, и сами видите |
| осову као Југовићи.{S} И кмету, који је чак и при прегледу касе тврда срца био, наиђоше сузе на |
| , за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа Босиљка, пала у несвест, |
| иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла од једне |
| по гомилу света у цркви, коју је Радоје чак и из других села срикао.{S} Потегло у цркву и мало |
| овести, те се сабрао народ у Прелепници чак и из других села.{S} А кад се тако збере народ, поп |
| риликом, кад му се обратила, учинио јој чак и неку малу услугу.</p> <p>После толиких година, го |
| </p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак ни одговорити! — па узе перо и написа на полеђини: |
| анова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас предложим за сталног кума друштвеног.</p> <p |
| лаче или да просто удави Недељка.{S} Он чак није имао храбрости ни да објасни својим будућим ко |
| ало пре били нераздвојни другови.{S} Он чак куцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу |
| да га спопадају.{S} Једнога тренутка он чак, у самоубилачкој намери, погледа кроз прозор да вид |
| око врата па га с једне стране подигао чак до увета (а то је она страна са које нема браде) и |
| /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:< |
| , удари у такав плач и дерњаву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељк |
| Елза и писар извинише се Томи, а писар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Ел |
| господин Васа, а господин Васа је опет чак до ћошка извијао главу.</p> <p>Како је господин Вас |
| та, бадава је учитељ музике два три пут чак на улицу слазио те гледао лево и десно, иде ли кого |
| о у њега; док за Спасу Видојковића кажу чак да је изгрувао жену песницама у леђа, и ако му она |
| т их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Радојем.</p> <p>А кад |
| викну му:</p> <p>— Јудо!</p> <p>Дође му чак и нехришћанска мисао да Недељка, као браћа Јосифа, |
| дњи, најслађи залогај, остао нетакнут у чанку, исхладио се и слојанио се.</p> <p>Одатле се кмет |
| и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.</p> <p>Најзад, пошто пр |
| енована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвеним папучама на ногама.{S} Дођ |
| додаде:</p> <p>— Гледај, Фићо, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ће |
| покривена војничким ћебетом.{S} Бајна, чаробна, спава као мадона.{S} Буди се.</p> <p> <hi>Перс |
| и! — одговара она љупко — видиш ли онај чаробни месец — ,(и показа прстом на лампу која је виси |
| и попео је на завидну висину увео је у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом |
| гант. — Када се сетим оних вечери, оних чаробних вечери!{S} Облаци, звезде, месечина... а ми се |
| н глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова матер сценари |
| баше.{S} Један глумац поче да се дере: „Чаршав, брзо чаршав овамо, Симо!” Једна глумица опсова |
| на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се представи.{S} Св |
| та до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојникове, која су |
| ича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <pb n="23" /> колере, па се по |
| не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила и промукла гласа, Стевица |
| се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чаршије дође и до ушију оне браће покојни |
| д њих камена ћуприја са које се слази у чаршију, ако се тако назове онај ред кућа од којих је ј |
| а рђаву калдрму и затандркаше кроз живу чаршију, док се не зауставише пред кафаном код „Златног |
| љу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здравље наших синова. |
| како нема.{S} Тома богослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут ј |
| у.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, један сам образ затеза |
| ослов да побесни, час извири на прозор, час изиђе на врата.{S} Једанпут је са горњег спрата чак |
| .{S} И, већ, весељу није било краја.{S} Час он код мене, час ја код њега, па само пијемо у здра |
| чунају, али никако да изађу на крај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} |
| и се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час |
| ушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женски: „Несрећо, кучко, овако ћу ја теби!”</p> <p> |
| ирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају на педалу.{S} Пратећи та |
| о лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ личиле н |
| ај.{S} Час им изађе 14.000 на годину, а час 400.000 хиљада.{S} Најзад им приђе жандарм са линиј |
| преко новина једнако извирује и погледа час у лице учитељево, а час у његове ноге, које мрдају |
| </p> <p>— Нека, нека, — вели писар — за час ћу ја бити готов.{S} Немој ти нигде да се мичеш ода |
| ачке у месецу фебруару изводе.{S} Он за час заборави на своју савесност, рискира и могућност да |
| нио и покварио беседу.{S} Ја сам устима час правио слово о, час сам образима правио слово ф, је |
| та и прислушкује кад учитељ музике држи час сестричини.{S} Услед те навике своје, она је, дакле |
| не надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт з |
| да уз тепелук има и бунду, а Маца сваки час поче долазити те за дрва, те за кирију, те за ово т |
| нас већ заведен обичај да се деца сваки час налазе по улицама.</p> <p>Затим поћута домишљајући |
| умирање изгледао тако рђаво да је сваки час могла смрт наступити.{S} Да умре без тестамента не |
| ра да је и важна ствар, јер видим сваки час се закључавате и много се договарате.</p> <p>— Па ј |
| <p>— Ни држава нема рачуна да нас сваки час премешта — додаје ђумрукџија, објашњавајући Елзи. — |
| куни ми се криво: куцн’о ти је самртни час!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Зар ми је мрети у овај |
| ов направи тако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које |
| тамо и завуче главу у сено, проклињући час и кад јој паде на памет да се исповеди, али тешећи |
| о задовољство због те идеје која га тај час освоји.</p> <p>— Па откуд је то моја идеја? — наста |
| замоли кафанскога момка, који је у тај час прошао крај стола, да му позајми дувана за једну ци |
| м десило се срећом, да је данас био мој час дежурства, те сам остао код куће...</p> <p>— Срећом |
| ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Недељко, и ако је у ранији |
| донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка који, кад се виде у соби, тако |
| новатоме догађају који им је Риста мало час испричао.</p> </div> <pb n="103" /> <div type="chap |
| им гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ музике изјављивао љубав кроз фистлу.</p> <p> |
| арно вече око стола и поп, како је мало час навикао да држи дете на коленима, привуче сад сестр |
| ледао као клавијатура, по којој ће мало час господин Сима отпочети да изводи најфантастичније т |
| шао за њим, ипак се осећао боље но мало час у кафани под пљуском подсмевака и грдњи.</p> <p>У п |
| оришта дође.</p> <pb n="172" /> <p>Мало час и музика стаде.{S} На позорници се нешто ужурбаше.{ |
| браз само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попадија са пребијеним в |
| х била најсумњивија.{S} Једнога таквога часа, кад је његов ред дежурања био, седе он на диван, |
| слили као средство дежурање.{S} Једнога часа дежура мама, а другога тата, и за време тих дежура |
| као маче заљубљује.</p> <p>После трећег часа учења, он се заљуби у своју ученицу и та се љубав |
| грам: „Ленки Петровић — Београд. — Оног часа кад добијеш овај телеграм, па макар то усред ноћи |
| моја — настави г. Сима као да му је тог часа пало на памет — како би било, кад смо обоје тако м |
| и сто.</p> <p>Али невоља настаје тек од часа кад се жене дочепају такве тугаљиве вести.{S} Оне |
| кад то саопшти госпођи Милеви, а она ни часа не почаси већ посла по адвоката и по сведоке.</p> |
| била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенство Свет |
| е радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја сам нашао ово дете пред вратима са једним писм |
| е у мраку па ’оди лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послуша |
| <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p>Ми смо се с нашим позна |
| е уједанпут ново главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно |
| а својим пријатељем, те је заборавио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n |
| наручите још пола литра вина, а ја идем часком у њихово друштво да им објасним у чему је ствар. |
| де умро од колере „као пиле”.{S} Вели: „Часком, брате, тек погледа нас све редом што смо били т |
| ораш све да зовеш, сви смо ми параграфи часни и поштени и као браћа смо, не одвајамо се једно о |
| вас молим, али, разуме се, ви ми дајете часну реч да ћете о томе ћутати.</p> <p>Таман последњу |
| једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за том лолом и, ако га с |
| крене у „Грађанску касину”, тачно у 10 часова пре подне, када је конференција и заказана.{S} Т |
| ој је (овој последњој) три месеца држао часове и за то време два и по пута изјавио љубав, а она |
| ело.{S} Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус |
| сад слободно смети изјављивати љубав на часовима, на којима господин Сима дежура.</p> <p>— Али |
| је подговорио.{S} Него изађи ти, Срејо, часом напоље, да проговоримо ја и ћата.</p> <p>Кад оста |
| почело клубе да се размотава, а оно се часом и размота и замрси.{S} Не прође мало, па Фићи опе |
| ика из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/, дет |
| ло се и мало велико, али не зато да ода част покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у |
| па онда, молим вас, бар с ким сам имала част, ко сте ви?...</p> <p>— Знате, госпођо, за вас ниј |
| га друштва, а ја мислим да је то одиста част бити кум једнога друштва које ће бити састављено и |
| ири динара и отпочне парницу за образ и част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, св |
| , напослетку, добије парницу ама изгуби част.{S} Кад се после смирила у селу, њу почну мучити р |
| им, за такво кумство право је да платим част.</p> <p>И то се зачас просу по селу да ће Радоје К |
| ш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па... тако је!</p> <p>И т |
| остили.</p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, |
| да ће онај доћи до свога образа и своје части.</p> <p>Ето, код тога адвоката Фиће довео је Рист |
| акије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она сиро |
| интриганта који му је изгледао у овоме часу као неко надземаљско биће.{S} Кафански момак за ке |
| леда своју супругу.{S} Он јој се у томе часу поче да диви као жени која, истина, у браку са њим |
| ога Симу на колена и, не слутећи у томе часу да је то онај исти Милић кога је он крстио у цркви |
| дно саслушање и...</p> <p>И кмет у томе часу поново осети како пуче она бувица под ноктом капет |
| један мах трже пред мислима које у том часу на њега навалише.{S} Он, рођени отац, па да се при |
| о на овој својој првој изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма |
| сео у механи да плати ћатиних једанаест чаша, а ћата оде као бесомучан залупив вратима.</p> </d |
| ма осети како се љуља патос, а столови, чаше, столице и сви посетиоци почеше да се окрећу у ков |
| други пут дошао, добио је слатко, кафу, чашицу ракије и — госпођа Милева је нарочито њега ради |
| он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, нек ми донесу још једну!</p> <p |
| одговара равнодушно ћата и лупа празном чашом у сто на Радојев рачун.</p> <p>— И он је јутрос, |
| понуди опет господина Васу јабукама, а чашу му нали вином.</p> <pb n="141" /> <p>Тако уз јабук |
| а линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писа |
| цу! — па то Радоје изговори као да држи чашу у руци, а пакосно се смеши и гледа све редом.</p> |
| > <p>Он ућута и дубоко узбуђен испразни чашу, коју је у почетку приче налио.{S} Затим настави:< |
| мак донесе, он нали себи и Томи, искапи чашу и нали опет себи, затим се дубоко замисли и понови |
| то у Београду — поче Риста пошто искапи чашу која је била пред њим, а дућанџија наново доли. — |
| рагедији.{S} После дужег ћутања он испи чашу и додаде:</p> <p>— Да, живот је вечна загонетка, г |
| о!</p> <p>Интригант одану мало и доврши чашу, а затим је опет нали и настави:</p> <p>— Кад сам |
| <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} Он зовну <pb |
| је увек у то доба свраћао к њему на по чашу две вина, јер није имао обичај да вечерава, него у |
| ава, него увек, место вечере, попије по чашу две црна вина, а после окрене бело, и то пије као |
| само при гуркању и смејању, већ уз прву чашу вина почеше да падају и вицеви на рачун Томин.{S} |
| вите трагедије.{S} Интригант испи једну чашу и нали другу, па настави:</p> <p>— И сад долази кр |
| <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем:</p> |
| затекао сам те страсне недеље да једеш чварке!</p> <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварц |
| > <p>— Ако сам их и јео, кмете, моји су чварци били, а нисам јео као ти државну порезу!</p> <p> |
| — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна душе и осећах т |
| ћи да је волим (то „волим” отпева Тома „чврстим гласом”) али осећам, нешто осећам.{S} Осећам не |
| и најбољи пријатељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре м |
| ељи у њему, и то да са чега, него ни са чега.{S} Због једне ситнице од литре меса.</p> </div> < |
| је тражио да се каже „удружење”; против чега је устао један трговац и један порезник.{S} Они су |
| их кандидата, а затим гужва и лом, због чега се мораде да прекине рад збора и да се закаже друг |
| е дебате, усвоји се реч „удружење” због чега онај трговац, порезник и још двадесет њихових прис |
| чина, молећи попа Перу да им прича због чега га суде.</p> <p>— Ама није ништа, — брани се поп. |
| /hi>:{S} Од срца радо, али ми реци због чега све то?</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац с моноограмо |
| ијаниним протеривањем из Београда услед чега се она и решила на пуцерај у овој вароши.</p> <p>Њ |
| /p> <p>Не може се баш у тврдо казати од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушк |
| зи, то би се готово и могло утврдити од чега је умро, ако само испричамо цео догађај.{S} Када с |
| „...{S}Ја сам сирота девојка и немам од чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, гос |
| нам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела.{S} Вели: ,„Доста |
| је она и према нашем учитељу музике, из чега се код ње породила љубомора према својој сестричин |
| толико исто крив колико и ви, кад би до чега <pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати се |
| је Аника из те општине родом, на основу чега част је овој општини, послати јој у прилогу под ’/ |
| е бар покојник то доживео да види своје чедо, али му се, ето, не даде, а колико се грешник томе |
| , нашао би досад себи друга, ал’ овако, чека само где ће која удовица да остане <pb n="19" />, |
| ити у селу, а Радоје је позван и ено га чека у цркви.</p> <p>— Па онда? — учини поп коме поче д |
| дно дете већ две и по године нестрпљиво чека на образовање овога друштва.{S} Одбор једногласно |
| надајући се каква их невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вр |
| </p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Од лука.{S} Чекај да се обришем!</p> <pb n="183" /> <p> <hi>Ја</hi> |
| по, све по реду да вам кажем.{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мар |
| им оком гледа мене митрополит?</p> <p>— Чекајте, господине попо, све по реду да вам кажем.{S} Д |
| чека свог будућег пашенога.</p> <p>— Та чекајте, изгубили сте једну цедуљу!</p> <p>— Цедуљу? — |
| ет и Јова ни да мрдну, већ једва дишу и чекају са нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће |
| Радоје Крња искупио пола села па ме сви чекају доле као да силазим, Боже ме прости, са Синајске |
| тила сам и ја то — вели жена па сам све чекала, хоћеш ли ти који пут повести разговор о томе.</ |
| ...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То јесте — реч |
| уће да наставим пиће, јер ме је друштво чекало.</p> <p>Кад сам сутрадан дошао, ње није било код |
| ”.</p> <p>Елем, све то тако ја удесим и чекам сад да падне ноћ.</p> <p>Ту застаде Риста полицај |
| питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао одговоре на своја питања, додаде сам:</p> <pb n=" |
| овије са одличним успехом.{S} Једва сам чекао да свршим богословију па да се запопим, јер поп.. |
| "289" /> <p>Е, дабоме да је сад требало чекати одговоре, нашто је такође прошло још четири месе |
| лилулском наречју.</p> <p>— Сутра да ме чекаш на капију, — вели млади палилулац.</p> <pb n="281 |
| n>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној са чела и оде до собе Елзине да види да ли се већ вратила. |
| n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ на догледу.</p |
| — свану прпу и растера му очас бригу са чела. — Вала, ћато, и владика би могао бити са том паме |
| озари и <pb n="69" /> разведрише им се чела.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешн |
| ори господин Сима и превуче руком преко чела, као да би хтео да одагна страшне мисли које се бе |
| и, заниха главом сумњиво, диже обрве на чело и промрмља:</p> <p>— Бога ми!...</p> <p>А то је би |
| да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ она Савка? |
| зебњу.</p> <p>Не прође мало, а њему се чело разведри, јер спази да се низ улицу, право његовој |
| При тој помисли господин Сими се озноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госп |
| забринутости, наједаред му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће њег |
| лону на столицу, а хладан зној му ороси чело.</p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с де |
| у судницу.{S} Председник Радисав седе у чело стола, заузе војнички став и салутира, па узе реч: |
| а одагна страшне мисли које се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ниш |
| радосни, да им је радост исписана и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>Седе они тако и |
| о им радост и задовољство исписано и на челу и на образима и на уснама.</p> <p>А разговарају о |
| знојне капље које му се беху набрале по челу, па пође, пошто узгред баци поглед на прозоре г. С |
| двите јаде сети куварица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</ |
| а и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско срце у грудима.</p> <p>— Е |
| престрављено и проби га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> < |
| љути змај коме седам пламенова бије из чељусти.{S} Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку |
| жи да се детету да име Ромео или Аврам, чему се опет одлучно успротиви ташта.</p> <p>— Дете је |
| то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, може, боме |
| то време провео у „Немачкој” и много се чему научио.{S} Кмет и сада каже, кад по који из села п |
| заборавили а оно се деси нешто друго, о чему ће Прелепница још дуго и дуго говорити.</p> <p>Јед |
| ма где год су се само двоје срели, ни о чему другом нису говорили.</p> <p>А поп са пола браде з |
| а нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепничке </head> |
| 205" /> <p>Моја жена дубоко уздахну, по чему сам ја закључио да је нешто тишти.</p> <p>— Рекла |
| </head> <head> У којој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни о |
| изгледа као механа, нити се разликује у чему од осталих механа.{S} Огледало увијено у тул који |
| запрети да ћуте и укратко им објасни у чему је ствар...{S} Затим нареди да се донесу једне лес |
| > <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам рећи у чему је ствар.{S} Мени је познат тестамент вашег покојн |
| аском у њихово друштво да им објасним у чему је ствар.{S} Ви сте у овом случају били само каваљ |
| мирили међу собом, а знаш колико и тебе чествујемо и волимо.{S} Па зашто да се ти одвајаш од на |
| пши.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се т |
| i>:{S} Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <h |
| ја је пристала дете да прими, толико је честита и побожна, да никако не пристаје некрштено ство |
| исао откако сам остарио.{S} Хвала вам и честитам вам!”</p> <p>— То је идеја моје жене — додаде |
| оклони му, за савесну службу, сабљу.{S} Честитамо срезу Р*, где је капетан Јеротије премештен, |
| ајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се смеши, |
| о, па нађи чаре овим људима, добри су и честити људи.{S} Као да ћеш мени учинити ако их спасеш |
| hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код честитих људи!</p> <pb n="204" /> <p> <hi>Прво ја</hi>: |
| ћентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног не задржаше, јер с |
| је цело село.{S} Него, изберите му неко честито име.</p> <p>После већ почеше да падају предлози |
| ругачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се рабош породио. |
| ић скромно, захваљујући се пречасном на честитци.</p> <p>Дошао је затим и г. Станоје Лекић, про |
| о, са узораних њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бри |
| уче је те потегне у град да се тужи.{S} Често је ишла у град ради те парнице, и, напослетку, до |
| жена.</p> <p>Мало доцније, почели су је често премештати из вароши у варош, и ако није била у д |
| оје ће се свако уверити да ситни узроци често могу имати крупне последице.</head> <p>Може ли би |
| док <pb n="253" /> сам био млађи, врло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за |
| алом Недељку, јер је од оне вечере врло често ишао госпођи Милеви у походе, не бојећи се нимало |
| н он се с њом врло лепо проводио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, ра |
| на мајка) млада, док оно код нас у селу често спаваше капетан, кад је по срезу откуда ишао, за |
| е два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, седамнаест машна, два т |
| есе одлуку којом пошаље у Пожаревац све четворо, а девојчицу — ону коју је госпођа Милева родил |
| </p> <p>А кад се већ придружише троје и четворо, онда ништа лакше но да се скупи више но што си |
| исар чак поцепа акт саслушања и сад сви четворо, пошто је Елза понела Недељка, кренуше у хотел. |
| у, па ти се лепо једног дана нађоше сви четворо у притвору окружног начелства.</p> <p>Парница н |
| ео капетана среског као Бајазита, а њих четворо: себе, попа, дућанџију и ћату, како леже мртви |
| p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новорођенче? |
| и трећу кафу, погледам у сат, видим још четврт до дванаест. ’Ајд, реко’, да се кренем.{S} Да за |
| ter" xml:id="SRP19021_C4"> <head> ГЛАВА ЧЕТВРТА </head> <head> Из које ће се свако уверити да с |
| уга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад да би кмета потпуно убедио, помену м |
| id="SRP19021_C24"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Која је управо наставак страшне но |
| id="SRP19021_C34"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ЧЕТВРТА</head> <head>Из које ће се видети, да док мали |
| нали.</p> <p>Насред собе постављен мали четвртаст сто, у тањирима салвете савијене као срце, а |
| ву певницу у палилулској цркви, свршава четврти разред богословије и мерка парохију.{S} Не могу |
| жандара до двадесет и један.{S} Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су в |
| олицији сам пријавила.{S} Ево, данас је четврти дан како ока нисам склопила због њега.</p> <mil |
| а три пара се беху поставила очекујући четврти, наш пар.{S} Ја још једанпут очајно турих главу |
| ости.{S} Његове ноге изгледале су праве четвртине ноте, глава је била тако некако широка а ниск |
| а, дакле, спусти се једног лепог божјег четвртка, као без душе, низ оно брдашце, под којим је б |
| да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита па рече:</p> <p>— Трофим!</p> <p>— Е, |
| ј руку.{S} И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју рук |
| дине мој, настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што |
| Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом из седмог пешадијског п |
| , најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из седмог пешадиског пука, |
| улијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог пешадијског пука, јер |
| У тој служби стекао је два пара ципела, четири бела прсника, четворе панталоне и три капута, се |
| .{S} Дакле, чекајте... један, два, три, четири... — и узе госпа-Мара одбројавати све по седам к |
| соба бр. 7). . .{S} 125 динара</p> <p>2 Четири месеца неплаћен кост . . .{S} 160 „</p> <p>3 Дат |
| {S} А кад у сабирању срески писар рече: четири хиљаде, седам стотина двадесет и један, он осети |
| р једанаесторице радио је богме некаква четири пет месеца, али је бар и израдио правила каква н |
| је био велики посао и г. Сими једва за четири месеца пође за руком, служећи се списком чланица |
| илог заплаче и запишти тако да је Среја четири пет пута помишљао да га просто баци.{S} На стран |
| ању коњ, него ја.{S} Ја ћу покрхати све четири ноге моме коњу, али нећу да ме вређаш.</p> <p>Ту |
| Госпођа Ленка виде да је ухваћена у све четири, па, немајући где, диже се и седе у кревету.{S} |
| рате, за тужбу саму даћеш ти мени дакле четири динара, а платићеш дабоме и друге трошкове што б |
| онференција за конференцијом, те, после четири или пет месеца рада, једва се сврши и усвојише с |
| n="294" /> <p>На том збору се појавише четири кандидационе листе за избор управе: настаде неко |
| овнога суда.{S} Дошао је нарочито три и четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb |
| поче гласно да сабира:</p> <p>— Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанае |
| ке ципеле, нити се хладио са двадесет и четири лепезе.</p> <p>А у радњи „Браће Димитријевића” о |
| били и цмакали.</p> <p>Кад, не прође ни четири месеца, а његово дете, Милосав, занеможе нешто и |
| е, а сви изиђоше.{S} Кмет најпре наручи четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како ј |
| е!</p> <p>И тако се они погоде, узме он четири динара и отпочне парницу за образ и част, и та с |
| е.</p> <p>Тако тражећи ципелу остаде до четири сата ујутру код удовице, а кад пође од ње, запит |
| кад је била најсвечанија представа, око четири часа по подне, коју је походило и само свештенст |
| оче да их размеће по столу.{S} Поређа у четири реда по седам карата и најзад узе још четири у р |
| о, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевље, попио је две оке пелена, метао је |
| буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири динара — запрепасти се сељак — таман толико траж |
| же се он.</p> <p>— У каси треба да имаш четири хиљаде, седам стотина двадесет и један динар.</p |
| <p>— Знам, брате, али ти овде не браниш четири динара него твој образ и твоју част.{S} Је л’ та |
| и реда по седам карата и најзад узе још четири у руку, за покривање.</p> <p>— Хоћете ли да покр |
| ти одговоре, нашто је такође прошло још четири месеца, али најзад састаде се опет одбор петориц |
| аести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и |
| паре на месец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи нами |
| тио и интерес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад ме |
| ојега си му положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати М |
| го „циљ”, један професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено |
| мете, овде има три хиљаде девет стотина четрдесет и један динар.</p> <p>— Баш толико! — вели км |
| сле четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, другим речима прошло је толико времена, |
| ad>ГЛАВА СЕДАМНАЕСТА</head> <head>После четрдесет дана.</head> <p>Прошло је четрдесет дана, дру |
| управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно акционарско друшт |
| ник отеже беседу, која је трајала равно четрдесет и пет минута.{S} Ја сам мирно и пажљиво слуша |
| како, молим те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти ид |
| ао виле, којима хоће неко да га набоде; четрнаест му изгледа као велики огроман камен, који се |
| ет година службе променио <pb n="73" /> четрнаест срезова, и, при растанку с њим, сваки му је о |
| а седам ока меса, једна тртица па доста четрнаест владика да угостиш.</p> <p>— А какво је месо |
| ао и да је то један исти телеграм, који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици |
| , да је то једна иста сабља, коју је он четрнаест пута добио (јер је сваки срез преко њега врши |
| За време његове приче Фића је прогунђао четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих |
| једва је свршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине п |
| — Седам и четири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет с |
| толици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути му се у глави и магли |
| ter" xml:id="SRP19021_C14"> <head>ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА</head> <head>Канцеларија адвоката Фиће</head |
| мер, има ове односеће се параграфе: сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет |
| ет и два гроша...</p> <p>— Параграф сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— |
| ан.</p> <p>— Тринаест месеца, ушла је у четрнаести, — одговара поп.</p> <p>— А где је пробавила |
| е породио; па смо се онда још срели и у четрнаестој глави овога романа, у канцеларији адвоката |
| кметом и Јовом дућанџијом, опростили у четрнаестој глави овога романа, односно у канцеларији а |
| ни у добру ни у злу.</p> <p>— О, мај! — чеше се сељак, и наставља: — Па добро, газда Фићо, како |
| pb n="61" /> <p>— Па он... поче биров и чеше се за вратом — овај... оставио овде акт и даље па |
| мислио.</p> <p>Од то доба иде поп Пера чешће и у механу. <pb n="22" /> У механи је погдекад лу |
| хтело да буде народни посланик, те отад чешће проговори у цркви.{S} Раја из Крмана чак казао је |
| а Елзом, ал’ је се сећао, поздрављао је чешће по пријатељима који су к њој и даље одлазили, а ј |
| очеше да дешавају малери, због којих је чешће морала да проширује хаљину око паса.{S} Том се пр |
| {S} Он се, дакле, упознао са удовицом и чешће пута би се потад и увратио њој, да је по гдешто у |
| зад им приђе жандарм са линије, који би чешће овде свратио на чашу лимунаде, те он потеже харти |
| !{S} И коме је нашао?...{S} Мени, мени, чија жена три пут узастопце рађа близнаке, близнаке гос |
| ужи сад за динар и по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од р |
| у коју би бацио Недељка, нити је знао у чија би уста он скочио.{S} Почеше и друге грешне и гадн |
| ено име помене, ви поцрвените.</p> <p>— Чије име, молим вас?</p> <p>— Та Ленкино, није ваљда Ог |
| јући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљи помиње, и која је то с |
| мала са Фићом, Маца није требала да зна чије је дете које она негује, већ само да прима од Фиће |
| ија и дућанџији — ако ћемо тако, зна се чије је то дете.{S} Моја вересија није јача него твоја |
| е јуначки носио са толиким комисијама и чије се име стално провлачило кроз све „дописе из унутр |
| се ни на који начин није могло сазнати чије је то дете, а општина га да једној праљи на чување |
| ртама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступила и код |
| мо га — настави Риста с неким поносом — чикам га ја, да га видим тога ко ће да буде, добар поли |
| Сима спасао на суду тетка-Роску и ова, чим је вратила дете, положила је <pb n="273" /> поштено |
| поверовати па ме звати унутра и, онда, чим сам унутра а нисам насилно ушао, лако ми је — без н |
| подом радила.</p> <p>Ова млада госпођа, чим седе, поче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чује |
| једном добаци:</p> <p>— Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне |
| а оне капетанове речи: „Па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне |
| Вели — досећа се поп — „па немојте сад, чим пређете праг, да заборавите да сам вас спасао једне |
| отела код „Златног лафа”.{S} Тај момак, чим опази Тому, показа га капетану прстом.{S} Капетан с |
| е он сам, идући кроз двориште, утврдио, чим је изашао, погледао је најпре десно, где никог улиц |
| по вароши пукла брука, па стога одмах, чим уђу у кафану да узму једну засебну собу и да се уве |
| ећ између Елзе и полицијског писара.{S} Чим она прекорачи праг, а писар скочи изненађен:</p> <p |
| ам лично седне преко јајета у корпу.{S} Чим он седне, почне да свира вергл, да би публици прекр |
| софу и једе бубреге печене на жару.{S} Чим виде кмета на вратницама, а он привикну:</p> <p>— ’ |
| ш два грађанина који ће платити цех.{S} Чим уђоше и спазише Тому, они се почеше гуркати и смеја |
| планове за будућност.{S} Вели:</p> <p>— Чим се будем вратио са робије, кандидоваћу се за народн |
| з двориште да вас не би млађи видели, а чим ступите на улицу, ви спустите дете.{S} Ја нећу, зна |
| ја у оваквим приликама мека срца.{S} Ја чим спазим тако бачено дете, а мени наиђу сузе на очи.< |
| е он попа почео да припитује о томе, па чим је поп осетио да је он посумњао, а он као суманут п |
| наставља Фића — ствар није више проста чим се оснива на више од једног односећег се параграфа. |
| угаљив као петнаестогодишње девојче, те чим писар помену порезу и књиге, а он одмах доби грчеве |
| о су смели и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их |
| ти к мени.{S} Нареди момку да га избаци чим наиђе на врата, да га испребија као мачку па да га |
| " /> <p>Ама то Радоје рече некако журно чим је дошао, иначе он иде понајлак и гега кад иде.{S} |
| пружи руку попу и пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно т |
| ставу и види њу — Огњену Марију.</p> <p>Чим се одважио, Тома пође и да оствари ту своју мисао.{ |
| н ће те опростити рђавих снова.”</p> <p>Чим сам стигао кући, а ја, кобајаги забринут, кажем поп |
| ом, она је постала удовица ове општине, чиме је престала бити жена покојног Алемпија и на тај н |
| <pb n="84" /> пред врата вртећи главом, чиме је изражавао као неку сумњу и зебњу.</p> <p>Не про |
| је прошао већ први, а вероватно и други чин, јер никакве касе пред улазом није било и он слобод |
| пољубише се. </p> <p>Чим су тај свечани чин обавили, они се дигоше заједно те у дућанџије са ко |
| ви:</p> <p>— И сад долази крај.{S} Пети чин, први појава.{S} Рикванд: тамна ноћ.{S} Кулисе: оби |
| нтији.{S} Њему уједанпут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствова |
| и је своју ролу свршио у почетку трећег чина, те се већ демасковао и дошао пре Томе у кафану.{S |
| } И — сад настаје друга појава четвртог чина:</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Дај ми твоју руку.{S} Та |
| настаје свршетак друге појаве четвртог чина.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекс |
| и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и неверице га пог |
| це и окрете се својој жени.</p> <p>— Не чини ли се теби, Босиљка, као да однекуд долази детињи |
| а, а мајушних уста, тако малих да ти се чини да та уста не би никад могла да противрече штогод |
| моју.{S} Ако не ваља, не ваља; толико и чини.</p> <p>— Ја мислим — допуни поп свој предлог — да |
| љка сва своја преговарања о немању деце чинила само по наговору своје мајке.</p> <p>Како је прв |
| ја</hi>:{S} Ал’ моја жена, зашто би то чинила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор |
| ати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођ |
| ла.{S} Њему се ово упоређење са бувицом чинило да се више на попа односи, јер поп, онако задриг |
| је пољубим, али ме она замоли да то не чиним.</p> <p>— Доста је било — рече — и сувише, и суви |
| птати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову мајку да ми спав |
| .{S} Он је и раније то, у извесној мери чинио, али само толико колико је требало да се „подмажу |
| не парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на кога од парн |
| у крилима у публици, дојиле их за време чинова и преповијале их.{S} Али Тома, у своме великом к |
| одржавала.</p> <p>Морало је бити између чинова, јер је бина била затворена главном завесом, пуб |
| зом.{S} Тада је господин Сима био млађи чиновник и необично је волео класу и богату женидбу.{S} |
| уг”, ено их, <pb n="280" /> онај бркати чиновник Управе фондова и она мала удовица са црвеним ж |
| и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — к |
| . начелника.{S} Ја сам добар и исправан чиновник и никад се у животу нисам бекељио на власт — о |
| танију, па у капетанову собу позове све чиновнике да им, по познатом и бескорисном обичају свих |
| н крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо гомилу света у цркви, |
| ети се да је он и по своме свештеничком чину позван да мири људе међу собом, па се диже и пође |
| и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која му се предста |
| помисли у себи:</p> <p>— Аја, ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда |
| де штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он дошао |
| за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И док се |
| а на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и заба |
| у ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа не |
| војсци.</p> <p>Бадава је учитељ музике, чистим лирским тенором, узвикнуо двапут за њим: „Господ |
| рлучић у углу и слика на зиду и кревет, чисто застрт чипканим чаршавом, и нова сестричина која |
| под капутом с леве стране и није био на чисто, је ли то његово или Недељково срце.{S} У таквој |
| и друге разговоре, као људима којима је чисто срце као стакло и мирна савест као у јагњета, и н |
| ом и ћаскају, а видиш весела су лица те чисто им радост и задовољство исписано и на челу и на о |
| мо, господине — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о |
| ?</p> <p>— Ју! — зграну се госпа-Мара и чисто се преплаши. — Ко вам је могао рећи.</p> <p>— Ама |
| ! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се прибили ближе њему. — Сутра ујутру, о јутрењу, |
| млађе.{S} Не, он је дошао врло важним и чисто адвокатским послом, који ћемо сазнати из ниже изл |
| узмеш под своје! — додаје полугласно и чисто кроз зубе поп.</p> <p>— Је л’ ја? — исколачи се к |
| у кући госпа-Мариној једно врло лепо и чисто фамилијарно вече.</p> <p>Поп се упочетку ка’ мало |
| нако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да заседне за свој сто.{S} Или, |
| неће, ја ћу дете крстити.</p> <p>Анику чисто изненади ова доброта Радојева и, како јој, од пор |
| онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, белим чарапама и кадифеним црвени |
| уцну у <pb n="178" /> сто и наручи себи чисту чашу, а затим се врло љубазно окрете Томи питањем |
| м и бескорисном обичају свих начелника, чита лекцију о савесности у служби, о тачном вршењу ист |
| S} Подерана му мантија те висе крпчићи, чита згужвана као лепиња, а почупана му брада с једне с |
| исав га отвори, приђе прозору и поче да чита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он сам |
| се пред очима отвори књига и он поче да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав ро |
| <p>Г. Сима Недељковић узео кобајаги да чита новине и прави се као да ништа не гледа, а преко н |
| тако вам погађа мисли и осећаје, као да чита из књиге!</p> <p>И ове три отмене госпе биле су јо |
| рло, онда некако <pb n="21" /> ни твоја чита неће ти бити тесна, него ће да сиђе преко носа и п |
| се распитивао о тој жени која тако лепо чита у длан и једнога дана дође јој у посету.{S} Том пр |
| мене, писца, коме је дало материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> |
| /> <p>После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад уста |
| е, те Тодор, те Вићентије, те изређа се читав низ лепих и честитих имена, али се ни код једног |
| читељем музике пред вратима он, који се читав сат уздржавао, удари у такав плач и дерњаву да се |
| је могло свршити, продужи се посао кроз читав низ седница и пошто се на тај начин створише гото |
| рва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бадава било, намисли да |
| е само при осмеху, већ се око стола осу читав пљусак пакосних примедаба.</p> <pb n="171" /> <p> |
| кафанска врата отворише и уз жагор уђе читава гомила нових гостију.{S} То су били управитељ, г |
| а горе по тавану нека тутњава као да се читава војска разиграла.{S} Не види се ништа, али се чу |
| ао.</p> <p>После овога писма развила се читава преписка између мајке и ћерке.</p> <p>Ћерка у пр |
| b n="293" /> или „удружење , направи се читава гужва, падоше многе увредљиве речи, ђакон и учит |
| е приђоше, те <pb n="319" /> се направи читава гомилица која крете тамо где се несрећа дешавала |
| и, прича све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им би |
| а, декорацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога би |
| лушалаца довео до врхунца, а он полако, читавих десет минута, испија чашицу... — Кажи, Арсо, не |
| одбор и ствар је готова.{S} Тога ради, читаву недељу дана г. Сима Недељковић је концептирао и |
| лој глави овога романа.{S} Размишљао је читаву недељу дана, те тако прође месец дана од дана кр |
| дељка на канабету, у клавирској соби, и читаву конференцију око њега.{S} На велико господин-Сим |
| помене, он поче да прича госпођи Милеви читаву историју.</p> <p>— Једанпут — каже — мал’ нисам |
| разуме се, место цртице он ископа пером читаву бразду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што |
| сељанки место сто грама пиринџа измерио читаву оку, те сељанка сад првипут изиђе из његовог дућ |
| АВА ТРИДЕСЕТ СЕДМА</head> <head>Коју ће читалац врло радо прочитати пошто је то последња глава. |
| је он називао своју жену, ако се ко од читалаца добро сећа, и савијао је прсте у песницу те по |
| вога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, која је гласила: „Данас наро |
| п.</p> <p>— Па ево овде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око |
| у, у заводу, Мара изучи бацање карата и читање с длана и, када се после врло дугог одсуства вра |
| осподин начелник врло озбиљно и настави читање:</p> <pb n="216" /> <p>„...{S}Ја сам сирота дево |
| ита, гунђајући у себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, |
| ти староме своме послу: бацању карата и читању у длан.{S} Како јој је сад тешко било да се поно |
| у својој, женици гласно прочита.{S} При читању цедуљице, њему наиђоше сузе на очи и он се, бриш |
| ог сна па до белих пикетских панталона; читао му је писмо управниково, причао му је своје ступа |
| да чита роман.{S} Сети се да је некада читао неки такав роман, како су Турци заробили једног д |
| d>ГЛАВА ПЕТНАЕСТА</head> <head>Једна за читаоце сасвим нова удовица.</head> <p>Ја страшно мрзим |
| ако сажаљева немогућност да своје драге читаоце у том погледу задовољи.</p> <p>Остаје му, дакле |
| ај је при писању романа да писац поведе читаоце и води их најпре по разним местима кроз разне д |
| е, па тек уједанпут, само да би збунили читаоце или себи заварали траг, унесу неку сасвим нову |
| ву удовицу са којом мислим сад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети д |
| ад упознати читаоце.{S} Кад је познају, читаоци ће и сами увидети да је такву удовицу тешко оби |
| ца детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви читаоци знају да господин Васа, писар масеног одељења, |
| правила за писање.</p> <p>Дакле, драги читаоци, вратимо се за часак у село Прелепницу.</p> <p> |
| ово главом: „Вратимо се за часак, драги читаоци, ту и ту!” А то ту и ту, то је оно место у коме |
| га?</p> <p>Остаје ми једино, драги моји читаоци, да вам дам часну реч да ћу учинити потеру за т |
| бразовано; утекло је од вас, драги моји читаоци, који сте са толико љубави пратили његову истор |
| јој се дешава нешто чему се нису надали читаоци, но чему се није надао ни одбор општине прелепн |
| е за недељу дана од дана када смо се ми читаоци упознали са госпођом Милевом.</p> </div> <pb n= |
| лоњени госпођи Милеви.</p> <p>Сви ће ми читаоци поверовати да је госпођа Милева при изјави Фићи |
| е мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског писара.{ |
| ељски ступи у собу адвокат Фића.</p> <p>Читаоци, који познају све Фићине особине и послове, нећ |
| ојим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференције, из |
| левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Поштовани господине.{S} Има у овоме ш |
| Београду нека госпа Мара, која је умела читати у длан.{S} Радознао, хоће ли скоро добити класу |
| вцу” која је кадра чак и попу да набије читу на уши. </p> <p>Међутим се за Радоја не може рећи |
| ави као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— Ама која родила, је л’ он |
| и онда се излеже женско! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разг |
| енско, може, питао сам га — добацује им чича, продавац лецедерских колача.</p> <p>— Како може? |
| здатак учинити без решења одборскога, а чл. 40. који говори о дужности и делокругу одборском, в |
| квог решења не би могло доћи.{S} На име чл. 27. који говори о дужностима председничким вели: да |
| изала су се један за другим, а сваки је члан тачно и прецизно одређивао све, тако да ни једна с |
| где ћу ја остати, јер су ме примили за члана.{S} Ево, могу вам показати и писмо којим ме дирек |
| па нека је са срећом.{S} Примам Вас за члана са 30 динара месечне плате...” и тако даље.</p> < |
| нема.{S} Две стотине и седамдесет и три члана низала су се један за другим, а сваки је члан тач |
| кликну кмет, кога очас прође свраб око чланака и мал’ не скочи да загрли капетана.</p> <p>— Па |
| више на попа, опет осети неки свраб око чланака, тамо отприлике где стоји прстен од букагије, т |
| есеца пође за руком, служећи се списком чланица „Женског друштва” као и списковима других друшт |
| оп опростио и пошао да обиђе једнога од чланова духовног суда.{S} Ускочио је у трамвај баш код |
| ор управе, на који не дође довољан број чланова, а затим збор који ће решавати са онолико члано |
| едни збор, на који не дође довољан број чланова и онда се сазове други на коме ће се решавати с |
| азане скупове није долазио довољан број чланова да би се заказивали други <pb n="326" /> скупов |
| ови на којима ће се решавати са онолико чланова колико их буде дошло; док су се мењала правила |
| други збор који ће решавати са онолико чланова колико их буде било на збору.</p> <pb n="294" / |
| затим збор који ће решавати са онолико чланова колико буде дошло.</p> <p>На том се збору појав |
| упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, привремена управа поднесе правила вла |
| вила, сазва се се сад први редовни збор чланова за избор управе.{S} На збор не дође довољан бро |
| е дакле још две стотине педесет и девет чланова, ради којих је заказана кроз десет дана друга к |
| вршено, претресено и усвојено четрнаест чланова.{S} Остало је дакле још две стотине педесет и д |
| оје ће бити састављено из најугледнијих чланова београдског друштва.{S} Ја мислим чак да вас пр |
| те општине, која је на основу дотичних чланова нарочитих закона, дужна своју сиротињу и издржа |
| и заклана и лепо очишћена сисанчета, за чланове духовнога суда.{S} Дошао је нарочито три и чети |
| ов да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те мало |
| четири дана раније пре суђења да обиђе чланове, да <pb n="322" /> промери прилике и помогне се |
| а.</p> <p>— Слушај, ћато, зови ми одмах чланове у судницу, да видимо како они кажу: јесмо ли ми |
| оде и позове чланове.</p> <p>Сабраше се чланови пред општину те малочас, кад дође Радисав, уђош |
| а управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој својој седници посва |
| другом збору, уместо да се измене само чланови 27 и 49, удари се у измену целих правила, јер ј |
| е седница била завршена и Радисав викну члановима суда: „Вољно!” те се ови дигоше и пођоше свак |
| е оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да још о то |
| ка сваког удружења, јер сматра да се од чланских улога даје врло лепо живети; па онда г. Паја С |
| .{S} Та привремена управа отвори упис у чланство, али се чланови привремене управе на првој сво |
| ену управу, те ова понова отвори упис у чланство.{S} Кад је било довољно чланова уписаних, прив |
| .{S} Не могу се узети ни Тома богослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Мариј |
| епо живети; па онда г. Паја Станојевић, човек врло паметан, за кога се каже да је своје имање о |
| цу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанковић, човек који се стално нуди и прима за благајника сваког |
| </p> <p>Дошао је и г. Аксентије Ристић, човек који толико воли децу да држи увек по две усвојен |
| сни људи, а ако који има и какву махну, човек је, није анђео.{S} Кмет Мића, на пример, заиста ј |
| признаје и жали мене.{S} И ма да сам ја човек хладне крви, опет нешто успламте у мени и заигра |
| Васо — рекла је уздахнувши — онако има човек и сувише тужних дана у животу, доста је што је ср |
| жао.{S} Па, за Бога, комшике смо, мора човек да воли свога ближњега!” И све то некако увијено, |
| еговог дућана са уверењем да је то прав човек јер „право мери”.</p> <p>Одатле се диже кмет те н |
| че да проговорим.{S} Знате како је, кад човек има какву бригу на глави, па воли да се разговара |
| м! — узе се снебивати госпа-Мара. — Кад човек зрело размисли, ово ће дете <pb n="272" /> теби н |
| а тек колико да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, |
| S} Имам доброг пријатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он м |
| о бар начелник министарства кад је млад човек.{S} Ал’ сад се десило па и министар и начелник ма |
| наковати.</p> <p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комар |
| ога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у заводу, Мара изучи бацање карата и |
| {S} Па, знате, кад је министар још млад човек, то некако још иде.{S} Или ако није министар, а о |
| <p> <hi>Перса</hi>:{S} Господин Паја је човек који нам се толико нашао.{S} Дужан си му тридесет |
| истога Паје, писара среског.{S} Тај је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета о |
| >Како не би имала јадац, птица је, није човек!{S} Само разуме се, велики јадац као рогови на ку |
| а је имао разноликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спа |
| Божић и још који велики празник, нек се човек одмара, па опет може да изведе 45.000 деце годишњ |
| асече по која кола дрва.{S} Па, како ће човек да продангуби читав дан у вароши, да му не би бад |
| поп Бетовен.{S} Друга је ствар, кад би човек знао да ће он бити коцкар, јер ти коцкари и носе |
| и три године, а лепа и снажна, рекао би човек може да понесе у сваку руку по једно момче и да г |
| и у рукама и да сам могао, да сам други човек, да вам наваљам беду на врат које се не би мајци |
| е се намерисмо на Фићу.{S} Паметан неки човек! — вели дућанџија.</p> <p>— Ама није само паметан |
| охвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да узме свеће, да ми ст |
| ма угодно.{S} А у благодети и у доброти човек обично заборави на невоље које је претурио преко |
| јасно зашто би држава плакала, ако овај човек не боцне дете иглом; али јој он одмах и то објасн |
| </p> <p>— Ви сте, дакле, господине, тај човек с дететом? — рече писар познатим званичним тоном. |
| ни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног одељења, воле |
| и Тома, уверен и сам да је збиља он тај човек с дететом кога полиција тражи.</p> <p>— Пођите, д |
| е се лепо и јасно види како и најсилниј човек на свету мора умрети.{S} Крај самртничке постеље |
| го мора да га опоје, јер не може се тек човек неопојан сахранити.{S} Е, можете већ мислити какв |
| огледа најпре у Недељка, погледом којим човек гледа исплаћену меницу, слеже раменима и позва се |
| > <p>Покојник је био врло добар и питом човек; могао си га убедити и доказати му све штогод си |
| еднога дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском |
| али ја сам се осрамотила, ви сте стран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, ни |
| етан. — Нисам ја баш тако зао и пакосан човек.{S} Имам и ја срца, а и људи смо, требаћемо се, и |
| крмански Радисав је разборит и паметан човек.{S} Он се, истина, не разуме у послу ништа, али ј |
| може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — окрете дућанџија да се улагује ћати — дедер ре |
| ти био учитељ!</p> <p>Попа као паметан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један туж |
| </p> <p>— Још нешто.{S} Јесте ли частан човек? — упита она.</p> <p>— Боже, какво питање, разуме |
| еног џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено |
| >— Овај, ћато... ти си тако рећи научен човек.</p> <p>— Ако сам научен, видеће се то у своје вр |
| покојнику, јер покојник је био неки зао човек и у завади са многима; него се слегло село да сво |
| {S} Поп Пера, разуме се, налази да, као човек који помишља на посланичко место, треба да каже с |
| ну по души и он направи глупо лице, као човек коме је тек данас пало на памет, да му је јуче би |
| ом се само показао мало тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се |
| а први поглед, изгледа много ситније но човек.</p> <p>Друга је ствар, да је то дете колико толи |
| , како да кажем, био сам да видиш и леп човек некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а |
| еде двоје, мушко и женско, онако он леп човек, а она још лепша.{S} Баш лепа женска, и то госпођ |
| ови пристану уз то гледиште да је и поп човек; онда, разуме се, могло би се погдешто и замерити |
| се плашити, ја сам сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, |
| бити нема ко да ти каже искрено; данас човек има врло мало пријатеља који ће му искрено рећи и |
| , остао бих ја у Србији па би био богат човек.</p> <p>— А како их праве, Бога ти, ћато? — пита |
| вала вам; сад тек видим да сте племенит човек и да сте прави отац детету које сте са мном родил |
| > <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Он је честит човек!</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Дешава се то и код |
| Веруј ми, господин Паја је један честит човек.</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Рубац!</p> <p> <hi>Перса |
| град па га помлати; или, здрав здравцит човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек |
| у послу ништа, али је бар онако наочит човек, прави гардист, па ти чисто мило кад га видиш да |
| <p>— Ама није само паметан, него и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — |
| ет делова света под именом „Гумаластика-човек”, који је на великој светској утакмици однео прву |
| гло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то има једну |
| у, пензионисаног <pb n="115" /> судију, човека врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који |
| > <p>— Партијска страст!{S} За пра Бога човека одведоше, из партијских разлога.{S} Хтеде писар |
| } Да је Аника нешто побегла па оставила човека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставил |
| јде.</p> <p>— Ама какве фајде од пијана човека?</p> <p>— Видите, госпођо, ја сваке недеље држим |
| оље.{S} Он целокупан прави утисак добра човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је |
| учитеља музике. — Прво, то може младог човека компромитовати; а друго, он целу ноћ ради на ком |
| ран човек...</p> <p>— Па ви сте страног човека и чекали, нисте ваљда вашег мужа?</p> <p>— То је |
| , чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ра |
| ружног човека, већ гледајте све у лепог човека.</p> <p>Тога ради, госпођа Милева је свако после |
| ра се запрепасти тој вештини непознатог човека и боље му легитимације није требало.{S} Кад је н |
| и могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам |
| ка врло убедљивог, тихог, разговорног и човека који то тако лепо уме из далека.</p> <p>Јер одис |
| поднесе је мени пред лице, па кад опази човека кога нити зна нити познаје, а она дуну у жижицу |
| ше у Јову дивећи се, као кад би гледали човека који је пронашао железницу.{S} Јова се охрабри, |
| баш причао како је својим очима гледао човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испо |
| >— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — |
| улази у циркус и гледа тамо гумаластику-човека, који се превија лево и десно, завлачи главу међ |
| них дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p> |
| ло већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта д |
| план допада, али да не зна сме ли овом човеку веровати или не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао |
| го, дедер, отварајте врата да помогнемо човеку.</p> <p>— Ама немој, молим те, не треба никаква |
| како се то у свету може да деси понешто човеку, чему се никад није ни надао.</p> <p>— Може, мож |
| ечима:</p> <p>— На то нас позивају наши човечански осећаји, на то нас позивају наши родитељски |
| м тежњама, које у се сабирају сав живот човечански, живот који казује све.{S} Даске, даске, дас |
| им тежњама које у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каж |
| им тежњама које у се сабирају сав живот човечански!” И једнога дана, тамо доцније, кад буде био |
| им тежњама које у се сабирају сав живот човечански” отворише се, Тома излете напоље и за њим јо |
| господине <pb n="159" /> , то је идеал човечанства.{S} Те даске и Вас су дакле одушевиле, па н |
| ли кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их копка да вид |
| приђе му механџија, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му |
| ти својој попадији о томе како је живот човечји вечита загонетка.</p> <p>Елза, седећи безбрижно |
| а тако! — објашњава ћата и наручује нов чокањ. — Је л’ ће Радоје у недељу да крсти?</p> <p>— Је |
| и и мало гласније говорити, те чим први чокањ паде на сто, изнесе поп и бригу која их мори.</p> |
| мирно и куца, да му се донесе још један чокањ ракије.</p> <p>— Ја велим — поче поп, кад виде да |
| укну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја ми |
| а Јова брже боље наручи ћати још један чокањ ракије, не би ли га тиме облажио и орасположио пр |
| ехану, наручи свима које тамо затече по чокањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а |
| није ни куснула ни лизнула прелепничку чорбу, те према томе није позвана ни глобу да плаћа.</h |
| он.{S} Ослухну још мало боље и, одиста, чу пред вратима, управо из авлије, некакав тон сличан о |
| е до друма.</p> <p>— Живка, о Живка!{S} Чу ли ти за оно Аникино дете да личи на кмета?</p> <pb |
| представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се гос |
| <p>Госпођа Милева слатко се смејала кад чу свршетак ове тужне историје и понуди опет господина |
| обе да ослухне, али се изнутра ништа не чу.{S} Покуша и да привири кроз кључаоницу, али не мога |
| дно тако да, кад Радоје Крња пред подне чу да је то јутро дете крштено а он писну као гуја у пр |
| а плаче и ваљда би дуго плакала, али се чу из друге собе како се свекрва промешкољи у кревету.{ |
| Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер кад год би се господин управник пој |
| рну па начуљи уши.{S} Није се варао, он чу из собе Милићев писак, па као бесомучан одјури тамо, |
| .</p> <p>Најзад и представа поче.{S} Он чу прво звонце па чу друго звонце и чу неки аплауз, јер |
| <p>Нико ништа не одговори, те се јасно чу мува зунзара како се грува о стакло у прозору.{S} Те |
| Поп му нешто прошапута, а Јова, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <pb |
| Кмет му нешто прошапута, а поп, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p> |
| реја му нешто прошапута, а кмет, кад то чу, пребледе у лицу и помодре као зрела смоква.</p> <p> |
| отвори! — викну строго Риста.</p> <p>То чу и поп изнутра, па кад виде да нема где, а он отвори |
| му се разведри чело, <pb n="228" /> јер чу пред вратима своје куће његову уху познату дерњаву.< |
| Пратећи тако ствар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао до |
| браћо, да ово дете узме црква, те да га чува и негује као црквено дете.</p> <pb n="52" /> <p>— |
| реч и за мртвацем, кад дође ноћу да га чува, а за Јању се зна да је због једне лоше речи изео |
| да јој плаћамо нешто месечно, а она да чува дете, те да га и не носимо у село.</p> <p>Сви диго |
| анџија се опет закључа у соби и оста да чува дете.{S} Како су се поп и кмет вратили од капетана |
| а ћата и биров се споразумеше: биров да чува дете, а ћата да оде и позове чланове.</p> <p>Сабра |
| ду, а дућанџија да остане у кафани и да чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и јед |
| ава.{S} Мисли <pb n="98" /> ваљда да ме чува.{S} Море, не сачува ме ни он, а камо ли та бабуске |
| ло, него да остану, овде; да поп седи и чува дете, а кмет и Јова да зађу по вароши и да нађу ка |
| п савет:</p> <p>— Да би дете било лепо, чувајте се да не спазите неког ружног човека, већ гледа |
| „Магарче један, зар се овде за кулисама чувају деца!”</p> <p>Најзад се отворише врата и на њима |
| гарче један!{S} Зар се овде за кулисама чувају деца?</p> <p>Комичар дотрча и поче трпати детету |
| огу брате!{S} Кад је још и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па |
| теним црвеним словима С. и Р. Мараму је чувала Перса, њој сам јој поклонио и — уједанпут видим, |
| етом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га чувам?</p> <p>— Одиста! — учини господин Сима, коме ово |
| а имам некакво дете овде, дали ми га на чување, али нико и не води рачуна о њему.{S} Ја мислим |
| а.</p> <p>— Је л’ ти га општина дала на чување?</p> <p>— Није! — вели госпа Мара. — Некакво дру |
| за находчад, прими једно сирото дете на чување, зашта ће јој лепо платити.</p> <p>Госпа-Мара се |
| о дете, а општина га да једној праљи на чување.</p> <p>Тако грешни Недељко, после кратковремене |
| славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треба један |
| него досада, а целу ствар ћемо ја и ти чувати као тајну, као вечиту тајну!</p> <p>И тако сам и |
| pb n="125" /> дошло.{S} Дакле, ја морам чувати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.< |
| вати себе; то ћете признати да ја морам чувати себе.</p> <p> <hi> Госпођа Милева</hi>:{S} Да, а |
| азати праву истину.{S} Ја сам на далеко чувена због тога.</p> <p>— Ама, кажу ми људи!</p> <p>Ка |
| д главе до пете, јер их је знао само по чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А |
| огослова које се унеколико разликује од чувства Недељковог.</head> <p>Зором затандркаше кола ка |
| гослов и Недељко, па затим, са умиреним чувствима, уђоше обојица у кола те кретоше даље, и још |
| о нешто није било Томино него Недељково чувство, које се унеколико разликовало од Томиног.</p> |
| ли осећам, нешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело |
| ам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу |
| ешто осећам.{S} Осећам неко чувство, то чувство ме мучи, то чувство ми прожима тело.{S} Ја осећ |
| и, у жилама, у грудима.{S} Ја осећам то чувство у рукама...</p> <p>И ту Тома прекиде причу, јер |
| увство ми прожима тело.{S} Ја осећам то чувство у срцу, у души, у жилама, у грудима.{S} Ја осећ |
| <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА</head> <head>Чувство Томе богослова које се унеколико разликује од ч |
| а све више расте те се испредају читава чуда.</p> <p>Најпосле, жене као жене, мало им било што |
| у воду и воду у вино и свакојака друга чуда да чини.{S} Кад се госпа-Мара запрепасти и невериц |
| мак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећа неке грчеве у стомаку, а куварица |
| присутне, као гром.{S} Прво занемеше од чуда, а <pb n="87" /> затим почеше да размишљају.{S} Ме |
| <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуда на свету; зашто не бих и ја могао добити дете?{S} |
| ар оком, он у један мах чу ухом некакав чудан тон, који никако није припадао дотичној скали, и |
| } И, ма да је слатко спавао, те ноћи је чудан сан уснио.{S} Као седи он у трамвају, а прилази м |
| оврне очима и умре.{S} Ето, такав један чудан случај десио се и данас, баш кад је овако леп дан |
| га дана, бану у кућу госпа-Марину један чудан гост.{S} Некакав задригао поп у извешталој мантиј |
| а се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њом Радоје и објашњав |
| ледају је сељаци, па се осврћу за њом и чуде се, али се не чуде за дуго, јер ево га слази за њо |
| — вели сељак и гледа Фићу право у очи, чудећи се колико његовом знању толико и његовој искрено |
| ет и Јова дућанџија дубоко у ноћ, а све чудећи се и крстећи се: како се то у свету може да деси |
| Илија оде даље осврћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да |
| вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се практикантовица. — Да је министар млађи, ја би |
| ње на тавану?</p> <p>— Каквом тавану? — чуди се попадија.</p> <p>— Па ја га малочас видех, пење |
| оликих, па и таквих да се човек крсти и чуди.{S} На пример, у књизи трговине „Спасић и друг” ов |
| <p>Механџија се већ одговорима поповим чудио, али га сад ово понашање поново толико изненади, |
| и разрогачише очи.</p> <p>— Немој да се чудите и плашите — настави Риста сасвим мирно. — Зато с |
| коцкар, јер ти коцкари и носе тако нека чудна имена: „Мурга”, „Чапа”, „Бетовен” и таке ствари.< |
| дана не дође до госпа-Маре један човек чудна изгледа.{S} Прљав и неизбријан, у сомотском капут |
| магли му се пред очима и све му се неке чудне слике приказују.{S} Једанаест му изгледа као виле |
| </p> <p>И господин Сима поче, али неким чудним гласом, отприлике оним којим је мало час учитељ |
| p> <p>И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш так |
| рљав и неизбријан, у сомотском капуту и чудно живих очију.{S} Он објасни госпа-Мари да је вешта |
| е му како се поп, кмет и дућанџија врло чудно понашају, како се једнако закључавају и договарај |
| астави Тома богослов — моја је историја чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ип |
| бајаги уозбиљи те рече:</p> <p>— Одиста чудновата тајна!</p> <p>Али бар та прича учини да Елза |
| рија чудновата, то јест, није толико ни чудновата, али је ипак занимљива.</p> <p>— Е? — учини Е |
| зненадно искрснуо, то не би било нимало чудновата ствар, али захтев, који Фића адвокат изненадн |
| мом крштеницом, утврђено, онда су збиља чудновати ови подаци о његовим дуговањима.{S} Друга је |
| глава, а тело и ноге од паука.{S} Овај чудновати створ ухваћен је у прашумама парагвајским <pb |
| ем а смрт за вратом.{S} И каквих ти све чудноватих случајева нема <pb n="66" /> у животу и у св |
| казати, ал’ он сам настави:</p> <p>— А, чудновато, не држе ми се деца.{S} Само прво дете, син.{ |
| тресак и леп и напредан.{S} Али, нешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, |
| е дужег времена и више сам себи рећи: — Чудновато заиста, скоро свако треће дете је тајна.</p> |
| ре.</p> <p>— Ју! — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правд |
| дили?</p> <p>Елза се поново зграну овом чудноватом питању, али ђумрукџиЈа, који није увек чекао |
| путише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста мало час испричао |
| и глумци дигоше главе и погледаше овога чудног госта.{S} Тома појми да му је ваљало представити |
| елу ноту, а тело, струк, услед некаквог чудног држања, личио је управо на музички кључ.{S} Био |
| n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на картама казати као |
| и радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви од |
| Његови главни кредитори су удовице.{S} Чудо је тај човек, откако се увукао за писара масеног о |
| објави радозналим присутнима:</p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају |
| ико пута би јој рекле комшике:</p> <p>— Чудо се, Роска, не решиш да идеш у војне бандисте.</p> |
| положај бар педесет хиљада. (Он је, за чудо, био расположен за ову последњу суму, и то како за |
| уку.{S} Али у том моменту, и ако је, за чудо, све досад ћутао као заливен, квекну Недељко под и |
| м дамама:</p> <pb n="260" /> <p>— То је чудо, кажем вам, чудо од жене.{S} Тако вам та уме на ка |
| исар и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао ду |
| /p> <p>— ’Ајте, људи, за мном да видите чудо невиђено.{S} Поп служи јутрење на тавану, а попади |
| р оставио механу, те и он дошао да види чудо.</p> <p>— Ја, као полицајац, наређујем да се отвор |
| оје је претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборав |
| е хватају за кике.</p> <p>Настаде право чудо и брука по селу.{S} И да је остало само на женама, |
| вашарима није изводио, а која је право чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њ |
| ком муком припитомљен!” Улази свет и то чудо да види, али се враћа разочаран, јер их већина поз |
| , позива публику да види паук девојку. „Чудо природе, девојачка глава, а тело и ноге од паука.{ |
| ацијама, преврнутим столовима и читавим чудом од вашара.{S} На позорници није никога било, сем |
| е у чаробни свет идеализма и напојио је чудотворном водицом, те је за једну ноћ постала уметниц |
| атвори прозор.{S} Ја се сад тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, |
| лепо како се сатански примамљиво смеши, чује јој глас, а очи, оне њене лепе очи, изгледа му као |
| ао да би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена |
| , јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а некмоли старешине народн |
| за издржавање детета, али он неће ни да чује.{S} То је последња битанга”.</p> <p>— Та није могу |
| оји имају бесплатне улазнице.{S} А Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, но |
| њива диже се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној |
| аха ваљада не могаде или не смеде да не чује свекрва, него зари главу у јастук па поче да плаче |
| > <p>Кмет се и по други пут учини да не чује питање, већ настави он да пита:</p> <p>— А кад је |
| емо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” |
| >Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије.{S} Инт |
| разиграла.{S} Не види се ништа, али се чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас |
| ла.{S} Попу било чак мило да још једном чује те утешне речи, па запита:</p> <p>— Како рече, так |
| дете најмање десет кила.{S} Кад после, чујем ја, то нису била деца, него свака преполовила у п |
| уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да је синоћ у хотел стигла нека б |
| а разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он |
| а глас писарев.</p> <pb n="314" /> <p>— Чујем, господине! — трже се он.</p> <p>— У каси треба д |
| оче отворен разговор.{S} Вели:</p> <p>— Чујем, госпођо, ви имате једно дете које издајете под к |
| вим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из разговора да су то м |
| и трошак.{S} Нећу о томе више ништа да чујем, разумете ли?{S} Тако како кажем, тако мора бити! |
| абуну и то у моменту када сам требао да чујем тако важну, тако одсудну реч.</p> <p>Госпођица Хр |
| и на кмета?</p> <pb n="29" /> <p>— А ја чујем — одговара Живка с друма — на дућанџију!</p> <p>И |
| м ја из разговора да су то муж и жена и чујем да он сутра ујутру хоће да путује дневним возом у |
| о му:</p> <p>— Ако те само још једанпут чујем да лајеш којешта за мном, сатераћу ти све зубе у |
| да хоћу да вам кажем, јер вредно је да чујете, вредно је да чује бели свет <pb n="25" /> а нек |
| што се осети одморан — и, ако желите да чујете, ви наручите још пола литра вина.</p> <p>Тома од |
| о што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — пробуди га глас писарев.</p> <pb n="314 |
| на лампу која је висила са плафона) — и чујеш ли отуда, из луга, како птица љупко пева! — показ |
| Ленка показа овамо и кад рече речи: „и чујеш ли, отуда из лута, како птица љупко пева”, Недељк |
| чује по гдекоји узвик и врисак.{S} Час чујеш мушки глас: „Не удри, тако, по Богу!”, а час женс |
| може! — одговори поп.</p> <p>— Е, онда, чујте! — наставља ћата, а сви начуљили уши и чисто се п |
| <p>— Срећом! — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпо |
| ту, а кмет и Јова се примакоше ближе да чују причу.</p> <p>— Било је то у Београду — поче Риста |
| радо поверити.</p> <p>Када виде да Тома чука у сто да наручи, интригант, охрабрен, настави:</p> |
| , кад су већ сви били на окупу, г. Сима чукну у звонце и поче свој говор, који је целе прве нед |
| 3, а механџија приђе сасвим слободно и чукну на врата:</p> <p>— Ко је? — упита поп изнутра.</p |
| ори, брате, ћато, — поче и кмет мазно и чукну у сто, да се ћати донесе још један чокањ.</p> <p> |
| та, а на сату изби таман поноћ.{S} Кмет чукну те плати рачун сањивоме келнеру.{S} Риста полицај |
| Услед те навике своје, она је, дакле, и чула почетак горње изјаве љубави и исту прекинула на по |
| о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> < |
| одборник згранули, кад су од госпа-Маре чули поражавајућу вест да је општинско дете побегло.</p |
| ш, можда би ти дали за наредника кад би чули како лепо свираш?</p> <pb n="270" /> <p>— Та дали |
| огом, она ми рече:</p> <p>— Е, јесте ли чули, ви сте неки поштен лопов!</p> <p>— О, ви ми ласка |
| рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад су чули покојника, остаје оваква гола истина: <pb n="9" /> |
| али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брате, то не постоји.{S} Не може се историјски до |
| ” После већ проговорили су неку реч и о чуми, али поп их обавести, вели им:</p> <p>— Чума, брат |
| асно, он ништа више није разумео, ништа чуо, ништа видео.{S} Он није могао да појми откуд сад Н |
| свим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо глас њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S |
| нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом тренутку да је он у туђу собу, а не |
| ан смех се опет захори.{S} Тома нити је чуо капетана нити би, да га је чуо, појмио у овом трену |
| p> <p>Исајло из Драјковца прича како је чуо од људи, који су били у чаршији, да у Русији има <p |
| све потаман.{S} Тако, поп прича како је чуо да владика воли пловку на пиринџу и то, вели, само |
| умрукџија и да путује у Београд, јер је чуо да ће бити премештен па да обустави то.{S} Не иде м |
| ушко!</p> <p>Поп се направи као да није чуо, већ поче да намиче читу на чело и пита:</p> <p>— А |
| можда би му било све јасно, али он није чуо.{S} Зато пође за попом и дође пред врата његове соб |
| р и записује реч по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крњ |
| ве је то г. Сима за минут, за секунд, и чуо и видео.{S} Видео је чак и како му је жена госпођа |
| зо прошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Ис |
| обајаги забринут, кажем попадији да сам чуо од неког трговца, који по селима купују храну, да ј |
| ово нису чиста посла!</p> <p>Да је и он чуо писак детињи, можда би му било све јасно, али он ни |
| а љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео, замислио, грешни г. Сима толико се престрав |
| дан један другом да кажу.{S} Кад је то чуо поп, а он стао уз кмета те се посвађа и он са дућан |
| ега грешни учитељ једва ако је коју реч чуо, јер му беше отежала рука.{S} Рука му беше готово у |
| убавник, дрекну као да му неко кљештама чупа месо с тела:</p> <p>— Ах, исповеди ми се, реци ми |
| е досад никад није дала прилика да коме чупа бркове, отпоче тај посао тако варварски, да су г. |
| се, те му даде своје бркове да их мало чупа, осећајући у души ону велику родитебску радост, ко |
| ом, због којег покојни професор у гробу чупа последње остатке косе из своје лубање.{S} Јер ваља |
| о почео само црне длаке из бркова да му чупа, а беле тако пажљиво да оставља, као да би грешном |
| управо на музички кључ.{S} Био је још и чупав, те је из далека изгледао, Боже ме опрости, као д |
| е бркове и браду, а управник позоришта, чупајући се, долете такође, и без једне речи, и непрест |
| коју сваки отац осећа кад му дете стане чупати бркове.{S} Недељко пак, како то невино детиње за |
| ослов, човек онако јаких <pb n="325" /> чустава и Огњена Марија, јер је Тома потпуно напустио г |
| њихове молитве, метке из прангија мора чути.{S} После службе божје настаје народно весеље: ста |
| , да је то просто једна милина видети и чути.{S} Други храмови београдски прослављају много тиш |
| ву да се то чак на горњем спрату морало чути.</p> <p>Г. Сима Недељковић, који је пао просто у о |
| ницом.</p> <p>— Ама знам ја да ће се то чути, али — зашто ти то не би мени рекао као своме свој |
| — Рекох ли ја теби, кмете, све ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.< |
| та смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се то у своје време! — додаје ћата мирно и куца, д |
| у, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време! — одговара ћата својом омиљен |
| лаву и заусти, мал’ не каза оно своје: „Чуће се то у своје време!”</p> <p>— Е, кмете, брате и р |
| рише у гласан <pb n="37" /> смех кад то чуше.{S} Само поп, кад и до њега глас допре, не удари у |
| момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и забазди на петролеум, као да је са |
| ника, него на попа, а његова жена сува, џгољава.{S} Поп сам за њу вели: „сврачица”, а по који п |
| ртваци да се провеселе, и направи такву џеву по гробљу да мртваци, ако се баш и не дигну да заи |
| , а које ја можда могу да стрпам у свој џеп.</p> <p>Дигну се они, а ја, онако из далека, па за |
| предлог умесан, па одмах завуче руку у џеп од мантије, извуче један масан <pb n="44" /> календ |
| р је њој господин Сима редовно из свога џепа плаћао за издржавање детета, а мали Сима јој је ле |
| ктор прима.</p> <p>Тома извади из левог џепа једно прљаво писмо и поче га читати:</p> <p>— „Пош |
| отерају, а он извади из свог сопственог џепа па плати.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што |
| сти и неверице га погледа, он извади из џепа један сребрн дводинарац, стави јој га на длан, реч |
| ад се тога сетим — Паја писар извади из џепа марамицу и чвркну се у њу.{S} То ме потресе до дна |
| чашу лимунаде, те он потеже хартију из џепа и поче писаним цифрама рачунати.{S} Знојио се и он |
| велики господин и имати потребе да има џепне мараме са монограмом, а слово Б је тако ружно у м |
| ри капута, седамнаест машна, два туцета џепних марама и забрану на пола плате.{S} То му је гото |
| е! — вели му ћата, па завуче обе руке у џепове од прслука.</p> <p>— Молим, молим — додаје Радој |
| бесвесно и једновремено стрпаше руке у џепове где <pb n="92" /> им је кеса, измакоше се од Рис |
| а је баш секла црни лук да га измеша са џигерицом на жару.{S} Приђох јој и узех јој руку.{S} И |
| даље јој нисам говорио, сели смо и јели џигерицу с луком.{S} Ја сам имао добар апетит, али ми т |
| кесе.{S} И тако се направи једна гужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму г |
| кесарошима и свирачима и направе такав џумбус на Таш-Мајдану, да је то просто једна милина вид |
| да рог среће, па ону рупу на бутини, па шав преко трбуха, па онда пар крен-виршла, па вилино ли |
| астављено, па се ваљда боја отрла те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгле |
| која је представљена као гола женска са шавом преко трбуха, као да је кадгод вршена операција н |
| , кад је осетио да му се овлажила нешто шака.{S} На послетку, кад му досади писка и вриска, маш |
| бога? — учини господин Сима и пљесну се шакама, а зној га обли по челу и задрхта му родитељско |
| равам публику, иначе би се он под мојим шакама још једанпут породио и то би породио — близанце! |
| прозору, погледа лево и десно и пљесну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изн |
| .</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе шаком десне руке преко доста разређене косе, наслони гл |
| се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела, корача лено ка Крману, које је већ |
| n="67" /> <p>Затим Јова дућанџија ману шаком на ћату те се ћата диже са стола и оде мало у стр |
| </p> <p>Среја и не приђе столу, но ману шаком на кмета, те се кмет диже са стола и оде мало у с |
| као зрела смоква.</p> <p>Онда кмет ману шаком на попа, те се поп диже са стола и оде мало у стр |
| ао зрела смоква.</p> <p>Затим поп махну шаком на Јову дућанџију те се Јова диже са стола и оде |
| У оно Аникино!</p> <p>А Ивко јој покаже шаку колико да јој укратко каже како мрзи објашњења, те |
| ако тужно лице, погледајући час у своју шаку, а час у беле пикетске панталоне, које су сад већ |
| } Скочи најпре на мене и ишчупа ми пуну шаку браде, па онда на девојку и измеси је, измеси је к |
| ко је сунце припекло, завио неки женски шал око врата па га с једне стране подигао чак до увета |
| по дневно као кловн, чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљ |
| човек седи с тобом, пије, разговара се, шали се, па тек заковрне очима и умре.{S} Ето, такав је |
| прогута, па онда се прибра и поче као у шали:</p> <p>— Е, е, ти то баш ређаш и као здравиш!{S} |
| , који четрнаест пута он о своме трошку шаље, али — зли језици никад се и не служе истином.</p> |
| чега да издржавам његову децу; стога га шаљем вама, госпођо, па га ви издржавајте кад и онако с |
| а опсова матер сценаристи, суфлер опали шамар момку који лепи плакате.{S} То је та позната умет |
| ко да га, према надници, не кошта један шамар скупље од пет пара чаршијских.{S} Набреклих жила |
| о за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су |
| преко врата и одвали узгред по неколико шамара Стевици паракувару.</p> <pb n="282" /> <p>Пред п |
| , што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да га, према надници, не кошта један шамар |
| своје уживање.{S} Изнесе тако пред вече шамлицу под дуд у авлију, па дуне у хорну: „Сунце јарко |
| д ће ланс!</p> <p>— И добићу одговор? — шапнух ја весело.</p> <p>— Добићете! — одговори она сти |
| Она ме снажно загрли и пољуби и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој му |
| сви радознало предусретоше и он узе да шапће и објашњава нешто.{S} Друштво га је пажљиво слуша |
| љи.</p> <p>— Овога господина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више |
| господин Сима и нехотице поче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац к |
| куша да одрече, тајна поче најпре да се шапће од уста до уста, па онда оде у чаршију, а из чарш |
| и.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник.</p> <p>Није много ни бол |
| е.</p> <p>Механџија га узе на страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече |
| .</p> <p>Кмет седи на столици и понавља шапћући: „једанаест”, „четрнаест”, „седамнаест”, а мути |
| сваку ону пакосну примедбу, питао, више шапћући:</p> <p>— Где могу да нађем господина директора |
| очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} видели су својим очима акт с |
| утати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како је попу пријао тај ра |
| ј глави овога романа, испочетка се само шапутало погдешто и нико, сем Радоја Крње, није смео он |
| о бубрега, он седе на столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми |
| -Мара одбројавати све по седам карата и шапутати у себи и вртети главом.</p> <p>А поп јој гледа |
| поменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} Тако, иза црнога мраморног спом |
| на души и трипут се до гроба прекрстио шапућући у себи: „Опрости ми, Боже!”</p> <p>А поп Пера, |
| и.</p> <p>Били смо тако пред подне код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо |
| и у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув |
| аљубљена публика, тиска око лецедерских шатра, кафана, панорама и циркуса, где пажљиво слуша по |
| дно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панорамџијске, пиштати верг |
| /p> <p>Посетиоци, који излазе из његове шатре, причају о једној новој тачки његова програма, ко |
| ља, дотле жене, скупљене око лецедерске шатре, говорећи о истој ствари, не могу да се измире с |
| највише се публика тискала испред једне шатре које носи поносни наслов: „Први српски вештак Или |
| проналазак Нијагару.</p> <p>Пред трећом шатром, један дугајлија свира у ватрогасну трубу, и кад |
| свет Пера телал и свет гомилама улази у шатру, гледа кроз округла стакла на шарена платна, и вр |
| говори, одводи силну публику у Божићеву шатру и тако Сима, у новој својој улози, привређује Или |
| тог Марка, и да је он саградио нарочиту шатру где ће се продуцирати, али му је потребно једно д |
| дим, уопште тако сам био расејан, да се шверц у то доба почео нагло да развија.{S} Више пута но |
| а мене, свикнем се ја на њих; свикну се шверцери на мене, свикнем се и ја на њих.{S} Знам ја ње |
| леда, те да се увери да то није никакав швиндл; па онда положи оно јаје на хартију и сам лично |
| лом вашару распростре глас о ординарном швиндлу вештаковом.</p> <p>Тако, лакомисленошћу Симином |
| > календар и поче да га прелистава и да шврља прстом по њему.{S} Застаде на четвртку, прочита п |
| е на гроб својега мужа који је засадила шебојем, и држи покојникову слику више свога кревета за |
| е се маглица, из честих ластара чује се шева, а <pb n="58" /> Среја, бришући шаком зној са чела |
| ега танке, мале; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне гл |
| чио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две три године практикант, затим сензал на |
| рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да то није и |
| рцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми је |
| После два месеца једва се састаде читав шематизам у сали „Грађанске касине”, али сад устаде она |
| га не испуштамо из очију, јер какав је шерет може нам још побећи, те би писац онда био у непри |
| јесте то... не кажем — поче кмет онако шеретски — али, к’о велим, и црква је имала свој део.</ |
| ијагару.{S} То је управо падајуће море; шеснаест Дунава и четрдесет и три Саве да направе једно |
| идиш, мој брате рођени, параграф триста шеснаест каже: дај Миловану до оног дана интерес којега |
| својенице у кући и то усвојенице између шеснаест и осамнаест година и троши на њих као да су му |
| er" xml:id="SRP19021_C16"> <head> ГЛАВА ШЕСНАЕСТА</head> <head>Порођај, знамење, пелене, фачле, |
| : сто четрнаести, <pb n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двес |
| рђев-дану да му вратим.</p> <p>— Триста шеснаести — мумла Фића.</p> <p>— А мени се некако згоди |
| осле кратког размишљања — па тај триста шеснаести је поштенији од тога буки, суди ти мени по ње |
| сти, као да су му из главе поникле саме шеснаестине.{S} Али сем свију осталих особина — на стра |
| че <pb n="211" /> већ да квари тонове и шеснаестине, које му представљају косу на глави, почеше |
| етири једанаест, пет и девет четрнаест, шест и једанаест седамнаест...</p> <p>Кмет седи на стол |
| он, за девет година своје службе, свега шест пута био истеран из ове и то увек за то што се ниј |
| ћ само дете.</p> <p>— Детету има ваљада шест месеца, видиш ли <pb n="243" /> колико је.{S} Мора |
| сеца како се удала и једва је проживела шест месеца са својим мужем, па, ето, остала удовица и |
| ни на једном месту да се скраси више од шест месеца.{S} Таман почне лепо да иде у канцеларију, |
| потпуно господину начелнику и у току од шест година толико се навикне на његове савете и упутст |
| езани за судбину Недељкову, десили, пре шест година дође нека Јулијана, која сама себе прозва Ј |
| уги.{S} На том другом збору појавише се шест кандидатских листа и једва на једвите јаде би изаб |
| четрнаест разноликих параграфа и то из шест разноликих закона.{S} Поменуо је и кривични закони |
| а ипак, нешто није знао, и то је, да уз шест хиљада динара иде само жена; уз дванаест хиљада ди |
| г се није могло и она извади тридесет и шест дуката и даде госпођи Цајки да купи тепелук.</p> < |
| дан професор српског језика четрдесет и шест пута је тражио реч и одлучно и ватрено тражио да с |
| Он је тачно знао да писарска класа носи шест хиљада динара мираза, секретарска дванаест, начелн |
| они су одиста лепо живели.{S} Свега пет шест пута за те две и по године ако га је ухватила за г |
| ијатеља, комшију, млад човек, а већ пет шест година како се оженио.{S} Па он ме окупио: ’Ајде, |
| част, и та се парница наставља некаквих шест месеца, све са новим и новим трошковима, и све са |
| да рече.{S} И <pb n="16" /> од тада пет-шест година није га нигде било.{S} Он каже да је то вре |
| ш једанпут захвалише и поклонише се пет-шест пута, па пођоше.{S} Кад су били на вратима, капета |
| роговори коју у цркви.{S} Има једно пет-шест година како се поп Пери прохтело да буде народни п |
| ter" xml:id="SRP19021_C6"> <head> ГЛАВА ШЕСТА </head> <head> У којој се дешава нешто чему се ни |
| id="SRP19021_C26"> <head>ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>Један час музике у коме суделује и Н |
| id="SRP19021_C36"> <head>ГЛАВА ТРИДЕСЕТ ШЕСТА</head> <head>У којој морал побеђује, а зло бива к |
| ет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Ала, брате — зачуди се с |
| уговорено.</p> <p>— Двеста пети, двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак |
| n="107" /> триста шеснаести, четрдесет шести аз и буки, двеста пети, двеста шести и двеста сед |
| сец дана пре рока.</p> <p>. — Четрдесет шести, буки!...</p> <p>— Мислим, ка људи намирили се, ј |
| рес и таксу и све...</p> <p>— Четрдесет шести, аз.</p> <p>— Кад, мој брате, он сад мени тражи д |
| у положио новац.{S} Јест, ал’ четрдесет шести буки вели: е, нема врдања, него плати Миловану ин |
| им те?</p> <p>— Ето, параграф четрдесет шести аз вели: кад ствар није проста, а ти иди адвокату |
| ватру, те је изгледало као да је причао шестим „антифонским <pb n="158" /> гласом”.{S} У том за |
| све је то г. Сима у перспективи видео — шета са госпођом Босиљком Калемегданом, а пред њима мал |
| ?</p> <p>Затим пође крупним корацима да шета по соби, очајно размишљајући о своме положају и ба |
| Тома чује и музику и звонце и аплаузе и шета љут као рис, носећи Недељка у рукама.</p> <p>Ко зн |
| вије крај гробова, иза разних споменика шетају се млади, усамљују се и шапућу љубавне речи.{S} |
| то вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја једанпут по Калемегдану, а био сам лепо одевен |
| век некако, није као ово сад...{S} Па — шетам тако, а већ мрак и разишао се свет, само на једно |
| едела крај прозора, крај којега је радо шетао <pb n="122" /> млади судски писар Васа Ђурић и не |
| гама и Персину црвену блузу, а суфлеров шешир са ободом.{S} У Београду, то дозвољавам да се Јаг |
| /p> <p>Затим Елза доби леп квартир, леп шешир и лепе хаљине и престане бити мало и љупко девојч |
| ће до куће оне велике кутије са женским шеширима, а мало затим кутије почеше њој да доносе.{S} |
| Елза, путнички обучена са меким сламним шеширићем на глави.{S} Скочи лако као срна у мајчин заг |
| данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом на глави, рукавицама на рукама и сунцобраном у |
| а самрти звао седам синова и узео седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један с |
| о седам шибљака, па је најпре тих седам шибљака везао у један сноп и дао синовима да га преломе |
| хтео да каже да је он једна, кмет друга шибљика, а дућанџија и ћата трећа и четврта.{S} Најзад |
| p>Тај путник био је млад човек, сув као шибљика, а прозрачан као изгладнео комарац.{S} Носио је |
| један га није могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако прело |
| је могао преломити, а кад је шибљику по шибљику одвојио засебно, свака се лако преломила.{S} По |
| и учинило би му се као да га воде кроз шибу.{S} И све би то Тома можда издржао, да сад и сама |
| е му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степенице попад |
| але; у мене прћаст нос, а у шега прав и шиљат; у мене танке обрве као две гладне глисте, а у ње |
| а мрачна мисао на памет.{S} Та га мисао шину по души и он направи глупо лице, као човек коме је |
| а даде оставку.{S} Сада се сазва наново шира конференција, која изабра другу привремену управу, |
| жи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. Сими |
| ћу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После два м |
| .</p> <p>Тако се Симина слава постепено ширила.{S} Најпре је почео рад у непосредном комшилуку, |
| це држале, док су ужи одбори реферисали ширим одборима, док се прибрао материјал, док су се држ |
| га рђаво разумела и г. Сима, сазивајући широк круг грађанства, извео је само упола његову мисао |
| те мој стари иберцигер, он ће бити мало широк за вас, али у толико боље.{S} Можете њим сакрити |
| твртине ноте, глава је била тако некако широка а ниска, да је личила одиста на целу ноту, а тел |
| ја, неки омален, прљав човечић са грдно широким раскопчаним прслуком, који му је служио као кап |
| је бура однесе незнано где и навезе на широко море.{S} Али, усред те забринутости, наједаред м |
| тпоче да обрће и премеће параграфе и на широко и на дугачко и да прича, него се замисли, озбиљн |
| ме, и дућанџија исприча на дугачко и на широко како је брат његовог деде умро од колере „као пи |
| кућу и отпочну разговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Д |
| >— „Поштовани господине.{S} Има у овоме широкоме свету једно уско поприште са пространим тежњам |
| о! — добацује им чича.</p> <p>И тако се широм целог вашара води жив разговор о овој сензацији и |
| .{S} Она је била уметница.{S} Запитајте широм целога света о Перси и свако ће вам са поштовањем |
| х удружења и да их проучи, те да сазове ширу конференцију којој би о томе своме раду реферисао. |
| нпут и то би готово, сазва г. Сима опет ширу конференцију, која је одмах приступила претресању |
| чудо од вештине.{S} Он узме једну малу ширу корпу, по њеноме дну положи, место сламе, пуно они |
| ко гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерно као невеста на венчање |
| чува дете.{S} Купише успут још и једно шише млека и једну дрвену кашичицу, како би приранили д |
| кмет и Јова, оде Јова те купи још једно шише млека, да би се нашло попу, те да прихрани дете ак |
| није више ни кашљао, него је мање више шиштао и све је тако тихо говорио као да није рад никог |
| чи, а усне још више помодриле и поче да шкљоца зубима од силне дрхтавице.</p> <p>— Дакле, — нас |
| носећи у души злокобну намеру.{S} Брава шкљоцну.{S} Она у кревету, покривена војничким ћебетом. |
| ксама и закон о <pb n="110" /> основним школама, па онда закон о сеоским дућанима и, најзад, за |
| Вазнесенску цркву, те поред Више женске школе, где, једва дишући, успори мало кораке.{S} Али, д |
| ебе вели да је научен, па зато нигде из школе не излази.</p> <p>Могло би се за ћату Пају Јереми |
| џија.</p> <p>— Је л’ судија мора да учи школе прво?</p> <p>— Јес’.</p> <p>— Е, па.{S} А полицај |
| што да се зна: је л’ доктор мора да учи школе, па да буде доктор?</p> <p>— Јес’ — одговарају у |
| у прсте”.</p> <p>Он, истина, није учио школе, него је био најпре терзијски шегрт, после две тр |
| носа и преко ушију; а ако лајем попе, у школи сам научио још док си ти био учитељ!</p> <p>Попа |
| и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опет кметов паклић и поче да гради ц |
| е позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је годинама држала ђак |
| о он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отишао у порезнике, одатле у полицијске писаре |
| жбе божје настаје народно весеље: стану шкрипати ћеманета под шатрама, стану цикати трубе панор |
| шамар у олтару, па то тако одјекнуло и шкрипнуло, да су побожни хришћани мислили да се отварај |
| ице (харнадле) . . .{S} 0.60 „</p> <p>1 шлајер . . .{S} 1.50 „</p> <p>1 мидер . . .{S} 4 „</p> |
| кли.{S} Место мидера, лепеза, укосница, шлајера и др. нова партија дуговања код „Браће Димитриј |
| х писама, и о себи, како он лепо иде на шлитшухе па уме на једној нози да испише осмицу по леду |
| а своју комшику Пауну, која је рецимо у шљивику:</p> <p>— Пауна, о, Пауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— |
| !</p> <pb n="226" /> <p>При тим речима, шнајдер пружи цедуљицу и удаљи се крупним корацима, као |
| их је маказама отфикарио.{S} У осталом, шнајдер је имао потпуно права да се у овој прилици држи |
| есто долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута тражио од учит |
| њим: „Господин Јоцо, господин Јоцо!” — Шнајдер се и не окрете, већ оде поносито победоносним к |
| /p> <p>Ове речи „господине будући зете” шнајдер изговори одлучно, као да их је маказама отфикар |
| ану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужником који није плат |
| вљено учитељ музике.</p> <p>— Да — вели шнајдер — ево ову.</p> <p>— Дајте ми је, драги г. Јово. |
| е знам.</p> <p>— Али знам ја! — узвикну шнајдер. — И сад ми је јасно зашто ви врдате са прошеви |
| одио и врло често долазио на вечеру код шнајдера.{S} Шнајдер је, разуме се, већ неколико пута т |
| узети ни учитељ музике и свастика Јове шнајдера, јер се између те љубави испречила она фатална |
| који се нагло приближивао, познаде Јоцу шнајдера, човека који врло рђаво кроји одела, али за то |
| дног учитеља музике; видео је пуну кућу шнајдерки, проводаџика, разносача писама; видео је стол |
| вом се положају учитељ осећао, кад је у шнајдеровој руци опазио ту фаталну цедуљицу, сопственом |
| ељ на то увек избегавао да одговори.{S} Шнајдеру је, дакле, ова прилика добро дошла, јер цедуља |
| > <p>Госпођа Босиљка ослухну, па остави шољу са чајем и притрча прозору, погледа лево и десно и |
| е код „Шарана” ја, Паја писар и Михаило шпедитер.{S} Пили смо ракију и јели смо краставце из во |
| .. па му се развију крила, па онда онај шраф испод трбуха врррр... вр... врррц... па му се нешт |
| и „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха, цврр... цврр... цвррц... па му се р |
| каже где би од прилике стајала сва три „шрафа”.</p> <p>— Прво одвије она два шрафа испод пазуха |
| човека како лети као тица.{S} Има три „шрафа”, два испод пазуха и један испод трбуха, и ту ћат |
| м сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додај |
| се уплашим и кажем: „Ју, Огњена Марија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А |
| е се, да се госпа Мара грдно забринула, шта ће и како ће.{S} Покушавала је да га лечи: саветова |
| ећи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти |
| црквено дете, не може општинско, е, па, шта може?{S} Дедер, ћато, ето ти си паметан човек, — ок |
| сну пред очи као нов проблем. — Одиста, шта ће се дететом дотле?</p> <p>То га питаше необично з |
| рекрсти се и препаде).{S} Боже Господе, шта ви то говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што в |
| — додаде учитељ.</p> <p>— Чујте, дакле, шта она пише мојој жени: „Поштована госпођо.{S} Ваш муж |
| твеном руком, написану.</p> <p>— Дакле, шта је ово? — поче шнајдер тоном, као да говори са дужн |
| доба додаде кмет:</p> <p>— Јес’, боме, шта ћемо сад?</p> <p>Опет нико ништа не одговара.{S} Ћа |
| ут изиђе пред очи чин крштења при коме, шта више, он мора и чинодејствовати.{S} Он виде лепо го |
| рло често размишљао и управо бринуо се, шта би се могло за находчад учинити, но сам напустио ту |
| о погледом који би рекао: „Ћато, брате, шта ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту м |
| ита Риста.</p> <p>— Каква помоћ, брате, шта ће ми помоћ? — виче поп изнутра.</p> <pb n="88" /> |
| о настави:</p> <p>— Ви се можда питате, шта бих ја тражио за такву услугу.{S} Молим, ја сам скр |
| ерња кући, па ми се пожали, вели: „Оче, шта ћу и како ћу, не могу да се смирим од рђавих снова! |
| рћући се непрестано и чудећи се у себи, шта би овом сеоском попу, те место да назове Бога, а он |
| капетан.</p> <p>— Господин Васо, вели, шта је то забога с вама?</p> <p>— Које, молим вас?</p> |
| во у очи.</p> <p>— Е, мој брате рођени, шта да ти кажем — почне Фића трљајући руке — ствар ни с |
| да општини, и ова га преда каквој жени, шта ће од њега бити?{S} Неће добити <pb n="255" /> ника |
| али, ни сад то не уме себи да објасни, шта му би те не потеже на врата која су му била ближа, |
| да би хтео рећи:{S} Нека их ђаво носи, шта ме се тиче!</p> <p>Затим се дигоше поп и кмет те у |
| ија да се улагује ћати — дедер реци ти, шта ти мислиш, па да те сви послушамо?!</p> <p>— Хм! — |
| ањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— А зар ја знам! |
| то поп тада одговори:</p> <p>— Не знам, шта може бити на овоме свету, ал’ да ћу ја дочекати теб |
| дине Томо, сад разумем.</p> <p>— Молим, шта разумете? — Упита Тома усплахирено.</p> <p>— Разуме |
| проговорим ја.</p> <p>— Како ниси имао, шта је теби, Јоване?</p> <p>— Па мени и није име Јован. |
| заштити!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Како, шта велиш?</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Није изгубљен, но |
| " /> који ће их научити, боље него ико, шта ће и како ће с дететом.</p> <p>Затим остаде поп, он |
| мантијом.</p> <p>Друго је питање било, шта ће с дететом док они оду капетану.{S} Ту решише, да |
| ста полицај. — Ево, да вам причам само, шта се мени једанпут десило!</p> <p>Јова дућанџија одма |
| омах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири пута угљевљ |
| > <hi>Госпођа Милева</hi>:{S} Па добро, шта хоћете ви?</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Одмах ћу вам р |
| ођи Босиљки питањем:</p> <p>— Па добро, шта мислиш ти, шта да радимо са овим дететом?</p> <p>— |
| лаву и запитах жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ниш |
| у забуну; јер ако мене осуде на затвор, шта ће с дететом.{S} Па то знаш, дошла сам да ми даш то |
| ице: „Ви не знате, мој млади пријатељу, шта су то празне груди, празна душа!”... он уједно прим |
| жену:</p> <p>— Па добро, шта ти мислиш, шта треба радити?</p> <p>— Ја мислим ништа, — вели жена |
| ђа, а господин Милија настави:</p> <p>- Шта, не увиђаш?{S} Па, дедер, изнеси ми макар <pb n="11 |
| марно и не дижући главу.</p> <p>— Па... шта ћете! — настави интригант, пошто је наручио кафе. — |
| >— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, довољни смо ми сами себи.{S} А, ш |
| ако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам вас видела, а имала с |
| је, деклинације, и свакојаки цитати.{S} Шта више, када би се свађала са којом од својих суседа, |
| сам видиш да ћеш за дан два умрети.{S} Шта вреде те медицине и рецепти, ништа... којешта... тр |
| д тек нађо’ у чуду са кључем у руци.{S} Шта ћу, Боже, помисли се, па, ко велим: кад ми је сама |
| столичицу и стаде шапутати са попом.{S} Шта <pb n="49" /> су шапутали ми већ сви знамо, а како |
| и десно, иде ли когод, не дође нико.{S} Шта је могао г. Недељковић, него да конференцију одложи |
| оживели су две и по године баш лепо.{S} Шта више, они би и још две и по, или можда и много више |
| би боље било да одеш гдегод у свет.{S} Шта ћеш овде у селу; село је село, много је лепше гдего |
| м бадава.{S} Само, немој да зацениш.{S} Шта ми тражиш за дете сутра до подне?</p> <p>— Не умем |
| ји опроштај!</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>: |
| /> <p>— Него како? — изребри се поп. — Шта ја могу из таса црквеног!{S} Једва колико пиле да к |
| та мене писар срески: — наставља ћата — Шта је ово, господине ћато?{S} То се у администрацији з |
| сну шакама:</p> <p>— Боже мој!</p> <p>— Шта је? — скочи изненађен г. Сима, а правећи се још јед |
| </p> <p>— Чудо, чудо невиђено!</p> <p>— Шта је, забога? — питају сви одоздо, а искривили главе |
| ска, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упаде она брзо.</p> <p>— Имам једа |
| х било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта ћу ти, мој брате рођени, то је закон, то су парагра |
| сто четрнаести! — мумла Фића.</p> <p>— Шта велиш?</p> <p>— Ништа, ништа — вели Фића — досећам |
| , да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p>— Па оно?</p> <pb n="83" |
| ре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у ц |
| , двеста шести и двеста седми.</p> <p>— Шта велиш? — пита сељак и гледа Фићи право у очи.</p> < |
| :</p> <p>— Не, до прве вароши.</p> <p>— Шта ћете тамо? — настави Елза.</p> <p>Тома се сад већ о |
| огледа га душманским погледом.</p> <p>— Шта хоћеш ти од мене? — узвикну му најзад очајно. — Зна |
| није иноверац — објашњава поп.</p> <p>— Шта ти онако мислиш, ћато? — запитаће кмет.</p> <p>Ћата |
| ао значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта значе?{S} Значе то: сад о Ускрсу да му ја пошаљем ј |
| <p>Радисав се врати у судницу.</p> <p>— Шта је, ћато? — вели.</p> <p>— Па... како ћемо ово?</p> |
| ло затим он јој управи питање:</p> <p>— Шта је вам муж?</p> <p>— Нисам удата! — одговори Елза с |
| је то осетио, па му се окрете:</p> <p>— Шта ти мислиш, ћато, онако као стручно лице?</p> <p>Ћат |
| стегнуто грло викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — јед |
| у:</p> <p>— А ти, кмете, тако?</p> <p>— Шта је тако?</p> <p>— Место у цркву, а ти тамо у Анике. |
| :</p> <p>— Признајте ми нешто?</p> <p>— Шта то?</p> <pb n="142" /> <p>— Је л’ те да ви немате у |
| та му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> <p>— Тако је — додају сасвим убеђени кмет |
| > Госпођа Милева</hi>:{S} Мило ми је, а шта желите?</p> <pb n="123" /> <p> <hi>Фића</hi>:{S} Ви |
| ед очи Радоје Крња, црн, црн као гак, а шта му мисли свако од њих у души, не дај Боже Радоју да |
| те колико само до подне.</p> <p>— Ју, а шта ће ти? — изненади се госпа-Мара.</p> <p>— Треба ми. |
| н на столицу.</p> <pb n="297" /> <p>— А шта би ви као желели да сазнате? — поче госпа Мара онак |
| — Погледао нас је све редом!</p> <p>— А шта оно рече кад хтедосмо да пођемо? — упита дућанџија. |
| сасвим нову тачку програма.</p> <p>— А шта би ви радили с њим? — упита радознало и престрављен |
| ће се то чути у своје време.</p> <p>— А шта то? — буни се кмет.</p> <p>— Па ова брука! — вели ћ |
| арамо братски и пријатељски.</p> <p>— А шта имамо да разговарамо?</p> <p>— Па тако, да разговар |
| о друкче и не би могло бити.</p> <p>— А шта си смислио? — пита дућанџија, а донео уво до кметов |
| ове не могу никоме поверити.</p> <p>— А шта је то?</p> <p>— Које? — упита учитељ престрављено и |
| се! — одговара ћата одлучно.</p> <p>— А шта ту може капетан учинити? — пита дућанџија.</p> <p>— |
| му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p> <p>Како се кме |
| по реч како је од мене чуо.</p> <p>— А шта му је то дефицит? — пита Радоје Крња.</p> <p>— То с |
| вом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тиче!{S} Није то моја брига већ |
| ијем овог великог господина?</p> <p>— А шта је тај велики господин?</p> <p>— Па велики господин |
| с спасао једне велике беде.”</p> <p>— А шта му као значе те речи? — пита кмет.</p> <p>— Шта зна |
| .</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има свакојаких чуд |
| та питања одговара кум, — да бог сачува шта би све том приликом могао Радоје Крња да каже пред |
| ете, дошли да се упишете у глумце, онда шта ће вам ово дете ? и</p> <p>в) Зашто сте ви то дете |
| водство, те да на две стране пише, онда шта вреде ту лекови!</p> <p>Алемпије је дакле свакојако |
| набраше за дваест гроша интереса.{S} Ја шта ли би их било да је нешто ока дуката.</p> <p>— Шта |
| .{S} Знам ја њега, зна он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удес |
| дете је тајна.</p> <p>Елза није појмила шта је он тиме хтео рећи, али, као и увек, он је не ост |
| ауна!</p> <p>-Ој!</p> <p>— Јеси ли чула шта се вели за Аникино дете?</p> <p>— Нисам!</p> <p>— К |
| ва сметња, која се није могла избећи ма шта да се ради; стога одбор реши да се сазове ванредни |
| Риста ће стојати крај њега, и да му ма шта понуди, да виде хоће ли отворити.{S} Риста се, међу |
| ански и сасвим би требало.</p> <p>— Ама шта?</p> <pb n="245" /> <p>— Да се ти, Симо, примиш кум |
| и да му припали кадионицу.</p> <p>— Ама шта говориш, човече — ишчуђавају се сељани, али опет их |
| тек онда досети, па вели:</p> <p>— Ама шта је то, где су твоји бркови?</p> <p>А ја онда, био с |
| се, гледа лево и десно, не зна ни сама шта да каже.{S} По свему изгледа да јој се план допада, |
| у делокруг одборски, нити ће он о њима шта решавати.</p> <p>То сад постане нова сметња, која с |
| и држава...</p> <p>— Знам ја, попе, на шта ти навијаш! — прекиде га ћата.</p> <p>— Е, па, ако |
| е мислим.</p> <p>Аника ћути, јер не зна шта јој мисли рећи Радоје.</p> <p>— Згодило ти се, ето, |
| о немамо деце...</p> <p>— Е, али ко зна шта носи дан а шта ноћ.</p> <p>— Оно, то је истина, има |
| 158" /> гласом”.{S} У том заносу ко зна шта би још све казао, да Недељко не удари у грдан плач |
| уме на картама казати као да просто зна шта се у чијем животу дешава.</p> <p>Затим је Мара ступ |
| никад у животу није био срећан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који |
| а, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — уплете се нестрпљиво дућанџија. — Не м |
| емо онда једно другом поћи по трагу, па шта коме Бог да!</p> <p>И после тог разговора кмет и ћа |
| иров.</p> <p>— Ух! — учини Радисав — па шта ћемо ми с овим?</p> <p>И ћата и биров погледаше у з |
| ника, али за редова не би’.</p> <p>— Па шта знаш, можда би ти дали за наредника кад би чули как |
| се беху под челом сабрале.</p> <p>— Па шта си смислио?</p> <p>— Ништа... шта ће нам подсвојче, |
| мора бити да му је требало.</p> <p>— Па шта ви мислите, зар целога живота, кад год вам устреба, |
| иљка ту тако просту истину.</p> <p>— Па шта мислиш када би ово дете, које нам је сам Бог ставио |
| </p> <p>Среја опет понови:</p> <p>— Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се и по други пут учини да не |
| ног те у другог, па ће опет:</p> <p>—Па шта ћемо сад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта г |
| страну и, шапћући, све му редом исприча шта је и како је.{S} Рече му како се поп, кмет и дућанџ |
| по гдекојој жени.</p> <p>Елза не знаде шта би му на то могла казати, ал’ он сам настави:</p> < |
| ју се сељани, али опет их копка да виде шта је, те остављају чак и посао за којим су и иду за Р |
| диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта хоће господин Сима.{S} Он би рад да узме од њега пи |
| ње, није смео онако на сав глас да каже шта мисли.{S} Погдекад само, у кафани, ако ко уз полић |
| не).</p> <p> <hi>Фића</hi>: (Познао је шта она мисли).{S} Може бити ви се бојите да то учините |
| ад?</p> <p>Кмет се учини као да не чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је |
| друма, па све то гласно говори о ономе шта се десило и гласно се смеје.{S} И бруци није било к |
| S} Е, па, ето, процени сама, према томе шта ћеш платити адвокату.</p> <p>— Иди, жено, с милим Б |
| ло тврдоглав и као човек који не разуме шта му се говори, а то је, кад се покушало убедити га к |
| а.</p> <p>Они се згледаше и зачудише се шта се то овде, пред вратима њихове собе, збива.</p> <p |
| почеша њоме леву.</p> <p>— Него, знате шта? — настави капетан. — Нисам ја баш тако зао и пакос |
| ица и пљесну се по челу:</p> <p>— Знате шта, биће да се то Кастор играо!</p> <p>И одиста, кувар |
| — узвикну Радоје за њима — зар не знате шта је ново?</p> <p>— Јок! — каже Исајло. — До ти ако ћ |
| } Не знате колико је то несрећна жена и шта трпи од свога мужа.{S} Не волим, знате да од мене и |
| ичаше најпре све опширно ћати како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила. |
| е од реда да прича интриганту како је и шта је било.</p> <p>Интригант је искрено саучествовао и |
| ош застали су да се договоре, како ће и шта ће.{S} Прво и прво, било је потребно да се реши ко |
| та је то величина бола у људској души и шта је то разочарање из најлепших и ружичастих снова!.. |
| сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као дан да је тако ка |
| и где је црква чувала и неговала децу и шта ће цркви деца?</p> <p>— Па — настави кмет отежући — |
| материјал за читав овај роман.</p> <p>И шта ћемо сада без њега?</p> <p>Остаје ми једино, драги |
| еговој свастици, и изиђе напоље да види шта је.</p> <p>Господин Сима се не врати убрзо, а учите |
| као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У ствари да кмет није раније ишао „на |
| p> <p>— Вама за љубав?{S} Па добро, али шта желите?</p> <p>— Немојте овде стајати, хајдемо овак |
| м, знам — рећи ће госпођа Босиљка — али шта ће се с дететом дотле?{S} Не мислиш ваљда ја да га |
| трагедију, господине, ви би сте видели шта је то величина бола у људској души и шта је то разо |
| а сад онај пакосни предлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер т |
| а нестрпљењем наставак, јер сад ће бити шта ће бити.{S} Риста поручи кафу, стресе пепео са цига |
| на своју бригу и, већ, моје ће то бити шта ћу и како ћу с њим.{S} Ипак се обвезујем да ћу учин |
| ића”, те утолико ће нас више изненадити шта су се у тој партији одједанпут изменили артикли.{S} |
| ости.</p> <p>Могли су најпосле говорити шта је ко хтео, али Алемпије и Аника проживели су две и |
| четири кафе, па исприча све редом Ристи шта је и како је, и како су дошли капетану да се жале, |
| а-Мари, која ће му од речи до речи рећи шта ће му се десити и како ће му се суђење свршити.</p> |
| е у земљи.</p> <p>Дућанџија, не знајући шта би казао, а у знак одобравања, наручи пола литра ра |
| ноји чело и он обори поглед, не знајући шта да одговори госпођи Босиљки на учињени предлог.{S} |
| у судници сасвим невино, и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} Тек да се дигне, да се |
| т сасвим невино у судници и не сањајући шта ће га задесити тога дана.{S} А кмет крмански Радиса |
| мо да видиш.{S} Приђи прозору, погледај шта је оно пред нашим вратима.</p> <p>Господин Сима при |
| одговори ми Огњена Марија — него слушај шта ти кажем, дођи ти у глумце!” — „Ама, откуд то мени |
| ље!” Кад је ја загледам мало боље, имам шта и видети: то није била Огњена Марија, него Ленка гл |
| па трчи да ми се похвали, кад ја — имам шта видети — мали човек, мали стари сват.{S} Само да уз |
| било.{S} Упалим брже свећу, кад — имам шта и видети — жгепче, ово жгепче!{S} Ху, триста му мук |
| ни госпођа Босиљка.</p> <p>— Ја не знам шта ћемо до сутра? — забрину се господин Сима.</p> <p>— |
| е.{S} Признајте ми.</p> <p>— Ја не знам шта да вам признам.{S} Не могу рећи да је волим (то „во |
| та ти кажеш на то?”</p> <p>— Ја не знам шта би се ту могло радити — узе право кмет да размишља. |
| икако не иде!</p> <p>— Е. па ја не знам шта ћемо! — забрину се понова господин Сима.</p> <p>— З |
| е кључ.</p> <p>Ја се збунио, па не знам шта, ћу, а она прошапута:</p> <p>— То је кључ од ходник |
| окусити од државне порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ к |
| од удовице узети на зајам него не знам шта! — говорио би увек и држао би се тога тако упорно, |
| на вашар па познајем сваку тицу и знам шта му мисли глава, шта му мисли рука, а шта нога.</p> |
| ли учитељ музике, не знајући већ ни сам шта да каже.</p> <p>— А чије је то дете које се у цедуљ |
| нем леђа, па се правим као да не слушам шта разговарају, а чујем им сваку реч.{S} Чујем ја из р |
| ели госпа-Мара — ал’ ја опет не разумем шта ће вад дете?</p> <p>— Како не разумете? — чуди се п |
| е сутра а нисам крив, па реко’ да видим шта кажу карте.</p> <pb n="298" /> <p>— Боме, моје ће в |
| а он мене; знам ја шта он мисли, зна он шта ја мислим.{S} И таман све удесиш да ти посао иде ка |
| брату, или једном речи као кмету, казао шта ћеш код капетана?</p> <p>— Чуће се то у своје време |
| син.</p> <p>Био сам као луд, нисам знао шта да мислим и шта да кажем.{S} Јасно ми је било као д |
| и уштину ме за образ, да ја нисам знао шта ћу од срамоте, него јој попретим да ћу је сутра туж |
| нуто поп, који је једини у друштву знао шта је то државни удар.</p> <p>— Е, па тако! — објашњав |
| чокањ.</p> <p>— Па... отеже ћата — ево шта и како ја мислим!...</p> <p>Сви се прибраше и начуљ |
| ство.{S} Ни Турци то нису чинили, а ево шта доживесмо под слободом и у својој рођеној држави!.. |
| е био последњи рок меници.</p> <p>А ево шта му је пало на памет:{S} Ако он буде нађено дете зад |
| ети и да разруши мој брачни живот и ево шта је радила.{S} Мало пре, кад сам изашао с часа, ја с |
| и не одговори, и ако је већ био смислио шта треба радити.{S} Уживао је просто да их гледа како |
| стричиној мајци, с, изјавом, да се тако шта више не може трпети.</p> <p>И заиста, није се трпел |
| за вас није тако важно ко сам ја колико шта сам ја.</p> <p>— Ви?</p> <p>— Да ја, а ја ћу вам то |
| p> <p>— Дошао сам, попе, да разговарамо шта ћемо с овим?</p> <p>— Којим? — пита поп.</p> <p>— С |
| изиђу, а ти остани овде да ти објаснимо шта је и како је.</p> <p>Риста и учини тако, па седе, а |
| настависмо разговор.</p> <p>— Па добро шта хоћете ви, говорите? — рече она одлучно.</p> <p>— Т |
| а прими га у наручје, не знајући просто шта да каже „и где очима да погледа.</p> <p>За оним сто |
| рошло кроз његову памет, те није ни чуо шта се даље говори.{S} Диже затим главу, па рече Исајлу |
| асно глуп, јер сад кад је требало макар шта да каже а он ћути, па најзад паде му на памет и то, |
| ом о сто и узвикнуо: „Они горе не знају шта народу треба, а нема ко да им каже!” А више црквени |
| обро, да сам нерасположен, па ме питају шта ми је, а ја се ломим да л’ да им кажем!</p> <p>А Ра |
| ?{S} Али — немадоше куд, него да очекну шта ће им рећи.</p> <p>Најзад Фића диже поново главу, а |
| и лези!</p> <p>Ја се за часак промислих шта да радим, па се реших да је послушам; свучем се она |
| у вода из уста — једно фино парче; имаш шта да оглођеш и да олижеш!</p> <p>Ћата на то додаје:</ |
| се понова господин Сима.</p> <p>— Знаш шта је, зете — упашће у реч ташта — ’ајд, ја ћу вам пом |
| ти — одговори нежно жена.</p> <p>— Знаш шта, драга моја — настави г. Сима као да му је тог часа |
| мисли, па, ће рећи кмету:</p> <p>— Знаш шта је, треба ми једно педесет динара; да л’ ми можеш д |
| :{S} Ко да кумује детету?</p> <p>— Знаш шта? — ускликну госпођа Босиљка, кад се постави то пита |
| а се забрину те сутра ће ми рећи: „Знаш шта је, Перо, да ме пустиш да одем сестри, јер брине ме |
| добро, газда Фићо, како ме ти саветујеш шта да радим?</p> <pb n="108" /> <p>— Мој брате рођени, |
| <p>— Е, ’ајде, роди га, па ћеш да видиш шта те кошта.{S} А овако имаш готово дете, само што пла |
| лепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади цело |
| а бувица под ноктом капетановим.</p> <p>Шта је даље било у општинској судници не знамо, тек мал |
| бучене.{S} Ја опет почнем у стиховима: „Шта је теби, Огњена Маријо, те ти мене на зао пут навод |
| чује шта га Среја пита, јер то питање: „Шта ћемо сад?” он је већ сам себи неколико пута за врем |
| дим и почнем јој у стиховима говорити: „Шта је теби, Огњена Марија, те ти таква излазиш пред ме |
| ета амрелом по глави и, најзад, како је штајгер из ватрогаске чете или може бити бандиста из се |
| узети ни Елза, ћерка Јулијане пуцерке и штајгер из ватрогасне чете или можда бандиста из седмог |
| туд стазом, иде у сусрет Елза са једним штајгером из ватрогаске чете или може бити са бандистом |
| ђе дечко из механе, извуче се арџија из штале који понесе собом и виле, навикнут да увек пође т |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ШТАМПАРИЈА</p> <p>ДРАГ.{S} ГРЕГОРИЋА</p> <p>БЕОГРАД.</p |
| мет, а остали ко стоји те се ослонио на штап, а ко донео камен те сео на њ.{S} Припалили цигаре |
| а сам одавно то да ти кажем, али сам те штедела, јер сам знала да ти то може нанети бол.{S} Али |
| јим годинама, кад су друга деца само од штете својим родитељима, поче да привређује.{S} Сваке с |
| икса нису виделе већ неколико месеца, а штикле на њима искривљене и изишле у поље.{S} Он целоку |
| , а цигани, који су седели испред бине, штимовали су инструменте спремајући се да почну свирати |
| еца, и народ је врло задовољан њиме, а, што је главно, он је задовољан народом.</p> <p>Дакле та |
| својче, довољни смо ми сами себи.{S} А, што се ово дете нашло Божјим промислом пред нашом кућом |
| тана, па богме и до новина.{S} Не бива, што не бива, не бива!</p> <p>— Е, па шта бива онда? — у |
| да би родила, али се не спомаже стога, што и муж увек иде с њом; па госпођа Јаковљевићка, која |
| еће, али не постаје срећан већ и стога, што би тиме овај роман био завршен, а међутим писац има |
| и с врата.{S} То по свој прилици стога, што је мислио да су и они глумци а откако код њега друш |
| осиљки, о имену није било ни реч стога, што је и Елза заборавила да запита своју матер Јулијану |
| е прозва Јулијана пуцерка.{S} То ваљда, што је тако крупну реч узела себи за титулу, прибави јо |
| род га испраћао до границе свога среза, што смо ми Београђани затим читали у нарочитој депеши, |
| је унела и музику коју је радо слушала, што је пак допринело да се код ње развије нарочити укус |
| ко, после крштења, и недеља и две дана, што је био као неки одмор после оних бура у души г. Сим |
| ила никоја друга до <pb n="225" /> она, што је била турена у Недељкове пелене, а на којој је уч |
| б лећи, а ви мислите оних десет дуката, што сте ми дали, да ми буде све.</p> <p>— Па дала сам и |
| о и научно доказивао како постају деца, што је г. Сима Недељковић са највећом пажњом слушао.</p |
| ајка брзо — ја мислим за онолику љубав, што сам је вама учинила, и за тако велику тајну, што је |
| ити код жива Алемпија.</p> <p>А најзад, што ће попу да се правда.{S} Скупштинари полажу рачун с |
| уђава се попадија.</p> <p>— Па оне, де, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по ва |
| > <p>— Ама, које оно?</p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држ |
| ла да је олајава по селу, али кад дође, што ће, не може га отерати.</p> <p>Уђе Радоје, разгледа |
| ако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p> <p>Од то доба иде по |
| му донекле могло покварити рачун то је, што он нема својега воћњака.{S} Да би и ту незгоду откл |
| роди сина.{S} То је тај без операције, што је и сад жив.{S} Њему је то било треће дете, али пр |
| сци обично свршавају своје романе тиме, што неког убију, отрују, или га просто пусте да умре, д |
| , што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није ништа научила.</p> <p>Да би се доскочи |
| та се љубав обично свршавала или тиме, што би га избацили из куће, или тиме, што ученица није |
| да се исповеди, али тешећи се бар тиме, што ће после ових батина извесно престати да је муче рђ |
| ија Стана, а која је позната и по томе, што је знала многе школске лекције на памет.{S} Она је |
| тане.{S} Погрешка је можда била у томе, што се тај одбор петорице није конституисао, те да се з |
| аво!” (А то „нећу” састојало се у томе, што је из неког писма командировог извукао банке.</p> < |
| ост за ту општину међу тим лежи у томе, што је дотична Аника, по своме сопственом наговору, оти |
| чија се кловновска шала састоји у томе, што му сви од реда у циркусу одваљују шамаре, тако да г |
| и на ручку и даћима.{S} То све тим пре, што Среја и себе убраја у „општину”.{S} Он важно вели п |
| договорити мајка и ћерка, утолико пре, што је мајка Јулијана већ има план.</p> <p>И тако једно |
| њао сам, господине!{S} Ох, да ви знате, што каже Јаго: „Како мучно и <pb n="182" /> јадно броји |
| викну на Среју:</p> <p>— Шта је, брате, што урлаш?</p> <p>— Побегла ноћас, — једва издува Среја |
| у дамо име Сима, из почасти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво. |
| Учитељу музике отказани су даљи часови, што је код госпође Софије развило још већи укус за музи |
| ко пре иште да се његов предлог усвоји, што је чак и идеја и образовању свога друштва поникла о |
| невоља за који час чека.</p> <p>Е, али, што кажу, ум за морем а смрт за вратом.{S} И каквих ти |
| нда и многи други су тако мислили, али, што је главно, то је, што је и поп Пера тако мислио.</p |
| неку траву од које огади пиће.{S} Али, што је више пио ту траву, све му се више пила ракија, т |
| ступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Ленка можда поново насм |
| би и настави шаптати:</p> <p>— Замисли, што није никад чинио, мој муж ми довео вечерас његову м |
| p> <p>За другим столом, у истој кафани, што Тома није ни спазио, седео је „интригант”, који је |
| <hi>Перса</hi>:{S} Шта ти је, Бога ти, што се млатиш!</p> <p> <hi>Ја</hi>:{S} Измири се с Бого |
| д.{S} Ја се помолим Богу да ми опрости, што сам мислио да је она Огњена Марија, а то сам зато м |
| } Писар се слатко смејао Томиној причи, што је овога необично болело, јер је бар код власти оче |
| осве непотребан инструменат за порођај, што рече:</p> <p>— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p |
| е сматрати као оца.{S} Та околност пак, што Елза поче господина начелника сматрати као оца, њег |
| дуговањима.{S} Друга је ствар, међутим, што у књизи газда Спасе кафеџије има оваку рубрику:</p> |
| униш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључано у соби — рече механџија |
| , свом послу.</p> <p>Сели под кестеном, што се лепо разгранао пред црквом: поп, Исаило, и кмет, |
| ам, браћо, дуго, и ја мислим да ће ово, што ћу вам рећи, бити најправије, а никако друкче и не |
| И кад се зна да је господин Васа мушко, што је уосталом, како указом тако и самом крштеницом, у |
| } Ево да отворим касу па да пребројимо, што је ту је, у каси!</p> <p>— Нека, нека, — вели писар |
| оста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно одело.</p> <p>— Не само то, госпођ |
| рила бабици тетка Ленки, највише за то, што би у њему видела свога покојног мужа, кога још ника |
| г. Симе Недељковића и без обзира на то, што су улицом ишле две три куварице, спусти дете пред к |
| да остане тајна у комшилуку.{S} Али то, што је откривена тајна прија-Станина, није ни мало омел |
| да је соба празна, али га утеши бар то, што је затекао собу откључану, а то ће рећи да се Елза |
| ријских послова.</p> <p>— Не може зато, што уз овај акт иде и прилог, па како ћемо тај прилог д |
| на ни дан данас где је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети |
| бичај да се појављује, већ просто зато, што писцу све до ове главе није био потребан.{S} Иначе, |
| 0" /> <p>— А би л’ ти нама казао, ћато, што ћеш сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или |
| з оног приреза?</p> <p>— Па могу, ћато, што да не могу.{S} Прирез није мој па да кажеш да не мо |
| а у новој глави почну да причају нешто, што никако није наставак из оне прошле главе.{S} И коли |
| х не изводи довољно у друштва или, бар, што не сазива друштва у своју кућу, те да девојке виде |
| те овде, ево овде, и пишите, молим вас, што ћу вам диктирати.</p> <p>Учитељ сад тек увиде шта х |
| то за десет минута.</p> <p>— Па, јест, што кажеш!</p> <p>— Него, дедер, кмете, отвори касу.</p |
| нгија, свештеници одслуже службу божју, што је сасвим згодно, јер ако Господ Бог не буде чуо гл |
| акта извесне парнице и баци их о земљу, што је он чинио само у приликама кад је озлојеђен на ко |
| кају што су онако поступали према њему, што су га истерали, што су га исмевали, а госпођица Лен |
| p>Сазнам затим и да је ономе господину, што је отпутовао, име Младен Петровић, а његовој жени Л |
| е вама учинила, и за тако велику тајну, што је ја због вас кријем, ја мислим право би било да м |
| ошле сузе на очи, без обзира на то још, што га је ужасно наљутило кад је опазио да је Недељко п |
| ши допиру и до нашега села, јер упамти: што већи чиновник то веће уши!</p> <p>— Ама, шта ти то |
| !{S} Ху, триста му мука, <pb n="192" /> што сам направио ларму по кафани; хтео сам да поубијам |
| је земља да бог да, Боже ме прости!{S} Што ће ми она, она ми је и направила све ово!</p> <p>— |
| то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер ако игде, а то код самртника ј |
| убрисао нос.</p> <p> <hi>Перса</hi>:{S} Што ти тако напрасито плану при тим речима?</p> <p> <hi |
| е мој! — изненади се практикантовица. — Што, ваљда се бојите да вам га не вратим.{S} Па не траж |
| <p>— Боже мој — узе поп размишљајући — што ти је судбина.{S} Тако расте и не зна ни ко му је о |
| ешто, чудновато поче да ми пада у очи — што више дете расте, све више поче да личи на старог св |
| лим, — додаје господин Милија љубазно — што се тога тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је |
| и удари грохотом да се смеје. </p> <p>— Што глуп, брате, ја тако мислим!{S} Ми смо се скупили о |
| међусобно, па обојица оћуташе.</p> <p>— Што сте дошли, питам вас?</p> <p>Узе најпре кмет реч:</ |
| треба да каже своје, па вели:</p> <p>— Што се тиче наоружања, то је утврђена потреба, само ја |
| ницом.</p> <p>— Па добро — вели она — а што ти сам не понесеш новац?</p> <p>— Остави ти то, — в |
| твори, кмете, да пребројимо!</p> <p>— А што ћемо да бројимо — вели кмет — толико ће да буде, не |
| ти за мене да се молиш Богу!</p> <p>— А што као, кмете, не бих се ја могао молити Богу за тебе, |
| Само до подне да ми га даш!</p> <p>— А што ће ти дете, по Богу сестро? — пита радознало госпа- |
| и вешт човек! — додаје кмет.</p> <p>— А што се капетана тиче — вели поп — право да вам кажем, н |
| новато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим ја да оно плаче него да пл |
| >Најпосле зину и кмет, вели:</p> <p>— А што ће нам, господине, да прегледамо књиге те да се мај |
| це.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А што није јутрос кмет био у цркви?</p> <p>— Па зар му ја |
| олико да призове Бога да уклони од њега што даље такву беду.</p> <p>Кад уђоше у кафану, потражи |
| одина, — поче да шапће болесник — овога што је сад био, нећеш никад више пуштати к мени.{S} Нар |
| тиви томе предлогу, из простога разлога што слово „Б” није лепо за монограм.</p> <p>— Може дете |
| ов.</p> <p>— Среју из Прелепнице, онога што је донео овај акт и дете.</p> <pb n="61" /> <p>— Па |
| мента не би било згодно већ и због тога што има и браће и друге фамилије, а да му се каже онако |
| Мара су осетили тај губитак; Мара стога што јој се умањио један приход, а доктор зато што му се |
| је крива ова несрећница а које и стога што је рачуновођа заводски био млад човек.</p> <p>Ту, у |
| каваном другога реда, али важном стога што у њој сад даје представе позоришно друштво под упра |
| ајпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат.{S} Што пре, разумеш ли, јер |
| , јер нико не уме да мисли а камо ли да што каже.</p> <p>Једва на једвите јаде диже поп главу, |
| {S} А осим тога, ако је да купиш или да што продаш, ту је он да ти сврши и да ти помогне; ако ј |
| .</p> <p>Тома одмах наручи, радознао да што пре чује <pb n="185" /> крај ове језовите трагедије |
| лауз одоздо, и то би га опет дражило да што пре сиђе доле.</p> <p>Најзад се одлучи на један врл |
| и то ћата те га притвори и окриви ма за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са д |
| чувењу, а дотад му нису долазили ни за што.</p> <p>— А шта сте ви дошли? — упита их најзад.</p |
| — учини Елза и погледа чудновато човека што боде децу.</p> <p>— А што! — правда се он. — Волим |
| бро, погодили смо се и хвала вам велика што сте ме тако лепо дочекали и угостили.</p> <p>— Још |
| с:</p> <p>— Окумила ме она сирота Аника што има дете без оца, па велим, за такво кумство право |
| е, што је у ње Стана, знаш, она девојка што се вукла по вароши због оне њиве.</p> <p>Писну попа |
| не.</p> <p>Госпа-Мара није протестовала што се ствар тако отеже, јер је њој господин Сима редов |
| његов рачун.{S} Публика се није смејала што је то била каква необична појава да се донесе дете |
| баба Кана и данас, кад хоће да прича ма што из прошлих времена, па макар то било и причу о оној |
| а онако из далека разговор, не би ли ма што прокљувила.</p> <p>— Имам — вели поп — једну велику |
| своју жену.</p> <pb n="299" /> <p>— Ама што с њом поче, кумим те Богом!{S} Види ти, госпа-Маро, |
| аш је тебе погледао, попе!</p> <p>— Ама што мене! — брани се поп. — Погледао нас је све редом!< |
| кад не би узео мога коња.</p> <p>— Ама што је увреда за тебе кад коњ рамље?</p> <p>— Сасвим ув |
| оте мора да иде у општину.</p> <p>— Ама што ти је, жено, — ишчуђава се Роска — па сутра је пета |
| а полицаја, јер он им, брате мој, онима што још нису полицаји, зна све трагове.</p> <p>— Тако ј |
| да поп ни добро јутро није назвао онима што су се искупили крај лествица, већ их само попреко п |
| год би пожелео да <pb n="240" /> сазна што са длана, одлазио госпа-Мари код које је затицао ув |
| ана, кад је у бакрачу кључала вода, она што се сваког дана приправљала и кад је госпођа Милева |
| Огњена Марија, него Ленка глумица, она што игра све неке ђаволасте улоге и уме тако сатански д |
| а полицај и госпођа Ленка Петровић, она што му је додала кључ кроз прозор, јер и госпођа Ленка |
| не може је он окренути.</p> <p>— Е, па што се онда прибојаваш? — пита дућанџија.</p> <pb n="70 |
| спођа Милева и погледа враголасто. — Па што ми то нисте причали?</p> <p>— То је било исте зиме |
| е смем носити! — вели кмет.</p> <p>— Па што си онда обећао капетану? — пита поп...</p> <p>— Ја, |
| ду на акту.</p> <p>Ћата пак, без обзира што му је Среја стао на жуљ, потеже сва акта извесне па |
| ље загледа, види се јасно да је то лира што изгледа <pb n="169" /> као пар обарених крен-виршла |
| одмери тежину.</p> <p>— Да вам не смета што плаче? — упита Елза.</p> <p>— А не, волим ја више н |
| , мој брате рођени, зато се зове проста што се законски оснива на један односећи се параграф, и |
| мо под селом, лежи она Јоцкова воденица што <pb n="14" /> је већ одавна батал, те сад у њој, по |
| ко напредно и велико, као ниједно досад што сам их крштавао.</p> </div> <pb n="128" /> <div typ |
| .{S} Та оптичка обмана долазила је отуд што је платно, од којега је главна завеса, баш на трбух |
| ветац.{S} Једанпут само за време службе што је клисару опалио шамар у олтару, па то тако одјекн |
| провела са покојником у браку, или ове што проводим као удовица.{S} Које им воља, мени је свеј |
| одложи и да се за идући састанак позове што шири број грађана.</p> <p>Предлог би усвојен, а г. |
| идућу конференцију и да на исту позове што шири круг грађанства.</p> <pb n="290" /> <p>После д |
| верено да идућу закаже и на исту позове што већи број женскиња.</p> <p>То је био велики посао и |
| ара, а платићеш дабоме и друге трошкове што буде и колико буде.</p> <p>— Ама каквих четири дина |
| заједе <pb n="304" /> једну њивицу, све што јој је остало од мајке, па науче је те потегне у гр |
| и је општинским добошем огласио.{S} Све што поранило да крене на рад, застало па и не мисли поћ |
| он радије узимао од свога ближњега све што овај има.</p> <p>— А ви сте из Прелепнице? — прогов |
| цркву да га крсти!{S} И онда исказа све што се може десити и каква брука може настати.</p> <p>П |
| Кад је четврти пут дошао, добио је све што и пре, али сад су већ играли жандара до сто и један |
| љковићеве, те учини са своје стране све што је могао да их потпомогне.{S} Остављен учитељем муз |
| ко како каже ћата.{S} Договорише се све што ће и како ће, па оде свако својој кући да се спреми |
| рицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити дете.{S} Чујем после од газде, да ј |
| али треба казати да је то уједно и све што он има.{S} Свршио је некако трговачку школу па отиш |
| ларију; напише он и тужбу и жалбу и све што хоћеш.{S} А осим тога, ако је да купиш или да што п |
| и опростио би свима, и заборавио би све што му се тога дана десило.</p> <p>А то би можда и било |
| а човека, који би своме ближњем дао све што има, и ако је у ствари он радије узимао од свога бл |
| !</p> <p>Тома у ствари није разумео све што му интригант говори, али је осећао да су то речи ут |
| еме вечере, додавао сам јој и нудио све што је желела, уопште, био сам толико пажљив и толико ј |
| како је и шта је било и ћати се допаде што се ствар тако свршила.</p> <p>И сад настаде у селу |
| ете, на коме би могла можда опет по где што зарађивати.</p> <p>После кратког размишљања о томе, |
| зна много да прича.{S} Он је вид’о људе што једу жабе. „Немци једу, гледао сам својим очима!”</ |
| и сувише тужних дана у животу, доста је што је срце човеку све оцрњено, што ће му још и црно од |
| лечио се сиромах свакојако, али, кад је што писано, шта вреде ту лекови!{S} Гасили су му четири |
| ра беседу, а у тој беседи најважније је што је хтео да каже: да на напуштеној њиви сви треба да |
| >— Па ја не знам ништа друго, до ако је што ћата смислио.</p> <p>— Ако сам и смислио, чуће се т |
| вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, јер ја му увек израђујем слу |
| ријатност која им се успут десила то је што су срели поп Илију, који таман да назове Бога, а де |
| децу из вароши, ја би их понео.{S} Није што је строг, него некако уме — вели кмет.</p> <p>— Јес |
| е порезе него не знам шта.{S} И то није што не би имао од чега да живи, већ као из неког начела |
| кле, — настави г. Милија — најпаметније што можеш учинити, то је да што пре напишеш тестаменат. |
| ћи, како упућује децу, а зету пребацује што их не изводи довољно у друштва или, бар, што не саз |
| би хтео то да спори, али ућута да чује што даље карте кажу.</p> <p>— И вама је ваша жена проти |
| од чега је Алампије умро.{S} Једни веле што је пао с крушке, други веле није, него од злих очиј |
| својој машти, та се љубав завршила тиме што је Елза добила песницу у леђа.{S} Не могу се узети |
| и доцније прекидало, а завршило се тиме што је Мара, на наваљивање кочијашево, пристала да се в |
| и.</p> <p>Риста, задовољан собом и тиме што је овако убедио људе о своме школовању, дохвати опе |
| аиђоше топли дани и, најзад, сврши тиме што га госпођа, код које је био у служби, отпусти због |
| пуне ислеђења, док се све не сврши тиме што га позваше у Београд на суђење.</p> <p>Тако освану |
| Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали већ заборавили.</p> <p |
| есор математике, који је познат по томе што воли у сваки одбор да уђе.{S} Он је одборник књижев |
| лице, осећајући неку потребу да побегне што даље од хотела у коме је преживео ову страшну ноћ.{ |
| ине.</p> <p>— Дакле, послушајте ви мене што ћу вам казати! — вели капетан.</p> <pb n="78" /> <p |
| ужбе?</p> <p>— Па које им воља, или оне што сам их провела са покојником у браку, или ове што п |
| вет Мару сасвим заборавио, у толико пре што су се већ појавиле друге, нове и знамените врачаре. |
| цев.{S} И забрину се поп, у толико пре што нема с ким да се посаветује, ни с ким да се забрине |
| трогасци увек говоре у стиховима кад се што на љубав односи).</p> <p>И кад је све то чуо, видео |
| вег грла: „Изволите, господо, да видите што ћете ретко кад у животу имати прилике да видите.{S} |
| кво стање...</p> <p>— Молим вас, пишите што ћу вам диктирати — наваљиваше господин Сима и грешн |
| није рад никога да увреди.{S} Кад хоће што да каже, а он просто шапће као какав Божји угодник. |
| ањ ракије, те кад га радознало запиташе што части, а он ће у сав глас:</p> <p>— Окумила ме она |
| Јесте.{S} Бога ми, али има нешто повише што ја хоћу да ти кажем.</p> <p>А ваља знати да је Радо |
| пу пријао тај разговор најбољи је доказ што му је последњи, најслађи залогај, остао нетакнут у |
| им Рајка, он — пљунути стари сват!{S} И што више расте, све више личи на њега, а све мање на ме |
| {S} Па је ли то правда, молим вас?{S} И што је најгоре, знате, то је што мени задаје главобољу, |
| асти према теби, што си дете нашао, а и што ћеш да установиш то друштво.</p> <p>На господин Сим |
| дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а поп Пера опет се сет |
| о.{S} Потегло у цркву и мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крњ |
| де је Аника, а и зато, што је поп поп и што има живу жену.{S} Не могу се узети ни г. Риста поли |
| мало и велико и што би дошло у цркву и што не би.{S} Па онда Радоје Крња кум, те сви нагађају |
| опет је он ту.</p> <pb n="105" /> <p>И што је главно, он се не стиди никаквог посла; купиће он |
| шије!{S} А тако и ја код њега.</p> <p>И што је најлепше, тако кад беше друга година на измаку, |
| да им кажем: доста вас је двојица, а ви што вас је повише идите кући, је ли тако?</p> <p>— Тако |
| ени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су аплаудирати, који аплауз затим пр |
| му десет кила?</p> <p>Елза се изненади што он на киле говори о детету, и не знајући да је њего |
| ћанџија не избија из дућана, да накнади што је продангубио и што се истрошио око оног детета, а |
| дозвољавам да се Јаго боље облачи, али што се тиче игре, изволите писати самога г. Пају писара |
| а за што, па га протера из села.{S} Али што ће се овако са дететом?</p> <p>Ћата је рекао кмету |
| вео и због које је још био узрујан, или што је био мрак па није добро видео нумере над вратима, |
| Божји па да му жена роди, хтео да учини што већу пакост.</p> <p>Пошто га је на тај начин убрзо |
| ак од „Златног лафа”.{S} Једино посилни што се врло дискретно смешио, јер није био добио претхо |
| />, па и ту обично му покваре посао они што теше удовице.</p> <p>— Шта има повише?</p> <p>— А ш |
| {S} То не може бити, кмете, него ако си што паметније смислио, а ти реци! — пресече поп врло од |
| га ништа, осим ако се може за зло узети што поп Пера сврати по који пут код Анике да је теши.{S |
| <p>— Немој палити свећу, да не примети што свекрва, него свуци се у мраку па ’оди лези!</p> <p |
| редлагач неће имати шта више предложити што би одложило конференцију, јер тек неће ваљда предла |
| т.{S} Пази сваког, нити ће коме учинити што неправо.{S} Па опет има једну малу ману: воли окуси |
| о, на пример, могло би се попу замерити што никад није ишао у Аникину кућу док је Алемпије био |
| </p> <p>Најзад могу зли језици говорити што хоће, главно је за капетана Јеротија да је он, за д |
| сад се сложише мучки сви они параграфи што их је Фића удовици бројао, па дигоше хајку и на Фић |
| и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и келнер оставио механу, те и он до |
| ин управник појавио у којој сцени, онај што седи на каси и онај други што разводи морали су апл |
| и рачуна.</p> <p>Г. Сава Јанковић, онај што се радо натура за благајника друштвима, тражио је т |
| зна за још један такав случај, а момак што чисти лампе на то доби још јаче грчеве.</p> <p>И до |
| учама на ногама.{S} Дође најзад и момак што чисти лампе, опасан половином џака место кецеље, и |
| мигну ми.{S} Срам га било!</p> <p>Момак што чисти лампе поче, од превеликог чуда, и сам да осећ |
| жем ја да сте ви нека лола.{S} Ето, тек што сте погледали у ово девојче, а оно се већ смеши на |
| да удари нека болест или помор.{S} Тек што се о кмету у селу сасвим и престало да говори, тек |
| на прстима, право па у ту собу.{S} Тек што уђох у собу, а она из кревета опет прошапта:</p> <p |
| а јаје! — дрекну опет капетан.{S} А тек што изусти, уђе посилни носећи Недељка.</p> <p>— Дај то |
| боравио за часак на све невоље које тек што је преживео.</p> <pb n="180" /> <p>Интригант пређе |
| итам двапут „сон грјадушчи”.{S} Али тек што заспим, кад оно, ево ти опет мени у сну Огњене Мари |
| ште руку г. Сими са изјавом: „Хвала вам што сте ову хришћанску мисао прегли да изведете.{S} И ј |
| зато — наставља капетан. — Учинићу вам што другоме не бих учинио.</p> <p>— Хвала ти, господине |
| па да се плашите од мене.{S} Дошла сам што и мени тако једно дете треба па бих вам поштено пла |
| према којој је зет „тако добар” па, сем што је изводи у друштва, још се брине и о њеном васпита |
| мах пробуди жеђ.{S} Тома богослов, сем што је неколико пута годишње лизнуо причест није никада |
| кућу сем жене још и свастику, коју сем што изводи у друштво још се брине и о њену васпитању, а |
| стари телеграм па узмем гуму и избришем што је у њему писало, па онда седнем и напишем овакав т |
| ста да извидиш, те ако ја дотле смислим што.</p> <p>Кмет се диже да оде на лице места, али успу |
| аском, брате, тек погледа нас све редом што смо били тамо, (ја сам био мали), па се ухвати рука |
| им? — пита поп.</p> <p>— Са овом бруком што пуца по селу.</p> <p>— А шта се то мене, кмете, тич |
| му објасни да је он управо за то позван што има свастику бабицу.</p> <p>Дошао је и г. Сава Јанк |
| на шарена платна, и враћа се задовољан што је видео везув „Етну”, Свету Јелену крај постеље На |
| тако исто родитељ тога детета као и он што је; неће ли јој једнога дана препући материнско срц |
| а њена љубомора није имала разлога, као што јој се не може замерити на навици да стоји код врат |
| , у каквој од оних ђаволских улога, као што је била она, после које је Тома сањао Огњену Марију |
| — збуни се и по други пут свастика, као што је и ред да се девојка при изјави љубави бар двапут |
| ан.</p> <p>Милић, Недељко или Сима, као што се зна, још је увек код госпа-Маре, којој је био да |
| дуљицу и удаљи се крупним корацима, као што би какав генерал после изречене похвале својој војс |
| и госпођа Милеви, док једнога дана, као што се то и у осталим романима дешава — не искрсну пред |
| г литерарног образовања, то је она, као што би и свака друга Маца, дошла просто на подне и упут |
| , то да знаш!</p> <p>А Радоје Крња, као што би и сваки други побожни парохијан, рече попу:</p> |
| прође Божић а кмет не отера вепра, као што су се договорили и међу собом разделили, кад је оно |
| несрећне мајке и изгубљеног детета, као што то читаоци очекују, већ између Елзе и полицијског п |
| анама?</p> <p>б) Ако сте ви заиста, као што изјављујете, дошли да се упишете у глумце, онда шта |
| би, знате, добро дошао један такав, као што је ваш муж, и ја бих вам радо плаћао кирију за њега |
| , дакле, вечера код госпођа Милеве, као што смо то из прошле главе сазнали.</p> <p>Насред собе |
| ису много труцкала.</p> <p>Доцније, као што у свакоме браку то бива, није ишло баш тако лепо.{S |
| као украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Кана |
| му скројила дугачке, дуге до земље, као што људи носе.{S} Обукао их Рајко па трчи да ми се похв |
| ј изјави, смисли у часу да побегне, као што би бежао лопов испред жандарма или дужник испред кр |
| петанов нокат, али огроман, велики, као што је ред да буде један државни нокат.{S} А себе виде |
| о директору оног позоришта који ми, као што видите, повољно одговори”.</p> <p>Ту Тома богослов |
| а те се шав сад види.{S} Вила носи, као што то у први мах изгледа, у једној руци пар крен-виршл |
| тешко.</p> <p>Око седам и по сати, као што је гласио позив, уђе господин Васа у собу, са једни |
| нађено дете задржао у својој кући, као што је <pb n="233" /> у први мах, због свога меког срца |
| еста” и он је отишао Аникиној кући, као што смо из предње главе видели, али шта то помаже?{S} У |
| и дућанџија па гледају Фићу у очи, као што би у икону гледали.</p> <p>— Бога ми!... учини Фића |
| ивота те је настави:</p> <p>— Елем, као што вам кажем, то је било у Београду.{S} Шетам ја један |
| а покојног Алемпија и на тај начин, као што се то може и црквеним књигама утврдити, она, као ро |
| морал побеђује, а зло бива кажњено, као што је ред при крају романа.</head> <p>Обичај је при пи |
| Радојеве, али не пева онако гласно, као што је некада, него више шиче као гусак.{S} И иде смерн |
| </p> <p>Испочетка је ишло све лепо, као што уопште у свакоме браку испочетка иде лепо.{S} Истин |
| полагала на то да роди мушко, и то, као што се поверила бабици тетка Ленки, највише за то, што |
| ешко је и разумети, брате мој, јер, као што поменух, ствар није проста.</p> <p> <hi>Госпођа Мил |
| својом и осети како пуче он, кмет, као што бувица пукне под ноктом.</p> <p>— Чујеш, кмете! — п |
| на.{S} Ја рекох да сам видео рубац, као што вели Шекспир, у рукама Паје писара.{S} Она вели да |
| н мах, задуван, биров Среја, који — као што смо то из пете главе овога романа приметили — никад |
| чне плате...” и тако даље.</p> <p>— Као што видите, ствар свршена, ја сам ангажован.{S} А ево к |
| о.{S} Стиже начелник и дочекасмо га као што му и приличи.{S} Уђе он у капетанију, па у капетано |
| тери те код ње спава.{S} Дакле, све као што треба и као удешено за мене.</p> <p>Сазнам затим и |
| а на девојку и измеси је, измеси је као што би хлебац у наћвама месила.{S} А ни девојка ни ја д |
| је човек облетао око ње, облетао је као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам |
| у срцу.{S} Ах, та марама, или боље као што Шекспир каже: рубац.{S} У једноме комаду требала ми |
| аш, јер си другачи рабош имао, а не као што приличи честитом трговцу.{S} Ено ти сад, твој се ра |
| у се сабирају сав живот човечански као што дивно у своме писму г . директор каже; иза те завес |
| лавом.</p> <p>А поп јој гледа у очи као што би у неку књигу гледао.{S} Најзад госпа-Мара диже г |
| а видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш!</p> <p>И, ето, сад се грле, кмет у роб |
| а видим букагије на ногама, то знам као што знам оченаш.</p> <p>И код тих се речи растадоше смр |
| едесет динара, па пођем истим путем као што сам и ушао.{S} Кад сам јој казао збогом, она ми реч |
| и Огњена Марија, али обучена сасвим као што се данас госпођице облаче, тако као ви, са шеширом |
| ужва, џумбус, дрека и ларма, управо као што и приличи храму господњем.</p> <p>Светина гамиже и |
| ћан да сазна шта је то љубав, онако као што има на пример људи који никад у животу нису јели ан |
| Јасно ми је било као дан да је тако као што жена каже, али, то значи да мој син, кога сам волео |
| е! — одговори кмет умиљато и слатко као што он већ уме.</p> <p>— Е, тако, видиш, — вели капетан |
| еде и пред Фићином женом онако исто као што је и пред Фићом, али и Фићина жена то прими сасвим |
| талој породици покојниковој.</p> <p>Као што се из самог тестамента види, за госпођу Милеву би м |
| јала својим нормалним током.</p> <p>Као што је читаоцима познато, према закључку прве конференц |
| ога пореза а колико приреза?</p> <p>Као што је познато, кмет је на те ствари био тугаљив као пе |
| стави господин Сима другим тоном. — Ово што сам вам поверио, највећа је тајна моја; ја мислим д |
| с спавајте, пошто претходно платите ово што сам испио.</p> <p>— А кад ћеш да напишеш акт? — пит |
| вас, немојте ником и никад говорити ово што се догодило; иначе, ја ћу се убити.</p> <pb n="102" |
| он је осећао једно пакосно задовољство што је игра судбине тако хтела да ташти подметне у крев |
| у Бога!</p> <p>— Није за то, попе, него што су твоји греси велики.{S} Зар ти да се молиш Богу з |
| ма је почео да се дере и плаче пре него што је вештак и сео у корпу.{S} Разуме се, вергл је поч |
| прилепио уз ћату па му дошаптава много што-шта и плаћа му редовно. </p> <p>Ето тако се завади |
| јорган од црвене свиле и већ све друго што је потребно.</p> <p>У собу не сме нико да уђе до Фи |
| буни, учитељ није умео ни речи рећи, до што је поздравио госпођу Софију, размишљајући уједно ка |
| ли мало.</p> <p>Није му требало више до што је испио чашу и већ је био готов са размишљањем.{S} |
| и радио у масеном одељењу, то није чудо што је, како са масом тако и са удовицом, морао дући у |
| е претурио преко главе, те није ни чудо што и поп Пера, и кмет, и дућанџија сасвим заборавише н |
| ме би још јасније колико је паметан био што је то питање постакао.</p> <p>— Ја мислим — зину са |
| она Огњена Марија, а то сам зато мислио што сам навикао дотле само свеце да сањам.{S} Међетим, |
| о, у кафани, ако ко уз полић каже онако што из далека и подмигне оком на суседни сто.</p> <p>Ал |
| рија, шта је вама; како би ви мени тако што саветовали?” — А Огњена Марија ми одговори: „Море, |
| да ја себи не ускраћујем кад нађем тако што лепо и младо.</p> <p>Попадија се по недељи врати од |
| е, он и не припада селу то јест утолико што и не излази нигде у свет.{S} Он за себе вели да је |
| p>Најпосле, жене као жене, мало им било што својим причама нагрдише попа, кмета и дућанџију Јов |
| едња фраза из неке роле, Томи је годило што га овај велики уметник назива својим пријатељем, те |
| тако задовољно смешио као да му је мило што се опет вратио међу своје.</p> <p>Уђоше сви у судни |
| — утрпава се опет кмет, и чисто му мило што господин капетан тако ласкаво мисли о општини, којо |
| о је била овде врло обична појава, само што су другу децу доносиле мајке, седеле са децом у кри |
| она кокетно.</p> <p>— То ми ласка, само што овога момента...</p> <p>— Шта овога момента? — упад |
| ан човек не одговори Радоју ништа, само што баци један тужан, сажаљевајући поглед на Радоја, ка |
| ошта.{S} А овако имаш готово дете, само што плаћаш кирију за њега.</p> <p>— Па добро — одлучи с |
| омоћи.{S} А добар је био покојник, само што је имао погане руке.</p> <p>Радоје се сад окрете Ис |
| е и да буде! — додаје механџија, а само што се не подмигне.{S} Па онда наставља:{S} А мора да ј |
| вде, ја то са длана читам.{S} И не само што сте лола, него умете некако око женских, па нема те |
| е стране, те му се зацрвенео образ само што крв не шикне.</p> <p>Мало час па се појави низ степ |
| аза га капетану прстом.{S} Капетан само што викну момку:</p> <p>— Зови ми унутра посилног! — па |
| себи.</p> <p>Кад сврши читање, он само што учини:</p> <p>— Е, не може то тако, нећемо им чак н |
| ка.</p> <p>— Е, па, ’ајде баш да видимо што ће нам карте казати!</p> <p>Госпа-Мара најпре распр |
| ошто је он умро тринаест месеца пре, но што је Аника стекла у себи намеру за порођај овога дете |
| децу, па макар их пуну кућу сакупио, но што би направио у својој кући пансионат свастика.</p> < |
| нца и месеца није било већега насиља но што је ово: отимати човеку кумство.{S} Ни Турци то нису |
| а му даде сто дуката уздахнувши теже но што је за својим мужем уздахнула.</p> <p>Фића се диже з |
| д ње.</p> <pb n="221" /> <p>Али, пре но што је имао времена да такав разлог нађе, госпођа Софиј |
| есту нашао згужвано парче новина пре но што би га употребио, најпре корегирао и исправљао све г |
| да узме од њега писмено признање пре но што га истуче, како би имао писмен доказ у рукама.{S} И |
| лас да се поп породио.</head> <p>Пре но што су поп, кмет и дућанџија улегли у дотичну варош зас |
| жену, те и да је погоде.</p> <p>Пре но што пођоше у варош кмет и Јова, оде Јова те купи још је |
| сасвим довољне; оне су учиниле више но што би огласи у двадесет дневних листова могли учинити |
| онда ништа лакше но да се скупи више но што си мислио.{S} Па не само људи него и жене приђоше, |
| head> <p>Може ли бити ситније ствари но што је четврт киле меса колико, рецимо, има једно новор |
| овека, то би нас мање у бригу бацило но што је оставила дете, и ако дете, на први поглед, изгле |
| есно дубока адвокатска тајна, али једно што се из овога дало одмах наслутити, то је, да цела ов |
| И попу и кмету и Јови готово беше чудно што се адвокат толико мисли.{S} Зар је то баш тако тешк |
| м сасвим миран и добар човек, ја једино што волим паре.</p> <p>— Немам, немам, немам — пишти он |
| S} Он је то врло лепо замислио и једино што би му донекле могло покварити рачун то је, што он н |
| </p> <p>— Оно, де, што се буниш!{S} Оно што си донео под мантијом, што држите непрестано закључ |
| аш и доликовало да буде удовица.{S} Оно што је о пратњи и прве суботе мало нешто плакала, ни ма |
| о је да је то врло проста ствар.{S} Оно што је главно за остварење саме идеје т. ј. нахотче, ве |
| и у судницу, видели су својим очима оно што су мало пре једно другом шапутали на уво: наиме:{S} |
| Аника, удовица!</p> <p>Поп прогута оно што беше и првипут прогутао, (биће да му је мало заигра |
| .{S} Када се из те приче избаци све оно што су дометнули рођаци и пријатељи, још оне ноћи кад с |
| само да се нађе овакав план, то је оно што у целој ствари кошта, другим речима моја награда.{S |
| за увек растао.{S} Међер ипак стоји оно што наш народ вели, да се само планине не сретају, а жи |
| иза спуштене завесе, настаде управо оно што Тома богослов неће целог свог живота заборавити.{S} |
| е тек моћи разумети зашто се десило оно што ће се десити на крају овога романа.</p> <p>Једнога |
| пак се обвезујем да ћу учинити само оно што је за детињу будућност најбоље.</p> <p>Сва тројица |
| ја, а кмет понова плану и опсова му оно што власт, по познатом националном обичају, псује своји |
| >Фића</hi>:{S} Е, видите, то је баш оно што то није у Божјој руци него у нашој, управо у вашој, |
| бјављује да је то дете зато тако крупно што је он као мушко седео на пологу; да је женска особа |
| а настави:</p> <p>— Тако ми је пријатно што смо се срели!{S} Шта мислите, већ два месеца нисам |
| жао реч те му после не даде нафору.) То што је хтео да каже, поп је врло лепо казао, и свршила |
| га хладан зној по челу.</p> <p>— Та, то што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то |
| говорите?!</p> <p> <hi>Фића</hi>:{S} То што вам кажем!{S} То све зависи од вас, па да, без икак |
| о мени! — као буни се кмет.</p> <p>— То што ти кажем! — вели ћата.</p> <p>То су водили такав ра |
| што носите под иберцигером?</p> <p>— То што носим... то је управо... како да кажем... то је јед |
| селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор ов |
| пута био истеран из ове и то увек за то што се није слагао било са „програмом” свога министра и |
| ђен на улици мртав.{S} Без обзира на то што се ни за какво јавно предавање није том приликом сп |
| — Оставите ви мене на миру.{S} Ко је то што ме непрестано узнемирава?!</p> <p>— Ја, полиција! — |
| се смејете, — примети он — јер није то што ви мислите.{S} Видећете, кад вам испричам целу ства |
| ди момку да иде на улицу и да донесе то што је пред вратима.{S} Мало час, момак унесе Недељка к |
| иде понајлак и гега кад иде.{S} Па и то што је честитао празник друкче је некако казао, све се |
| њега.{S} Бацило их у бригу нарочито то што им кмет саопшти да је ћата у последње време навалио |
| ила?</p> <p> <hi>Друго ја</hi>:{S} Зато што си матор.</p> <p> <hi>Прво ја</hi>:{S} Моја ме жена |
| рквену славу, али овај храм, ваљда зато што је чувар гробља, куће мира и тишине, сматра да треб |
| јављивао општински биров Среја, не зато што он уопште нема обичај да се појављује, већ просто з |
| би по трећи пут крштено, ваљада и зато што три пут Бог помаже.</p> </div> <pb n="251" /> <div |
| пођо, то дете није ваш муж усвојио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, к |
| ј се умањио један приход, а доктор зато што му се умањио број слушалаца.</p> <p>Удовици без при |
| својио зато што има меко срце, већ зато што му је отац!” Па онда, кад све то баш и не би било, |
| се узму Аника и поп Пера; не могу зато што се не зна ни дан данас где је Аника, а и зато, што |
| "30" /> да је фљиснуо жену по носу зато што му рече да је у Аникиног детета нос као у њега; док |
| и, господине мој, реалност није то исто што и поезија.{S} Она је подлегла грубој реалности, изр |
| него свака опазила на детету и по нешто што на њенога мужа личи па кад се вратила напопастила с |
| {S} Једино још ако би Радоје Крња лануо што у механи о ономе што је било, иначе сви су остали в |
| е падне нека срамота на село, као и поп што је зато ту, да пази да се народ не исквари и да не |
| сећаш, попе?{S} Па ниси ли ти онај поп што се беше врзмао око Анике?</p> <p> <hi>Поп</hi>:{S} |
| између писца и овога попа, јер тај поп што је дошао у госпа-Маре да му размеће карте, није био |
| о ће да се оснује удружење, да буде бар што већи члански улог.</p> <p>Г. Сима му је објаснио да |
| тану, где је имао да се узме на одговор што је погдекад имао обичај да у туђем забрану насече п |
| мисли се дубоко и поче да једе онај акт што га је мало пре потписивао.</p> <p>Ћути кмет, а ћути |
| а ни помена о имену.</p> <p>Та околност што је у кући затекао разговор о истој ствари која је и |
| а по селу се каже да му то није првипут што иде.</p> <p>— Кмет?! — плану ћата и лупи песницом о |
| ако је, господине!</p> <p>— И ову жалбу што сте ми је донели, ево, понесите је натраг, поцепајт |
| аљбу.</p> <p>— Море нека благодари Богу што нисам хтео да узнемиравам публику, иначе би се он п |
| више.{S} Нити сам ја крив, нити ми могу што, али знате како је кад обеде човека.</p> <p>— Е, па |
| и душа.{S} Очекивао је да се сви покају што су онако поступали према њему, што су га истерали, |
| илева се наљутила на бабицу тетка Ленку што је доцкан дошла и отерала је, а узела за бабицу Фић |
| азговор на дугачко и на широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна ма |
| а широко, о свему што је било и о свему што ће бити.{S} Добра и брижна мати овако усаветује ћер |
| а, да се на све стране распитам о свему што ми је потребно.</p> <p>Сазнам прво и прво, да у кућ |
| и сем свију осталих особина — на страну што је важио као одличан учитељ музике — имао је и ту, |
| закључити да се том нестрпљивом детету што пре изиђе у сусрет и да се оно прими као питомац бр |
| га тиче, ја ћу сасвим то увити и почећу што је могуће више из далека.</p> <p>После тих речи гос |
| привикну:</p> <p>— ’Оди, ’оди, да видиш што је лој, право млеко!</p> <p>Међутим, кмету није бил |
| сад у варош?{S} Је л’ хоћеш да пазариш што, или да се проведеш, или идеш може бити капетану? — |
| љао да га просто баци.{S} На страну још што је Стреја једанпут морао и да преповија прилог уз а |
| и да се отварају врата олтарска.</p> <p>Што се учитеља тиче, он и не припада селу то јест утоли |
| да не можеш ока одвојити од ње.</p> <p>Што кажу у селу: „Давно нисмо имали овакву удовицу, ова |
| орство над огромним наследством.</p> <p>Што је Фића адвокат тако изненадно искрснуо, то не би б |
| велим — наставља Радоје — велим:</p> <p>што, ако је оно без оца, опет је то божја душица.{S} Гр |
| и.{S} Образан и поштен човек, па вели: „Што би’ ја ишао на суд; волим поштено платити, него се |
| игде, а то код самртника је оправдано: „што ће бити јесенас, нека буде вечерас”.</p> <p>Господи |
| ете и ничим да не покажеш старосвату да штогод сумњаш.{S} Буди према њему љубазан као и досада, |
| хватиле, <pb n="86" /> те, ако би се на штогод успео, могао би завирити у собу.{S} Одмах Риста, |
| жмирка те погледа у попа, да му прочита штогод с лица.</p> <p>— Шта, брате? — пита поп.</p> <p> |
| ; могао си га убедити и доказати му све штогод си хтео, ако си му само лепо умео да објасниш.{S |
| та уста не би никад могла да противрече штогод мужу или да кога оговарају.{S} Од особених знако |
| као капут.</p> <p>— А... овај... је ли штогод за продају, попе? — запита механџија, кобајаги н |
| е још и до воденице, јер ће и тамо бити штогод народа, па ће најзад ићи и од капије до капије, |
| у кафанску, не би ли кроз прозор опазио штогод, али је поп спустио завесе те се не могаше ништа |
| не ускраћујем никад себи кад нађем тако штогод младо и лепо!” И после ја њој сасвим докажем да |
| жуљ првипут и ја врднух ногом; затим ме штрецну још два три пут и ја почех као лелек да стојим |
| ца детиња . . .{S} 5. —</p> <p>5) Једна штрикана капица детиња . . .{S} 1.30</p> <p>Како сви чи |
| и звечком, нити је пак носио бенкице и штрикане капице, лако ће се досетити да је господин <pb |
| опасана плавом прљавом кецељом, па онда штумадла, ошишана и бренована, са чистом белом кецељом, |
| 9" /> <p>У том већ беху дотрчали и овде штумадла, куварица, арџија, онај што чисти лампе, па и |
| ај узвишени позив.</p> <p>Пошто их је и штумадла дочекала са великим неповерењем, добише најзад |
| дан попа, кмета и Јову дућанџију, а већ штумадла је на себе примила да припази дете, пошто сад |
| ука, а он га оставио онако гола.</p> <p>Штумадла се прва пљесну рукама:</p> <p>— Ју, како лепо |
| а да га је баш у тај пар снашло.</p> <p>Штумадла цикну, као да ју је ко уштинуо.</p> <p>— Убио |
| >— Ама људи, откуд то може бити?</p> <p>Штумадла, која је „била по свету”, поче да објашњава ка |
| ани; хтео сам да поубијам и газдарицу и штумадлу и куварицу и уопште све што је кадро родити де |
| да каже нешто, као оно кад човек пева у шуми да растера страх.</p> <p>— То значи, Аника побегла |
| омогли.</p> <p>Село лежи у равници, под шумовитим осојем, а квасе га два поточића.{S} На једном |
| 169" /> као пар обарених крен-виршла, а шунка није ништа друго него рог среће.{S} Сасвим високо |
| руци пар крен-виршла, а у другој једну шунку.{S} Међутим, када се мало боље загледа, види се ј |
| одвикну:</p> <p>— Само се ви још и даље шуњајте око моје собе, па ћу вам показати.{S} Уосталом, |
| грао!</p> <p>И одиста, куварица отрча у шупу где је Кастор спавао иза једног бурета и нађе моју |
| украс куће.{S} Онако отприлике, као што шустер или берберин држи канаринку у радњи.{S} Канаринк |
| релепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо послужити као предговор овоме ром |
| ДРУГА </head> <head> По селу Прелепници шушка се којешта, а то што се шушка могло би управо пос |
| т и дућанџија се упутише у собу број 3, шушкајући успут о чудноватоме догађају који им је Риста |
| јица одмах закључали у соби и тамо дуго шушкали, али — слеже раменима, као да би хтео рећи:{S} |
| о! — вели кмет.</p> <p>И сад наста даље шушкање.{S} Договорише се да те вечери не иду у село, н |
| оне листе за избор управе: настаде неко шушкање, бушкање и оговарање појединих кандидата, а зат |
| ни отад није остао миран, већ је и даље шушкао и бушкао и говорио по селу којешта.{S} Међутим, |
| а и други дођу.{S} Бадава се при сваком шушњу освртао и гледао на врата, бадава је учитељ музик |
| рактикантовица. — Казала сам вам, он је шушумига, па не уме.{S} Он уме само да изгуби службу, а |
| аплакаћу се, он ће се сажалити и мој ће шушумига добити службу.</p> <p>— Па јес’, то може! — уч |
| лачем, доста је да се насмешим и мој би шушумига добио службу.{S} Ал’ овако, овај је министар с |
| ју министру, где је одиста успео и онај шушумига добио службу.</p> <p>Тако се Симина слава пост |
| ојите, даћу вам реверс, даћу ономе моме шушумиги па ће ми написати реверс сасвим по закону.</p> |
| еч млада госпођа. — Ја имам, знате мужа шушумигу.{S} Налепио ме Бог за њега па га кроз цео живо |
| и без једне речи, и непрестављајући се, шчепа Тому за врат па, пошто му помену оца и матер, вик |
| а вратила.{S} Он се врати у своју собу, шчепа Недељка с кревета, у три корака стиже опет у собу |
| ско срце, цикне, облије се сва сузама и шчепа дете из колица па га притисне на горе поменуто ма |
| авукао кљеште у уста, али место кутњака шчепао му душу па вуче ли вуче.{S} Ето, такви снови и с |
| као што кобац облета око пилета које ће шчепати.{S} Ја сам сумњао, сумњао сам, господине!{S} Ох |
| м себи:</p> <p>— <foreign xml:lang="la">Quo vadis</foreign>, Томо?!</p> <p>Хукну, обриса зној с |
| Да с’ умије и Богу помоли...</l> </p> </quote> <p>и тада се сети целе садржине те песме, по кој |
| оче у себи да шапће народну песму:</p> <quote> <p> <l>Уранио старац калуђере</l> </p> <p> <l>На |